Veštica sa kristalnim zubima koja uči o kraju sveta
- Začetnik teme Taramana
- Datum pokretanja
- Status
Lakiću ti veruj veštici niko tebe ne sili da moraš istinu verovati.
Znam jednog lopova poput te veštice koji je uvek tvrdio da on nikad ništa nije ukrao a puna mu kuća tuđih stvari i sad me ona lažna izjava plagijatorice i lopuže podseti na ovog koji se kune da je nevin i Jelena je nevina a deca su joj pala sa neba.
Ovo nije javno smtlište da ovde kipuješ to smeće.
Đes ti Lakiću?
Imate li vi Jelenaši da ne kažem veštičari odgovor na pitanje iznad koju bolest ruku su imali Adv-pionirčići sve sa porodicom Bela?
Zašto gospa nije vratila ogromne pozajmice već tražila da poverioci ZABORAVE na dug?
Zašto su oni autori desetine knjiga godinama pre veštice napisali baš sve ono što je ona htela potom napisati ne pitajući istu smeju li to raditi?
Zašto vam toliko drag onaj veliki tvrdi uspravni kamen iznad glave veštice?
Lakiću i u BG postoje psihijatrijska odeljenja samo treba edukovati lekare teološkom pristupu Bibliji da mogu tačnu dijagnozu odrediti da ne bude uvek F20 može i neka druga recimo sto šiba manje jedna tri puta na dan za smećare.
Znam jednog lopova poput te veštice koji je uvek tvrdio da on nikad ništa nije ukrao a puna mu kuća tuđih stvari i sad me ona lažna izjava plagijatorice i lopuže podseti na ovog koji se kune da je nevin i Jelena je nevina a deca su joj pala sa neba.
Ovo nije javno smtlište da ovde kipuješ to smeće.
Đes ti Lakiću?
Imate li vi Jelenaši da ne kažem veštičari odgovor na pitanje iznad koju bolest ruku su imali Adv-pionirčići sve sa porodicom Bela?
Zašto gospa nije vratila ogromne pozajmice već tražila da poverioci ZABORAVE na dug?
Zašto su oni autori desetine knjiga godinama pre veštice napisali baš sve ono što je ona htela potom napisati ne pitajući istu smeju li to raditi?
Zašto vam toliko drag onaj veliki tvrdi uspravni kamen iznad glave veštice?
Lakiću i u BG postoje psihijatrijska odeljenja samo treba edukovati lekare teološkom pristupu Bibliji da mogu tačnu dijagnozu odrediti da ne bude uvek F20 može i neka druga recimo sto šiba manje jedna tri puta na dan za smećare.
Poslednja izmena:
Religion
Robert E. B. Baylor (1793-1874) Baylor University, Waco. Grand Chaplain, Texas [15]
Preston Bradley (b. 1888) founder Peoples Church, Chicago, Blaney Lodge No. 271, Chicago[15]
Hugh I. Evans (1887-1958) Presbyterian Church national head, Grand Chaplain, Ohio 1926 [15]
Joseph Smith (1805/12/23-1844/06/27)r March 16, 1842, Nauvoo Lodge [26]
William Miller (1782/02/15-1849/12/20) Morning Star Lodge No. 27, Vermont
Brigham Young (1801/06/01-1877/08/29) r April 9, 1842, Nauvoo Lodge [26]
Wilbur P. Thirkield (b 1854) Methodist Episcopal Bishop[15]
Norman Vincent Peale Midwood Lodge No. 1062, Brooklyn, NY. [15]
Poznaste li neko ime iz velike Engleske lože masona,valjda svoje poznajete i finansirate njihove naslednike.
Poznajete li odavde nekog verujućeg lidera jer oni masoni vas dobro znaju a vi njih?
-masons
The following have been claimed to be freemasons without documented evidence;
Aga Khan III[15]
Louis Armstrong
Francis Bacon
Lord Baden-Powell
Art Bell talk show host
Ambrose Bierce
George Walker Bush Sr.
Sir Guy Carleton
Dick Cheney, USA Vice-president
Captain James Cook
Dante
Walt Disney
Friederich Engels
Millard Fillmore
"Friz" Freleng
Billy Graham
L. Ron Hubbard
Abraham Lincoln
Karl Marx
Lord Mountbatten
Carroll O'Conner
Dom Antoine-Joseph Pernety
Augusto Pinochet Ugarte
Yitzhak Rabin (1922-1995) Prime Minister of Israel
Charles Taze Russell
Antoine-Joseph (Adolphe) Sax (1814-1894) [15]
James Smithson
Joseph Stalin
Sir Richard Steele
Bram Stoker
Emanuel Swedenborg
Tito (Josip Broz)
Theobald Wolfe Tone
Richard Wagner
John Wesley
H. G. Wells (1866-1946) alleged [14]
Lejzer Ludvig Zamenhof
Urija Smit takođe pionir je majstor 33 stepena uređivao je Adventist Review I naravno od tad kao I danas postavljaju se okultni znaci na časopisima koji se nude sponzorima koji svojim desetcima sponzorišu masone,evo nekih od znakova prosvetljenih masona sve jednooki:
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Postoji sumnja da je Miler uopste bio Mason, vec da je to predpostavka, jer izvori kazu - da je bio ali ne postoji pisani dokaz.
U njegovoj autobiografiji je zabelezeno da je bio Baptisticki svestenik, a neko je ovde dao podatak, da on jeste bio mason, ali da je napustio masonsku lozu i postao Baptista.
Osim toga, Miler nije bio Adventista, niti je on osnovao Adventiste, vec su Adventisti nastali iz tog prvobitnog Mileritskog pokreta u kome su bili pripadnici svih verskih zajednica koji su dolazili na njegova predavanja, cak i Rimokatolici.
Od tih Hriscana Bog je podigao Adventisticku crkvu, a ne od navodnih masona.
Ono sto si zaboravioamo da navedes u svom pisanju - to su poznati Srbi masoni, i da su osnivaci Rimokatolicizma bili Vavilonski svestenici, takozvani magovi, da je Rimokatolicizam prikrivena masonerija pod plastom Hriscanstva, i da je utemeljivac Rimokatolicizma bio podanik Boga sunca Mitre, i da je svoju filozofiju pomesao sa Hriscanskim elementima, i da su utemeljivaci Pravoslavlja bili podanici Slovenskih Bozanstava, Peruna, Svetovida, Triglava, itd..itd.. koji se nisu odrekli mnogobostva, vec ga pomesali sa Hriscanskim elementima.
Poznati Srbi Masoni
Riga od Fere
Janko Katić
Aleksa Nenadović
Prota Mateja Nenadović
Simo Milutinović Sarajlija
Vuk Stefanović Karadžić
Dositej Obradović
Petar II Petrović Njegoš
Knez Mihailo Obrenović
Kralj Petar I Karađorđević
Kralj Aleksandar I Karađorđević
Živojin Mišić
Stevan Mokranjac
Stanislav Binički
Jovan Dučić
Stevan Sremac
Jovan Jovanović Zmaj
Milovan Milovanović
Laza Paču
Slobodan Jovanović
Đorđe Vajfert
Mihajlo Pupin
Petar Dobrović
Ivo Andrić
U njegovoj autobiografiji je zabelezeno da je bio Baptisticki svestenik, a neko je ovde dao podatak, da on jeste bio mason, ali da je napustio masonsku lozu i postao Baptista.
Osim toga, Miler nije bio Adventista, niti je on osnovao Adventiste, vec su Adventisti nastali iz tog prvobitnog Mileritskog pokreta u kome su bili pripadnici svih verskih zajednica koji su dolazili na njegova predavanja, cak i Rimokatolici.
Od tih Hriscana Bog je podigao Adventisticku crkvu, a ne od navodnih masona.
Ono sto si zaboravioamo da navedes u svom pisanju - to su poznati Srbi masoni, i da su osnivaci Rimokatolicizma bili Vavilonski svestenici, takozvani magovi, da je Rimokatolicizam prikrivena masonerija pod plastom Hriscanstva, i da je utemeljivac Rimokatolicizma bio podanik Boga sunca Mitre, i da je svoju filozofiju pomesao sa Hriscanskim elementima, i da su utemeljivaci Pravoslavlja bili podanici Slovenskih Bozanstava, Peruna, Svetovida, Triglava, itd..itd.. koji se nisu odrekli mnogobostva, vec ga pomesali sa Hriscanskim elementima.
Poznati Srbi Masoni
Riga od Fere
Janko Katić
Aleksa Nenadović
Prota Mateja Nenadović
Simo Milutinović Sarajlija
Vuk Stefanović Karadžić
Dositej Obradović
Petar II Petrović Njegoš
Knez Mihailo Obrenović
Kralj Petar I Karađorđević
Kralj Aleksandar I Karađorđević
Živojin Mišić
Stevan Mokranjac
Stanislav Binički
Jovan Dučić
Stevan Sremac
Jovan Jovanović Zmaj
Milovan Milovanović
Laza Paču
Slobodan Jovanović
Đorđe Vajfert
Mihajlo Pupin
Petar Dobrović
Ivo Andrić
Poslednja izmena:
UPLOADER
- Učlanjen(a)
- 19.10.2010
- Poruka
- 3.322
Čitao sam da Adv. kažu da je obelisk znak Vavilonskog okultizma i odmah potežu onaj obelisk u Vatikanu kao dokaz gde je otpadništvo i ja se slažem samo još trebaju videti koga oni slede i čije učenje nude.
Ili se sad odričete zbog Vajtovih obeliska da je to normalno imati poveći uspravan kao znak vere?Znači ono u Vatikanu nije Vavilonsko nasleđe od danas...
Povjest obeliksa u Vatikanu
^ Obelisk ispred Crkve svetog Petra u Rimu (u crvenom krugu)
Diodor govori o obelisku, visokom 40 metara koji je u Babilonu dala podici kraljica Semiramida.
Biblija spominje kip tipa obeliska, sirok otprilike 2,7 i visok 27 metara ! ”Bacise se na tlo svi... klanjajuci se zlatnome kipu sto ga podize kralj Nabukodonozor“ u Babilonu (Daniel 3:1-7). Ipak, najrasirenija je bila upotreba obeliska u Egiptu, najranijem uporistu misterijske religije. Mnogi se obelisci jos uvijek nalaze u Egiptu, iako su neki bili preneseni u druge zemlje. Jedan je u njujorskom Central Parku, drugi u Londonu, dok su ostali preneseni u – Rim.
