Taramana, sve su to trice i kucine na koje je desetina puta odgovoreno, i u tome se vidi tvoje nepostenje, da si uz sve ovo sto si postavio - dodao i sve te odgovore koje sam ja, ali i drugi dali, i srusili celu tvoju teoriju koju sumanuto plasiras vec mesecima iz komentar u komentar.
Prvo trebas da odgovoris na sve ovo sto mo mi postavili kao odgovor na tvoje teorije, ali ti NIKADA nisi dao ni jedan odgovor, jer tebe kontraargumenti ne interesuju, vec samo da zadovoljis svoje egoisticke porive da napadas druge.
Dakle, prvo objasni svetu zasto je Adventisticka crkva oduvek imala negativan stav prema masonima, i zasto je Ellen White savetovala da ne treba biti clan masonske ili bilo koje druge organizacije?
Pronasao sam na forumu "svetlost istine" deo svedocanstva koje je ona poslala jednom coveku koji je nakon toga poslusao njen savet, i napustio masone.
Ovaj tekst je na Engleskom i glasi:
--------------------------------------
"Mozda je interesantan i slucaj Ellen White i N. D. Falkhead iz australije. Pre nekoliko godina je bio jedan dobar clanak o ovome mislim daje bio u Adnvetist Review. Ona ga je upozorila da ne moze na dve stolice da sedi...
On je prihvatio njen savet i napustio masonstvo
----------------------------------
It is found in White’s diary entry for December 13, 1892 and also in a letter written December 23, 1892 from Melbourne Australia, to Dr. and Mrs. J. H. Kellogg. In her letter White wrote:
“I have to give some very personal testimonies. During the conference here last December, I had much burden and wrote out many things for individuals, but felt that the time had not come to present the matter to them. For one brother I have had a special burden. He is a keen, apt man, connected with our publishing house. Upon my return to Melbourne this time, one week ago last Tuesday, I read to Brother F[alkhead] that which I had written for him. It affected him deeply. He was glad I did not send it for him to read. “Your reading the reproof yourself,” he said,” “has touched my heart. The Spirit of the Lord has spoken to me through you, and I accept every word you have addressed specially to me; the general matter also is applicable to me; it all means me. That which you have written in regard to my connection with the Free Masons I accept. I belong to five lodges, and besides this I have the entire control of three. I have just taken the highest order in Free Masonry, but I shall sever my connection with them all. I will attend no more of their meetings. It will take me nine months to wind up my business relations with the three under my control.”
Our interview lasted four hours, and it was late at night when he left. He lives in Preston, ten miles from St. Kilda, and being too late for the train from North Fitzroy, he had to walk seven miles to his home. He said he had a good time to think, and he told Elder Daniells he did so much want to meet some of our brethren, that he might tell how free and happy he was after he had made this decision.
She repeated the story in a letter written 3 years later—on May 7, 1895, from Glenorchy, Tasmania to O .A. Olsen; and again in a May 31, 1906 letter to Brother Salisbury & Elder Olsen, following Falkhead’s cessation of work at the Echo office"
----------------------------------------
Ako je neko nekada bio masom, pa napustio - to ne znaci da treba osuditi ceo narod ili organizaciju.
U Srbiji su vecina vidjenijih ljudi bili masoni, cak i kraljevi, i mi sada trebamo osuditi Pravoslavnu crkvu kojoj su oni pripadali.
Poznati Srbi Masoni
Riga od Fere
Janko Katić
Aleksa Nenadović
Prota Mateja Nenadović
Simo Milutinović Sarajlija
Vuk Stefanović Karadžić
Dositej Obradović
Petar II Petrović Njegoš
Knez Mihailo Obrenović
Kralj Petar I Karađorđević
Kralj Aleksandar I Karađorđević
Živojin Mišić
Stevan Mokranjac
Stanislav Binički
Jovan Dučić
Stevan Sremac
Jovan Jovanović Zmaj
Milovan Milovanović
Laza Paču
Slobodan Jovanović
Đorđe Vajfert
Mihajlo Pupin
Petar Dobrović
Ivo Andrić
U Americi je bila tradicija da neko bude pripadnik Masona, i to je cak postao nacin zivota, ponasanja, obicaja, itd, pa je tako i obicaj stavljanja ruje unutar kaputa bio svakodnevni obicaj, i to su cinili i masoni i ne masoni.
