Verske sekte???

[crvendac_011]

Još nešto o sektama

O ovoj temi smo već dosta toga napisali, ali, obzirom da su članci g-dina Zorana Lukovića i na drugim sajtovima bili komentarisani, redakcija Vestionline je uradila istraživanje, i evo njihovih članaka na tu temu.

21. 02. 2010. 00:25h| Vestionline

Subotari: Ne verujte njihovim očima

Za razliku od većine pripadnika raznih sekti, adventisti vas neće saletati na ulici kojekakvim pamfletima niti vam dolaziti na vrata da vas vrbuju u članstvo. Ipak, pripazite se poziva za humanitarne događaje, ničim izazvanih donatorskih akcija ili ponuda za vrhunsko studiranje.

Logo adventističke sekte​

Adventisti, kod nas poznatiji kao “subotari”, predstavljaju hrišćansku protestantsku zajednicu koja je osnovana 1843. godine u Americi. U Srbiji se pojavljuju početkom 20. veka i najviše ih ima u Vojvodini. Pun naziv sekte je “Adventisti sedmog dana”, nastao iz njihova dva temeljna uverenja - drugi Hristov dolazak i proslava subote.

U Zakonu o crkvama i verskim zajednicama Srbije, koji je usvojen 2006. godine, u članu 10 se navodi da su tradicionalne crkve “one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona”.

Prema zakonu, tu spadaju: Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Slovačka evangelička crkva a. v., Reformatska hrišćanska crkva i Evangelička hrišćanska crkva a. v.

Istim članom se kao tradicionalne verske zajednice određuju one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona, i to su: Islamska verska zajednica i Jevrejska verska zajednica.

Srpska pravoslavna crkva smatra sektom sve organizacije koje svojom doktrinom odstupaju ili se na drugi način se ne pridržavaju hrišćanskog učenja i prakse.


Finansirali izlet dece sa posebnim potrebama

Adventisti su pre nekoliko godina izazvali burne reakcije javnosti u Smederevu kada su deci sa posebnim potrebama platili dvodnevni izlet na Zlatibor. Naime, smeštaj i hranu za 25 mališana, 24 roditelja i četiri stručna lica platila je ADRA, humanitarna organizacija adventisa. Predsednica Društva za pomoć nedovoljno razvijenim osobama Radmila Branković nije smatrala za čudno da prihvati takvu ponudu i dodala da namerava da nastavi saradnju sa tom organizacijom.

Netradicionalne verske zajednice razvrstavaju se na denominacije i male verske zajednice, ali se izbegava izraz sekta jer ima pežorativan karakter, smatra sociolog religije Mirko Đorđević. On ističe da registar verskih zajednica u Srbiji nikada nije potpuno objavljen, ali da se pretpostavlja da ima oko 100 netradicionalnih verskih zajednica u Srbiji.

Naziv i doktrina

Naziv “adventisti” potiče od latinske reči “adventus” što znači dolazak i upotrebljena je za ime sekte zbog verovanja u drugi dolazak Isusa Hrista, dok je produžetak "sedmog dana" dodat zbog njihovog odbacivanja nedelje i praznovanja starozavetnog sedmog dana, odnosno subote.

Oni, dakle, očekuju skori Hristov dolazak na zemlju, kad će suditi i živima i mrtvima po njihovim zaslugama. Neki od osnivača adventističke sekte su čak proricali i datum kada će se to desiti.


Gimnazija i fakultet u Beogradu

Adventistički Teološki fakultet u Ulici Radoslava Grujića u Beogradu​

Prva adventistička teološka škola je osnovana 1931. u Zagrebu. Posle Drugog svetskog rata se seli u Beograd a od 1974. je u Maruševcu kod Varaždina. Posle građanskog rata u bivšoj SFRJ, u Beogradu se otvara novi Teološki fakultet koji je prvu generaciju studenata primio 1992. godine. Od 2002. godine počela je sa radom i Gimnazija koja je prvu generaciju primila u prostorijama Teološkog fakulteta u Beogradu, a onda se seli u Temerinsku ulicu u Novom Sadu. Prve dve godine radi je pod pokroviteljstvom američke institucije "Home Study International", da bi od 2005. godine dobila verifikaciju od vlasti u Vojvodini. U Beogradu adventisti imaju i svoj časopis “Znaci vremena”, radio i humanitarnu organizaciju ADRA.
Svoju celokupnu doktrinu zasnivaju isključivo na Bibliji, ali im to ne smeta da za njeno formiranje koriste tumačenja i spise Elen Vajt za koju veruju da je bila božiji prorok.
Adventisti, dakle, usvajaju osnovni protestantski princip da je Sveto pismo jedini izvor vere, bez Svetog predanja. Prema tumačenju crkve, takav stav je pogrešan zbog toga što Sveto pismo ne samo da takav stav ne potvrđuje već ga upravo osuđuje.

Adventistička "proročica" Elen Vajt​

Adventizam, isto tako, kao i druge protestantske sekte odbacuje Svetu Tajnu sveštenstva, nemaju Svetu liturgiju i pričešće telom i krvlju Hristovim, već imaju svoje propovednike i obred “poslednje večere”.

Oni, dalje, odbacuju veru u svesni zagrobni život duše jer smatraju da duša posle smrti “spava” do opšteg vaskrsenja, kada će se ponovo sjediniti sa vaskrslim telom. Sveopšte vaskrsenje, prema njihovom učenju, neće biti jedinstven događaj za sve ljude istovremeno, već će se dešavati u dve etape. Prvo će vaskrsnuti pravednici pa će sa Hristom carevati hiljadu godina, a zatim će vaskrsnuti grešnici i napasti hiljadugodišnje carstvo Hristovo ali će oni zajedno sa satanom biti uništeni ognjem.

Najbrojniji u svetu

Prema nezvaničnim podacima, adventisti u svetu imaju oko 300 listova na 273 jezika, više od 4.000 škola sa oko 300.000 polaznika, 500 viših škola i 22 fakulteta, 140 bolnica sa 6.000 lekara i medicinskog osoblja, 50 staračkih domova i 30 prehrambenih industrija. U 204 zemlje sveta ova sekta zapošljava preko 190.000 ljudi.

Međutim, ovo njihovo shvatanje je protivno Svetom pismu Starog zaveta gde se navodi da je Bog “stvorio čoveka od praha zemaljskog i udahnuo mu u nos duh životni i posta čovek duša živa”. To, prema tumačenju pravoslavne crkve, znači da je čovekovo biće sastavljeno od dve različite supstance – telesne (materijalne) i duhovne (nematerijalne). Taj duhovni deo čoveka Sveto pismo nekada naziva duhom, a ponekad dušom.
Takođe, prema Svetom pismu, ljudsko telo se raspada posle smrti a ljudska duša, kako se u ovom svetom spisu izričito navodi, nadživljuje telo i odlazi Bogu, to jest u duhovni svet gde provodi svesni život do drugog dolaska Hristovog i opšteg vaskrsenja, u onakvim okolnostima kakve odgovaraju njenim moralnim kvalitetima.

Dakle, adventisti, kao i većina drugih sektaša, poriču svesni zagrobni život duše čime se protive Svetom pismu u koje, kako tvrde, izričito veruju.

I teza adventista o sveopštem vaskrsenju i konačnoj sudbini grešnika je takođe suprotna Svetom pismu, koje tvrdi da će vaskrsenje mrtvih biti jedinstven događaj, istog momenta za sve ljude, a dvojako: jedni će vaskrsnuti da bi primili nagradu a drugi da bi primili kaznu.

Isto tako je pogrešno i ubeđenje adventista da će grešnici i sam đavo biti definitivno uništeni ognjem. Sveto pismo tvrdi nešto drugo. Hrist lično kaže za grešnike: “Ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni” (Matej, 25, 46). Isto to za grešnike i đavola piše i u Otkrovenju jovanovom: “I đavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporovito gde je zver i lažni prorok i biće mučeni dan i noć na vijek vijeka” (Otkr. 20, 10).

Adventisti, prema odrednicama hrišćanske crkve, imaju sve odlike sekte - nekritički tumače Bibliju, doslovno tumače biblijske tekstove, selektivno biraju biblijske citate, odnosno manipulišu njima za svoje potrebe. Takođe, odbacuju crkvene predaje (tradicije), kod njih je veoma veliku ulogu autoriteta, odnosno vođe. Kao i kod drugih sekti i kod njih postoji velika međusobna povezanost pristalica.

Osnivanje

Vilijam Miler​

Osnivač adventista bio je američki farmer Vilijem Miler, koji je smatrao da će preciznim tumačenjem Svetog pisma izračunati tačan datum i godinu Hristovog ponovnog dolaska. Po njegovim proračunima, to je trebalo da se desi 21. marta 1844. godine. Tog datuma se mnogi adventisti okupiše na jednoj poljani
Kod Njujorka da u belim haljinama dočekaju Hrista. Ali on tada nije došao što je prouzrokovalo veliko razočarenje među vernicima.


Milerov prijatelj je posle toga tvrdio da je pronašao gde je bila Milerova greška i isticao da će Hrist doći 22. oktobra 1844. godine. I tada se vernici okupiše da dočekaju Hrista, ali opet ostadoše razočarani. Mnogi vernici su tada prestali da slede Milera a baptistička verska zajednica, kojoj je Miler tada pripadao, odluči da ga isključi iz svojih redova. Miler je tada pisao jednom prijatelju da mora da osnuje novu crkvu.

Krštenje

Obavlja se tek kada osoba sama odluči da li se slaže sa načelima i verom u koju se pokrštava, a uglavnom se održava u periodu od 15 do 25 godina. Pre krštenja je razdoblje proučavanja 28 osnovnih verovanja koje pojedinac obavlja sa propovednikom. Nakon toga sledi priznanje greha Bogu i pokajanje za iste. Nakon toga sledi čin krštenja koji obavlja propovednik i to potpunim uranjanjem u vodu, a ne polivanjem.