Rijec ‘kipovi’ u Bibliji, prijevod je nekoliko razlicitih hebrejskih rijeci.
Jedna od njih, rijec matzebah, znaci ’stupovi’ ili obelisci (1 Kraljevima 14:23, 2 Kraljevima 18.4, 23:14, Jeremija 43:13, Mihej 5:13) Druga je hammanim sto znaci ’suncani stupovi’, kipovi posveceni suncu ili obelisci (Izaija 17:8, 27:9)
Da bi obelisci prikazivali njima pripisan simbolizam, bili su postavljani u uspravan polozaj.
Tako su pokazivali gore prema suncu, a kao simbol falusa, uspravan je polozaj takodjer imao ocito znacenje.
Imajuci to na umu, zanimljivo je zamijetiti da je prilikom izricanja Bozjeg suda protiv tog krivog stovanja bilo receno da se ti likovi "vise ne dizu"(doslovce — ne ostavljaju da stoje uspravno), vec neka se sruse (Izaija 27:9). U dane proroka Ezekiela, kada su Izraelci mijesali neznabozacko stovanje u svoju religiju, podigli su ”kumir ljubomore na ulazu“ hrama (Ezekiel 8:15). Taj je kip vjerojatno bio obelisk, simbol falusa, jer su (kao sto Scofield navodi) bili ”potpuno predani falickim kultovima.“ Postavljanje obeliska na ulazima poganskih hramova ocito nije bila neobicna praksa u to doba. Jedan je stajao npr. na ulazu hrama u Tumu, a drugi ispred hrama u Hatoru u "Horusovom (Tamuzovom) prebivalistu“
Vrlo je interesantno da takoder postoji i obelisk na ulazu u Crkvu svetog Petra u Rimu, kao sto to pokazuje fotografija…. Taj nije samo kopija egipatskog obeliska, nego upravo jedan od onih istih koji su stajali u Egiptu u anticko doba!
Kada je misterijska religija u pogansko doba dosla u Rim, ne samo da su se ondje, po naredbi careva, izradivali i podizali obelisci, vec su se, uz velike troskove dovozili iz Egipta.
Kaligula je 37- 41 nakon Krista dovezao iz Heliopolisa u Egiptu obelisk,
koji sada stoji u Vatikanu, postavio ga u svom cirkusu na Vitikanskom brdu,
na mjestu gdje danas stoji Crkva svetog Petra. Heliopolis je samo grcki naziv za Betsemes (‘kuca sunca’. Prim. prev.) koji je bio centar egipatskog stovanja sunca u tim danima.
U Starom Zavjetu se spominju obelisci koji su ondje bili postavljeni kao ”spomenici hrama Sunca... u Heliopolu“ (Jeremija 43:13)!
Upravo taj isti obelisk, sto je nekoc stajao pred drevnim hramom koji je bio centar egipatskog poganstva, sada stoji pred rimskom ”Majkom Crkvom“! Izgleda da je to nesto vise od puke koincidencije.
Vatikanski obelisk od crvenog granita visok je 25 metara (cetrdeset s postoljem) i tezi 320 tona. Na sadasnju lokaciju ispred crkve na Trgu svetog Petra premjesten je 1586.god. po naredbi pape Siksta V . Naravno, premjestanje teskog obeliska je bio vrlo tezak zadatak u to doba. Mnogi su poduzetnici odbili prihvatiti taj izazov, posebno stoga sto je papa odredio smrtnu kaznu za izvodjace posla ako obelisk padne i razbije se! Konacno se covjek imenom Domenico Fontana prihvatio odgovornosti.
Sa 45 vitala za dizanje, 160 konja i ekipom od 800 radnika, zapoceo je s pomicanjem. Datum je bio 10. rujna 1586. godine. Mase su ispunile prostrani trg. Od gomile se, pod prijetnjom smrtne kazne, zahtijevalo da suti dok se obelisk pomice. Konacno, nakon skorog neuspjeha, obelisk je bio podignut — uz zvonjavu stotina zvona, grmljavinu topova i glasno klicanje mnostva. Egipatski je idol bio posvecen ”krizu (na vrhu obeliska nalazi se kriz koji navodno sadrzi komad kriza na kojem je bio razapet Isus), odsluzena je misa i papa je blagoslovio radnike i njihove konje.
U centru vatikanskog dvorista jos uvijek stoji taj isti obelisk. Dvoriste je omedjeno s 248 dorskih stupova koji kostaju otprilike milijun dolara. Stil u kojem su radeni ti stupovi bio je preuzet iz poganskih hramova.
Poput obeliska, poganski su stupovi cesto bili stovani kao misterijske forme falusa. U predvorju poganskog hrama bozice Majke u Heliopolisu postoji natpis koji se odnosi na stupove a koji kaze ”Ja, Dionizije, posvecujem ove faluse Heri, mojoj pomajci.“
Kod:
http://www.hasic.dk/obelisci_hramovi_i_tornjevi.htmlŠto bi ti ili ja napravili isto , dali bi svojima ,a dužnike ko fućka , kad su bili bedasti ,i davali ,i verovali ni sam neznaju u što
Sve neki utjecajni i bogati ljudi . Molim vas dali neko zna kako se pridružiti tim bogatašima , nebi mi škodila koja Kuna više , ma što ja to pričam , željela bi imati hrpu Eurića . Pošto mije stari neki sirotan ,i njemu bi malo dala da osjeti štoje imati
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
12. Како паде с неба, звездо данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе?
13. А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо, више звезда Божјих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној;
14. Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с Вишњим.
Ђаволи имају исту природу као анђели – немају вештаствено тело. Што је за човека смрт, то је за анђеле пад, одвраћање од Бога – после тога нема покајања. За човека је, наиме, покајање могуће само због слабости тела и ограничености сазнања. Бивши анђео Даница (гр. Εωσφορος или Φωσφορος, лат. Lucifer – називи за јутарњу звезду, зорњачу, даницу, тј. планету Венеру када се јавља пред свануће; в. Ис 14:12; Лк 10:18) (за њега неки кажу да је био херувим – Јез 28:14, а други опет да је припадао највишем чину и био један од арханђела) је начеловао над десетим анђеоским чином, коме је било поверено чување земље.
9. И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, која вара сав васиони свет, и збачена би на земљу, и анђели њени збачени бише с њом.
Многи се учлане без претходног знања шта се крије иза приче о елитизму. Сматрају да је неко приметио да су вредни и успешни. За разлику од тих чланова, постоје они који достигну висок чин и они директно врше утицај на дешавања. Такав је био и оснивач секте и "отац" неколико данашњих култова. Да ли је он заиста био пророк или лажни пророк који математичким путем пророкује, човек може сам да закључи. Оснивачи култова који су били директно или индиректно повезани са овим човеком касније износе своја пророчанства и визије, уносећи исправке за погрешно разумевање Милера. Замислимо да неко тврди да Исаија или Јеремија нису добро разумели и да су погрешно прорекли, па да тај неко протумачи на свој начин шта пророчанство значи.
Припадници тих култова ће радије наћи замерку Божијим пророцима или извртати Библију, само да оправдају свог "пророка". То видимо и сада, тако ће бити до Христовог доласка. Тада ће се сви лажни пророци истребити као скакавци који прождиру и уништавају добар принос (Цркву Христову).
Sources: Transactions The American Lodge of Research Free and Accepted Masons. vol. iii, no. 1 (October, 31, 1938 - October 30, 1939). New York : 1939. p. 182; David L. Rowe, God's Strange Work: William Miller and the End of the World. Grand Rapids, Mich. : Eerdmans, 2008. p. 94.
WILLIAM MILLER, PROPHET
WHILE READING Potter's Story of Religion, I discovered on page 539 the statement that William Miller, the protagonist of the so-called Millerites, or Adventists, when he was twenty-one (in June, 1803), married a Miss Smith of Poultney, Vermont, and set up housekeeping there on a farm. The author further says: "The young man began to prosper and joined the Masons, advancing rapidly to the highest degree."
In the Memoirs of William Miller, by Sylvester Bliss, Boston, 1853, apparently the official "Life" of the prophet, I found on page 21 the following: "It was here (Poultney) that Mr. Miller became a member of the Masonic fraternity, in which his perseverance, if nothing else, was manifested; for he advanced to the highest degree which the lodges then in the country, or in that region, could confer."
It is likely that he became Master of his Lodge.
In a letter from Grand Secretary A. S. Harriman of Vermont, dated May 17, 1938, I was advised that the records of Morning Star Lodge No. 27 of Poultney, had been lost at about the time of the Morgan explosion, during which period the Lodge in Poultney died. It was reorganized in 1856 under the same name but number 37. This Lodge is still in existence.
The Grand Lodge records of Vermont show that William Miller was present during the session of 1809 as proxy for the Master and both Wardens of Morning Star Lodge.
The following year, in 1810, he was present as Senior Warden and as proxy for the Junior Warden of the Lodge in Poultney. No other mention of William Miller's name occurs in the Grand Lodge records.
WILLIAM M. STUART, New York Transactions The American Lodge of Research Free and Accepted Masons. vol. iii, no. 1 October, 31, 1938 - October 30, 1939. New York. p. 182.
Istorija slobodnog zidarstva
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Istorija slobodnog zidarstva od početka XVIII veka nije sporna. No, pojedini slobodni zidari (Najt i Lomas) su istraživali razvoj svetske istorije sa masonskog aspekta i došli do neverovatnih zaključaka. Oni su rituale i legende, koji se praktikuju u masoneriji, uočavali u razvoju ljudskog društva.
Stari Egipat
3200. p. n. e. - zna se da postoji tajna egipatska ceremonija postavljanja hrama. Ona oslikava priču o Setovom ubistvu Ozirisa i tome kako je Izida oživela Ozirisovo telo, a zatim s njim dobila sina Horusa. Horus je u mučnom okršaju savladao Seta i postao kralj Egipta. Ot tada je svaki sledeći kralj smatran inkarnacijom Horusa, „božjeg sina“. Kada bi kralj umro stopio bi se sa Ozirisom (božjim ocem). Kraljević bi postojao novi Horus, živi bog-kralj. Egipćani su poštovali koncept Maata-pravičnost, koji poštuju i masoni (osnovani 1717), ali se za ovaj koncept saznalo tek 1799. otkrićem kamena iz Rosete, pomoću kojeg je moguće čitati hijeroglife (dešifrovani 1828).