Od njih potice i rukovanje, i prekrstavanje ruku, i gestikulacije koje covek svakodnevno cini a da to i ne zna, simboli, amblemi, saobracajni znakovi, simboli na bolnicama, skolama, itd..
Ovaj obicaj - ali i drugi, nisu bili rasprostranjeni samo u Americi, vec i u Evopi.
Evo nekoliko starih i novijih fotografija, i dobro pogledaj polozaj ruku svih ovih ljudi, jer oni drze i jednu ruku unutar ili van kaputa, ili prekrstene ruke na grudima.
Vojskovodje Americke armije
//
Staljin
Bitlsi
Zene u Pravoslavnoj crkvi
Vladika Nikolaj Velimirovic
Reprezentacija Crne Gore
Srpski politicari
Barak Obama
Papa
Sve ove slike prikazuju masonske pokrete ruku, bilo svesne ili ne svesne, sto ne znaci da su svi ti ljudi masoni, vec su te prakse postale svakodnevno u upotrebi u svim narodima na zemlji.
Tako ne mozemo nikoga osudjivati i reci "Ovo su masoni a ovo nisu masoni i ako svi oni pokazuju masonske znake"
Ja ponavljam, u vreme Ellen White, masonski pokreti ili znavi ruku su bili ustaljeni u narodu, a tu se podrazumevaju i pokreti jednostavnog prekrstena ruku na grudima, obicno rukovanje, pokazivanje sipka, vulgarno prikazivanje srednjeg prsta, ili dizanje ruku u molitvi - sto cine Pentakostalci.
Neki od ovih pokreta ruku su bili ustaljeni medju obicnim narodom u Americi, a postoje i svuda u svetu.
Pogledaj koliko se puta jedan covek Srbin danas rukuje u susretu sa prijateljima, a to je masonski obicaj, i postoji vise nacina masonskog polozaja ruku prilikom rukovanjam od obicnog rukovanjam do polozaja prstiju, i hvatanja cele ruke od lakata.
Što se tiče priložene fotografije na kojoj je prikazan grob Ellen White - na njoj se može videti da je na njenom grobu velika biblija.
Spomenik koji stoji u pozadini je postavljen od strane države kao zahvalnost porodici White, i on nema veze sa Adventističkom crkvom, i on se nalazi na parceli na kojoj su sahranjeni mnogobrojni članovi porodice White.
Osim toga, u Ameici pa i širom sveta - stub je prihvaćen kao opšte obeležje nadgrobnih spomenika:
JAPANSKO GROBLJE
SRBSKO GROBLJE
JEVREJSKO GROBLJE
U Rimokatolicizmu ovaj stub je na trgu Svetog Petra u Vatikanu postavljen sa tačno zacrtanom namerom, a to je Vavilonska praksa obožavanja sunca i klanjanje Luciferu koga ovaj simbol i predstavlja, a čiji je Rimokatolicizam nastavljač ove mnogobožačke filozofije i prakse.
Svaki novi papa koji biva izabran, on izlazi na balkon i gledajući u ovaj stub - zaklinje se na vernost onome koga ovaj stub predstavlja.
Isti slučaj je i sa identičnim spomenikom u Vašingtonu i praksom inauguracije novih predsednika Amerike.
pitanje je otkud onda ucenja i simboli masonerije i new age-a u vasim redovima.
Posto si ti postavio neke fotografije na kojima ne vidim nista sporno, i objasnio sam ih u predhodnom komentaru, zelim i ja da postavim neke fotografije koji pokazuju poreklo onih koje podrzavas.
Unapred se izvinjavam onima cija ce verska osecanja ovim biti povredjena, ali ako smo ljudi koji tragaju za istinom, onda istini treba pogledati u oci, jerb organizacije nemaju veze sa ljudima, i ljudi mogu biti zavedeni.
Zato istrazujmo i verujmo samo iskljucivo Bogu i njegovoj reci.
Masonska piramida sa svedvidecim okom Boga Ozirisa u sabornom hramu u Beogradu.
drugi primeri
....
