Vreme je da otvorimo karte!sta su to Sekte?otkuda su se pojavile?
Vreme je da otvorimo karte!sta su to Sekte?otkuda su se pojavile?'
Zakljucak
Novi religijski pokreti-sekte, širom sveta, kroz zloupotrebu verskih prava i sloboda, šire paukovu mrežu u lovu na ljudske duše u koju se zapliće sve veći broj lakovernih. Vođe verskih sekti, “inžinjeri” ljudskih duša, suptilnim vođenjem, uglavnom teže jednom cilju, a to je materijalno bogatstvo. Dok svojim manipulisanim vernicima, sugerišu slepu poslušnost i skromnost, oni se basnosnovno bogate. Druga kategorija harizmatskih lidera sugerišu bekstvo “iz ovog sveta” te svoje sledbenike podučavaju različitim tehnikama, kojima se izlazi iz “nesrećne” realnosti i dolazi u stanje blaženstva (razne vrste meditacije, vizuelizacije, diskrecije…). Neki ekstremni lideri, “iz nesrećne realnosti”, svoje sledbenike odvode u smrt – činom samoubistva. Delovanje verskih sekti, u svakom slučaju, sve više uzima danak u psihičkom zdravlju svojih sledbenika, a često dovodi i do toliko visokog stepena destrukcije, koja uzrokuje brojne posledice, počev od asocijalnog ponašanja, ugrožavanja javnog
reda i mira, skrnavljenja sakralnih objekata, svetilišta, groblja, pa zatim i autoagresije – samoranjavanja, samoubistva; seksualne izopačenosti i brojnih i raznovrsnih krivičnih dela, sve od onih najtežih kao što su ubistva, otmice, razbojništva i silovanja.
Verske sekte novog doba, nisu samo, kao što definicija kaže jeretički pravci izdvojeni od matice religije, nego i komercijalno-profitabilne organizacije, grupe sa političkim, pseudo-naučnim i psihoterapeutskim, čak negde kriminalnim pa i vojnim pretenzijama. Sektama se više ne bave samo mesne, matične verske zajednice, nego i zdravstveni radnici, pedagozi, pripadnici organa bezbednosti, sociolozi… Pored novih pravnih normativa kojima se uređuje ova materija, vodi se stalna briga o edukaciji građana kroz predavanja, tribine, radio i TV emisije, članke, knjige, časopise…
Iskustvo Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije ukazuje na porast sektaškog delovanja u Srbiji. Osim registrovanih šezdesetak, najmanje još toliko organizacija prikrivenih pod različitim imenima, kao što su psihoterapeutske, humanitarne, sportske, zatim razna udruženja -misionara kod
nas. Takođe je primetan povećan broj pojedinaca, samozvanih iscelitelja, proroka, vidovnjaka, čudotvoraca.
Štetnost navedenih parareligijskih grupa i pojedinaca primarno se manifestuje kroz ugrožavanje psihičkog zdravlja građana. Po pravilu, posledično, strada i porodica člana sekte. Obzirom, da im se najčešće sugeriše da se izdvoje iz svog “demonskog” okruženja, članovi sekti sve svoje interese svode na interes sekte. Tako deca gube roditelje ili roditelji decu, u zavisnosti samo od toga ko je u sekti. Istvoremeno preduzeće gubi odgovornog radnika, škola pedagoga, institut stručnjaka, fakultet profesora… , a
problem nije samo lični i porodični, već i šire društveni. Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije govore da nisu retki ni slučajevi narušavanja javnog reda i mira, kao i krivična dela izvršena direktno od strane članova sekti.
U okviru svojih nadležnosti Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, deluje ne samo operativno, već pre svega preventivno, u cilju ublažavanja posledica dejstva verskih sekti, naravno nikako ne ugrožavajući verska prava i slobode gradjana, nego suzbijajući zloupotrebu istih.