Zatim, faraon se predstavlja kao Jutarnja zvezda, što je veoma važan deo masonske cerimonije uzdizanja. Hijeroglif za Jutarnju zvezdu je ista zvezda sa pet krakova koja simboliše masonsko drugarstvo trećeg stepena.
Svaki masonski hram ima dva stuba. U Severnom Egiptu u Anu nalazi se jedan obelisk, a drugi u Južnom Egiptu u Tebi. Ovako raspoređeni omogućavaju „ulazak“ Suncu u Egipat.
С обзиром да је постао Мастер 1811. године он не мора да отвара ложе, већ може да ради оно што је у плану. Не мора да присуствује у тим храмовима, већ може да се замаскира као што многи Мастери и раде. Није поента што је он био припадник Јутарње звезде (Луцифера) и касније Мастер (Господар), већ што унесе у хришћански свет огромну саблазан. Утицај тог оснивача Адвентизма се могао видети у самом старту. Већ су почеле поделе у самом култу око хришћанских догми, па су поједине групације независно прихватале разна јеретичка учења која су нама позната од почетка. Ништа ново око јереси, само што је моћ медија много већа данас. Тако је и искушење данашњих хришћана много веће. Хоће ли неко упасти у те замке лажних пророка или неће, само Господ зна. Господ рече да ће саблазни бити толико моћне да ће чак и они изабрани бити на великом тесту.
Бити Мастер и бити члан није исто. То је као да неко каже да је исто бити премијер и рудар, обојица припадају истој држави. Чланови слушају, Мастери командују. Овај јеретик је постао моћан и утицајан, а плодове његовог јеретичког рада видимо и данас.
13. А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо, више звезда Божјих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној;
14. Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с Вишњим.
Ђаволи имају исту природу као анђели – немају вештаствено тело. Што је за човека смрт, то је за анђеле пад, одвраћање од Бога – после тога нема покајања. За човека је, наиме, покајање могуће само због слабости тела и ограничености сазнања. Бивши анђео Даница (гр. Εωσφορος или Φωσφορος, лат. Lucifer – називи за јутарњу звезду, зорњачу, даницу, тј. планету Венеру када се јавља пред свануће; в. Ис 14:12; Лк 10:18) (за њега неки кажу да је био херувим – Јез 28:14, а други опет да је припадао највишем чину и био један од арханђела) је начеловао над десетим анђеоским чином, коме је било поверено чување земље.
https://
svetosavlje.org/sr/asomata/
svetosavlje.org/sr/asomata/
9. И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, која вара сав васиони свет, и збачена би на земљу, и анђели њени збачени бише с њом.
Многи се учлане без претходног знања шта се крије иза приче о елитизму. Сматрају да је неко приметио да су вредни и успешни. За разлику од тих чланова, постоје они који достигну висок чин и они директно врше утицај на дешавања. Такав је био и оснивач секте и "отац" неколико данашњих култова. Да ли је он заиста био пророк или лажни пророк који математичким путем пророкује, човек може сам да закључи. Оснивачи култова који су били директно или индиректно повезани са овим човеком касније износе своја пророчанства и визије, уносећи исправке за погрешно разумевање Милера. Замислимо да неко тврди да Исаија или Јеремија нису добро разумели и да су погрешно прорекли, па да тај неко протумачи на свој начин шта пророчанство значи.
Припадници тих култова ће радије наћи замерку Божијим пророцима или извртати Библију, само да оправдају свог "пророка". То видимо и сада, тако ће бити до Христовог доласка. Тада ће се сви лажни пророци истребити као скакавци који прождиру и уништавају добар принос (Цркву Христову).
Sources: Transactions The American Lodge of Research Free and Accepted Masons. vol. iii, no. 1 (October, 31, 1938 - October 30, 1939). New York : 1939. p. 182; David L. Rowe, God's Strange Work: William Miller and the End of the World. Grand Rapids, Mich. : Eerdmans, 2008. p. 94.
WILLIAM MILLER, PROPHET
WHILE READING Potter's Story of Religion, I discovered on page 539 the statement that William Miller, the protagonist of the so-called Millerites, or Adventists, when he was twenty-one (in June, 1803), married a Miss Smith of Poultney, Vermont, and set up housekeeping there on a farm. The author further says: "The young man began to prosper and joined the Masons, advancing rapidly to the highest degree."
In the Memoirs of William Miller, by Sylvester Bliss, Boston, 1853, apparently the official "Life" of the prophet, I found on page 21 the following: "It was here (Poultney) that Mr. Miller became a member of the Masonic fraternity, in which his perseverance, if nothing else, was manifested; for he advanced to the highest degree which the lodges then in the country, or in that region, could confer."
It is likely that he became Master of his Lodge.
In a letter from Grand Secretary A. S. Harriman of Vermont, dated May 17, 1938, I was advised that the records of Morning Star Lodge No. 27 of Poultney, had been lost at about the time of the Morgan explosion, during which period the Lodge in Poultney died. It was reorganized in 1856 under the same name but number 37. This Lodge is still in existence.
The Grand Lodge records of Vermont show that William Miller was present during the session of 1809 as proxy for the Master and both Wardens of Morning Star Lodge.
The following year, in 1810, he was present as Senior Warden and as proxy for the Junior Warden of the Lodge in Poultney. No other mention of William Miller's name occurs in the Grand Lodge records.
WILLIAM M. STUART, New York Transactions The American Lodge of Research Free and Accepted Masons. vol. iii, no. 1 October, 31, 1938 - October 30, 1939. New York. p. 182.
Istorija slobodnog zidarstva
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Istorija slobodnog zidarstva od početka XVIII veka nije sporna. No, pojedini slobodni zidari (Najt i Lomas) su istraživali razvoj svetske istorije sa masonskog aspekta i došli do neverovatnih zaključaka. Oni su rituale i legende, koji se praktikuju u masoneriji, uočavali u razvoju ljudskog društva.
Stari Egipat
3200. p. n. e. - zna se da postoji tajna egipatska ceremonija postavljanja hrama. Ona oslikava priču o Setovom ubistvu Ozirisa i tome kako je Izida oživela Ozirisovo telo, a zatim s njim dobila sina Horusa. Horus je u mučnom okršaju savladao Seta i postao kralj Egipta. Ot tada je svaki sledeći kralj smatran inkarnacijom Horusa, „božjeg sina“. Kada bi kralj umro stopio bi se sa Ozirisom (božjim ocem). Kraljević bi postojao novi Horus, živi bog-kralj. Egipćani su poštovali koncept Maata-pravičnost, koji poštuju i masoni (osnovani 1717), ali se za ovaj koncept saznalo tek 1799. otkrićem kamena iz Rosete, pomoću kojeg je moguće čitati hijeroglife (dešifrovani 1828).
Zatim, faraon se predstavlja kao Jutarnja zvezda, što je veoma važan deo masonske cerimonije uzdizanja. Hijeroglif za Jutarnju zvezdu je ista zvezda sa pet krakova koja simboliše masonsko drugarstvo trećeg stepena.
Svaki masonski hram ima dva stuba. U Severnom Egiptu u Anu nalazi se jedan obelisk, a drugi u Južnom Egiptu u Tebi. Ovako raspoređeni omogućavaju „ulazak“ Suncu u Egipat.
С обзиром да је постао Мастер 1811. године он не мора да отвара ложе, већ може да ради оно што је у плану. Не мора да присуствује у тим храмовима, већ може да се замаскира као што многи Мастери и раде. Није поента што је он био припадник Јутарње звезде (Луцифера) и касније Мастер (Господар), већ што унесе у хришћански свет огромну саблазан. Утицај тог оснивача Адвентизма се могао видети у самом старту. Већ су почеле поделе у самом култу око хришћанских догми, па су поједине групације независно прихватале разна јеретичка учења која су нама позната од почетка. Ништа ново око јереси, само што је моћ медија много већа данас. Тако је и искушење данашњих хришћана много веће. Хоће ли неко упасти у те замке лажних пророка или неће, само Господ зна. Господ рече да ће саблазни бити толико моћне да ће чак и они изабрани бити на великом тесту.
Бити Мастер и бити члан није исто. То је као да неко каже да је исто бити премијер и рудар, обојица припадају истој држави. Чланови слушају, Мастери командују. Овај јеретик је постао моћан и утицајан, а плодове његовог јеретичког рада видимо и данас.
Poslednja izmena:
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Adrian, Bozja rec kaze da se celo nebo raduje kada se jedan gresnik pokaje i obrati Bogu.
Na osnovu ovoga imam samo jedno pitanje za tebe, pa bih te zamolio da budes iskren.
Da li se nebo raduje kada jedan mason napusti masoneriu, pokaje se, i obrati Bogu, ili celo nebo proglasi tu crkvu u kojoj se taj mason obratio - masonskom organizacijom?
Hvala na odgovoru.
------------------------------------------
Taramana. cije ucenje Adventisti nude?
Evo cije.
Božja reč
Sveto Pismo, Staroga i Novog zaveta je pisana Božja reč data božanskim nadahnućem preko svetih Božjih ljudi koji su govorili i pisali onako kako ih je pokretao Sveti Duh. U ovoj Reči Bog je poverio čoveku znanje potrebno za spasenje. Sveto Pismo je nepogrešivo otkrivenje Negove volje. Ono je merilo karaktera, ogled iskustva, autoritativni tumač doktrina i pouzdana zabeleška o Božjim delima u istoriji.
Božanstvo
Postoji jedan Bog:Otac, Sin i Sveti Duh, zajednica tri lica iste večnosti. Bog je besmrtan, svemoćan, sveznajuć, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonačan i prevazilazi moć ljudskog shvatanja, ali ipak poznat preko otkrivanja o Sebi. On je večno dostojan da Ga sva stvorenja poštuju, obožavaju i da Mu služe.
Bog Otac
Bog večni Otac je tvorac, Vrelo, Održavalac i Vladar celokupnog stvaranja. On je pravedan i svet, milostiv i pun milosrđa, spor na gnev i obilan nepokolebljivom ljubavlju i vernošću. Osobine i sila koje su se pokazali u Sinu i Svetom Duhu takođe su otkrivenje Oca.
Bog Sin
Bog večni Sin ovaploćen je u Isusu Hristu. Kroz Njega je sve stvoreno, Božji karakter je otkriven, izvršeno spasenje ljudskog roda i sud svetu. Za svu večnost živi Bog postao je i čovek Isus Hristos. Začet je Svetim Duhom i rodila ga Ga je devojka Marija. Živeo je i iskusio iskušenja kao ljudsko biće, ali je savršenim primerom pokazao Božju pravednost i ljubav. Svojim čudima On je otkrio božansku silu i umro na krstu za naše grehe i umesto nas, vaskrsnuo je iz mrtvih i vazneo se na Nebo da u nebeskoj svetinji vrši službu za nas. Doći će opet u slavi da konačno oslobodi svoj narod i obnovi sve tvari.