Simbol piramide i sunca
piramida na haljini sveta Petke sa mozaika crkve na Kalemegdanu
Masonska piramida sa svevidecim okom
pentagram unutar kruga - satanisticki magijski simbol
okultni magijski simbol
znak rukom koji predstavlja rogove Bafometa ili sotone
znak rukom na predstavi Bafometa
okultni znak "mudra" sa dva prsta
masonski pozdrav rukom sa palcem spolja
Sto se tice navodnih plagijata Ellen White - ona nije prepisivala knjige i navodno te reci pripisivala sebi - vec je citirala odredjene citate iz istorijskih dela onoga vremena i svedocila da je to cinila ali da u nekim slucajevima nije spominjala imena tih pisaca.
Ona u ovom tekstu jasno kaze da je uzimala citate iz knjiga drugih pisaca, kao sto je to i danas slucaj sa svim piscima koji pisu slicna dela.
U tim njenim knjigama su katkad uvrstena i licna otkrivenja koja je dobijala od Gospoda - sto je upravo slucaj sa knjigom "Velika borba" koja sadrzi istorijski deo za cije pisanje je koristila citate drugih autora, i prorocki deo - gde ona iznosi neke pojedinosti koje je dobila u vidjenjima, kao i biblije.
Dakle, nema govora o ikakvim plagijatima.
Odgovor u citatu Ellen White:
Da li je EGW prepisivala ili citirala dela drugih autora, evo sta ona sama kaze:
''
Veliki događaji koji su označavali napredak reformacije u prošlim vjekovima, zabilježeni u historiji, dobro su poznati. To su činjenice koje nitko ne može pobiti. Ovu historiju sam ukratko iznijela u skladu sa svrhom i opsegom knjige. Činjenice su sažete na tolikom broju stranica koliko je neophodno potrebno za njihovo razumijevanje. U nekim slučajevima gdje je historičar tako grupisao događaje da oni ukratko prikazuju suštinu pitanja ili je tako iznio pojedinosti da su u skladu s planom ovog djela, ja sam citirala njegove riječi; ali u nekim slučajevima nisu spomenuta imena, jer citati nisu navedeni da istaknu pisca kao autoritet, već zato što njegove izjave pružaju jasan i uvjerljiv prikaz historijskih događaja. Prikazujući iskustvo i poglede onih koji u naše vrijeme unapređuju djelo reformacije, slično sam se koristila njihovim objelodanjenim djelima.''
I na kraju, sto se tice testamenta Ellen White, to su tvoja licna dodavanja i gledista. a njen testament je vrlo mudro sastavljen, i ona je ostavila svakom clanu porodice deo imovine u novcu, a crkvi takodje je ostavila svu zaostavstinu, rukopise, itd, i u tome nema nista sporno, vec je sve cisto i precisto.
Takodje, nisi NIKADA odgovorio - koje ucenje u Adventizmu je masonskog porekla?
Evo komplentnih ucenja Adventisticke crkve, pa navedi koje od ovih ucenja je masonsko, i ne postoji u bibliji, i sta tu ima masonsko.
--------------------------------------------------------
Božja reč
Sveto Pismo, Staroga i Novog zaveta je pisana Božja reč data božanskim nadahnućem preko svetih Božjih ljudi koji su govorili i pisali onako kako ih je pokretao Sveti Duh. U ovoj Reči Bog je poverio čoveku znanje potrebno za spasenje. Sveto Pismo je nepogrešivo otkrivenje Negove volje. Ono je merilo karaktera, ogled iskustva, autoritativni tumač doktrina i pouzdana zabeleška o Božjim delima u istoriji.
Božanstvo
Postoji jedan Bog:Otac, Sin i Sveti Duh, zajednica tri lica iste večnosti. Bog je besmrtan, svemoćan, sveznajuć, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonačan i prevazilazi moć ljudskog shvatanja, ali ipak poznat preko otkrivanja o Sebi. On je večno dostojan da Ga sva stvorenja poštuju, obožavaju i da Mu služe.
Bog Otac
Bog večni Otac je tvorac, Vrelo, Održavalac i Vladar celokupnog stvaranja. On je pravedan i svet, milostiv i pun milosrđa, spor na gnev i obilan nepokolebljivom ljubavlju i vernošću. Osobine i sila koje su se pokazali u Sinu i Svetom Duhu takođe su otkrivenje Oca.