Posted on
Svaka sekta ima razrađen način predstavljanja i uticanja na građane. Sve sekte imaju izdavačku delatnost, pa samim tim štampaju sve materijale, brošure, časopise, letke. U tim materijalima – u kojima sekte obrazlažu sve što je vezano za njihove aktivnosti dele se po trgovima, pijacama, bolnicama, školama i na drugim javnim mestima na kojima se očekuje prsustvo velikog broja ljudi. Sekte nude programe različitog sadržaja: tribine, koncerti duhovne muzike, tečajevi transcendentalne meditacije, regresoterapije, putovanja, tečajeve stranih jezika, modernog plesa, itd. Jedan od metoda kojima se sektaši služe na našoj teritoriji je i prikazivanje filmova o Hristu i držanje predavanja za koja se ne zna ko ih je i zašto organizovao. Propaganda verskih sekti vrši se putem plaćenih oglasa u novinama, u tv emisijama, na javnim tribinama ili nuđenjem besplatne literature.
Delovanje verskih sekti
• Posted on
1. ADVENTISTI “SUBOTARI”
Ova sekta osnovana je 1833.godine od strane Vilijema Milera.
Ime Subotari dobili su po tome sto svetkuju subotom a ne nedeljom. Svoja verovanja zasnivaju na ponovnom dolasku Hrista. Adventisticka crkva ima svoje skole, izdavacke kuce, bolnice, klinike u preko 140 zemalja sveta. Kod Srba su se pojavili 1903. godine. U Jugoslaviji imaju preko 80000 vernika. Najvaznija obelezja ove sekte su:
- Razgranato i organizovano misionarstvo,
- Smatraju da imaju dar prorostva,
- Slave subotu i smatraju da subota ne sluzi za odmor vec za razvoj dubokog odnosa jedinstva izmedju coveka i Boga,
- Veruju da nema svesnog zivota posle smrti,
- Hrist je jedini posrednik izmedju Boga i coveka,
- Mnogo vise paznje posecuju starom nego novom zavetu,
- Cesto se skrivaju iza humanitarnih organizacija, biblijskih skola i drustava.
2. BAPTISTI
Osnovani su 1521. godine u nemačkom gradiću Cvikauu. Ime ove sekte potiče od grčke reči
bapticeni što znači ”
uroniti u vodu “. Spadaju u najbrojniju pseudohrišćansku sektu. U svetu ih ima preko 60 miliona. Njihova osnovna obeležja su:
• Svoje učenje zasnivaju na Svetom Pismu
• Hrist je jedini gospodar svesti i ljudske duše
• Crkva ima dve vrste ” službenika ” – propovednika i đakona
• Vernikom se postaje dobrovoljno, na osnovu ličnog zahteva
• Sledbenicima je zabranjeno konzumiranje alkohola, duvana a dozvoljeno je služenje vojnog roka uz odbijanje nošenja oružja
• Tvrde da nema praroditeljskog greha
• Nemaju Svete tajne, već samo obrede
• Krštavaju samo odrasle
• Odbacuju se molitveno obraćanje Bogorodici i svetiteljima “Ne poštuju se krst i ikone”
• Jedna od najkarakterističnijih crta baptista jeste doslednost u nastojanju ka odvajanju Crkve od države. U vreme nastanka baptista ova ideja bila je radikalna, a počev od Francuske buržoaske revolucije naovamo u gotovo svim evropskim državama ona je i ostvarena.
3. BOŽIJA DECA “FAMILIJA LJUBAVI”
Osnovani su 1968. godine u SAD od strane Dejvida Berga. Okupljaju mlade u prirodi, po parkovima i plažama. Žive skromno u iznajmljenim stanovima. Sve stvari koje vode ka ljubavi i jačaju je dozvoljene su – muzika, seks, droga i alkohol. Ukupnom analizom, njihovo učenje možemo predstaviti u sledećim tačkama:
• Dejvid Mozes Berg jeste „
prorok sudnjeg dana, prorok apokalipse“.
• On, Dejvid Mozes Berg, lično od Boga dobija instrukcije i predviđa da put američkog imperijalizma vodi ka apokalipsi.