Bog Sveti Duh
Bog večni Duh bio je aktivan sa Ocem i Sinom prilikom stvaranja, utelovljenja i otkupljenja. On je nadahnjivao pisce Svetog Pisma. On je ispunjavao Hristov život silom. On privlači i ubeđuje ljudska bića. a one koji se odazovu, obnavlja i preobražava u Božji lik. Poslat od Oca i Sina da bude stalno sa Njegovom decom, On daje duhovne darove Crkvi, opunomoćuje je da svedoči za Hrista, i u skladu sa Svetim pismom, uvodi je u svaku istinu.
ČOVEK
Stvaranje
Bog je tvorac svega. On je u svetom pismu otkrio verodostojan izveštaj o svojoj stvaralačkoj delatnosti. Za šest dana Gospod je stvorio "nebo i zemlju", sva bića na Zemlji i počinuo sedmog dana te prve sedmice. Na taj način On je uspostavio Subotu kao večnu uspomenu na svoje završeno stvaralačko delo. Prvi čovek i žena stvoreni su po Božjem obličju kao kruna stvaralačkog dela. Čoveku je data vlast nad svetom, ali i odgovornost da se brine o njemu. Kada je stvaranje sveta bilo završeno, svet je bio "veoma dobar" spreman da objavljuje Božju slavu.
Čovekova priroda
Čovek i žena stvoreni su po Božjem obličju sa individualnošću, sa mogućnošću i slobodom mišljenja i delovanja. Iako su stvoreni kao nezavisna bića, svaki čovek je nedeljiva celina tela, duha i duše, koja zavisi od Boga za život, disanje i sve ostalo. Kada su postali neposlušni Bogu, naši prvi roditelji su poricali svoju zavisnost od Njega, odvojili se od Boga i pali sa svoga visokoga položaja. Božji lik u njima bio je pokvaren i oni su postali podložni grehu. Njihovi naslednici učestvuju u ovoj paloj prirodi i njenim posledicama. Oni su rođeni sa slabostima i sklonostima ka zlu. Međutim, Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom i svojim Duhom obnavlja smrtnike koji se kaju u lik njihovog Tvorca. Stvoreni na slavu Bogu, oni su pozvani da Ga vole, da vole jedni druge i vode brigu o svojoj životnoj sredini.
SPASENJE
Velika borba
Ceo ljudski rod obuhvaćen je velikom borbom između Hrista i sotone u odnosu na Božji karakter, Njegov zakon i Njegovu vladavinu nad svemirom. Ovaj sukob nastao je na nebu kada je jedno stvoreno biće, obdareno slobodom izbora, u samouzvišenju uvelo duh pobune u ovaj svet i navelo na greh Adama i Evu. Ovaj čovekov greh imao je za ishod izopačenost Božjeg obličja u ljudskom rodu, metež u stvorenom svetu i njegovo konačno uništenje u vreme potopa celog sveta. Posmatran od svih stvorenih bića, ovaj svet postao je poprište sveopšteg sukoba iz koga će Bog ljubavi na kraju izaći opravdan. Da bi pomogao svome narodu u ovoj borbi, Hristos šalje Svetog Duha i odane anđele da ga vode, zaštite i podupru na putu spasenja.
Hristov život, smrt i vaskrsenje
U Hristovom životu savršene poslušnosti Božjoj volji, u Njegovoj patnji, smrti i vaskrsenju Bog je dao jedino sredstvo pomirenja za ljudski greh, tako da oni koji verom prihvate ovo pomirenje mogu imati večni život, a celokupno stvaranje može bolje razumeti Tvorčevu bezgraničnu i svetu ljubav. Ovo savršeno pomirenje opravdava pravedost Božjeg zakona i milostivost Njegovog karaktera; jer ovo dvoje osuđuju naš greh i daju nam oproštenje. Hristova smrt je zamena i otkupljenje koje vrši pomirenje i preobražaj. Hristovo vaskrsenje objavljuje Božju pobedu nad silama zla, a onima koji prihvataju pomirenje daje čvrsto obećanje o konačnoj pobedi nad grehom i smrću. Ono objavljuje dostojanstvo Gospoda Isusa Hrista pred kojim će se saviti svako koleno na Nebu i na Zemlji.
Iskustvo spasenja
U beskrajnoj ljubavi i milosti Bog je učinio Hrista, koji nije znao za greh, grehom za nas, tako da u Njemu možemo biti učinjeni Božjom pravdom. Vođeni Svetim Duhom mi osećamo svoju potrebu, priznajemo svoju grešnost, kajemo se zbog svojih prestupa, i upražnjavamo veru u Isusa kao Gospoda i Hrista, kao Zamene i Primera. Ova vera koja prima spasenje dolazi preko božanske sile Reči i dar je Božje milosti. Kroz Hrista mi smo opravdani, usvojeni kao Božji sinovi i kćeri i oslobođeni od vlasti greha. Nanovo smo rođeni i posvećeni Duhom; Duh obnavlja naše umove, upisuje Božji zakon ljubavi u naša srca i mi dobijamo silu da živimo svetim životom. Time što ostajemo u Njemu, postajemo sudeonici u božanskoj prirodi i imamo jemstvo spasenja sada i na sudu.
CRKVA
Crkva
Crkva je zajednica vernika koji priznaju Isusa Hrista za Gospoda i Spasitelja. Nastavljajući za Božjim narodom iz starozavetnog doba, mi smo pozvani iz sveta; i skupljamo se radi bogosluženja, bratske zajednice, proučavanja Božje Reči, proslavljanja Večere Gospodnje, službe celom ljudskom rodu i objavljivanja Jevanđelja celom svetu. Crkva dobija svoje ovlašćenje od Hrista koji je utelovljena Reč iz Svetoga pisma koje je pisana reč. Crkva je Božja porodica. Usvojeni od Njega, njeni članovi žive utemeljeni na Novom zavetu. Crkva je Hristovo telo, zajednica vere čija je glava sam Hristos. Crkva je nevesta za koju je Hristos umro da bi mogao da je posveti i očisti. Prilikom svog pobedonosnog dolaska On će staviti preda se slavnu Crkvu, verne svih vekova, otkupljenu Njegovom krvlju; bez mane ili mrštine, svetu i bez mrlje.
Ostatak i njegova misija
Vaseljenska crkva sastavljena je od svih koji istinski veruju u Hrista, ali u poslednje vreme široko rasprostranjenog otpada, jedan ostatak bio je pozvan da izađe da drži Božje zapovesti i veru Isusovu. Ovaj ostatak objavljuje dolazak sudnjeg časa, propoveda spasenje u Hristu i oglašava približavanje Njegovog drugog dolaska. Ovo objavljivanje simbolički je predstavljeno sa tri anđela iz Otkrivenja 14. glave; to se podudara sa delovanjem suda na nebu i ima za posledicu delo pokajanja i reforme na Zemlji. Svaki vernik je pozvan da lično učestvuje u ovom svedočenju po celom svetu.
Jedinstvo u Hristovom telu
Crkva je jedno telo sa mnogim članovima pozvanim iz svakog naroda, plemena i jezika. U Hristu smo nova stvorenja; razlike među nama ne smeju biti po rasi, kulturi, obrazovanju i nacionalnosti, kao ni razlike između visokih i jednostavnih, bogatih i siromašnih, muškaraca i žena. Svi smo mi jednaki u Hristu koji nas je jednim Duhom povezao u jednu zajednicu sa sobom i jedne sa drugima; mi treba da služimo i da nam se služi bez ikakve podvojenosti i rezerve. Otkrivenjem Isusa Hrista u Svetom pismu delimo istu veru i nadu, i dopiremo do svih jednim svedočenjem. Ovo zajedništvo ima svoj izvor u jedinstvu trojedinog Boga, koji nas je usvojio kao svoju decu.
Krštenje
Krštenjem ispovedamo svoju veru u smrt i vaskrsenje Isusa Hrista i dokazujemo svoju smrt grehu i nameru da hodimo u novom životu. Na taj način priznajemo Hrista kao Gospoda i Spasitelja, postajemo Njegov narod i primljeni smo za vernike Njegove Crkve. Krštenje je znamenje našeg jedinstva sa Hristom, znamenje oproštenja naših grehova i primanje Svetog Duha. Krštenje se vrši zaronjavanjem u vodu i moguće je na osnovu priznanja vere u Isusa i dokaza kajanja zbog greha. Ono sledi upustva iz Svetog pisma i prihvatanja njegovog učenja. Prema učenju Biblije, krštavaju se odrasle osobe kad same izraze želju za krštenjem. Sam čin krštenja obavlja se po uzoru na Hristovo krštenje uronjavanjem krštenika u vodu čime se simbolizuje umiranje starog čoveka i ustajanje u novi život posvećen Gospodu.
Večera Gospodnja
Večera Gospodnja je učestvovanje u znamenju Isusovog tela i krvi kao izraza vere u Njega, našeg Gospoda i Spasitelja. U ovom iskustvu zajedništva Hristos je prisutan da bi se sastao sa svojim narodom i da bi ga jačao. Uzimanjem učešća mi objavljujemo Gospodnju smrt sve dok ponovo ne dođe. Priprema za Večeru Gospodnju uključuje samoispitivanje, pokajanje i priznanje. Učitelj je uspostavio obred pranja nogu da označi ponovno očišćenje, da izrazi voljnost za službu jedan drugome u Hristovoj poniznosti i sjedini naša srca u ljubavi. Služba Večere Gospodnje otvorena je za sve hrišćane koji veruju.
Duhovni darovi i službe
Bog svim vernicima svoje Crkve u svim vremenima poklanja duhovne darove, koje svaki vernik treba da upotrebi u službi ljubavi za opšte dobro Crkve i ljudskog roda. Dati posredstvom Svetoga Duha, koji dodeljuje svakom duhu po svojoj volji, darovi pružaju sve sposobnosti i službe potrebne Crkvi da bi ispunila svoje Bogom uspostavljene funkcije. Na osnovu Svetog pisma, za pomoć i ohrabrenje ljudima ovi darovi uključuju takve službe kao što je verovanje, isceljivanje, prorokovanje, objavljivanje, poučavanje, upravljanje, pomirenje, sažaljenje, samopregorno delovanje i milosrđe. Neke vernike Bog poziva i daruje ih Duhom za dužnosti koje Crkva priznaje u pastirskoj, evanđeoskoj, apostolskoj i učiteljskoj službi naročito potrebnoj da bi se vernici pripremili za službu, za izgradnju Crkve do duhovne zrelosti da bi se očuvalo jedinstvo vere i poznanja Boga. Kada vernici koriste ove duhovne darove kao verni pristavi Božjih različitih vrlina, Crkva je zaštićena od razornog uticaja lažnog učenja i sazidana u veri i ljubavi dostiže rast koji je od Boga.