Bog Sin
Bog večni Sin ovaploćen je u Isusu Hristu. Kroz Njega je sve stvoreno, Božji karakter je otkriven, izvršeno spasenje ljudskog roda i sud svetu. Za svu večnost živi Bog postao je i čovek Isus Hristos. Začet je Svetim Duhom i rodila ga Ga je devojka Marija. Živeo je i iskusio iskušenja kao ljudsko biće, ali je savršenim primerom pokazao Božju pravednost i ljubav. Svojim čudima On je otkrio božansku silu i umro na krstu za naše grehe i umesto nas, vaskrsnuo je iz mrtvih i vazneo se na Nebo da u nebeskoj svetinji vrši službu za nas. Doći će opet u slavi da konačno oslobodi svoj narod i obnovi sve tvari.
Bog Sveti Duh
Bog večni Duh bio je aktivan sa Ocem i Sinom prilikom stvaranja, utelovljenja i otkupljenja. On je nadahnjivao pisce Svetog Pisma. On je ispunjavao Hristov život silom. On privlači i ubeđuje ljudska bića. a one koji se odazovu, obnavlja i preobražava u Božji lik. Poslat od Oca i Sina da bude stalno sa Njegovom decom, On daje duhovne darove Crkvi, opunomoćuje je da svedoči za Hrista, i u skladu sa Svetim pismom, uvodi je u svaku istinu.
ČOVEK
Stvaranje
Bog je tvorac svega. On je u svetom pismu otkrio verodostojan izveštaj o svojoj stvaralačkoj delatnosti. Za šest dana Gospod je stvorio "nebo i zemlju", sva bića na Zemlji i počinuo sedmog dana te prve sedmice. Na taj način On je uspostavio Subotu kao večnu uspomenu na svoje završeno stvaralačko delo. Prvi čovek i žena stvoreni su po Božjem obličju kao kruna stvaralačkog dela. Čoveku je data vlast nad svetom, ali i odgovornost da se brine o njemu. Kada je stvaranje sveta bilo završeno, svet je bio "veoma dobar" spreman da objavljuje Božju slavu.
Čovekova priroda
Čovek i žena stvoreni su po Božjem obličju sa individualnošću, sa mogućnošću i slobodom mišljenja i delovanja. Iako su stvoreni kao nezavisna bića, svaki čovek je nedeljiva celina tela, duha i duše, koja zavisi od Boga za život, disanje i sve ostalo. Kada su postali neposlušni Bogu, naši prvi roditelji su poricali svoju zavisnost od Njega, odvojili se od Boga i pali sa svoga visokoga položaja. Božji lik u njima bio je pokvaren i oni su postali podložni grehu. Njihovi naslednici učestvuju u ovoj paloj prirodi i njenim posledicama. Oni su rođeni sa slabostima i sklonostima ka zlu. Međutim, Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom i svojim Duhom obnavlja smrtnike koji se kaju u lik njihovog Tvorca. Stvoreni na slavu Bogu, oni su pozvani da Ga vole, da vole jedni druge i vode brigu o svojoj životnoj sredini.
SPASENJE
Velika borba
Ceo ljudski rod obuhvaćen je velikom borbom između Hrista i sotone u odnosu na Božji karakter, Njegov zakon i Njegovu vladavinu nad svemirom. Ovaj sukob nastao je na nebu kada je jedno stvoreno biće, obdareno slobodom izbora, u samouzvišenju uvelo duh pobune u ovaj svet i navelo na greh Adama i Evu. Ovaj čovekov greh imao je za ishod izopačenost Božjeg obličja u ljudskom rodu, metež u stvorenom svetu i njegovo konačno uništenje u vreme potopa celog sveta. Posmatran od svih stvorenih bića, ovaj svet postao je poprište sveopšteg sukoba iz koga će Bog ljubavi na kraju izaći opravdan. Da bi pomogao svome narodu u ovoj borbi, Hristos šalje Svetog Duha i odane anđele da ga vode, zaštite i podupru na putu spasenja.
