Vinogradarstvo

[Nostradamus]

Riesling - ime sorte koje je kroz istoriju trpelo dosta promena: Russeling (1348. - nije sigurno da se odnosi na grožđe), Rießling (1435.), Rissling (1477.), Riesling (1552.). U Austriji postoji dolina Wachau koju je formirao Dunav, u kojoj se nalazi mali potok i mali vinograd sa imenom Ritzling, i lokalno stanovništvo tvrdi da ime ove sorte vodi poreklo odatle.

Drugi nazivi: Rheinriesling, Johannisberger.

 

[Nostradamus]

Sauvignon blanc - sorta koja potiče iz oblasti Bordo u Francuskoj; ime "vuče" od francuskih reči sauvage ("divlji") i blanc ("belo"), zbog svojih najranijih korena kao autohtona sorta u jugozapadnoj Francuskoj.

Druga imena su: Sauvignon Jaune, Blanc Fume (Francuska), Muskat-Silvaner (Nemačka i Austrija), Fume Blanc.

 

[Nostradamus]

Shiraz / Syrah - sorta oko čijeg imena ima najviše nedoumica. Jedna od priča kaže da ime potiče od starog persijskog grada Širaza. Druga, da su lozu ove sorte doneli legionari rimskog imperatora Probusa iz Sirakuze. Treća, da je originalni naziv Scyras, koji se vremenom i prevodima na razne jezike izobličio.

Sortu još zovu i: Antourenein Noir, Balsamina, Candive, Entournerein, Hignin Noir, Marsanne Noir, Schiras, Sirac, Syra, Syrac, Serine, i Sereine.

 

[Nostradamus]

Tempranillo - ime vuče od deminutiva španske reči temprano (rano), jer sazreva nekoliko nedelja pre ostalih španskih crvenih sorti.

Još ga zovu i: Aldepenas, Aragones, Aragonêz (Portugal), Aragonez Da Ferra, Aragonez de Elvas, Arganda, Arinto Tinto, Cencibel (Castile La Mancha, Madrid, Aragón, Extremadura, Murcia), Cencibera, Chinchillana (Extremadura), Chinchillano, Chinchilyano, Cupani, Escobera (Extremadura, S. America), Garnacho Foño (S.America), Grenache de Logrono, Jacibiera (Castile La Mancha, S. America), Jacivera, Juan Garcia, Negra de Mesa, Ojo de Liebre, Olho de Lebre, Sensibel, Tempranilla, Tempranillo de la Rioja, Tempranillo de Perralta, Tempranillo de Rioja, Tempranillo de Rioza, Tinta Aragones, Tinta de Santiago, Tinta de Toro, Tinta Do Inacio, Tinta Monteira, Tinta Monteiro, Tinta Roriz (Portugal), Tinta Roriz Da Penajola, Tinta Santiago, Tinto Aragon, Tinto Aragonez, Tinto de la Ribera, Tinto de Madrid (Toledo, Cantabria, Salamanca, Soria, Valladolid, Madrid), Tinto del País (Castile/Leon, Rioja), Tinto de Rioja, Tinto de Toro (Zamora), Tinto del Toro, Tinto Fino (Castile/Leon, Madrid, Valencia, Extremadura, Rioja), Tinto Madrid, Tinto Pais, Tinto Ribiera, Tinto Riojano, Ull de Llebre (Katalonski za "zečije oko"), Valdepeñas (i u Kaliforniji), Verdiell (Catalonia), Vid de Aranda (Burgos), Tinta Santiago (S. America) i Tinta Montereiro (S. America).

 

[Nostradamus]

Porron - svi iz iste posude... Porron (na španskom: porrón) je tradicionalna staklena posuda za vino, tipična za Kataloniju, ali poznata svuda u Španiji. Podseća na mešavinu boce za vino i kante za zalivanje. vrh boce je uzan i može se zatvoriti čepom. Drugi grlić kreće sa dna posude naviše, postepeno se sužavajući do vrlo malog izlaznog otvora. Oblikovan je tako da vino koje je u posudi ima minimalan kontakt sa vazduhom, i pored toga što je spremno za upotrebu u svakom trenutku. Ideja je potekla ka o zamena za kožne mešine.