Dar proroštva
Proroštvo je jedan od darova Svetoga Duha. Ovaj dar je znak raspoznavanja Crkve Ostatka i ispoljio se u službi Elen G. Vajt. Kao Gospodnji vesnik, njeni spisi su neprekidni i autoritativni izvor istine koja Crkvi obezbeđuje utehu, vođstvo, poučavanje i popravljanje. Oni, takođe, naglašavaju da je Biblija merilo kojim se moraju ispitati sva učenja i iskustva.
HRIŠĆANSKI ŽIVOT
Božji zakon
Uzvišena načela Božjeg zakona uobličena su u Deset zapovesti i potvrđena Hristovim životom. Ona izražavaju Božju ljubav, volju i ciljeve u vezi sa ljudskim ponašanjem i odnosima i obavezuje sve ljude u svim vremenskim razdobljima. Ova pravila su osnova Božjeg zaveta sa Njegovim narodom i merilo Božjeg suda. Posredstvom Svetoga Duha ona ukazuju na greh i bude potrebu za spasiteljem. Spasenje je samo od milosti, a ne od dela, a njegov rod je poslušnost zapovestima. Ova poslušnost razvija hrišćanski karakter i donosi osećanje sreće. Ona je dokaz naše ljubavi prema Gospodu i naše brige za naše bližnje. Poslušnost koja potiče od vere ispoljava Hristovu silu da preobrazi život i u skladu sa tim jača hrišćansko svedočenje.
Subota
Milostivi Tvorac, posle šest dana stvaranja, odmarao se sedmoga dana i za sve ljude uspostavio Subotu kao uspomenu na stvaranje. Četvrta zapovest Božjeg nepromenljivog Zakona zahteva svetkovanje ovog sedmog dana, Subote, kao dana od odmora, obožavanja i službe u skladu sa učenjem i životom Isusa, Gospodara od Subote. Subota je dan divnog zajedništva sa Bogom i nas međusobno. Ona je simbol našeg posvećenja, znak naše vernosti i predukus naše večne budućnosti u Božjem carstvu. Subota je Božji večni znak Njegovog večnog zaveta između Njega i Njegovog naroda. Radosno svetkovanje ovog svetog vremena od večeri do večeri, od Sunčevog zalaska do zalaska, je svetkovanje Božjeg stvaralačkog i otkupiteljskog dela.
Pristavska služba
Mi smo Božji pristavi, kojima je On poverio vreme i prilike, sposobnosti i posede i blagoslove Zemlje i njena sredstva. Mi odgovaramo Njemu za njihovo pravilno korišćenje. Mi priznajemo Božje vlasništvo vernom službom Njemu i našim bližnjima, vraćanjem desetka, davanjem darova za objavljivanje Njegovog Jevanđelja i podupiranjem Njegove Crkve i njenim rastom. Pristavska služba je prednost koju nam je Bog dao za negovanje ljubavi i za pobedu nad sebičnošću i pohlepom. Pristav se raduje blagoslovima koji se kao rezultat njegove vernosti izlivaju na druge.
Hršćansko ponašanje
Pozvani smo da budemo pobožan narod koji misli, oseća i radi u skladu sa nebeskim načelima. Zbog Duha koji u nama ponovo stvara karakter našeg Gospoda, mi se uključujemo samo u ono što će u našem životu stvoriti čistotu sličnu Hristu, zdravlje i radost. To znači da naša zabava treba da odgovara najvišim merilima hrišćanskog ukusa i lepote. Dok priznajemo kulturne razlike, naša odeća treba da bude jednostavna, skromna i ukusna, koja dolikuje onima čija se istinska lepota ne sastoji od spoljašnjeg ukrašavanja, već od neprolaznog ukrasa blagog i tihog duha. To takođe znači da pošto je naše telo hram Svetog Duha, mi treba da se razumno brinemo o njemu. Pored dovoljnog vežbanja i odmora, treba da usvojimo i najzdraviju moguću ishranu i uzdržimo se od nečiste hrane utvrđene u Svetom pismu. Pošto alkoholna pića, duvan i neodgovorno korišćenje droga i narkotika štetno utiču na naše zdravlje i od njih treba da se uzdržimo. Umesto toga treba da učestvujemo u svemu što naše misli i telo dovodi u poslušnost Hristu koji nam želi zdravlje, radost i dobro.
Brak i porodica
Bog je ustanovio brak u Edemu, a Isus ga je ponovo potvrdio kao doživotnu zajednicu između čoveka i žene u druženju punom ljubavi. Za hrišćanina, bračna obaveza je data Bogu kao i bračnom drugu, i treba da se sklopi između partnera koji su iste vere. Obostrana ljubav, uvažavanje, poštovanje i odgovornosti su tkivo ove veze koja treba da odsjajuje ljubavlju, svetošću, bliskošću i postojanošću odnosa između Hrista i Njegove Crkve. Što se tiče rastave, Isus je učio da osoba koja se razvede od bračnog druga, osim zbog preljube, pa sklopi brak sa drugim bračnim drugom, čini preljubu. Iako neki odnosi u porodici ne odgovaraju idealu, bračni drugovi koji se u Hristu potpuno predaju jedan drugome, mogu da postignu zajednicu ljubavi pomoću vođstva Duha i crkvenog vaspitanja. Bog blagosilja porodicu i želi da njeni članovi pomažu jedan drugome do potpune zrelosti. Roditelji treba da vaspitavaju svoju decu da vole Boga i da su Mu poslušni. Svojim primerom i svojim rečima treba da ih poučavaju da je Hristos vaspitač koji voli, koji je uvek nežan i brižan, koji želi da oni postanu udovi Njegovog tela, Božje porodice. Povećana bliskost u porodici jedan je od znakova poslednje vesti Jevanđelja.
POSLEDNJI DOGAĐAJI
Hristova služba u nebeskoj svetinji.
Na nebu postoji Svetište, prava skinija koju je Bog postavio, a ne čovek. U njemu Hristos vrši službu za nas, omogućavajući vernicima da iskoriste Njegovu žrtvu pomirenja prinesenu na krstu jednom za sve. On je postavljen za našeg Prvosveštenika i otpočeo je sa svojom posredničkom službom u vreme svoga vaznesenja. Godine 1844, na kraju proročkog vremenskog razdoblja od 2300 dana, On je ušao u drugu i poslednju fazu svoje službe pomirenja. To je delo istražnog suda koji je deo poslednjeg otklanjanja svakog greha, slikovito prikazanog u očišćenju starog jevrejskog svetišta na Dan očišćenja. U toj tipičnoj službi, Svetinja je bila očišćena krvlju žrtvovanih životinja, ali nebeske stvari čiste se savršenom žrtvom Isusove krvi. Istražni sud otkriva nebeskim razumnim bićima, ko je među mrtvima zaspao u Hristu i zato se u Njemu smatra dostojnim da ima udela u prvom vaskrsenju. On takođe omogućava da se vidi koji od živih prebivaju u Hristu, drže Božje zapovesti i veru Isusovu i u Njemu su spremni za prelazak u Njegovo večno carstvo. Ovaj sud potvrđuje Božju pravednost u spasavanju onih koji veruju u Isusa. On objavljuje da će oni koji su ostali verni Bogu, primiti Carstvo. Završetak ove Hristove službe obeležiće kraj vremena milosti pre Drugog Hristovog dolaska.
Drugi Hristov dolazak
Drugi Hristov dolazak predstavlja blaženu nadu Crkve, veličanstveni vrhunac Jevanđelja. Spasiteljev dolazak biće doslovan, ličan i vidljiv na celom svetu. Kada se bude vratio, mrtvi pravednici vaskrsnuće i zajedno sa živim pravednicima biće proslavljeni i uzeti na Nebo, a nepravedni će umreti. Gotovo potpuno ispunjenje većine proročanstava, zajedno sa sadašnjim stanjem u svetu, ukazuje da je Hristov dolazak blizu. Vreme tog događaja nije otkriveno, pa je zato potrebno da u svako doba budemo spremni.
Smrt i vaskrsenje
Plata za greh je smrt. Bog, koji je jedini besmrtan, podariće večni život onima koje je otkupio. Do tog dana, smrt je besvesno stanje svih ljudi. Kada se Hristos, koji je naš život, bude pojavio, vaskrsli pravednici biće proslavljeni i uzeti na nebo da dočekaju svoga Gospoda. Drugo vaskrsenje, vaskrsenje nepravednih, dogodiće se 1000 godina kasnije.
Milenijum i kraj greha
Milenijum je hiljadugodišnje carovanje Hrista sa svojim svetima na Nebu između prvog i drugog vaskrsenja. U toku ovog vremena sudiće se zlim mrtvima; Zemlja će biti potpuno opustošena, bez stanovnika, zauzeta od sotone i njegovih anđela. Na njegovom kraju Hristos, Njegovi anđeli i Sveti grad sići će sa Neba na Zemlju. Nepravedni mrtvi tada će vaskrsnuti i sa sotonom i njegovim anđelima opkoliće grad; ali vatra od Boga uništiće ih i očistiti Zemlju. Svemir će tako zauvek biti oslobođen od greha i grešnika.
Nova Zemlja
Na novoj Zemlji, na kojoj prebivaju pravednici, Bog će obezbediti večni dom za spasene i savršenu životnu sredinu za večni život, ljubav, radost i poučavanje u Njegovoj prisutnosti. Ovde će sam Bog prebivati sa svojim narodom, a patnje i smrt nestaće. Velika borba biće okončana i greha više neće biti. Sve što je živo i neživo objavljivaće da je Bog ljubav; i On ćevladati večno. Amin.
IZVOR: HACBG.ORG
-----------------------------------
Cudni su to neki Adventisti masoni u Taramaninim snovidjenjima, koji imaju potpuno celovito biblijsko ucenje, i koji sa druge strane nemaju u njemu nista masonsko.
Ipak je u pitanju manija gonjenja.