Subota

Adventisti tvrde da se praznovanjem subote kao dama za odmor pridržavaju četvrte Božje zapovesti koja nalaže praznovanje subote kao Sedmog dana, umesto nedelje. Praznovanje subote započinju od zalaska sunca u petak, do zalaska sunca u subotu. To vreme provode u odmoru od nedeljnih poslova i potpunom posvećenju Bogu - ne idu na posao, u školu ili na fakultet, na fudbalske utakmice.

O suboti i nedelji

Adventisti veruju da su rani hrišćani praznovali subotu, a da su hrišćani počeli da praznuju nedelju iz dva razloga: (1) da bi se jasno odvojili od Jevreja, koji su posle Bar Kokbinog ustanka (132-135) postali veoma omraženi u Rimskom carstvu i (2) radi stabilnosti Rimskog carstva koje se većim delom sastojalo od paganskog stanovništva koje je poštovalo boga Sunca (najčešće Mitru kao glavnog boga grčko-rimske religije mitraizma) prvog dan sedmice - nedelju. Smatraju da je 321. godine donet Konstantinov edikt koji je nedelju uveo i kao građansku instituciju (npr. prodavnice nisu radile). Tvrde i da je posle toga katolička crkva na saboru 336. godine prenela svečanost od subote na nedelju. Ova odredba se još više zaoštrava 386. godine kada Konstantin zakonom zabranjuje stanovnicima carstva da poslove bilo koje vrste obavljaju u nedelju. Adventisti tvrde da nigde u Svetom pismu nema zapovesti da se praznuje nedelja, već se tu o njoj govori kao o “običnom danu”, prvom danu sedmice.

Međutim, hrišćanska crkva ističe da nije papa uveo praznovanje nedelje jer se ona praznovala pre nego što se pojačala papska srednjovekovna moć. Nedelju su, takođe, hrišćani praznovali mnogo pre dolaska Konstantina na carski presto. U prilog tome govori i jedno vanbiblijsko istorijsko svedočanstvo koje govori da su hrišćani več u 1. veku praznovali nedelju. Naime, Plinije Mlađi u izveštaju caru Trajanu piše o hrišćanima da se okupljaju u određeni dan u zoru i pevaju pesme Hristu kao Bogu. Taj dan je bila nedelja, odnosno dan vaskrsenja, koja dolazi posle Velikog petka i Velike subote, kada je Hrist razapet odnosno sahranjen. A pošto je pismo pisano početkom 2. veka to znači das u hrišćani sto godina ranije praznovali nedelju. Tada nisu postojali ni car Konstantin ni papa.

28 temeljnih uverenja

Adventisti su rasporedili svoje verovanje na 27 ili odnedavno 28 osnovnih verovanja koja se temelje na biblijskim tekstovima. Važno je napomenuti da adventisti nemaju nepromenjivu dogmu i stoga bi se u slučaju otkrivanja teze u Bibliji koja opovrgava neko njihovo verovanje odrekli istoga. Ljudsko razumevanje je nesavršeno i postupno. Kao takvo stalno se menja, evoluira ili degradira. Ne menja se istina, smatraju oni, već ljudsko razumevanje i viđenje te istine.

Molitva

Adventisti veruju da je potrebno svakodnevno komunicirati s Bogom. Njihove molitve nisu unapred sročene (kao npr. “Oče naš”), već u svojim molitvama iznose pred Boga sve lične životne probleme i dileme, ali izražavaju i zahvalnost, te mole za oprost greha koje su učinili.

Zdravlje

Adventisti zastupaju zdravu ishranu i vegetarijanstvo, iako se ono izričito ne zahteva. Smatraju da se crveno meso (svinjetina), školjke i ostale životinje koje su u 11. poglavlju Levitskog zakonika proglašene nečistima, nikako ne bi smele jesti. Ne konzumiraju alkohol, duhan i drogu. Pošto se zalažu za što zdraviju ishranu, vrlo su aktivni na tom području.

Tvorci "Kornfleksa"

Jedan od adventističkih pionira, Džon Harvi Kelog (John Harvey Kellogg) je osmislio "Corn Flakes" koji se i dan-danas u gotovo svakom domu može naći, te je njegova firma "Kellog's Cereal" postala jedna od najuspešnijih svetskih prehrambenih kompanija. Druga takva, takođe vrlo uspešna firma je australijski Sanitarium koji je u vlasništvu Adventističke crkve. Adventisti u svetu vode veliki broj bolnica i drugih zdravstvenih institucija. Najznačajniji adventistički medicinski fakultet je Loma Linda (Kalifornija, SAD).

Abortus i brak

Stav adventističke crkve prema abortusu jeste da nije etično koristiti ga u svrhe (post)kontracepcije, odabiranja pola i druge nezdravstvene svrhe. Međutim, smatraju da u slučaju kada se žena susreće sa posebnim okolnostima zdravstvene i moralne prirode, kao što su: opasnost po ženino zdravlje, dijagnostifikovano oštećenje ili defekt deteta ili začeće u silovanju, žena može da se odluči za abortus.

Adventisti smatraju heteroseksualni brak kao jedini prihvatljiv i ne praktikuju istopolne brakove.

Obrazovanje i nauka

Visoko školovanje je vrlo cenjeno među adventistima. Mnogi adventistički pastori su pre svog teološkog obrazovanja diplomirali i na nekom drugom području. U SAD-u je broj adventističkih diplomanata dva puta veći od američkog proseka. Pored toga, adventisti su osnovali mnoge obrazovne ustanove, kojih danas ima preko 6.966 u 100 zemalja sveta sa preko 1,3 miliona polaznika.

Podaci o adventistima

Adventistička crkva postoji u 203 od 228 država priznatih od strane UN-a. Imaju:

- 29 sirotišta
-166 bolnica i sanatorijuma
- 395 klinika i stacionara
- 86.553 lekara i medicinskog osoblja
- 27 fabrika hrane
- 5.274 radio stanica
- 56 izdavačkih kuća
- 405 časopisa
- Izdaju literaturu na 343 jezika
- Propovedaju na 853 jezika

 

[crvendac_011]

Jehovini svedoci: Sekta koja vrbuje sa osmehom

18. 02. 2010. 16:16h| Vestionline

Jehovini svedoci: Sekta koja vrbuje sa osmehom

Sigurno vam se bar jednom u životu desilo da vam neko pozvoni na vrata i da kad otvorite, vidite par nepoznatih ljudi sa Biblijom u rukama koji vam se smeše i žele da razgovaraju. Ako ne, sigurno ste takve priče čuli i znate da se radi o Jehovinim svedocima koji svoje članove "vrbuju" od vrata do vrata.

Za posete od vrata do vrata dobijaju poene na kraju meseca, a ponekad i novčanu nadoknadu​

Prosečni Jehovin svedok posećuje ili, kako oni kažu, "svedoči" na 10 mesta sedmično. Vode brižljivo podatke i analize. Ponekad "svedoče" sami, a češće po dvoje.

Pripremljeni su da govore, ali ako ne ulaze u kuću, moraju bar da ostave neku literaturu "Kulu stražara", ili neko drugo njihovo izdanje. Časopisi treba da se prodaju, ali prvi put ih poklanjaju. U početku razgovora izbegavaće kontroverzna učenja i veličaće korišćenje Biblije.

Jehovini svedoci kažu da oni ne "vrbuju članove od vrata do vrata" već samo slede zapovest Isusa Hrista koja je zapisana u Mateju "Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha i učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao..."

Smatra se da Jehovini svedoci imaju preko 6 miliona članova širom sveta. Svake godine obeležavaju svoj jedini praznik Memorijal Hristove smrti i nekoliko puta nedeljno se sastaju u tzv. Dvoranama Kraljevstva, koje im poklanjanju sami članovi. Izdaju polumesečne i mesečne časopise "Stražarska kula" i "Probudite se", kao i druge publikacije.

Jehovini svedoci su u Austriji 8. maja 2009. dobili status religije. U toj zemlji oni imaju 20.000 pristalica i od 1978. godine bore se za priznavanje statusa zvanične religije u Austriji. Ovo priznanje donelo im je prednost da otvoreno mogu da nastupe sa jasnim pravnim statusom.

Odvojenost od sveta
Za Jehovine svedoke je važno da ne budu deo sveta, kako je Isus rekao i za svoje sledbenike. Smatraju da treba da pokazuju ljubav prema svim svojim bližnjima, ne mešaju se u politiku i ne učestvuju u ratovima bilo kog naroda i zato odbijaju aktivnu vojnu službu.

Ideologija:
Centralno verovanje Jehovinih svedoka je da će Bog, Jehova, putem Božjeg Kraljevstva uskoro uspostaviti pravedan i savršen svet u rajskim uslovima i time opravdati svoju suverenost. Pravednici će imati mogućnost da večno žive i mrtvi će vaskrsnuti, što je omogućeno žrtvom Sina Božjeg, kralja Božjeg Kraljevstva, Isusa Hrista.

Istorijat:
Jehovini svedoci su u savremeno doba počeli da deluju u 1870-im. U početku su se zvali "Istraživači Biblije“ ali su 1931. godine usvojili ime "Jehovini svedoci“. Značenje svog imena vezuju za citat iz Starog zaveta gde Bog one koji se trude da žive po njegovim merilima naziva svojim svedocima.

Osnivač Jehovinih svedoka je, bivši prezviterijanac Čarls Tejz Rasel. Godine 1879. pokrenuo je polumesečni časopis "Kula stražara kao vesnik prisustva Hristovog“, koji je uređivao do svoje smrti 1916. godine.

Svetska centrala Jehovinih svedoka u Bruklinu​

Osporavaju i odbacuju tradicionalne crkvene simbole smatrajući da nemaju biblijski osnov. Na primer, veruju da je Isus Hrist umro na stubu a ne na krstu, i ne koriste ikone u veroispovedanju.

Metode rada:
Postoji nekoliko nivoa preko kojih Jehovini svedoci organizuju aktivnosti u, kako navode, više od 235 zemalja. Globalno nadgledanje vrši Vodeće telo, koje je smešteno u svetskoj centrali u Bruklinu, u Njujorku. Jehovini svedoci svake godine održavaju i velike skupove ili kongrese. U tim prilikama mnoge skupštine se skupljaju radi posebnog programa biblijske pouke.
Prostorija za verske sastanke Jehovinih svedoka se naziva Dvorana Kraljevstva. To su obično jednostavne građevine koje su izgradili članovi dobrovoljci.