Hristov život, smrt i vaskrsenje
U Hristovom životu savršene poslušnosti Božjoj volji, u Njegovoj patnji, smrti i vaskrsenju Bog je dao jedino sredstvo pomirenja za ljudski greh, tako da oni koji verom prihvate ovo pomirenje mogu imati večni život, a celokupno stvaranje može bolje razumeti Tvorčevu bezgraničnu i svetu ljubav. Ovo savršeno pomirenje opravdava pravedost Božjeg zakona i milostivost Njegovog karaktera; jer ovo dvoje osuđuju naš greh i daju nam oproštenje. Hristova smrt je zamena i otkupljenje koje vrši pomirenje i preobražaj. Hristovo vaskrsenje objavljuje Božju pobedu nad silama zla, a onima koji prihvataju pomirenje daje čvrsto obećanje o konačnoj pobedi nad grehom i smrću. Ono objavljuje dostojanstvo Gospoda Isusa Hrista pred kojim će se saviti svako koleno na Nebu i na Zemlji.
Iskustvo spasenja
U beskrajnoj ljubavi i milosti Bog je učinio Hrista, koji nije znao za greh, grehom za nas, tako da u Njemu možemo biti učinjeni Božjom pravdom. Vođeni Svetim Duhom mi osećamo svoju potrebu, priznajemo svoju grešnost, kajemo se zbog svojih prestupa, i upražnjavamo veru u Isusa kao Gospoda i Hrista, kao Zamene i Primera. Ova vera koja prima spasenje dolazi preko božanske sile Reči i dar je Božje milosti. Kroz Hrista mi smo opravdani, usvojeni kao Božji sinovi i kćeri i oslobođeni od vlasti greha. Nanovo smo rođeni i posvećeni Duhom; Duh obnavlja naše umove, upisuje Božji zakon ljubavi u naša srca i mi dobijamo silu da živimo svetim životom. Time što ostajemo u Njemu, postajemo sudeonici u božanskoj prirodi i imamo jemstvo spasenja sada i na sudu.
CRKVA
Crkva
Crkva je zajednica vernika koji priznaju Isusa Hrista za Gospoda i Spasitelja. Nastavljajući za Božjim narodom iz starozavetnog doba, mi smo pozvani iz sveta; i skupljamo se radi bogosluženja, bratske zajednice, proučavanja Božje Reči, proslavljanja Večere Gospodnje, službe celom ljudskom rodu i objavljivanja Jevanđelja celom svetu. Crkva dobija svoje ovlašćenje od Hrista koji je utelovljena Reč iz Svetoga pisma koje je pisana reč. Crkva je Božja porodica. Usvojeni od Njega, njeni članovi žive utemeljeni na Novom zavetu. Crkva je Hristovo telo, zajednica vere čija je glava sam Hristos. Crkva je nevesta za koju je Hristos umro da bi mogao da je posveti i očisti. Prilikom svog pobedonosnog dolaska On će staviti preda se slavnu Crkvu, verne svih vekova, otkupljenu Njegovom krvlju; bez mane ili mrštine, svetu i bez mrlje.
Ostatak i njegova misija
Vaseljenska crkva sastavljena je od svih koji istinski veruju u Hrista, ali u poslednje vreme široko rasprostranjenog otpada, jedan ostatak bio je pozvan da izađe da drži Božje zapovesti i veru Isusovu. Ovaj ostatak objavljuje dolazak sudnjeg časa, propoveda spasenje u Hristu i oglašava približavanje Njegovog drugog dolaska. Ovo objavljivanje simbolički je predstavljeno sa tri anđela iz Otkrivenja 14. glave; to se podudara sa delovanjem suda na nebu i ima za posledicu delo pokajanja i reforme na Zemlji. Svaki vernik je pozvan da lično učestvuje u ovom svedočenju po celom svetu.
Jedinstvo u Hristovom telu
Crkva je jedno telo sa mnogim članovima pozvanim iz svakog naroda, plemena i jezika. U Hristu smo nova stvorenja; razlike među nama ne smeju biti po rasi, kulturi, obrazovanju i nacionalnosti, kao ni razlike između visokih i jednostavnih, bogatih i siromašnih, muškaraca i žena. Svi smo mi jednaki u Hristu koji nas je jednim Duhom povezao u jednu zajednicu sa sobom i jedne sa drugima; mi treba da služimo i da nam se služi bez ikakve podvojenosti i rezerve. Otkrivenjem Isusa Hrista u Svetom pismu delimo istu veru i nadu, i dopiremo do svih jednim svedočenjem. Ovo zajedništvo ima svoj izvor u jedinstvu trojedinog Boga, koji nas je usvojio kao svoju decu.