Na osnovu ovoga imam samo jedno pitanje za tebe, pa bih te zamolio da budes iskren.
Da li se nebo raduje kada jedan mason napusti masoneriu, pokaje se, i obrati Bogu, ili celo nebo proglasi tu crkvu u kojoj se taj mason obratio - masonskom organizacijom?
Hvala na odgovoru.
------------------------------------------
Taramana. cije ucenje Adventisti nude?
Evo cije.
Božja reč
Sveto Pismo, Staroga i Novog zaveta je pisana Božja reč data božanskim nadahnućem preko svetih Božjih ljudi koji su govorili i pisali onako kako ih je pokretao Sveti Duh. U ovoj Reči Bog je poverio čoveku znanje potrebno za spasenje. Sveto Pismo je nepogrešivo otkrivenje Negove volje. Ono je merilo karaktera, ogled iskustva, autoritativni tumač doktrina i pouzdana zabeleška o Božjim delima u istoriji.
Božanstvo
Postoji jedan Bog:Otac, Sin i Sveti Duh, zajednica tri lica iste večnosti. Bog je besmrtan, svemoćan, sveznajuć, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonačan i prevazilazi moć ljudskog shvatanja, ali ipak poznat preko otkrivanja o Sebi. On je večno dostojan da Ga sva stvorenja poštuju, obožavaju i da Mu služe.
Bog Otac
Bog večni Otac je tvorac, Vrelo, Održavalac i Vladar celokupnog stvaranja. On je pravedan i svet, milostiv i pun milosrđa, spor na gnev i obilan nepokolebljivom ljubavlju i vernošću. Osobine i sila koje su se pokazali u Sinu i Svetom Duhu takođe su otkrivenje Oca.
Bog Sin
Bog večni Sin ovaploćen je u Isusu Hristu. Kroz Njega je sve stvoreno, Božji karakter je otkriven, izvršeno spasenje ljudskog roda i sud svetu. Za svu večnost živi Bog postao je i čovek Isus Hristos. Začet je Svetim Duhom i rodila ga Ga je devojka Marija. Živeo je i iskusio iskušenja kao ljudsko biće, ali je savršenim primerom pokazao Božju pravednost i ljubav. Svojim čudima On je otkrio božansku silu i umro na krstu za naše grehe i umesto nas, vaskrsnuo je iz mrtvih i vazneo se na Nebo da u nebeskoj svetinji vrši službu za nas. Doći će opet u slavi da konačno oslobodi svoj narod i obnovi sve tvari.
Bog Sveti Duh
Bog večni Duh bio je aktivan sa Ocem i Sinom prilikom stvaranja, utelovljenja i otkupljenja. On je nadahnjivao pisce Svetog Pisma. On je ispunjavao Hristov život silom. On privlači i ubeđuje ljudska bića. a one koji se odazovu, obnavlja i preobražava u Božji lik. Poslat od Oca i Sina da bude stalno sa Njegovom decom, On daje duhovne darove Crkvi, opunomoćuje je da svedoči za Hrista, i u skladu sa Svetim pismom, uvodi je u svaku istinu.
ČOVEK
Stvaranje
Bog je tvorac svega. On je u svetom pismu otkrio verodostojan izveštaj o svojoj stvaralačkoj delatnosti. Za šest dana Gospod je stvorio "nebo i zemlju", sva bića na Zemlji i počinuo sedmog dana te prve sedmice. Na taj način On je uspostavio Subotu kao večnu uspomenu na svoje završeno stvaralačko delo. Prvi čovek i žena stvoreni su po Božjem obličju kao kruna stvaralačkog dela. Čoveku je data vlast nad svetom, ali i odgovornost da se brine o njemu. Kada je stvaranje sveta bilo završeno, svet je bio "veoma dobar" spreman da objavljuje Božju slavu.
Čovekova priroda
Čovek i žena stvoreni su po Božjem obličju sa individualnošću, sa mogućnošću i slobodom mišljenja i delovanja. Iako su stvoreni kao nezavisna bića, svaki čovek je nedeljiva celina tela, duha i duše, koja zavisi od Boga za život, disanje i sve ostalo. Kada su postali neposlušni Bogu, naši prvi roditelji su poricali svoju zavisnost od Njega, odvojili se od Boga i pali sa svoga visokoga položaja. Božji lik u njima bio je pokvaren i oni su postali podložni grehu. Njihovi naslednici učestvuju u ovoj paloj prirodi i njenim posledicama. Oni su rođeni sa slabostima i sklonostima ka zlu. Međutim, Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom i svojim Duhom obnavlja smrtnike koji se kaju u lik njihovog Tvorca. Stvoreni na slavu Bogu, oni su pozvani da Ga vole, da vole jedni druge i vode brigu o svojoj životnoj sredini.
SPASENJE
Velika borba
Ceo ljudski rod obuhvaćen je velikom borbom između Hrista i sotone u odnosu na Božji karakter, Njegov zakon i Njegovu vladavinu nad svemirom. Ovaj sukob nastao je na nebu kada je jedno stvoreno biće, obdareno slobodom izbora, u samouzvišenju uvelo duh pobune u ovaj svet i navelo na greh Adama i Evu. Ovaj čovekov greh imao je za ishod izopačenost Božjeg obličja u ljudskom rodu, metež u stvorenom svetu i njegovo konačno uništenje u vreme potopa celog sveta. Posmatran od svih stvorenih bića, ovaj svet postao je poprište sveopšteg sukoba iz koga će Bog ljubavi na kraju izaći opravdan. Da bi pomogao svome narodu u ovoj borbi, Hristos šalje Svetog Duha i odane anđele da ga vode, zaštite i podupru na putu spasenja.
Hristov život, smrt i vaskrsenje
U Hristovom životu savršene poslušnosti Božjoj volji, u Njegovoj patnji, smrti i vaskrsenju Bog je dao jedino sredstvo pomirenja za ljudski greh, tako da oni koji verom prihvate ovo pomirenje mogu imati večni život, a celokupno stvaranje može bolje razumeti Tvorčevu bezgraničnu i svetu ljubav. Ovo savršeno pomirenje opravdava pravedost Božjeg zakona i milostivost Njegovog karaktera; jer ovo dvoje osuđuju naš greh i daju nam oproštenje. Hristova smrt je zamena i otkupljenje koje vrši pomirenje i preobražaj. Hristovo vaskrsenje objavljuje Božju pobedu nad silama zla, a onima koji prihvataju pomirenje daje čvrsto obećanje o konačnoj pobedi nad grehom i smrću. Ono objavljuje dostojanstvo Gospoda Isusa Hrista pred kojim će se saviti svako koleno na Nebu i na Zemlji.
Iskustvo spasenja
U beskrajnoj ljubavi i milosti Bog je učinio Hrista, koji nije znao za greh, grehom za nas, tako da u Njemu možemo biti učinjeni Božjom pravdom. Vođeni Svetim Duhom mi osećamo svoju potrebu, priznajemo svoju grešnost, kajemo se zbog svojih prestupa, i upražnjavamo veru u Isusa kao Gospoda i Hrista, kao Zamene i Primera. Ova vera koja prima spasenje dolazi preko božanske sile Reči i dar je Božje milosti. Kroz Hrista mi smo opravdani, usvojeni kao Božji sinovi i kćeri i oslobođeni od vlasti greha. Nanovo smo rođeni i posvećeni Duhom; Duh obnavlja naše umove, upisuje Božji zakon ljubavi u naša srca i mi dobijamo silu da živimo svetim životom. Time što ostajemo u Njemu, postajemo sudeonici u božanskoj prirodi i imamo jemstvo spasenja sada i na sudu.
CRKVA
Crkva
Crkva je zajednica vernika koji priznaju Isusa Hrista za Gospoda i Spasitelja. Nastavljajući za Božjim narodom iz starozavetnog doba, mi smo pozvani iz sveta; i skupljamo se radi bogosluženja, bratske zajednice, proučavanja Božje Reči, proslavljanja Večere Gospodnje, službe celom ljudskom rodu i objavljivanja Jevanđelja celom svetu. Crkva dobija svoje ovlašćenje od Hrista koji je utelovljena Reč iz Svetoga pisma koje je pisana reč. Crkva je Božja porodica. Usvojeni od Njega, njeni članovi žive utemeljeni na Novom zavetu. Crkva je Hristovo telo, zajednica vere čija je glava sam Hristos. Crkva je nevesta za koju je Hristos umro da bi mogao da je posveti i očisti. Prilikom svog pobedonosnog dolaska On će staviti preda se slavnu Crkvu, verne svih vekova, otkupljenu Njegovom krvlju; bez mane ili mrštine, svetu i bez mrlje.
Ostatak i njegova misija
Vaseljenska crkva sastavljena je od svih koji istinski veruju u Hrista, ali u poslednje vreme široko rasprostranjenog otpada, jedan ostatak bio je pozvan da izađe da drži Božje zapovesti i veru Isusovu. Ovaj ostatak objavljuje dolazak sudnjeg časa, propoveda spasenje u Hristu i oglašava približavanje Njegovog drugog dolaska. Ovo objavljivanje simbolički je predstavljeno sa tri anđela iz Otkrivenja 14. glave; to se podudara sa delovanjem suda na nebu i ima za posledicu delo pokajanja i reforme na Zemlji. Svaki vernik je pozvan da lično učestvuje u ovom svedočenju po celom svetu.
Jedinstvo u Hristovom telu
Crkva je jedno telo sa mnogim članovima pozvanim iz svakog naroda, plemena i jezika. U Hristu smo nova stvorenja; razlike među nama ne smeju biti po rasi, kulturi, obrazovanju i nacionalnosti, kao ni razlike između visokih i jednostavnih, bogatih i siromašnih, muškaraca i žena. Svi smo mi jednaki u Hristu koji nas je jednim Duhom povezao u jednu zajednicu sa sobom i jedne sa drugima; mi treba da služimo i da nam se služi bez ikakve podvojenosti i rezerve. Otkrivenjem Isusa Hrista u Svetom pismu delimo istu veru i nadu, i dopiremo do svih jednim svedočenjem. Ovo zajedništvo ima svoj izvor u jedinstvu trojedinog Boga, koji nas je usvojio kao svoju decu.