Jehovini svedoci ne prihvataju transfuzije krvi zbog svog razumevanja o tome šta Sveto pismo govori o krvi. Od 1961. godine je transfuzija krvi razlog za isključivanje iz organizacije. Jehovini svedoci će dozvoliti (a to se dešavalo) da im i dete iskrvari do smrti, ali neće dozvoliti transfuziju. Svaki Jehovin svedok nosi uz sebe i karticu na kojoj je zahtev, da ukoliko mu se nešto desi, lekari nemaju pravo da mu daju krv.

Vrbovanje
Jehovini svedoci održavaju sastanke tri puta nedeljno na kojima se poučavaju na koji način da vrbuju nove članove, proučavaju sveto pismo iz svojih novina Kula stražara, gde imaju tekstove sa pitanjima i odgovorima koje trebaju da prouče.

Članovi su obavezni da na kraju svakog meseca upišu sate koliko su propovedali,da razdele što veći broj svojih novina, traktata i brošura. Međusobno se nazivaju braćom i sestrama i ne smatraju sebe delom sveta.

Savetuje im se da se ne druže (zbog lošeg uticaja) sa ljudima koji ne pripadaju zajednici, čak ni sa bližom rodbinom ili decom i roditeljima ako je to potrebno.

Osobe koje vrbuju i koje pokazu interesovanje nazivaju "interesentima",i lagano ali sigurno pocinju da ih uvlace u krug iz koga se kasnije vrlo tesko izlazi.

Rođendane ne slave zato što smatraju da se u Bibliji ne spominje da su to činile Božje sluge u prošlosti i zato što se u Bibliji rođendani uvek pominju u negativnom kontekstu. Veruju da slavljenje rođendana ima pagansko poreklo i da su hrišćani do IV veka odbijali da slave rođendane.

Zbog čega ih kritikuju?
U više navrata širom sveta su kritikovani zbog povrede prava maloletnika na zdravstvenu pomoć, u slučajevima odbijanja korištenja transfuzije krvi kao metode lečenja, kod svoje dece.
Kritikovani su i zbog aktivnog rada razdvajanja bračnih drugova u slučaju da jedan od njih istupi iz ove zajednice kao i zbog skrivanja slučajeva seksualnog zlostavljanja u zajednici Jehovinih svedoka (svi takvi slučajevi moraju biti prijavljeni "starijima"). Početkom 2007. su u SAD postignute vansudske nagodbe u više takvih slučajeva.

Traže se prodavci, po mogućstvu Jehovini svedoci
Međunarodni trgovinski lanci i butici u tržnim centrima Poljske od jula 2009. kao prodavce zapošljavaju Jehovine svedoke u želji da suzbiju sitna potkradanja.

Lanac butika sa odećom "Okazion" u hipermarketima trgovinske mreže "Tesko" u Varšavi i Lođu, u oglase u kojima traži nove prodavce ovih dana je među uslove dodao: "Poželjno Jehovin svedok".

Razlog je prost, računaju da će bogobojažljivi Jehovini svedoci poštovati svih 10 Božijih zapovesti, pa i onu "ne kradi".

Čovek tumor-Jehovin svedok

Hoze Mestra iz Portugalije, 51-godišnji Jehovin svedok iz Lisabona, decenijama je odbijao operaciju stravičnog tumora zato što iz verskih ubeđenja nikada nije hteo da preko transfuzije primi tuđu krv, neophodnu za operaciju.

Mestri je tumor počeo da raste na gornjoj usni kada je bio dečak od 14 godina. Lekari kažu da on boluje od hemangomije, kancera koji nastaje kada ćelije kapilara i vena na licu počnu nenormalno da se razvijaju i rastu.

Povodom izjave inspektora MUP-a Zorana Lukovića da je u Srbiji delovanje sekti sve opasnije, a da je pod okriljem različitih sekti oko 500.000 građana Srbije, redakcija portala "Vesti-online“ istraživala je šta su sekte, koliko ima aktivnih sekti u Srbiji, šta je njihova ideologija, koje su njihove metode i kako regrutuju svoje članove.

 

[crvendac_011]

Sajentolozi: Lovci na ljudske duše!

19. 02. 2010. 10:42h| Vestionline

Sajentolozi: Lovci na ljudske duše!

Ako bismo vas pitali da li ste čuli za Toma Kruza predpostavljamo da ne bi bilo nikoga među vama ko ne bi znao ko je ovaj čuveni glumac. Sve je toliko već poznato: i ko mu je žena (Kejti Holms), i kako mu se zove ćerkica (Suri), i koji su mu najčuveniji filmovi (Nemoguća misija, Intervju sa vampirom) i da je član Sajentološke crkve.

Možda baš ovo poslednje je nekako i najzagonetniji deo njegovog života. Ali nije samo on član Sajentološke crkve. Tu je I njegov kolega Džon Travolta. Šta je zapravo Sajentološka crkva, šta je sajentologija uopšte? Zbog čega su neki od najpoznatijih imena današnjice članovi ove religije? I da li je to uopšte religija ili sekta? Ovo su samo neka od pitanja na koja ćemo vam dati odgovore. Ali krenimo redom. ​

Osnivanje Sajentološke crkve
​

Davne 1911. godine rodio se Lafajet Ronald Habard, učesnik Drugog svetskog rata, američki obaveštajni oficir, pisac naučne fantastike, I ono što je najznačajnije za nas u ovom tenutku – osnivač Sajentološke crkve.

Da, verovali ili ne ali Sajentološku crkvu je osnovao autor naučno fantastičnih romana I to kako neki tvrde pod pokroviteljstvom Američke obaveštajne službe (CIA).

​

Lafajet Ronald Habard​

Kakvu je sudbinu imao, moglo je da se dogodi da ne napiše ni jedan jedini red a kamo li nekoliko knjiga jer je u ratu bio ranjen a čak je I dva puta proglašavan mrtvim. Izlečio se, prema sopstvenom priznanju, primenjujući načela dijanetike, koja predstavlja nauku o duhovnom zdravlju.

Dijanetika – moderna nauka o mentalnom zdravlju je najčuvenije delo Lafajeta Habarda. Pomama za tom knjigom je bila tolika da je Habard rešio da po čitavoj Americi krene da osniva I propagira takozvanu dijanetičku organizaciju. Iz te organizacije nastala je sajentologija a 1954. godine Habard osniva Sajentološku crkvu.

Danas Sajentološka crkva prema nekim podacima ima oko 15.000.000 vernika širom sveta. Dok je u nekim zemljama poput SAD svrstana u religije, u Engleskoj, ona ima status korporacije, Francuska je odbila da je registruje kao versku zajednicu a u Nemačkoj im je, zbog dokazanih finansijskih malverzacija, zabranjeno da imaju bankovne račune. Kod nas nije (još) toliko rasprostranjena ali je javna tajna da je akademik Rakić, koji je jedno vreme bio na čelu ICN Galenike, bio sajentolog.

Čemu želi da nas poduči sajentologija?

No, vratimo se korenima sajentologije. Spomenu li smo već da je sve krenulo od knjige “Dijanetika”. Knjiga "Dijanetika" prema sajentolozima polazna osnova Habardovog učenja. Ona zapravo promoviše način izbavljenja od kompleksa i prethodnih loših navika što vodi ka "duhovnom ozdravljenju". Postoje i posebni kursevi gde se vode dugi razgovori sa "duhovnim učiteljima" gde se pojedinac oslobađa zabluda, sećanja se brišu, a čovek postaje čist. Sajetolozi tvrde da se iz sećanja brišu iskustva iz prošlosti, čime čovek postaje duhovno biće koje snagom uma može da se izleči i ostvari sve što želi u životu. Primenjuje se i hipnotička metoda koju nazivaju "dijanetičko sanjarenje", kada se kandidat priseća čak i događaja iz prenatalnog perioda.

​

Sajentološka crkva​

Osnovna premisa dijanetike jeste da mozak memoriše sve što mi doživimo i da je u potpunosti nepogrešiv, osim za evolucijski nastavak, nazvan “reaktivni um”. Taj deo uma, nedokučiv običnom analitičkom umu, preuzima telo u stanju “nesvesti”. Pod tim stanjem, Habard ne misli samo na konvencionalno značenje te reči, već i svako drugo stanje koje podrazumeva bol ili strah.

Da pojasnimo malo: Kada ste u stanju “nesvesti” i kada vas nešto boli ili vam je neudobno, sajentolozi tvrde da reaktivni um preuzima sve vaše emotivne senzore i tog trena ih gužva zajedno u “engrame”. Engrami se onda skladište u umu i kada se aktiviraju kombinacijom faktora, teraju ljude da misle i ponašaju se iracionalno i destruktivno. Prema Habardu prosečna osoba u svom telu ima na hiljade tih engrama, ali pomoću dijanetike – “nauke o umu” svako se može osloboditi tih napasnika i postati “čist”.

Prema Habardu, engrami su odgovorni za našu nesreću i oni su izazvani ranim traumama. On takođe smatra da se ljudi sastoje od delova ljudskih duša ili kako ih je on nazvao - tetana. Tetani nisu odskora u našim telima, nego da se tu nalaze već stotinama milijardi godina.

Priča o tetanima i vanzemaljcu Zinu

Ali otkud ti tetani u našim telima? Habard i za to ima jedno vrlo neobično objašnjenje. E, ovde već počinje priča o vanzemaljcu Zinu.

​

Ovako bi mogao da izgleda: Zinu​

Zinu je bio zli galaktički vladar. U jednom trenutku položaj mu je bio doveden u pitanje (mada postoji I teorija da je muku mučio sa prekomernim brojem svojih podanika). Kako bi osigurao svoju vlast on je uz pomoć psihijatara okupio milione ljudi (pod izgovorom da se radi poreskoj inspekciji) a onda ih sve zamrzao, potrpao u svemirkse brodove I poslao na Zemlju.