• Kao prorok sudnjeg dana, Berg je spreman da ponudi put spasenja kroz svoj „
zakon ljubavi“.
• Sve stvari koje vode ka ljubavi i pojačanju je, dozvoljene su. Muzika, droge, alkohol, seks, sve su to putevi strasti, putevi ljubavi, ali i putevi spasenja.
• Ljubav je neophodna za spasenje. Ljubav je neophodna da bi neko bio štićenik proroka Berga. Zato se jedino može misionirati kroz ljubav. Jedino se kroz ljubav postaje član „
Božije dece“.
• Misionarski stil zove se „
flirty fishing” odnosno „
lov zavođenjem“. Od mladih članica se tražilo da obilaze barove, klubove. restorane, da zavode muškarce. odvedu ih u krevet, a potom ih privole da dođu u sektu.
• Dozvoljeni su svi vidovi vođenja ljubavi. U okviru „
Božije dece” egstiraju svi oblici seksualnih devijacija, dakle, homoseksualizam, lezbijstvo, pedofilija, incest…
• „
Prostituisanje za Isusa” predviđeno je i za muškarce. „
To nije klasična prostitucija, to je prostitucija za Isusa. Mi umilostivljujemo dragog Boga, dajući sebe drugom, dajući drugom kroz seks šansu da voli”, govorio je Berg.
Krajem sedamdesetih Berg je nazvao sebe Mojsije David i proglasio se „prorokom apokalipse”, kao i „sveštenikom crkve spasenja”. koju više ne zove „Božja deca”, već „Familija ljubavi”, a njega od milja zovu kratko „mister MO”.
U ime misije imenovao je preko sto misionara da šire učenje i umnožavaju članstvo u svetu.
Ustrojena su i pravila za članstvo u „Familiji ljubavi”. Posle uspelog vrbovanja nastupa šestomesečni probni period, a onda, ako je sve u redu, kandidat potpisuje „revolucionarni ugovor”.
Živi se skromno, obično u iznajmljenim stanovima.
Takođe se živi u promiskuitetu, a dozvoljena je i mogućnost braka.
Insistira na novcu, to jest preprodaji muzičkih kaseta, ploča, rok-publikacija, grafika, slika, a posebno na prodaji publikacija same organizacije.
Vrlo aktivan osamdesetih, poslednjih godina mister MO se sledbenicima obraća putem pisama, koja za njih imaju obavezujući karakter. Pisma su, znamo, komentari jevanđelja.
Promiskuitetnih zajednica pod imenom „Familija ljubavi” ili „Božija deca” ima danas širom sveta, ali u onim zemljama gde nisu zabranjeni.
Ocenjeno je da delatnost sekte prevazilazi okvire garantovane slobode veroispovesti, pa je sekta zabranjena u više država SAD i Evrope. Organizacija je posebno u Engleskoj raširila pedofiliju.
Iz svih tih razloga mister Mo se obratio članstvu sa preporukom da sve što se radi zadrže za sebe i da policiji ništa ne pričaju, inače će ih snaći prokletstvo.
4 JEHOVINI SVEDOCI
Jehovine svedoke je osnovao Čarls Tejz Rasel 1851. godine.
Jehovini svedoci su jedna od najbrojnijih, najrasprostranjenijih i najdisciplinovanijih sekti u svetu. Broj članova iz godine u godinu raste, a procenjuje se da ih trenutno ima oko dvadeset miliona u svetu. Glavno sedište im je u Bruklinu (savezna država Njujork u SAD), a njoj potčinjena podružnica za Evropu. se nalazi u Nemačkoj, u blizini Frankfurta.Njihove osnovne karakteristike su:
• Mi ostali hrišćani ne znamo, navodno, kako je Bogu ime, a to je Jehova
• Ne postoji Sveti Duh, nego „sila božja”.
A Isus nije jednobitan sa Bogom. On jeste sin Božji, ali nije Bog. Pre svog života na Zemlji on je bio duhovno stvorenje na nebu.