Krštenje
Krštenjem ispovedamo svoju veru u smrt i vaskrsenje Isusa Hrista i dokazujemo svoju smrt grehu i nameru da hodimo u novom životu. Na taj način priznajemo Hrista kao Gospoda i Spasitelja, postajemo Njegov narod i primljeni smo za vernike Njegove Crkve. Krštenje je znamenje našeg jedinstva sa Hristom, znamenje oproštenja naših grehova i primanje Svetog Duha. Krštenje se vrši zaronjavanjem u vodu i moguće je na osnovu priznanja vere u Isusa i dokaza kajanja zbog greha. Ono sledi upustva iz Svetog pisma i prihvatanja njegovog učenja. Prema učenju Biblije, krštavaju se odrasle osobe kad same izraze želju za krštenjem. Sam čin krštenja obavlja se po uzoru na Hristovo krštenje uronjavanjem krštenika u vodu čime se simbolizuje umiranje starog čoveka i ustajanje u novi život posvećen Gospodu.
Večera Gospodnja
Večera Gospodnja je učestvovanje u znamenju Isusovog tela i krvi kao izraza vere u Njega, našeg Gospoda i Spasitelja. U ovom iskustvu zajedništva Hristos je prisutan da bi se sastao sa svojim narodom i da bi ga jačao. Uzimanjem učešća mi objavljujemo Gospodnju smrt sve dok ponovo ne dođe. Priprema za Večeru Gospodnju uključuje samoispitivanje, pokajanje i priznanje. Učitelj je uspostavio obred pranja nogu da označi ponovno očišćenje, da izrazi voljnost za službu jedan drugome u Hristovoj poniznosti i sjedini naša srca u ljubavi. Služba Večere Gospodnje otvorena je za sve hrišćane koji veruju.
Duhovni darovi i službe
Bog svim vernicima svoje Crkve u svim vremenima poklanja duhovne darove, koje svaki vernik treba da upotrebi u službi ljubavi za opšte dobro Crkve i ljudskog roda. Dati posredstvom Svetoga Duha, koji dodeljuje svakom duhu po svojoj volji, darovi pružaju sve sposobnosti i službe potrebne Crkvi da bi ispunila svoje Bogom uspostavljene funkcije. Na osnovu Svetog pisma, za pomoć i ohrabrenje ljudima ovi darovi uključuju takve službe kao što je verovanje, isceljivanje, prorokovanje, objavljivanje, poučavanje, upravljanje, pomirenje, sažaljenje, samopregorno delovanje i milosrđe. Neke vernike Bog poziva i daruje ih Duhom za dužnosti koje Crkva priznaje u pastirskoj, evanđeoskoj, apostolskoj i učiteljskoj službi naročito potrebnoj da bi se vernici pripremili za službu, za izgradnju Crkve do duhovne zrelosti da bi se očuvalo jedinstvo vere i poznanja Boga. Kada vernici koriste ove duhovne darove kao verni pristavi Božjih različitih vrlina, Crkva je zaštićena od razornog uticaja lažnog učenja i sazidana u veri i ljubavi dostiže rast koji je od Boga.
Dar proroštva
Proroštvo je jedan od darova Svetoga Duha. Ovaj dar je znak raspoznavanja Crkve Ostatka i ispoljio se u službi Elen G. Vajt. Kao Gospodnji vesnik, njeni spisi su neprekidni i autoritativni izvor istine koja Crkvi obezbeđuje utehu, vođstvo, poučavanje i popravljanje. Oni, takođe, naglašavaju da je Biblija merilo kojim se moraju ispitati sva učenja i iskustva.
HRIŠĆANSKI ŽIVOT
Božji zakon
Uzvišena načela Božjeg zakona uobličena su u Deset zapovesti i potvrđena Hristovim životom. Ona izražavaju Božju ljubav, volju i ciljeve u vezi sa ljudskim ponašanjem i odnosima i obavezuje sve ljude u svim vremenskim razdobljima. Ova pravila su osnova Božjeg zaveta sa Njegovim narodom i merilo Božjeg suda. Posredstvom Svetoga Duha ona ukazuju na greh i bude potrebu za spasiteljem. Spasenje je samo od milosti, a ne od dela, a njegov rod je poslušnost zapovestima. Ova poslušnost razvija hrišćanski karakter i donosi osećanje sreće. Ona je dokaz naše ljubavi prema Gospodu i naše brige za naše bližnje. Poslušnost koja potiče od vere ispoljava Hristovu silu da preobrazi život i u skladu sa tim jača hrišćansko svedočenje.
Subota
Milostivi Tvorac, posle šest dana stvaranja, odmarao se sedmoga dana i za sve ljude uspostavio Subotu kao uspomenu na stvaranje. Četvrta zapovest Božjeg nepromenljivog Zakona zahteva svetkovanje ovog sedmog dana, Subote, kao dana od odmora, obožavanja i službe u skladu sa učenjem i životom Isusa, Gospodara od Subote. Subota je dan divnog zajedništva sa Bogom i nas međusobno. Ona je simbol našeg posvećenja, znak naše vernosti i predukus naše večne budućnosti u Božjem carstvu. Subota je Božji večni znak Njegovog večnog zaveta između Njega i Njegovog naroda. Radosno svetkovanje ovog svetog vremena od večeri do večeri, od Sunčevog zalaska do zalaska, je svetkovanje Božjeg stvaralačkog i otkupiteljskog dela.
Pristavska služba
Mi smo Božji pristavi, kojima je On poverio vreme i prilike, sposobnosti i posede i blagoslove Zemlje i njena sredstva. Mi odgovaramo Njemu za njihovo pravilno korišćenje. Mi priznajemo Božje vlasništvo vernom službom Njemu i našim bližnjima, vraćanjem desetka, davanjem darova za objavljivanje Njegovog Jevanđelja i podupiranjem Njegove Crkve i njenim rastom. Pristavska služba je prednost koju nam je Bog dao za negovanje ljubavi i za pobedu nad sebičnošću i pohlepom. Pristav se raduje blagoslovima koji se kao rezultat njegove vernosti izlivaju na druge.
Hršćansko ponašanje
Pozvani smo da budemo pobožan narod koji misli, oseća i radi u skladu sa nebeskim načelima. Zbog Duha koji u nama ponovo stvara karakter našeg Gospoda, mi se uključujemo samo u ono što će u našem životu stvoriti čistotu sličnu Hristu, zdravlje i radost. To znači da naša zabava treba da odgovara najvišim merilima hrišćanskog ukusa i lepote. Dok priznajemo kulturne razlike, naša odeća treba da bude jednostavna, skromna i ukusna, koja dolikuje onima čija se istinska lepota ne sastoji od spoljašnjeg ukrašavanja, već od neprolaznog ukrasa blagog i tihog duha. To takođe znači da pošto je naše telo hram Svetog Duha, mi treba da se razumno brinemo o njemu. Pored dovoljnog vežbanja i odmora, treba da usvojimo i najzdraviju moguću ishranu i uzdržimo se od nečiste hrane utvrđene u Svetom pismu. Pošto alkoholna pića, duvan i neodgovorno korišćenje droga i narkotika štetno utiču na naše zdravlje i od njih treba da se uzdržimo. Umesto toga treba da učestvujemo u svemu što naše misli i telo dovodi u poslušnost Hristu koji nam želi zdravlje, radost i dobro.
Brak i porodica
Bog je ustanovio brak u Edemu, a Isus ga je ponovo potvrdio kao doživotnu zajednicu između čoveka i žene u druženju punom ljubavi. Za hrišćanina, bračna obaveza je data Bogu kao i bračnom drugu, i treba da se sklopi između partnera koji su iste vere. Obostrana ljubav, uvažavanje, poštovanje i odgovornosti su tkivo ove veze koja treba da odsjajuje ljubavlju, svetošću, bliskošću i postojanošću odnosa između Hrista i Njegove Crkve. Što se tiče rastave, Isus je učio da osoba koja se razvede od bračnog druga, osim zbog preljube, pa sklopi brak sa drugim bračnim drugom, čini preljubu. Iako neki odnosi u porodici ne odgovaraju idealu, bračni drugovi koji se u Hristu potpuno predaju jedan drugome, mogu da postignu zajednicu ljubavi pomoću vođstva Duha i crkvenog vaspitanja. Bog blagosilja porodicu i želi da njeni članovi pomažu jedan drugome do potpune zrelosti. Roditelji treba da vaspitavaju svoju decu da vole Boga i da su Mu poslušni. Svojim primerom i svojim rečima treba da ih poučavaju da je Hristos vaspitač koji voli, koji je uvek nežan i brižan, koji želi da oni postanu udovi Njegovog tela, Božje porodice. Povećana bliskost u porodici jedan je od znakova poslednje vesti Jevanđelja.
POSLEDNJI DOGAĐAJI
Hristova služba u nebeskoj svetinji.
Na nebu postoji Svetište, prava skinija koju je Bog postavio, a ne čovek. U njemu Hristos vrši službu za nas, omogućavajući vernicima da iskoriste Njegovu žrtvu pomirenja prinesenu na krstu jednom za sve. On je postavljen za našeg Prvosveštenika i otpočeo je sa svojom posredničkom službom u vreme svoga vaznesenja. Godine 1844, na kraju proročkog vremenskog razdoblja od 2300 dana, On je ušao u drugu i poslednju fazu svoje službe pomirenja. To je delo istražnog suda koji je deo poslednjeg otklanjanja svakog greha, slikovito prikazanog u očišćenju starog jevrejskog svetišta na Dan očišćenja. U toj tipičnoj službi, Svetinja je bila očišćena krvlju žrtvovanih životinja, ali nebeske stvari čiste se savršenom žrtvom Isusove krvi. Istražni sud otkriva nebeskim razumnim bićima, ko je među mrtvima zaspao u Hristu i zato se u Njemu smatra dostojnim da ima udela u prvom vaskrsenju. On takođe omogućava da se vidi koji od živih prebivaju u Hristu, drže Božje zapovesti i veru Isusovu i u Njemu su spremni za prelazak u Njegovo večno carstvo. Ovaj sud potvrđuje Božju pravednost u spasavanju onih koji veruju u Isusa. On objavljuje da će oni koji su ostali verni Bogu, primiti Carstvo. Završetak ove Hristove službe obeležiće kraj vremena milosti pre Drugog Hristovog dolaska.
Drugi Hristov dolazak
Drugi Hristov dolazak predstavlja blaženu nadu Crkve, veličanstveni vrhunac Jevanđelja. Spasiteljev dolazak biće doslovan, ličan i vidljiv na celom svetu. Kada se bude vratio, mrtvi pravednici vaskrsnuće i zajedno sa živim pravednicima biće proslavljeni i uzeti na Nebo, a nepravedni će umreti. Gotovo potpuno ispunjenje većine proročanstava, zajedno sa sadašnjim stanjem u svetu, ukazuje da je Hristov dolazak blizu. Vreme tog događaja nije otkriveno, pa je zato potrebno da u svako doba budemo spremni.