Kada su brodovi stigli na Zemlju Zinu je prethodno zamrznute svoje građane spustio oko vulkana a onda u te iste vulkane ubacio hidrogenske bombe. A onda su se dogodile velike eksplozije I stvorene su bestelesne duše koje Habard naziva tetanima.

Tetani sada obitavaju u svima nama. A, kako bi ljudska rasa spoznala znanja tih bića neophodno je da se čovek oslobodi- očisti od stečenih navika, lažnih predrasuda koje blokiraju um. Pročišćavanje se odvija kroz sedam nivoa uz pomoć svojevrsnog detektora laži koji dokazuje da li je sajentološki kanditat uspeo da se oslobodi predrasuda.

Tako se pojedinac, čiste svesti spaja sa besmrtnim duhom u kome leži bezmerna snaga. Kada se posle ovog obreda postane član, prvi zadatak je širenje učenja i privlačenje novih imućnih članova. Suštinu učenja otkriva i sam naziv sajentologija koji u prevodui znači -"nauka o znanju". Istinsko znanje se pronalazi kroz niz stepenova duhovnog samouzdizanja koje se zove "most ka bezgraničnoj slobodi".

Pogledajte jednu scenu iz serije "Bostonski advokati" u kojoj se spominje sajentologija i na slikovit način opisuje njeno učenje:


[YOUTUBE]vPBiGtVmir4&feature[/YOUTUBE]

Potpredsednik Međunarodnog instituta za sekte o sajentolozima

“Sajentološki kursevi pripadnicima sekte omogućavaju da dostignu osam tajnih nivoa duhovnog razvoja. Tvrde pritom da onaj ko dostigne osmi nivo, postaje Dejstvujući Tetan i da je u stanju da izlazi iz sopstvenog tela, da pomera planete, da utiče na erupciji vulkana i izaziva katastrofe. Drugim rečima: da radi sve što poželi”, tvrdi prof. Aleksandar Leonidovič Dvorkin, vodeći ekspert za probleme ekspanzije novih religioznih pokreta, potpredsednik Međunarodnog instituta za sekte, i profesor “Crkvene istorije“ na ruskom Pravoslavnom univerzitetu.

Prema njegovim rečima do 1993. godine sajentolozi ni u SAD nisu imali status religiozne organizacije.

​

Sajentolozi su u Americi priznati kao crkva: Bela kuća​

“I povodom toga su se sudili sa državom. Međutim, te godine, sajentolozi su napravili tajni sporazum sa američkom poreskom službom, po kojem su oslobođeni plaćanja poreza na celokupnu delatnost. Taj sporazum im je obezbedio status posebne privilegovane religije”, rekao je Dvorkin.

Na pitanje zašto Stejt department lobira za sajentologe po celom svetu Dvorkin kaže:

“Tajna je po svemu sudeći u tome što su sajentolozi istovremeno zaključili neki još tajniji sporazum sa CIA. Interes CIA su naravno važne informacije koje sajentolozi mogu da im prikupe i obezbede u zemljama u kojim deluju”.

”Ja ih pre svega smatram posebnom specijalnom, speficičnom, obaveštajnom službom. Zbog ovoga je, na primer, u Bavarskoj zabranjeno da se sajentolozi primaju u državnu službu. Ko god počinje da radi mora da potpiše izjavu da ne pripada sajentolozima. Koliko ja znam sajentolozi Američkoj obaveštajnoj službi dostavljaju deo saznanja do kojih dolaze njihovi “pastori“ i aktivisti. Upravo zato Stejt dipartment i lobira interese sajentologije u drugim zemljama. Pretpostavljam i u Srbiji”, tvrdi Dvorkin.

Opasnost preti od psihijatara i psihologa

​

U sklopu učenja sajentolozi posebno apostrofiraju psihologe i psihijatre, nazivajući ih “crnom silom sveta” i optužujući ih da su posredno i neposredno prouzrokovali oba svetska rata. U poslednje vreme, kao dokaz svoje teze, navode i srpske psihijatre kao uzročnike rata na prostorima bivše Jugoslavije. “Belu svetsku silu”, naravno, čine sajentolozi koji se bore za oslobođenje čoveka.

“Sveštenstvo” sajentologije čine instruktori na kursevima. U okviru ove organizacije postoje obredi, službe, svete tajne, molitve i relikvije.

Verski obredi

Sajentolozi bogosluženja imaju svake nedelje. Imaju obrede, krštenje, venčanje i pogreb. Propoved se sastoji obično od snimljenih predavanja Ronalda Habarda. Prema njemu, osnova života je opstanak. Sajentologija omogućuje sredstva za to. Brisanje se odvija kroz sedam stupnjeva uz pomoć auditora koji u svojoj ruci drži E-metar (neka vrsta detektora laži). Posle ovih stupenjva, dobija se koeficijant inteligencije 135 IQ. Dalje slede još osam stupenjva čime se postiže operativni tetan. To je ustvari besmrtni duh koji može da doživi reinkarnaciju.

Tetatni su stvorili svemir, ali su poslednjih milion godina sputavani u svom delovanju, pa su zaboravili svoj pravi položaj. Sajentologija pomaže da ponovo postanu svesni svoje moći. Tetan po sajentolozima ulazi u fizičko telo pri začeću.

Sajentologija - komercijalno-profitabilna organizacija?

Sajentologija, po mnogima, nije verska nego komercijalno-profitabilna organizacija. Sam Habard kaže: “Ako čovek stvarno želi da zaradi milion dolara, najbolji način za to je da osnuje svoju religiju. Naš cilj nije da budemo dobra dečica. Naš cilj je povećavati moć i slobodu naše firme. Sajentologija daje punu slobodu, ali mora biti i nosilac totalne vlasti i autoriteta, radi postizanja totalne discipline, inače neće opstati”.

Cena početnog kursa je 2.000 dolara, a kompletnog čak 350.000. Dok su kod drugih verskih organizacija, uz donatorsku pomoć, izvor prihoda dobrovoljni prilozi, sajentologija posluje po zakonu ponude i potražnje i svoje uslužne delatnosti naplaćuje. Svaka takva organizacija, naravno, podleže zakonu o porezima i tu nastaju problemi sajentologa s vlastima.

Prioritet novac i moć

Nemački stručnjaci za pitanja sekti ističu da su sajentolozi organizacija koja je stvorena radi sticanja novca i moći. Osoba koja jednom uđe u njene redove ima zadatak da se podvrgne hijerarhiji, a vođe imaju pravo da raspolažu psihom i imovinom članova. Sajentologiju, koju još nazivaju i "Kalifornijska crkva", u svetu ne smatraju za versku već za profitabilnu organizaciju. Poznato je da su u Americi, Kanadi i Italiji osuđeni brojni pripadnici sajentoloske crkve zbog poreskih pronevera, kriminalnih radnji i uzimanja novca. Postoji podatak FBI, iz 1977. godine o dokumentaciji koja dokazuje da sajentolozi imaju razvijenu špijunsku mreža koja kontroliše rad članova.

​

Sve se vrti zapravo oko novca​

Uprkos ovakvim saznanjiama njihov uticaj jača širom sveta. Ilustrativan je primer kada je Nemačka vlada zabranila njihov rad proglašavajući ih sektom.Usledila je burna reakcija Amerike.Tadašnji državni sekretar Medlin Olbrajt je oštro reagovala kod kancelara Helmuta Kola zbog ugrožavanja ljudskih prava.

Bliska veza sa američkom administracijom održana je do danas. Poznati holivudski glumci, članovi ove sekte, dali su više od 70.000 dolara za senatorsku kampanju Hilari Klinton. Tom Kruz pomogao je kandidaturu Ala Gora sa 5.000 dolara a Džon Travolta, takođe sajentolog, organizovao je večeru u korist Demokratske partije.


Sajentolozi u Srbiji i vrbovanje članova

U našoj zemlji se veoma malo zna o “Sajentološkoj crkvi”, iako je kod nas prisutna od 1995. godine. Nažalost, ne shvata se ni koliko je ozbiljan problem ekspanzije ove sinkretističke sekte na naše prostore, ocenjuje prof. dr Bratislav Petrović, član Evropske federacije centara za istraživanje i informisanje o sektama (FECRIS).

“Sajentolozi u Srbiji rade kao društva za psiho-fizičku rekreaciju. Osnov njihove opasne prakse je osnov njihove ideologije, i bazirana je na “dijanetici” koja predstavlja “modernu nauku o mentalnom zdravlju”, kojom sledbenici učenja Rona Habarda, utemeljivača ove sekte, nastoje da pridobiju, a zatim i porobe svoje sledbenike”, objašnjava prof. Petrović.

Prema njegovim rečima u Srbiji sajentolozi ne drže bogosluženja već kurseve.
“Koda nas se nudi kurs iz “Dijanetike” iz “Anatomije ljudskog uma”, zatim “Alfa trening”, “Uspeh kroz komunikaciju”. U materijalu koji je kod nas plasiran, tvrdi se da je “put ka sreći i zdravlju” pronađen uz “poklič” da se pred vama nalazi vodič do najzapanjujućih otkrića svih vremena: rešenje zagonetke ljudske nesreće i bolesti”. Postoji i kurs za eliminisanje stresa i “Kako popraviti sebe”. Kod nas ima desetak obuka, a u Evropi gotovo 200. U Evropi cene kursa se kreću od 15 do 250 hiljada evra. Plaća se unapred, tako da polaznik ne zna šta će ga snaći na toj psihološkoj “pijaci” gde ga čeka i “psiho teror”, objašnjava prof. Petrović.

On kaže da sajentolozi obično u pristupu budućoj “žrtvi” ukazuju na moguće teškoće u komunikaciji sa drugim osobama koju ima.

“Postoji “Oksfordski test” ličnosti, koji nema veze ni sa tim univerzitetom a ni gradom, preko kojeg se uspostavlja prvi kontakt sa potencijalnim sajentolozima. Taj tekst kod nas se naziva “Test za merenje kapaciteta ličnosti”. Ukrašen je slikom Ajnštajna, da bi se pojačao efekat fascinacije uz tekst “Vi koristite samo 10 odsto svojih mogućnosti”. On je besplatan. Može se iskoristiti u cilju mentalne manipulacije sa budućom životom. Pitanja su tako grupisana da se svaki ispitanik može proglasiti suicidnim, ili da mu se utvrdi sklonost ka porodičnim sukobima”, zaključio je Petrović.