Porroni su najčešće ispunjeni stonim vinima, bilo belim, bilo crvenim, ali se iz njih često ispija i Cava (belo ili roze špansko penušavo vino), a manje varijante porrona se pune slatkim dezertnim vinima i uobičajene su u katalonskim restoranima. To što nema kontakta sa usnama pri piću omogućava da istu posudu deli grupa ljudi, bez narušavanja higijene.

Standardna zapremina je 1litar, a za manje 0,5 litara.

Kako se pije iz porron-a?
Da bi pili iz porrona, počnite tako što čete ga prineti jako blizu ustima i nagnite ga lagano tako da vrh pokazuje ka zubima. Kad vino krene da teče, istovremeno podignite porron i pogledajte gore. Pre nego što prekinete sa ispijanjem, spustite porron nazad kako ne bi došlo do toga da se isploivate vinom (što nije redak slučaj...).

[TABLE="align: center"]
[TR]
[TD="colspan: 2"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

Zanimljivosti o vinu (1) Vino ima skoro isto onoliko kalorija koliko i jednaka količina soka od grožđa.

Sa starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bela vina tamnija.

Prosečan broj zrna grožđa koji je potreban da se dobije boca vina je 600.

U američkoj državi Juta, prilikom degustacije, vino se ne sme progutati.

Sve do sredine XVII veka, proizvođači vina u Francuskoj nisu koristili plutane zatvarače. Umesto njih su koristili krpe potpopljene u ulju, i njima su zatvarali boce.

Mehurići u šampanjcu su, kod prvih proizvođača, smatrani za veoma nepoželjan defekt koji treba izbegavati.

 

[Nostradamus]

Prilikom nazdravljanja, u engleskom se koristi reč toast (koja označava i prpečeni hleb). Poreklo ovakve zdravice je u drevnom Rimu, gde se komadić prepečenog hleba stavljao u vino.

Na krajevima vinograda se (ponegde još i danas) sade ruže, kako bi prve odreagovale na buđ, parazite i bolesti, pre nego što ove napadnu vinograd.

Legenda kaže da su idealne čaše za šampanjac velike koliko i grudi Marije Antoanete.

Jedan od sakupljača vina je za šestocifrenu dolarsku sumu kupio na aukciji vino koje je pripadalo Tomasu Džefersonu. Potom ga je izložio u svojoj kući, u specijalno osvetljenoj kutiji. Toplota sijalica je rasušila čep, i sakupljač je tako dobio do sada najskuplju bocu vinskog sirćeta...

Hiljade vrsta grožđa širom sveta, koje sve spadaju u rod Vitis, imaju zajedničkog pretka u muskadinima (Muscadinia), još iz vremena kad su se kontinentalne mase spajale u superkontinent (tzv. Pangea). Razlog zašto su muskadini poseban rod leži u činjenici da imaju dva hromozoma manje nego svi iz roda Vitis. Tokom 1950-ih su u Indiji pronađeni muskadini koji rastu kao divlja vrsta.

Frazu "in vino veritas" (u vinu je istina) skovao je Plinije Stariji, koji je poginuo prilikom erupcije Vezuva koja je uništila Pompeju i Herkulanum.

Sorte pinot blanc (bianco), pinot (grigio) i pinot meunier su genetičke mutacije sorte pinot noir.

 

[Nostradamus]

Penušava vina slabijeg kvaliteta se proizvode po tzv. Charmot metodi, industrijskom procesu koji je identičan onom u proizvodnji gaziranih sokova. Najkvalitetnija penušava vina su rezultat intenzivnog rada po tradicionalnoj metodi, gde se CO[SUB]2[/SUB] javlja kao prirodni produkt fermentacije.

Kaluđer Dom Perignon nije "izumitelj" šampanjca, niti je ikada rekao "ja pijem zvezde". Penušava vina su pravljena u regionu Šampanje mnogo pre njegovog rođenja. Ovaj popularni mit je bio samo marketinška prevara.