Smrt i vaskrsenje
Plata za greh je smrt. Bog, koji je jedini besmrtan, podariće večni život onima koje je otkupio. Do tog dana, smrt je besvesno stanje svih ljudi. Kada se Hristos, koji je naš život, bude pojavio, vaskrsli pravednici biće proslavljeni i uzeti na nebo da dočekaju svoga Gospoda. Drugo vaskrsenje, vaskrsenje nepravednih, dogodiće se 1000 godina kasnije.
Milenijum i kraj greha
Milenijum je hiljadugodišnje carovanje Hrista sa svojim svetima na Nebu između prvog i drugog vaskrsenja. U toku ovog vremena sudiće se zlim mrtvima; Zemlja će biti potpuno opustošena, bez stanovnika, zauzeta od sotone i njegovih anđela. Na njegovom kraju Hristos, Njegovi anđeli i Sveti grad sići će sa Neba na Zemlju. Nepravedni mrtvi tada će vaskrsnuti i sa sotonom i njegovim anđelima opkoliće grad; ali vatra od Boga uništiće ih i očistiti Zemlju. Svemir će tako zauvek biti oslobođen od greha i grešnika.
Nova Zemlja
Na novoj Zemlji, na kojoj prebivaju pravednici, Bog će obezbediti večni dom za spasene i savršenu životnu sredinu za večni život, ljubav, radost i poučavanje u Njegovoj prisutnosti. Ovde će sam Bog prebivati sa svojim narodom, a patnje i smrt nestaće. Velika borba biće okončana i greha više neće biti. Sve što je živo i neživo objavljivaće da je Bog ljubav; i On ćevladati večno. Amin.
IZVOR: HACBG.ORG
-----------------------------------
Cudni su to neki Adventisti masoni u Taramaninim snovidjenjima, koji imaju potpuno celovito biblijsko ucenje, i koji sa druge strane nemaju u njemu nista masonsko.
Ipak je u pitanju manija gonjenja.
Poslednja izmena:
Povjest obeliksa u Vatikanu
^ Obelisk ispred Crkve svetog Petra u Rimu (u crvenom krugu)
Diodor govori o obelisku, visokom 40 metara koji je u Babilonu dala podici kraljica Semiramida.
Biblija spominje kip tipa obeliska, sirok otprilike 2,7 i visok 27 metara ! ”Bacise se na tlo svi... klanjajuci se zlatnome kipu sto ga podize kralj Nabukodonozor“ u Babilonu (Daniel 3:1-7). Ipak, najrasirenija je bila upotreba obeliska u Egiptu, najranijem uporistu misterijske religije. Mnogi se obelisci jos uvijek nalaze u Egiptu, iako su neki bili preneseni u druge zemlje. Jedan je u njujorskom Central Parku, drugi u Londonu, dok su ostali preneseni u – Rim.
Rijec ‘kipovi’ u Bibliji, prijevod je nekoliko razlicitih hebrejskih rijeci.
Jedna od njih, rijec matzebah, znaci ’stupovi’ ili obelisci (1 Kraljevima 14:23, 2 Kraljevima 18.4, 23:14, Jeremija 43:13, Mihej 5:13) Druga je hammanim sto znaci ’suncani stupovi’, kipovi posveceni suncu ili obelisci (Izaija 17:8, 27:9)
Da bi obelisci prikazivali njima pripisan simbolizam, bili su postavljani u uspravan polozaj.
Tako su pokazivali gore prema suncu, a kao simbol falusa, uspravan je polozaj takodjer imao ocito znacenje.
Imajuci to na umu, zanimljivo je zamijetiti da je prilikom izricanja Bozjeg suda protiv tog krivog stovanja bilo receno da se ti likovi "vise ne dizu"(doslovce — ne ostavljaju da stoje uspravno), vec neka se sruse (Izaija 27:9). U dane proroka Ezekiela, kada su Izraelci mijesali neznabozacko stovanje u svoju religiju, podigli su ”kumir ljubomore na ulazu“ hrama (Ezekiel 8:15). Taj je kip vjerojatno bio obelisk, simbol falusa, jer su (kao sto Scofield navodi) bili ”potpuno predani falickim kultovima.“ Postavljanje obeliska na ulazima poganskih hramova ocito nije bila neobicna praksa u to doba. Jedan je stajao npr. na ulazu hrama u Tumu, a drugi ispred hrama u Hatoru u "Horusovom (Tamuzovom) prebivalistu“
Vrlo je interesantno da takoder postoji i obelisk na ulazu u Crkvu svetog Petra u Rimu, kao sto to pokazuje fotografija…. Taj nije samo kopija egipatskog obeliska, nego upravo jedan od onih istih koji su stajali u Egiptu u anticko doba!
Kada je misterijska religija u pogansko doba dosla u Rim, ne samo da su se ondje, po naredbi careva, izradivali i podizali obelisci, vec su se, uz velike troskove dovozili iz Egipta.
Kaligula je 37- 41 nakon Krista dovezao iz Heliopolisa u Egiptu obelisk,
koji sada stoji u Vatikanu, postavio ga u svom cirkusu na Vitikanskom brdu,
na mjestu gdje danas stoji Crkva svetog Petra. Heliopolis je samo grcki naziv za Betsemes (‘kuca sunca’. Prim. prev.) koji je bio centar egipatskog stovanja sunca u tim danima.
U Starom Zavjetu se spominju obelisci koji su ondje bili postavljeni kao ”spomenici hrama Sunca... u Heliopolu“ (Jeremija 43:13)!
Upravo taj isti obelisk, sto je nekoc stajao pred drevnim hramom koji je bio centar egipatskog poganstva, sada stoji pred rimskom ”Majkom Crkvom“! Izgleda da je to nesto vise od puke koincidencije.
Vatikanski obelisk od crvenog granita visok je 25 metara (cetrdeset s postoljem) i tezi 320 tona. Na sadasnju lokaciju ispred crkve na Trgu svetog Petra premjesten je 1586.god. po naredbi pape Siksta V . Naravno, premjestanje teskog obeliska je bio vrlo tezak zadatak u to doba. Mnogi su poduzetnici odbili prihvatiti taj izazov, posebno stoga sto je papa odredio smrtnu kaznu za izvodjace posla ako obelisk padne i razbije se! Konacno se covjek imenom Domenico Fontana prihvatio odgovornosti.
Sa 45 vitala za dizanje, 160 konja i ekipom od 800 radnika, zapoceo je s pomicanjem. Datum je bio 10. rujna 1586. godine. Mase su ispunile prostrani trg. Od gomile se, pod prijetnjom smrtne kazne, zahtijevalo da suti dok se obelisk pomice. Konacno, nakon skorog neuspjeha, obelisk je bio podignut — uz zvonjavu stotina zvona, grmljavinu topova i glasno klicanje mnostva. Egipatski je idol bio posvecen ”krizu (na vrhu obeliska nalazi se kriz koji navodno sadrzi komad kriza na kojem je bio razapet Isus), odsluzena je misa i papa je blagoslovio radnike i njihove konje.
U centru vatikanskog dvorista jos uvijek stoji taj isti obelisk. Dvoriste je omedjeno s 248 dorskih stupova koji kostaju otprilike milijun dolara. Stil u kojem su radeni ti stupovi bio je preuzet iz poganskih hramova.
Poput obeliska, poganski su stupovi cesto bili stovani kao misterijske forme falusa. U predvorju poganskog hrama bozice Majke u Heliopolisu postoji natpis koji se odnosi na stupove a koji kaze ”Ja, Dionizije, posvecujem ove faluse Heri, mojoj pomajci.“
Kod:http://www.hasic.dk/obelisci_hramovi_i_tornjevi.html
Što bi ti ili ja napravili isto , dali bi svojima ,a dužnike ko fućka , kad su bili bedasti ,i davali ,i verovali ni sam neznaju u što
Sve neki utjecajni i bogati ljudi . Molim vas dali neko zna kako se pridružiti tim bogatašima , nebi mi škodila koja Kuna više , ma što ja to pričam , željela bi imati hrpu Eurića . Pošto mije stari neki sirotan ,i njemu bi malo dala da osjeti štoje imati
Šteta te Slap ne čita ovaj podatak o obelisku koji na netu postoji ali postoji i u drugim knjigama jer bi on ponovo negirao da je obelisk paganski simbol muškosti a posebno je Jeleni bio drag iz samo njoj znanih razloga.
Kažeš koju kunu bi...pa sele oni se ne bave sićom a da tamo upadneš trebaš izvrnuti Bibliju i satanu prihvatiti za svog mesiju.
Imala bi obavezu davanja desetaka i morala bi čitati masonsku literaturu.To setraži bar 100 000 evrića kao akontacija za tvoju privrženost okultistima.
LAODIKEJA smećar ponovo kipuje gomile ubacujući Srpske masone u temu o veštici....hajde se malo kontroliši.I nemoraš trčati ispred rude sve ćeš okrunjeno dobiti a to da li može ispod perja stati ili ne mogu ti ja pomoći.
Jel čiko jel sav ovaj hleb tvoj?
Trile provalo.
Advent je ČEKALAC A PRVI KOJI JE ČEKAO Gospodnji dolazak po datumu jeste Miler mason i on je osnivač Adventizma gde se priključuju i ostala bratija smrzutih ruku uvlačeći Džemu i vešticu u igru bez granica gde se lagodno živi od plagijata i laži dok god ima naivnih i ne obrazovanih kao i nevernika a ovde ih zasad trojicu vidim iz te ekipe,samo ovi su boranija i teški plićak zbog kojih čovek može pomisliti da su svi subotari u teškom minusu kao oni ali nisu.
Jelenaši opet zaboraviste odgovoriti:
Imate li vi Jelenaši da ne kažem veštičari odgovor na pitanje iznad koju bolest ruku su imali Adv-pionirčići sve sa porodicom Bela?
Zašto gospa nije vratila ogromne pozajmice već tražila da poverioci ZABORAVE na dug?
Zašto su oni autori desetine knjiga godinama pre veštice napisali baš sve ono što je ona htela potom napisati ne pitajući istu smeju li to raditi?
Zašto vam toliko drag onaj veliki tvrdi uspravni kamen iznad glave veštice?
Poslednja izmena:
- Status