Sajentolozi na sudu

Sajentologiju su obeležili i mnogi sudski procesi, a jedan od najupečatljivijih je iz sredine sedamdesetih u SAD kada je osuđeno 11 pripadnika sajentologije. Oni su se infiltrirali u službu prihoda, pratili račun sajentologije u poreskoj upravi i smanjivali poreske obaveze. Usput su ukrali i nekoliko hiljada strana poverljivih dokumenata. Posle toga suđeno im je i zato što su pokušali da dođu do relevantnih podataka o carinskom poslovanju, armiji i floti SAD.

​

U Parizu je u maju 2009. počelo suđenje sajentološkoj crkvi pod optužbom za organizovanu prevaru.

Slučaj je zasnovan na tužbi žene koja kaže da ju je ova crkva ubedila da uplati veliku sumu novca, nakon što joj je ponuđen besplatan test ličnosti, prenosi Bi-Bi-Si.

Ona kaže da je potrošila 21.000 evra na časove, knjige i lekove za koje joj je rečeno da će izlečiti njeno mentalno rastrojstvo.
Njeni advokati tvrde da ova crkva sistematski pokušava da izvuče novac mentalnim pritiskom i primenom lažnih metoda lečenja. Sajentološka crkva demantuje optužbe i navode da se dogodila bilo kakva mentalna manipulacija.

Sajentolozi u Francuskoj imaju status sekte, a ne religije. Ovo je prvi put da je sajentološka organizacija izvedena pred sud u Francuskoj, a dosadašnji slučajevi odnosili su se na pojedince.

Koji je konačni cilj sajentologije?

Prema nekim izvorima namera sajentologa najlakše se da prikazati na dva nivoa. Prvi nivo bi bila njihova težnja da pomognu pojedincima u razvijanju vlastite ličnosti. Drugi njihov cilj je postizanje moći u političkom i državnom smislu. U ovom, poslednjem smislu se najbolje prepoznaje prava strukturisana organizacija koja teži da uđe u područje politike i javne administracije, upravo u svrhu javne dominacije.

Dakle, ova dva cilja treba jasno razlikovati. Sigurno je da pojedine osobe koje pohađaju sajentološke kurseve, kupovinom njihovih usluga doprinose ostvarenju i njihovog drugog cilja, tj. postizanja svetske moći.

Povodom izjave inspektora MUP-a Zorana Lukovića da je u Srbiji delovanje sekti sve opasnije, a da je pod okriljem različitih sekti oko 500.000 građana Srbije, redakcija portala "Vesti-online“ istraživala je šta su sekte, koliko ima aktivnih sekti u Srbiji, šta je njihova ideologija, koje su njihove metode i kako regrutuju svoje članove.
​

 

[crvendac_011]

Crni danak sekti u Srbiji

16. 02. 2010. 21:35h| Vestionline

Crni danak sekti u Srbiji

Iako nema osnovnih podataka o satanističkim grupama i koliko imaju članova, pojedini zločini, i to oni najmonstruozniji, vezuju se za njihovo delovanje.

3. juna 1993. Vranje
Vojnik Jožef Meneder, u kasarni u Vranju, ubio je šest vojnika i starešinu. Nakon hapšenja na butini su mu pronašli tetoviran izvrnuti krst i datum masakra.


8.juna 1993. Šabac
U kasarni “Mika Mitrović” u Šapcu, vojnik Nandor Kiš pucao je s leđa na vojnike i tom prilikom ubio dvojicu i nekoliko ranio. I on se, kao i Meander, nakon zločina ubio u krugu kasarne.


Vojnik Nandor Kiš pripadao je satanističkoj sekti “Crna ruža”, a Jožef Meander pripadao je sekti “Loša vera”, koja je nastala iz sekte “Crna ruža”.

Tri godine kasnije 1996. Zaječar
Demolirana je pravoslavna crkva u Zaječaru, a oltarski krst je izvrnut naopako. U oglasnoj rubrici jednih dnevnih novina osvanuo je satanistički talisman ljubavi - pentagram sa tekstom: 'Ja sam bog. Nema boga gde sam ja!"

1996. godine Beograd
Dve maloletne devojke iz Beograda, Nataša i Marija, izbole su Natašinu baku Kosaru sa 133 uboda kuhinjskim nožem.

Nataša se na sudu branila da je bila zavedena satanizmom. Marija Bogdanović je osuđena na osam, a Nataša Novaković na 10 godina zatvora.

2001.Aleksinac
U Aleksincu je muškarac iz Slovenije ubio devojku i nožem joj po glavi ispisao satanističke simbole. Iste godine, u Vučkovici pored Čačka spaljena živa starica.

Februar 2002. Beograd
Odgovornost za dve smrti pale su na sektu "Crna ruža“. Reč je o samoubistvima dece, oboje đaka iz jedne beogradske gimnazije, kod kojih su tokom istrage, pronađeni crteži crne ruže i "instrukcije“ nepoznatog "šefa“ o tome kako i šta treba da urade.

Filip-Fića Tomović, sedamnaestogodišnji mladić s Karaburme, đak trećeg razreda beogradske gimnazije "Sveti Sava", lepuškasti dugajlija od 197 santimetara, košarkaš "Radničkog Jugopetrola", tog dana, u nedelju 10. februara 2002. godine saznao je da je primljen u jednu kanadsku gimnaziju, u Torontu gde je trebalo da maturira.
Ali, već sutradan, najstariji od troje dece Tomovića nestao je iz roditeljske kuće, a tri dana kasnije pronađen je mrtav u šipražju Ade Huje, gde se ubio pucnjem iz očevog pištolja.

Andrea Jevtić, takođe sedamnaestogodišnja učenica trećeg razreda gimnazije "Sveti Sava", po mišljenju mnogih najbolji đak te škole, devojka upadljive lepote, vesela i komunikativna, spremala se, kao i Filip, da maturira na severnoameričkom kontinentu, u SAD, gde ju je čekao mladić Dimitris kojeg je upoznala na Kipru i s kojim se svakodnevno dopisivala putem elektronske pošte.

Međutim, istog dana kad će nestati Filip Tomović, u ponedeljak oko 2 časa i 40 minuta ujutru, skočila je sa osmog sprata zgrade iz roditeljskog stana, u Resavskoj ulici gde se nalazi i pomenuta gimnazija. Stravičnu scenu samoubistva je gledao njen mlađi, šesnaestogodišnji brat Milan Jevtić.

2004. Beograd
U Belom potoku otkriveno leglo satanista, kuća u koju su se održavali rituali i seanse. U kući je policija pronašla spise sa imenima političara koje su članovi sekte nameravali da likvidiraju.

2007. godine u Batajnici
Goran Alfirović ubio je svog dedu, držao zatočenu babu, a nakon neuspešnih pregovora s policijom da se preda oduzeo je sebi život. Njegova majka tvrdila je da ga je još dok je bio u vojsci vrbovao jedan satanista, inače učitelj po zanimanju.

Krajem jula 2007. Selo Jabukovac kod Negotina
Nikola Radosavljević je idući kroz selo Jabukovac ubio devet osoba, kasnije je tvrdio da ga je neko "omađijao“.

Avgust 2007. Novi Banovci
Monstrum Danijel Jakupek zvani Žak (26), iz Novih Banovaca je 27. avgusta 2007. iskasapio petogodišnjeg Luku Opačića i njegovog ujaka Vasilija Trbovića (24).

Inspektor MUP-a Zoran Luković, koji je vodio istragu ubistva, rekao je da je zločin posledica mogućeg sektno-ritualnog čina.

“Na to ukazuje sve ono što je policija zatekla u kući osumnjičenog. Kroz literaturu koju smo našli, kroz prostor gde je živeo i način na koji je živeo, možemo da kažemo da imamo sve varijacije satanizma. U kući Jakupeka pronađen je i improvizovani oltar koji se nalazi u nivou garaže. Tu se nalazi i deo nameštaja ofarban u crveno-crnu, upravo satanističku boju. Pretpostavljamo da bi to mogao da bude oltar satanizmu“.

Još dva zločina su tokom prethodnih godina šokrala javnost. Jedan se dogodio 2007. kada su za kaznu što je htela da prekine druženja sa njima i izađe iz satanističke sekte u kojoj su do tada svi bili zajedno, u Trsteniku, sektaši jednoj devojci izvadili matericu i jajnike.

A nezaboravljen je i primer satanističke sekte iz okoline Obrenovca, kada je otkrivena grupa od pet mladića satanista, koji su sebe nazivali "Bratstvom krvi“, a koji su imali homoseksualnu inicijaciju novih članova.

 

[crvendac_011]

Srbiji hitno potreban zakon o sektama

16. 02. 2010. 21:35h| Politika - A. S. - Vestionline
Srbiji hitno potreban zakon o sektama

Srbija nažalost nema zakon o sektama, a krivični zakon naše države kao i zakon o crkvama i verskim zajednicama ne pokriva dovoljno ovo polje. Na taj način stiču se uslovi za delovanje netradicionalnih verskih zajednica i crkava.

Prema podacima MUP-a u Srbiji postoje 64 sekte, koje imaju između 80.000 i 120.000 pristalica, tvrdi Zoran Luković, inspektor MUP-a, član Evropske federacije za borbu protiv sektnog delovanja. Zvanična statistika MUP-a kaže da sekte na našem podneblju postoje od 1945. godine.

Srbija nema zakon o sektama iako se debata o potrebi da se takav jedan zakon uvede vodi već godinama.

Ono što pokriva krivični zakon Republike Srbije, a tiče se ispovedanja vere nalazi se samo u članu 131. gde se govori o povredama slobode ispovedanja vere i vršenja verskih obreda.

Prema ovom članu svako ko sprečava ili ograničava slobodu verovanja ili ispovedanja vere, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ista kazna je propisana i za onoga ko sprečava ili ometa vršenje verskih obreda ili prinuđava drugog da se izjašnjava o svom verskom opredeljenju.