• Isus Hristos nije razapet na krstu, već je bio obešen.
• Nema poštovanja krsta.
• Hristova majka nije Bogorodica.
• Ne slave nikakve praznike.
• Duša nije nikakva duhovna suština, različita od tela, niti nadživljuje telo. Telo je nosilac života, a duša je u krvi (zato Jehovini svedoci ne prihvataju transfuziju krvi, jer ako Jehovin svedok uzme tuđu krv, krv nekog grešnika, onda više neće biti onaj isti od pre „objavitelj kraljevstva”. Zato je bolje umreti bez transfuzije i biti spasen, nego zgrešiti sad, poslednjih dana pred drugi dolazak Isusa Hrista.
• Molitve su u stvari slobodni lični razgovori sa Bogom. A Krštenje se vrši potapanjem u vodu.
• Poslednja knjiga Biblije govori o zajednici svih naroda, bez obzira na vere i rase, koji će, vodeći svoj život u skladu sa Božjim zakonima i u revnosti, ostvariti međunarodno bratstvo „novog sveta” i to će biti savremeno međunarodno čudo.
Jehovini svedoci, naravno, vide sebe u toj priči.
A Tada će Isus, tobože, uskrsnuti, a sa njim i priličan broj ljudi njih
144.000odabranih. Ostali će biti pobijeni u velikoj bici Armagedonu, a Satana će biti vezan.
Jehovini svedoci tako proriču i kraj drugih hrišćanskih zajednica. Vrlo negativan stav imaju prema trenutnim vlastima u svetu. Na ovom mestu recimo da su mnogi svetski teolozi iz raznih religija jako skloni tvrdnji da su Jehovini svedoci trojanski konj "novog sveckog poretka“, i to na terenu hrišćanstva. Kao što je već rečeno, oni stalno komentarišu „apokaliptično vreme” ovoga veka ratove, bolesti, nesreće kao predznak skorog dolaska Isusa Hrista i potvrdu svog učenja. Tvrdnjom da će oni jedini biti spaseni daju sebi na autentičnosti i značaju, a to je, da opet ponovim, mamac za novo članstvo u početnoj fazi, a u potonjoj podižu tenziju od sve skorijeg povratka Isusa Hrista, šire strah i obezbeđuju revnost i disciplinu svojih sledbenika.
Što se tiče drugog dolaska Gospoda Isusa Hrista, Jehovini svedoci i njihov osnivač, Čarls T. Rasel, dva puta su omanuli u prognozi 1874. i 1914. Rasel se, ipak, na neki način opravdao, rekavši da Isus Hristos jeste došao 1914. ali da je za sada nevidljiv. Za buduće vreme, najzad, Jehovini svedoci predvidjaju teokratsko društvo u kojem će na nebu carovati Isus Hristos, a na Zemlji izabrani knezovi.
5. MORMONI
Mormoni su osnovani 1830. godine u SAD od strane Džozefa Smita. Imaju preko miliona vernika. Učenje zasnivaju na knjizi Mormoni koju smatraju autentičnim dodatkom Biblije. Ono što ih ističe je čvrsta organizacija i velika finansijska moć. U njihovu crkvu može ući svaki znatiželjnik, a u hram samo provereni članovi posle polaganja zakletve o čuvanju tajne. Božanskom moći „
prorok” Džozef Smit uspeo je da prevede „
Knjigu Mormonovu” koja, kako veruju mormoni, sadrži neprocenjive evanđeoske norme, a takođe i „
božanske objave” u posebnim celinama: „
Doktrina i zaveti” i „
Dragoceni biseri“.
Mormoni sebe zovu „
Crkvom Isusa Hrista svetaca poslednjih dana“, smatrajući da su jedina istinita i autentična crkva danas u svetu, sa pravim i čistim evanđeoskim znanjem, apostolskim prejemstvom od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista, preko Džozefa Smita do samih sledbenika.