Krštenje
Krštenjem ispovedamo svoju veru u smrt i vaskrsenje Isusa Hrista i dokazujemo svoju smrt grehu i nameru da hodimo u novom životu. Na taj način priznajemo Hrista kao Gospoda i Spasitelja, postajemo Njegov narod i primljeni smo za vernike Njegove Crkve. Krštenje je znamenje našeg jedinstva sa Hristom, znamenje oproštenja naših grehova i primanje Svetog Duha. Krštenje se vrši zaronjavanjem u vodu i moguće je na osnovu priznanja vere u Isusa i dokaza kajanja zbog greha. Ono sledi upustva iz Svetog pisma i prihvatanja njegovog učenja. Prema učenju Biblije, krštavaju se odrasle osobe kad same izraze želju za krštenjem. Sam čin krštenja obavlja se po uzoru na Hristovo krštenje uronjavanjem krštenika u vodu čime se simbolizuje umiranje starog čoveka i ustajanje u novi život posvećen Gospodu.
Večera Gospodnja
Večera Gospodnja je učestvovanje u znamenju Isusovog tela i krvi kao izraza vere u Njega, našeg Gospoda i Spasitelja. U ovom iskustvu zajedništva Hristos je prisutan da bi se sastao sa svojim narodom i da bi ga jačao. Uzimanjem učešća mi objavljujemo Gospodnju smrt sve dok ponovo ne dođe. Priprema za Večeru Gospodnju uključuje samoispitivanje, pokajanje i priznanje. Učitelj je uspostavio obred pranja nogu da označi ponovno očišćenje, da izrazi voljnost za službu jedan drugome u Hristovoj poniznosti i sjedini naša srca u ljubavi. Služba Večere Gospodnje otvorena je za sve hrišćane koji veruju.
Duhovni darovi i službe
Bog svim vernicima svoje Crkve u svim vremenima poklanja duhovne darove, koje svaki vernik treba da upotrebi u službi ljubavi za opšte dobro Crkve i ljudskog roda. Dati posredstvom Svetoga Duha, koji dodeljuje svakom duhu po svojoj volji, darovi pružaju sve sposobnosti i službe potrebne Crkvi da bi ispunila svoje Bogom uspostavljene funkcije. Na osnovu Svetog pisma, za pomoć i ohrabrenje ljudima ovi darovi uključuju takve službe kao što je verovanje, isceljivanje, prorokovanje, objavljivanje, poučavanje, upravljanje, pomirenje, sažaljenje, samopregorno delovanje i milosrđe. Neke vernike Bog poziva i daruje ih Duhom za dužnosti koje Crkva priznaje u pastirskoj, evanđeoskoj, apostolskoj i učiteljskoj službi naročito potrebnoj da bi se vernici pripremili za službu, za izgradnju Crkve do duhovne zrelosti da bi se očuvalo jedinstvo vere i poznanja Boga. Kada vernici koriste ove duhovne darove kao verni pristavi Božjih različitih vrlina, Crkva je zaštićena od razornog uticaja lažnog učenja i sazidana u veri i ljubavi dostiže rast koji je od Boga.
Dar proroštva
Proroštvo je jedan od darova Svetoga Duha. Ovaj dar je znak raspoznavanja Crkve Ostatka i ispoljio se u službi Elen G. Vajt. Kao Gospodnji vesnik, njeni spisi su neprekidni i autoritativni izvor istine koja Crkvi obezbeđuje utehu, vođstvo, poučavanje i popravljanje. Oni, takođe, naglašavaju da je Biblija merilo kojim se moraju ispitati sva učenja i iskustva.
HRIŠĆANSKI ŽIVOT
Božji zakon
Uzvišena načela Božjeg zakona uobličena su u Deset zapovesti i potvrđena Hristovim životom. Ona izražavaju Božju ljubav, volju i ciljeve u vezi sa ljudskim ponašanjem i odnosima i obavezuje sve ljude u svim vremenskim razdobljima. Ova pravila su osnova Božjeg zaveta sa Njegovim narodom i merilo Božjeg suda. Posredstvom Svetoga Duha ona ukazuju na greh i bude potrebu za spasiteljem. Spasenje je samo od milosti, a ne od dela, a njegov rod je poslušnost zapovestima. Ova poslušnost razvija hrišćanski karakter i donosi osećanje sreće. Ona je dokaz naše ljubavi prema Gospodu i naše brige za naše bližnje. Poslušnost koja potiče od vere ispoljava Hristovu silu da preobrazi život i u skladu sa tim jača hrišćansko svedočenje.