Zakon o crkvama i verskim zajednicama, ne priznaje netradicionalne verske zajednice i crkve, ali sociolog religije Mirko Đorđević tvrdi da su one registrovane kod organa javne uprave. Tipičan primer su Jehovini svedoci, koji su registrovani kod organa javne uprave kao verska organizacija.

Jehovini svedoci su registrovani kod organa javne uprave kao verska organizacija: Mirko Đorđević​

Prema važećem Zakonu o crkvama i verskim zajednicama Srbije, nijedna verska zajednica ne može biti registrovana ako u svom kultu i ritualu sadrži postupke opasne za društvo, ljudsku ličnost, prava i slobode drugih. Takođe su zabranjene one verske zajednice koje se pozivaju na versku netrpeljivost ili prihvataju načela koja su pretnja drugačijem.

Slađan Mijaljević iz Udruženja građana za borbu protiv sekti "Istina", kaže da je u Srbiji velik broj žrtava sekti.

Nemamo zakon o sektama: Slađan Mijaljević​

"Krivični zakonik nije regulisao tu problematiku, obično stanovništvo preko privatnih tužbi ne može da traži zaštitu pa se na kraju sve svaljuje na policiju koja nema na osnovu čega da postupa jer nijedan zakon kod nas ne reguliše problem mentalne i verske manipulacije koje dovode do izmenjenih stanja svesti“, ogorčen je Mijaljević.

Postoji čvrsto uverenje da bi naši zakonodavci mogli da se ugledaju kako su se različite evropske zemlje zaštitile od sekti.

I sam Evropski parlament je doneo Rezoluciju o sektama. U tački 9 tog dokumenta navodi se da određene sekte, čije se organizacione strukture ne ograničavaju na pojedine države i koje deluju na teritoriji čitave Evropske unije stalno narušavaju prava čoveka i čine kriminalne postupke: surovo postupanje sa ljudima, seksualno zlostavljanje, nezakonito lišavanje slobode, trgovina ljudima, podstrekivanje na nasilje, širenje rasističkih pogleda...


Rusija kažnjena zbog "Sajentološke crkve"

Evropski sud za ljudska prava, bezuslovno (bez prava na žalbu) kaznio je Rusiju jer nije dozvolila registraciju sekte “Scientology Church” (“Crkva Naučnika”) u dva svoja grada.
Navodi se da je Rusija time prekršila odredbe 9 i 10 iz evropske konvencije o ljudskim pravima i mora da plati sve skupa 30.000 dolara.

Rusija svoje postupanje brani argumentovanim činjenicama da se ova organizacija ne može tretirati kao vera jer to nije, već su joj teze o veri koje propagira uz svoju propagandu samo podloga za registraciju verske zajednice tj. crkve jer su tako oslobođeni poreza. Iako oni dobro organizovano i odlučno propagiraju “versku istinu” njihov cilj je sticanje novca na taj način i uticaj na ljude.

Sektama u zapadnoj Evropi principijelno se dozvoljava da se registruju kao verske zajednice koje nisu crkve, a u slučajevima kada postoje sumnje u autentičnost verske orijentacije kao udruženja građana. Propisano vreme čekanja na priznanje traje po nekoliko godina – najduže u većinski katolički opredeljenoj Austriji. Verska zajednica stiče pravo da postavi zahtev za priznanje kao crkva posle dvadeset godina postojanja i prethodnog desetogodišnjeg "nadgledanja u prelaznom stadijumu".

Sekte u Evropi uživaju različit tretman

Najveće slobode uživaju sekte u Nemačkoj i u Švajcarskoj, a najmanje u Francuskoj, Belgiji i u Austriji, gde se verske zajednice koje potpadaju pod takvu definiciju stavljaju pod državni nadzor.

U Austriji, primera radi, nadzor sprovodi Savezna stanica za pitanja sekti, kojoj se neretko prebacuje subjektivnost.

O ispunjenju zahteva na priznanje kao nova crkva odlučuje odbor u kome većinsko pravo glasa imaju predstavnici Rimokatoličke crkve, a pravo veta manjinski predstavnici evangelista. Takva procedura može da dovede i do neopravdanog sprečavanja zahteva u drugim zemljama već priznatih crkvenih zajednica.

Tražila da se prestane sa monitoringom sekti: Madlen Olbrajt​

Restriktivna praksa izaziva, širom sveta, kritiku. Tako je bivši državni sekretar spoljnih poslova SAD Madlen Olbrajt još 2001. godine apelovala pred Skupštinom OEBS-a na Pariz, Brisel i Beč da odustanu od monitoringa sekti, ali se suočila sa argumentom kritikovanih da verske slobode postoje.

Kada je o sektama reč, restriktivne zakonske mere predviđaju rigorozne kazne za pojedince, a prate ih i zabrane rada verskim zajednicama.

Zagovornici ovakve politike ističu da su nepriznate zajednice većinski sekte u negativnom smislu reči, u najmanju ruku moraju postojati instrumenti njihovog nadzora.

Kao opravdanje navode negativne primere sektaške agitacije, od Sajentološke crkve, preko davidijanaca u SAD, do takozvanog reda Sunčanog hrama, odgovornog za seriju ubistava i samoubistava među njegovim sledbenicima.

 

[crvendac_011]

Novi Hrist je Severnokoreanac?!

27. 02. 2010. 00:30h

02:09h| P. Jelača/ Vesti online

Novi Hrist je Severnokoreanac?!

Na ovim prostorima svakako ne najpoznatija, ali u svetu smatrana za jednu od najuticajnijih i najkontroverznijih "verskih pokreta“, Unifikaciona crkva (UC) iliti Munova sekta, predstavlja moćnu korporaciju u čijem su sastavu crkvene, političke, kulturne i obrazovne institucije, mediji, nevladine i humanitarne organizacije, hoteli, fabrike, multinacionalne kompanije i poslovni giganti najrazličitijih delatnosti širom sveta. Neprikriveni cilj ove organizacije jeste formiranje svetske teokratske vlade na čelu sa njenim osnivačem i liderom, Severnokoreancem Mun Sun-Mjungom. Unifikacionisti veruju da se njemu Isus Hrist prikazao kao mladiću i zamolio ga, ma koliko to zdravom razumu suludo zvučalo, da dovrši posao stvaranja Nebeskog kraljevstva na zemlji, u čijem je ostvarenju sam bio sprečen raspećem.

Mun Sun Mjung i supruga - lideri kulta​

Zbog ogromnog obima i toliko kompleksne strukture, čitav taj konglomerat organizacija i njegovih pripadnika danas se naziva "Unifikacioni pokret", jer je jasno da je odavno prerastao okvire "verske zajednice“.


Njegovih sledbenika ima u čitavom svetu, a najviše u Južnoj Koreji i Japanu. Procene o njihovom ukupnom broju nisu precizne, a kreću se od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona.

Istorijat i razvoj
Kontroverze: Kultovske, političke, finansijske
Doktrina
Ciljevi i metodologija
Načini "vrbovanja“
Saradnja Munovaca i drugih sekti
Munovci u Srbiji​

Istorijat i razvoj Unifikacione crkve i pokreta neodvojivi su od života njihovog utemeljivača i neprikosnovenog lidera Mun Sun-Mjunga, čija je priča bezmalo filmična.


Munov život, istorija Unifikacione Crkve

- od "vizije“ do osnivanja "verske zajednice“ -

Mun se rodio kao drugo dete u porodici sa trinaestoro dece. Njegova porodica preobratila se iz jednog oblika Konfučijanstva u Hrišćanstvo (u Prezbiterijanskoj crkvi) kada je Mun imao 10 godina.

On tvrdi da je sa 16 godina imao viziju u kojoj ga je Hrist zamolio da dovrši njegovu misiju uspostavljanja Nebeskog kraljevstva na zemlji i osiguravanja svetskog mira.

Hrišćanska škola u Seulu: Mun je drugi sa desne strane u najvišem redu​

Mun nije odmah "prihvatio“. Otišao je na studije elektrotehnike u Seul, gde je umesto električnih kola izučavao Bibliju, tumačeći je na "originalan“ način. Tu ga je zatekao Drugi svetski rat, nakon koga se vratio na sever.

Molio se i puno razmišljao o svojoj "viziji“, što ga je dovelo do toga da sebe shvati kao novog Mesiju, "proroka“ koji ipak prihvata Hristovu molbu da ostvari ono što on sam i Avram pre njega nisu uspeli. Tada započinje Munovo propovedanje i težnja ka osiguravanju "univerzalnog spasenja svih ljudi - dobrih i zlih, živih i mrtvih...“

Ono je trajalo vrlo kratko, pošto vlast u Severnoj Koreji na takve pojave nije gledala nimalo blagonaklono. Mun je uhapšen već 1946. i odveden u zatvor, u kome tvrdi da je bio izgladnjivan, mučen i primoravan na teške fizičke poslove. Veruje da ga je u životu održalo samo čudo! Sa robije se izbavio tek kada su zatvorski čuvari pobegli pred napredujućim američkim trupama u Korejskom ratu.

Proročko ime

Godine 1953. osnivač UC-a je promenio ime iz Mun Jong-Mjong u Mun Sun-Mjung - što znači "reč učinjena jasnom" - pa bi njegovo ime, kako sam kaže, trebalo da bude "proročko".
Mun tada beži u grad Pusan u Južnoj Koreji, u kome "od kartona i blata pravi svoju prvu crkvu".

Svoju "versku zajednicu“ je formalno-pravno osnovao 1954. godine u Seulu u Južnoj Koreji pod nazivom koji treba da aludira na ujedinjenje svih snaga hrišćanske veroispovesti:

"Asocijacija Svetog duha za ujedinjenje svetskog hrišćanstva“.

- brzo širenje na sve kontinente -

Mun, sredina pedesetih​

Munova organizacija se brzo širila u Južnoj Koreji. Već do sredine pedesetih bilo je 30 centara širom zemlje, a krajem te decenije njegovi emisari preneli su je u Japan i SAD.