6. NAZARENI
Nazarene je osnovao 1830. godine Švajcarac Samuel Frelih. On je pre toga bio luteranski pastor, potom baptista, a zatim je osnovao svoju „svetu opštinu” u gradiću Lajpvilu. U svom učenju nazareni odbacuju:
• Sveto pismo Starog zaveta i smatraju ga samo istorijskom knjigom;
• Bogorodicu i svetitelje;
• poštovanje krsta i ikona;
• post;
• crkvene praznike;
• služenje vojnog roka i učešće u ratu.
Rimokatoličku crkvu smatraju „
velikom bludnicom“, a prema pravoslavnima su prozelitski raspoloženi. Osim navedenog potrebno je navesti i sledeće:
• jerarhiju čine „đakoni”. Na čelu svake oblasti, koja može imati i više bogomolja, stoji „đakon”, potom sluge, pa vernici. „Savez đakona” vodi zajednicu koja je organizovana na autokefalnom principu, a na čijem čelu je starešina;
• krštavaju se samo stariji od 14 godina, i to na reci, uz ritualno opaljivanje (sagorevanje) greha ognjem;
• pričest i večera Gospodnja obavljaju se uz ispoved greha. Nazareni su sekta čija brojnost poslednjih decenija stagnira.
7. REČ ZIVOTA
Ova sekta nastala je krajem sedamdesetih godina u Švedskoj. Finasijski su vrlo jaki i imaju jaku propagandu. Nastoje privući sto veći broj mladih održavajući spektakularne mise. Moto ove zajenice je:
muzika, igra, veselje, veliki hor i ozdravljenje. Savremenom obradom pesama o Hristu žele da privuku što veći broj mladih. Bolest takođe smatraju posledicom nedovoljne vere u Boga. Iz toga sledi zaključak da im se treba pridružiti.
Ceremonije čudesnog ozdravljenja spektakularno su organizovane. Članovi ove zajednice uvereni su da su zaista nešto posebno. Sarađuju sa „
Udruženjem evanđeoskih sveštenika i vernika Srbije“, koje, inače da kažem, sačinjavaju: baptisti, pentekostalci, Slovačka evangelistička crkva, „
Crkva božija“, i još neke manje zajednice. Zajednica ima centre u Beogradu i Novom Sadu, sa oko 1.000 pristalica.
8. CRKVA BOŽIJA
Osnovani su 1886. godine u Klivlendu, SAD. Veruju da krštenjem i čestim molitvama mogu da čine čuda. Sedište „
Crkve božije” za Evropu je u Oberslumu, u blizini Štutgarta, u Nemačkoj. Crkva se samofinansira i to tako što je svaki član dužan da desetinu svojih prihoda da kao prilog crkvi.
Posted on podela sekti
Sekti je danas mnogo. Računa se da ih ima preko dve hiljade u celom svetu, različitih su obeležja, kako dogmatskih tako i geografskih. Postoji više principa po kojima možemo izvršiti podelu sekti. Ovde je kao kriterijum podele uzeto učenje, to jest zvanična religija, od koje su se sekte odvojile. Tako imamo:
1.
Pseudohrišćanske sekte one koje su se odvojile od zvaničnog učenja
hrišćanske crkve.
2.
Pseudohinduističke i dalekoistočne sekte osnova i matica su, dakako, hinduizam i
budizam sa svojim doktrinama i tehnikama, ali obrađeni na Zapadu, pa izvezeni nama.
3.
Sinkretističke sekte mešavine raznih zvaničnih religijskih i jeretičkih pravaca, kao i
okultizma i
magije. Mnoge od njih u sebi sadrže i elemente
satanizma, ali smo ih svrstali u grupu i na mesto gde one smatraju da pripadaju, pošto uopšte ne prihvataju da su delom i
satanističke.
4.
Satanističke sekte one koje otvoreno propovedaju satanizam, tj. da je đavo (Satana) bog i da mu se treba klanjati i žrtve prinositi.