Subota
Milostivi Tvorac, posle šest dana stvaranja, odmarao se sedmoga dana i za sve ljude uspostavio Subotu kao uspomenu na stvaranje. Četvrta zapovest Božjeg nepromenljivog Zakona zahteva svetkovanje ovog sedmog dana, Subote, kao dana od odmora, obožavanja i službe u skladu sa učenjem i životom Isusa, Gospodara od Subote. Subota je dan divnog zajedništva sa Bogom i nas međusobno. Ona je simbol našeg posvećenja, znak naše vernosti i predukus naše večne budućnosti u Božjem carstvu. Subota je Božji večni znak Njegovog večnog zaveta između Njega i Njegovog naroda. Radosno svetkovanje ovog svetog vremena od večeri do večeri, od Sunčevog zalaska do zalaska, je svetkovanje Božjeg stvaralačkog i otkupiteljskog dela.
Pristavska služba
Mi smo Božji pristavi, kojima je On poverio vreme i prilike, sposobnosti i posede i blagoslove Zemlje i njena sredstva. Mi odgovaramo Njemu za njihovo pravilno korišćenje. Mi priznajemo Božje vlasništvo vernom službom Njemu i našim bližnjima, vraćanjem desetka, davanjem darova za objavljivanje Njegovog Jevanđelja i podupiranjem Njegove Crkve i njenim rastom. Pristavska služba je prednost koju nam je Bog dao za negovanje ljubavi i za pobedu nad sebičnošću i pohlepom. Pristav se raduje blagoslovima koji se kao rezultat njegove vernosti izlivaju na druge.
Hršćansko ponašanje
Pozvani smo da budemo pobožan narod koji misli, oseća i radi u skladu sa nebeskim načelima. Zbog Duha koji u nama ponovo stvara karakter našeg Gospoda, mi se uključujemo samo u ono što će u našem životu stvoriti čistotu sličnu Hristu, zdravlje i radost. To znači da naša zabava treba da odgovara najvišim merilima hrišćanskog ukusa i lepote. Dok priznajemo kulturne razlike, naša odeća treba da bude jednostavna, skromna i ukusna, koja dolikuje onima čija se istinska lepota ne sastoji od spoljašnjeg ukrašavanja, već od neprolaznog ukrasa blagog i tihog duha. To takođe znači da pošto je naše telo hram Svetog Duha, mi treba da se razumno brinemo o njemu. Pored dovoljnog vežbanja i odmora, treba da usvojimo i najzdraviju moguću ishranu i uzdržimo se od nečiste hrane utvrđene u Svetom pismu. Pošto alkoholna pića, duvan i neodgovorno korišćenje droga i narkotika štetno utiču na naše zdravlje i od njih treba da se uzdržimo. Umesto toga treba da učestvujemo u svemu što naše misli i telo dovodi u poslušnost Hristu koji nam želi zdravlje, radost i dobro.
Brak i porodica
Bog je ustanovio brak u Edemu, a Isus ga je ponovo potvrdio kao doživotnu zajednicu između čoveka i žene u druženju punom ljubavi. Za hrišćanina, bračna obaveza je data Bogu kao i bračnom drugu, i treba da se sklopi između partnera koji su iste vere. Obostrana ljubav, uvažavanje, poštovanje i odgovornosti su tkivo ove veze koja treba da odsjajuje ljubavlju, svetošću, bliskošću i postojanošću odnosa između Hrista i Njegove Crkve. Što se tiče rastave, Isus je učio da osoba koja se razvede od bračnog druga, osim zbog preljube, pa sklopi brak sa drugim bračnim drugom, čini preljubu. Iako neki odnosi u porodici ne odgovaraju idealu, bračni drugovi koji se u Hristu potpuno predaju jedan drugome, mogu da postignu zajednicu ljubavi pomoću vođstva Duha i crkvenog vaspitanja. Bog blagosilja porodicu i želi da njeni članovi pomažu jedan drugome do potpune zrelosti. Roditelji treba da vaspitavaju svoju decu da vole Boga i da su Mu poslušni. Svojim primerom i svojim rečima treba da ih poučavaju da je Hristos vaspitač koji voli, koji je uvek nežan i brižan, koji želi da oni postanu udovi Njegovog tela, Božje porodice. Povećana bliskost u porodici jedan je od znakova poslednje vesti Jevanđelja.