Još uvek nije sa sigurnošću utvrđeno zašto neki ljudi od nekih vina imaju glavobolju, a drugi ne. Osumnjičeni za to su sulfiti (generalno utiču na ljude sa specifičnim alegrijama), histamini, taurin amino kiseline, tanini, i sam etanol. Tanini su prirodni sastojak grožđa, ali se i ekstrahuju iz hrastovih buradi u kojima vina odležavaju. Tamnija pića, kao burbon, koja imaju reputaciju izazivača ozbiljnih mamurluka, takođe stare u hrastovim sudovima, jedinom mestu gde destilovana (tima i čistija) tečnost stvarno može da "pokupi" sastojke koji pogoršavaju mamurluk. Tipično belo vino na čije se posledice žale potrošači (što je neobično u poređenju sa crvenim vinima) je chardonnay - belo vino za koje je najverovatnije da je odležalo u hrastovini.

Godine 121. p.n.e. Italija je imala tako dobru berbu, da je to godina koja je označila kraj dominacije Grka u industriji vina onog vremena..

U Nemačkoj, u muzeju Speyer, postoji boca vina stara 1600 godina.

U srednjem veku vino se koristilo i kao novac.

Egipćani su vino smatrali darom boga Ozirisa.

Šampanjac je najbolji između svoje četvrte i desete godine starosti.

U Jermeniji tvrde da je prve vinograde na Zemlji posadio biblijski Noje, i to u njihovoj zemlji.

 

[Nostradamus]

Luj Paster je prvi koji je odredio pravu prirodu fermentacije.

Izraz Blanc de Noir se odnosi na bela vina dobijena od crvenog / crnog grožđa.

Godine 1870. SAD su, ne znajući, prenele filokseru (opasnu bolest vinove loze) u Evropu, što je praktično uništilo sve evropske vinograde. Kao posledica, skoro svi evropski vinogradi su morali biti ponovo sađeni, loznim kalemovima koji su kalemljeni na američku podlogu koja je otporna na filokseru.

Zemlja u čuvenom vinogradu Clos de Vougeot (u francuskoj oblasti Burgundy) se smatra toliko dragocenom, da su radnici u vinogradu obavezni da prilikom odlaska kući iz vinograda očiste svoje cipele od zemlje.

Prema persijskoj legendi, vino je "otkriveno" u današnjem Iranu, kada je žena šaha koji se zvao Džamšid slučajno popila nešto pokvarenog soka od grožđa, malo se opila, i to joj se svidelo!

Tokom prohibicije u SAD, hiljadama kupaca širom Amerike je prodavan proizvod pod imenom Grape Brick (cigla od grožđa). Na "ciglu" od suvog i presovanog koncentrata grožđa bio je zakačen paketić kvasca i zakonsko upozorenje "Nemojte dodavati kvasac jer će doći do fementacije".

Robert Luis Stivenson je o vinu govorio kao o "flaširanoj poeziji".

U svoje vreme, vino je često bilo propisivano kao lek za bronhitis i grip.

 

[Nostradamus]

Zanimljivosti o vinu (2) Pod vinogradima u svetu ima oko 8 miliona hektara, i grožđe među svim voćem ima primat u tome. Postoji oko 10.000 varijeteta (sorti) grožđa.

Otvorena boca vina u frižideru traje 6 do 16 puta duže (bez kvarenja) nego na sobnoj temperaturi.

U svetu postoji oko 400 vrsta hrasta, od kojih se samo 20 koriste u proizvodnji buradi. Za proizvodnju kvalitetnog bureta pogodno je samo oko 5% celog drveta hrasta.

Amerikanci su izračunali da grožđe koje daje bocu vina od 20 dolara košta oko 2,64 dolara.


Da penušavo vino ne bi penilo van čaše pri sipanju: sipajte prvo malu količinu (koja će se brzo umiriti), a ostatak sipajte u tu količinu - tada neće peniti.

Staro vino se nikad neće ukiseliti i postati sirće. Ono se pokvari oksidacijom.

U Egiptu, u vreme faraona Tutankamona (nekih 1300 godina p.n.e.), "običan svet" je pio samo pivo - vino je bilo rezervisano samo za višu klasu.

Kada se viking Lajf Erikson ukotvio u Severnoj Americi 1001. godine, bio je toliko oduševljen plodnošću vinove loze da je zemlji dao ime Vinland.