Sam Mun se u Ameriku preselio 1971. godine, ali je zadržao državljanstvo Koreje.

Po njegovom dolasku na novi kontinent, UC se vrlo agresivno posvetila misionarstvu. Već 1973. Munovci su prisutni u svim državama SAD-a. Neki teoretičari su brzinu širenja Munove organizacije među mladim Amerikancima uporedili sa uspehom hipi pokreta iz prethodne decenije.

Dve godine kasnije, Mun je poslao svoje misionare u 120 zemalja širom sveta.

Kontroverze: Kultovske, političke, finansijske

Što je brže rastao broj Munovaca širom SAD-a, to se povećavao interes američke javnosti za došljaka sa istoka i njegovu organizaciju, ali i bojazan od nje. Kontroverze su počele da se nižu jedna za drugom.

Još sedamdesetih godina, mediji su u Americi izveštavali o zastrašujućim metodama koje sekta koristi za regrutaciju pre svega mladih ranjivih ljudi. Navodno ih je odvajala od porodica pomoću tehnika ispiranja mozga i kontrole uma. Takve tvrdnje nikada nisu dokazane.

[YOUTUBE]lny7nFYZVKU&feature[/YOUTUBE]

Mun na prijemu u Beloj kući kod Ričarda Niksona​

I političke aktivnosti UC-a takođe su bile predmet kritika, iako je Mun oduvek u javnosti istupao kao tvrdokorni anti-komunista, što je u Americi tada bilo naročito popularno.

Ipak, neskrivenu podršku koju je organizacija davala Ričardu Niksonu tokom afere "Votergejt" Amerikanci su dočekali "na nož".

Delovanje UC-a postalo je veoma sumnjivo vlastima u SAD-u, pa ga je 1978. jedan potkomitet američkog kongresa - koji se bavio ispitivanjem političkog uticaja vlade Koreje u SAD-u - uzeo za predmet istrage.

Zaključci nadležnih bili su da se UC u Koreji bavi proizvodnjom oružja, da je instrument korejske propagande u SAD-u, ali i nešto mnogo dalekosežnije od toga - Munova “unifikacija” ima ne samo religijski već i politički smisao.

Mun želi da bude vrhovni poglavar sveta - u svakom pogledu​

Ozbiljno je prepoznato da se, među mnogobrojnim ciljevima, u Munovoj sekti ističu težnja za poništavanjem podvojenosti crkve (UC-a) i države te za uspostavljanjem svetske vlade na čijem bi čelu bio, naravno, Mun.

Verovatno je tada prvi put američka administracija u svoj punoći shvatila stepen opasnosti od delovanja UC-a.

Posledična akcija usledila je relativno brzo. Sada su se poreske vlasti SAD-a dale u ispitivanje poslovanja Munove sekte, a kao rezultat toga Mun je 1982. optužen za poresku prevaru, i poslat u zatvor po drugi put u životu. Na robiji je proveo 18 meseci.

Osamdesetih godina UC u Americi već nije ni nova ni nepoznata, a ni bezazleno shvaćena, pa dolazi do ozbiljnijeg bavljenja njome na širem društvenom planu.

Tada se pojavljuje mnoštvo knjiga i teorijskih radova o ovoj organizaciji, u kojima su, između ostalog, svoja iskustva prenosili njeni aktivni i bivši članovi, pristalice i protivnici.

Mnogi stručnjaci sumnjaju da UC ima bilo kakve duhovne temelje zbog kojih bi se mogla smatrati religijom, a zamera joj se i ogromno bogaćenje Muna i njegove porodice tokom godina. Ona uživa sav raskoš i privilegije.

Finansijsko poslovanje organizacije se širi i postaje sve kompleksnije i sumnjivije. Mnogi bivši članovi sekte danas smatraju da ona postoji samo zarad zgrtanja novca.

[YOUTUBE]NL0uxDscjdo&feature[/YOUTUBE]

Srpski političari pišu za Munove novine

Neki istaknuti političari iz vrha srpske vlasti, valjda iz neznanja o njegovoj vlasničkoj strukturi i kontekstu u koji se na taj način, verovatno nehotice, dovode, redovno pišu za "Vašington tajms“
Mun 1982. osniva, kako kaže, "instrument širenja istine o Bogu širom sveta" - konzervativni list “Vašington tajms”. Naravno, osim za propagandu verovanja UC-a kao religije, novina prvenstveno služi za ostvarenje Munovih političkih ciljeva.

Neki od njih brzo su ostvareni: Ronald Regan, koga je Mun podržavao, osvojio je i drugi predsednički mandat. Za druge je trebalo više vremena.

Jedan od njih, u okviru globalnog plana UC-a, bio je širenje na istok, gde je nakon pada njemu omraženog komunizma, Mun u gigantskim razmerama razgranao svoj biznis.

Posetio je Sovjetski Savez 1990. godine i sreo se sa Gorbačovim, što vrata kasnije Rusije otvorilo i njegovoj sekti i njegovim kompanijama.

U "svojoj" Severnoj Koreji, javno je ponovo bio prisutan već 1992. godine, kada tamo razvija fabriku automobila i druge poslove. Kasnije je u Pjongjangu osnovao "Svetski centar za Mir".

Novo ime: Maskiranje ili psihologija?

Mun je 1994. godine promenio zvanično ime crkve u "Porodična federacija za svetski mir i unifikaciju“
Tih devedesetih je Munova sekta bila predmet najvećeg policijskog istraživanja prevare u istoriji Japana. Serijom presuda, bila je prinuđena da oštećenima isplati milione jena. I pored toga, UC je nastavila da radi u zemlji izlazećeg sunca, ali ne bez obmana.

Nekoliko godina kasnije je predsednik japanskog ogranka sekte morao da napusti svoju poziciju nakon nove velike policijske akcije i niza hapšenja članova u kojima je razotkrivena još jedna velika prevara ove organizacije.

Kada je Evropa u pitanju, UC je široko rasprostranjena, ali njeno članstvo nije toliko masovno kao u Aziji i Americi. Munu je od 2002-2006. bio zabranjen ulazak u Nemačku i 14 drugih zemalja "šengen zone“. Neke od njih, na čelu sa Holandijom, 2005. su tu zabranu ukinule.

Što se Azije tiče, Mun nije imao sličnih političkih neprilika. U Južnoj Koreji je UC 2003. godine proširila svoje delovanje i na zvaničnu politiku – osnovana je stranka.

Gospodar Južne Koreje?

Munova (javna) poslovna imperija u Južnoj Koreji je ogormna, a poznavaoci tamošnjih prilika smatraju da je (tajno) tolika da se on može smatrati de facto gospodarem zemlje, iako drugi smatraju da je takva kvalifikacija predimenzionirana.

Slični projekti najavljeni su u Japanu i SAD-u, a dok ne budu ostvareni, Mun je u Americi nastavio da podržava konzervativne snage. Ovaj put, njegov favorit je bio Džordž Buš mlađi.

Krunisani Mun

Mun je 2004. sam sebe krunisao “Krunom mira”, u ceremoniji u kojoj je učestvovala nekolicina američkih senatora i kongresmena. Neki od njih su kasnije tvrdili da su bili prevareni.
Zbog njegove uske povezanosti sa vrhom američke, pa i svetske politike, a i na osnovu tumačenja tekstova u samom "Vašington tajmsu", na mnogim analitičkim internet sajtovima se spekuliše da je Mun posrednik u tajnim odnosima i kontaktima vlasti Severne Koreje i SAD-a.

Zvanično je on i dalje zakleti antikomunista koji kontakt sa ljudima iz vrha režima Kim Džong-ila koristi u cilju promene sistema, ali se naslućuje da ga vlast u Severnoj Koreji podržava jer ga smatra "svojim čovekom" u SAD-u.

Zato analitičari iznose sumnju da je Mun "dvostruki igrač", a šta je istina u toj kompleksnoj sprezi sektaštva, politike i biznisa - zna samo on sam.

Bogatstvo i uticaj

UC je jedna od finansijski najmoćnijih verskih organizacija novijeg doba. Njen kapital se procenjuje na 15 milijardi dolara. Politički uticaj joj je takođe enormno snažan.

U listu "Vašington tajms" redovnu kolumnu ima Hilari Klinton, državna sekretarka SAD, a Mun poseduje sopstvenu kancelariju u UN-u. Kada je svojevremeno održana svečana zakletva Kofi Anana, Mun je sedeo u prvom redu.

Bilo kako bilo, Mun se približava desetoj deceniji života, a uprkos svojoj, makar nominalnoj, megalomaniji upoređivanja sa Isusom Hristom, svestan je da njegov fizički život neće biti večan. Zato je, nakon dugogodišnjeg odbijanja, 2008. izabrao naslednika - svog najmlađeg sina. Ipak, nije propustio da istakne da on, pošto je Mesija, adekvatnog naslednika zapravo – nema !

Andrej Protić, generalni sekretar "Centra za antropološke studije“, domaće nevladine organizacije koja pomaže žrtvama organizacija sa sektnim delovanjem, razjasnio je za "Vesti“ ideologiju Munove sekte, njenu organizaciju i metodiku delovanja.

Takođe je skrenuo pažnju na prisustvo UC-a u Srbiji koje je, prema njegovim rečima, "kontinuirano i nezvanično, ali gotovo neznatno rasprostranjeno.“:

Doktrina Unifikacione crkve

"Doktrina UC je postavljena kroz Munovu knjigu "Božanski princip“ iz 1946. godine (prošireno izdanje 1957.). U pet poglavlja: Princip stvaranja, Pad čoveka, Istorija obnove, Isus iz Nazareta i Hrišćanska istorija, Mun daje svoju viziju mesijanstva.

Otprilike svakih dve hiljade godina na Zemlji se ovaploti novi Božiji poslanik – mesija. Prvi je bio Adam, pa Avram, zatim Isus Hristos i konačno Mun.

Kampanja protiv krsta

Mun je 2003. započeo svoju kampanju nazvanu "Skinite krst", pod proklamovanim uverenjem da krst simboliše Isusov bol, te da je bio izvor podele među ljudima različitih veroispovesti. Ova kampanja, kojoj su se pridružile i neke protestantske zajednice, uključivala je ceremoniju u kojoj je krst "sahranjen" a na njegovo mesto stavljena je kruna.