POSLEDNJI DOGAĐAJI
Hristova služba u nebeskoj svetinji.
Na nebu postoji Svetište, prava skinija koju je Bog postavio, a ne čovek. U njemu Hristos vrši službu za nas, omogućavajući vernicima da iskoriste Njegovu žrtvu pomirenja prinesenu na krstu jednom za sve. On je postavljen za našeg Prvosveštenika i otpočeo je sa svojom posredničkom službom u vreme svoga vaznesenja. Godine 1844, na kraju proročkog vremenskog razdoblja od 2300 dana, On je ušao u drugu i poslednju fazu svoje službe pomirenja. To je delo istražnog suda koji je deo poslednjeg otklanjanja svakog greha, slikovito prikazanog u očišćenju starog jevrejskog svetišta na Dan očišćenja. U toj tipičnoj službi, Svetinja je bila očišćena krvlju žrtvovanih životinja, ali nebeske stvari čiste se savršenom žrtvom Isusove krvi. Istražni sud otkriva nebeskim razumnim bićima, ko je među mrtvima zaspao u Hristu i zato se u Njemu smatra dostojnim da ima udela u prvom vaskrsenju. On takođe omogućava da se vidi koji od živih prebivaju u Hristu, drže Božje zapovesti i veru Isusovu i u Njemu su spremni za prelazak u Njegovo večno carstvo. Ovaj sud potvrđuje Božju pravednost u spasavanju onih koji veruju u Isusa. On objavljuje da će oni koji su ostali verni Bogu, primiti Carstvo. Završetak ove Hristove službe obeležiće kraj vremena milosti pre Drugog Hristovog dolaska.
Drugi Hristov dolazak
Drugi Hristov dolazak predstavlja blaženu nadu Crkve, veličanstveni vrhunac Jevanđelja. Spasiteljev dolazak biće doslovan, ličan i vidljiv na celom svetu. Kada se bude vratio, mrtvi pravednici vaskrsnuće i zajedno sa živim pravednicima biće proslavljeni i uzeti na Nebo, a nepravedni će umreti. Gotovo potpuno ispunjenje većine proročanstava, zajedno sa sadašnjim stanjem u svetu, ukazuje da je Hristov dolazak blizu. Vreme tog događaja nije otkriveno, pa je zato potrebno da u svako doba budemo spremni.
Smrt i vaskrsenje
Plata za greh je smrt. Bog, koji je jedini besmrtan, podariće večni život onima koje je otkupio. Do tog dana, smrt je besvesno stanje svih ljudi. Kada se Hristos, koji je naš život, bude pojavio, vaskrsli pravednici biće proslavljeni i uzeti na nebo da dočekaju svoga Gospoda. Drugo vaskrsenje, vaskrsenje nepravednih, dogodiće se 1000 godina kasnije.
Milenijum i kraj greha
Milenijum je hiljadugodišnje carovanje Hrista sa svojim svetima na Nebu između prvog i drugog vaskrsenja. U toku ovog vremena sudiće se zlim mrtvima; Zemlja će biti potpuno opustošena, bez stanovnika, zauzeta od sotone i njegovih anđela. Na njegovom kraju Hristos, Njegovi anđeli i Sveti grad sići će sa Neba na Zemlju. Nepravedni mrtvi tada će vaskrsnuti i sa sotonom i njegovim anđelima opkoliće grad; ali vatra od Boga uništiće ih i očistiti Zemlju. Svemir će tako zauvek biti oslobođen od greha i grešnika.
Nova Zemlja
Na novoj Zemlji, na kojoj prebivaju pravednici, Bog će obezbediti večni dom za spasene i savršenu životnu sredinu za večni život, ljubav, radost i poučavanje u Njegovoj prisutnosti. Ovde će sam Bog prebivati sa svojim narodom, a patnje i smrt nestaće. Velika borba biće okončana i greha više neće biti. Sve što je živo i neživo objavljivaće da je Bog ljubav; i On ćevladati večno. Amin.
IZVOR: HACBG.ORG