3.1 PSEUDOHRIŠĆANSKE SEKTE
Posted on podela sekti
- Nezadovoljstvo stanjem u crkvi (organizaciji i funkcionisanju) i njenim odnosom prema okruženju i društvu. Danas, posebno snažnom reafirmacijom crkve i tradicionalnih verskih zajednica, koje nastoje da obuhvate celokupan čovekov život da se mešaju u sve oblasti čovekovog ličnog i društvenog života i aktivnosti.
- Psihološka stanja i krizne situacije kod pojedinca - emocionalna nesigurnost, umor, neostvarene želje, teškoće i teskobe u svakodnevnom životu.
- Potreba za pripadanjem nekome i traganje za identitetom - mogu biti čest uzrok odlaska u sekte koje nude “toplinu” i zajedništvo.
- Traganje za smislom života, loše stanje u porodici, nedostatak prijatelja, prisustvo egzistencijalnog straha i apokaliptičkih očekivanja za koje se ne mogu naći odgovori i uteha usvakodnevnom životu.
- Potreba za duhovnim vođstvom, za čvrstom rukom u rukovođenju zajednicom, za potčinjavanjem i služenjem autoritetu.
- Opšte stanje u društvu (krize, siromaštvo, neizvesnost, besperspektivnost) takođe može biti jedan od uzroka.
Frustrirani, izgubljeni i hendikepirani pojedinci, ili nekoliko njih, nastoje da formiraju grupu uz čiju će pomoć “napakostiti” sredini koja ih nije prihvatila, ili se “revanširati” nekom stvarnom ili umišljenom subjektu koji je prepreka njihovom delovanju. Često su vođe sekti slepe, slabo pokretne ili na drugi način hendikepirane osobe.
- Najzad, veoma značajan uzrok ulaska u sektu može biti veština vođe (tehnika i taktika) kojom pridobija sledbenike. Reč je o njegovoj “harizmi“, izgledu (“imidžu“), nastupu i odnosu prema sledbenicima, odnosu prema užoj i široj okolini, društvu, odnosno njegovom pogledu na svet. Neke sekte (recimo Jehov(i)ni svedoci) imaju obavezu misionarenja (svaki novi član 10 sati nedeljno): deljenje literature, razgovori sa prolaznicima i slično.
Pojam sekte
Reč
„sekta” potiče o
d latinske reči „
sequi“, što znači
slediti. Enciklopedijska definicija sekti kaže da je reč o malim grupama istomišljenika koje su se odvojile od matice religije u neku drugu, samostalnu religijsku grupu. Sekta je manje organizovana religijska grupa predanih vernika, koja obično nastaje iz protesta protiv onoga u šta se pretvorila crkva. Za sve članove sekte karakteristično je da imaju čvrstu organizaciju i jedinstvene obavezne rituale. To su grupe koje se mogu prepoznati po svojoj manipulaciji usmerenoj na psihološku destabilizaciju svojih sledbenika, s ciljem da se od njih izvuče potpuna potčinjenost, smanjenje kritičkog duha, prekid sa opšte usvojenim porukama i koje sa sobom povlače opasnost za individualne slobode, zdravlje, obrazovanje, demokratske institucije .
Ljudi, najčešće, dobrovoljno, kao odrasli, pristupaju sekti, umesto da pripadaju po rođenju kao kod velikih religijskih (verskih) zajednica. Izuzetak može biti, kod nekih sekti, da roditelji uključuju svoju decu od malih nogu u život sekte, ili da se čitave porodice uključuju u sekte. Ulazak u sektu zahteva raskid sa ranijim verovanjem i načinom života (često zanemarivanje prethodnih obaveza, pa i odlazak iz porodice). Život u sekti podrazumeva čvrstu identifikaciju sa grupom i vođom (telom i dušom). U nekim sektama se zahteva da pripadnici ustupe imovinu i novčana primanja sekti. Iz sekte se teško izlazi, čak i kada se pripadnik na to odluči.
Copy/past
:djokicmilica94 | Smile! You’re at the best WordPress.com site ever
Posle ovih reci mislim da ce mnogi shvatiti u kakvoj su zabludi.