Prema Munovoj doktrini, Hristos nije ispunio svoju misiju, zato što nije osnovao porodicu i nije postao vrhovni vojskovođa čovečanstva. U osnovi Munovog učenja je dualistička doktrina jedinstva muškog i ženskog principa koja se odnosi i na Boga i na ljude. Zato je institucija braka od suštinske važnosti u Munovom sistemu.

"Istinski otac“ nepoznatog broja dece

Iz prva dva braka Mun je imao dvoje dece. Treću ženu oženio je čim je napunila 17 godina (on je tada imao 40) u ceremoniji "Svetog venčanja". Ona je postala "Istinska majka" i tokom godina mu rodila četrnaestoro "istinske dece".

U svetskim medijima pisano je da se ne zna tačno koliko je vanbračnih veza Mun imao, a spominju se i deca rođena u njima, koja su, ipak, zadržana u "istinskoj porodici“. Koliko je njih bilo – ni to se ne zna ...

On lično održava ceremonije tzv. "masovnog blagosiljanja”, koje su zapravo masovna venčanja.

[YOUTUBE]QCizU6s_SnY&feature[/YOUTUBE]

Demonstracija privrženosti porodičnim vrednostima bila je manifestacija: "Marš milion porodica“, koju su 2000. u SAD-u organizovale UC i "Nacija Islama“. S tim u vezi, UC propagira "konzervativne“ vrednosti poput uzdržavanja od alkohola, droge, i seksa pre i izvan braka.

Orgije

Veliki udarac za Muna bila je knjiga koju je 1998. objavila jedna od njegovih snaja, u kojoj pokazuje da je "idealna porodica" koju je Mun stvorio zapravo disfunkcionalna kao i bilo koja druga, te da su i u njoj prisutni neverstvo, alkoholizam, droga, nasilje i problemi sa zakonom.

Knjiga je došla kao potvrda Munovim protivnicima koji njega odavno optužuju za neverstvo a UC za licemerje i prisustvo orgijskih rituala.

Mun je takođe u više navrata davao veoma oštre izjave o Jevrejima i pripadnicima gej zajednice, ali je generalno bio manje kritikovan zbog toga od Nacije Islama, koja je na istim takvim pozicijama.

Antisemita

Kritike javnostu UC je pretrpela iz zbog antisemitizma pronađenog u "Munovoj Bibliji“ – knjizi "Božanski princip“ - i njegovim javnim istupima. On je, naime, često isticao uverenje da žrtve Holokausta "plaćaju dug zbog raspeća Isusa Hrista".

Ciljevi i metodologija sekte

Sve organizacije sektnog karaktera imaju srodan cilj – ostvarenje moći i uticaja koji će što većem broju ljudi nametnuti njihovu doktrinu.

Južna Koreja: 30.000 Munovaca na obredu​

Jedna od značajnih odlika ovakvih organizacija jeste njihova doktrirarna isključivost koja njihovu verziju spasenja teži da nametne kao obavezu čitavog čovečanstva. Ovu pojavu stručnjaci najčešće nazivaju globalni plan.

Pošto je Mun 1982. godine imao problema sa poreskim vlastima SAD, strategija UC se promenila.

Osnovan je čitav niz srodnih organizacija "humanitarnog“ i "haritativnog“ karaktera, kao npr: "Federacija žena za svetski mir", "Profesorska akademija za svetski mir", "Studentska federacija za istraživanje principa", "Porodična federacija za mir u svetu"...

Prema podacima dobijenim od ljudi koji su napuštali ovu organizaciju UC ima određenog učešća i u aktivnostima komercijalnih kultova, kao što su "Amvej“, "Kalifornija fitnes“ i "Herbalajf“.

Načini "vrbovanja“

Često na naslovnicama novina: Mun Sun Mjung​

Kao i kod većine drugih srodnih organizacija najčešći načini vrbovanja su jeftini jezički kursevi i zloupotreba radoznalosti polaznika, koji se polako pretvaraju u adepte (oni koji se pripremaju da prime određeno učenje – istinu).

Drugi način vrbovanja je pružanje humanintarne pomoći, ili najčešće prisutni metod u UC: obezbeđivanje stipendija za razne postdiplomske i slične akademske kurseve i aktivnosti, kojima se primaoci istih posle vezuju za razne firme u vlasništvu crkve.

Pošto je Unifikaciona crkva (UC) pseudohrišćanska sinkretistička organizacija sektnog karaktera, njena retorika i ritual imaju naročitog uspeha kod razočaranih hrišćana.

Munov sin "u telu crnca"

Drugi Munov sin poginuo je 1984. u saobraćajnoj nesreći, ali se “otelovio” u Kleopasu Kundioniu, pripadniku UC iz Zimbabvea. Munova porodica prihvatila ga je kao “trenutno ujedinjenje duha njihovog sina sa umom i telom Kundionija”, iako UC odbacuje teoriju reinkarnacije.

Mun ga nije ni upoznao, a ovlastio ga je da putuje po svetu i propoveda doktrinu sekte članovima koji su “zastranili” ili “skrenuli sa puta”.

Metode "crnog sina“ bile su jezive – tukao je ljude gotovo do smrti. Osim toga, imao je nebrojeno mnogo ljubavnica pa su se članovi i lideri crkve širom sveta počeli buniti.

Nakon nekog vremena trajanja farse, Mun je saopštio da duh njegovog sina "više nije u telu crnca“, koga je potom "vratio u Afriku“. Ali ne pre nego što je vernike "utešio“ obznanom da "duh njegovog sina nije tukao ljude, već je za ta nedela bio odgovoran samo – telesni crnac.“

Značajna finansijska baza prikupljena izrabljivanjem članova (a u suprotnosti sa ustavima svih demokratskih država), omogućava ovoj organizaciji da sprovodi veličanstvene i masovne manifestacije.

Naročito značajna poruka kojom UC stiče popularnost, jeste promovisanje tzv. "svetskog mira“, koji podrazumeva da Mun bude vrhovni verski i vojni poglavar čitavog sveta.

Proglašenje potpredsednika organizacije: Mun slavi sa svojom mnogobrojnom porodicom​

Takođe, nije zanemarljiva ni mogućnost lakog sklapanja navodno "idealnog braka“ pod blagoslovom vođe i njegove supruge.

Ipak, odabir bračnih partnera se u ovoj organizaciji zapravo sprovodi metodom slučajnog izbora pomoću računara.

Saradnja Munovaca i drugih sekti

Najuticajnije organizacije sektnog karaktera u svetu danas tesno sarađuju u pokušaju stvaranja jedinstvenog fronta, kako bi lakše branili svoje interese.
Najupadljiviji vid saradnje je finansiranje organizacija i federacija koje se pod izgovorom zaštite prava na veroispovest i drugih ljudskih prava bore, ne birajući sredstva, protiv svih kritičara ovakvih organizacija.

Mun na samitu "Federacije za svetski mir" u Vašingtonu​

"Američka konferencija verskih pokreta" (American Conference on Religious Movements - ACRM) prima finansijsku podršku od Sajentološke i Unifikacione crkve, kao i Pokreta za svesnost Krišne (Hare Krišne).

Pomoć od organizacija sektnog karaktera takođe primaju i "Svetska asocijacija nevladinih organizacija" (WANGO) i "Unifikacioni teološki seminar" (UTS).

Takođe, i na individualnom nivou, preko raznih grantova i stipendija, organizacije sektnog karaktera pružaju podršku "nezavisnim“ istraživačima, koji se iz akademske sredine najčešće regrutuju među sociolozima i medicinarima.

Ajlin Barker​

Rezultati ovakvih istraživanja često služe raznim problematičnim organizacijama za dobijanje akademske podrške i legitimiteta.

Najpoznatiji primer su radovi Ajlin Barker, koja se bavi istraživanjem fenomena novih religijskih pokreta, dokazujući sociološkom metodologijom (koja je strukturno i metodološki relativistička) da organizacije poput UC ili Familija (bivša Deca božija) ne vrše sektno delovanje.

Ovakva istraživanja, po pravilu, u potpunosti zanemaruju svedočenja mnogobrojnih žrtava ovih organizacija i kao stručne parametre u obzir uzimaju jedino izvore samih tih organizacija.

Munovci u Srbiji

Unifikaciona Crkva nikada nije bila zvanično registrovana u Srbiji i radila je posredno, prvo preko stipendija za postdiplomske kurseve (naročito u medicinskoj struci), a zatim i preko srodnih nevladinih organizacija poput: "Federacije žena za svetski mir", "Profesorske akademija za svetski mir", "Porodične federacija za mir u svetu"...Pa ipak, po svoj prilici, ni jedna od ovih organizacija takođe nije bila zvanično registrovana u Srbiji.

Slađan Mijaljević, pravoslavni publicista, sektolog i učitelj borilačkih veština, svojevremeno je tvrdio da je u vreme dok je Milan Panić bio premijer, UC u našoj zemlji imala snažan uticaj.

Akademik Ljubiša Rakić bio je u medijima dovođen u vezu sa Profesorskom akademijom za mir u svetu tokom 90-tih godina prošlog veka.

Kongres "Profesorske akademije za svetski mir" u Srbiji: Da li su svi ovi ljudi znali ko stoji iza manifestacije kojoj su prisustvovali?​

U emisiji Vanje Bulića "Biseri“ gostovao je Vuk Andrejević i njegova majka Nina. Vuk je u Munovu organizaciju bio zavrbovan tokom njegovog boravka u SAD-u i roditeljima je trebalo oko dve godine da ga odatle spasu.“

Ispovest tvorca "Bisera“

Vanja Bulić je pre nekoliko godina, pišući za beogradski nedeljnik "NIN“, izneo frapantne podatke: "U ’Biserima' sam razgovarao sa kriminalcima, ubicama, prostitutkama, narkomanima, dilerima droge i deviza, propalim političarima, ratnicima...

Zbog tih razgovora nikada nisam imao problema. Emisija se završi i kraj. Ali, kada sam 1994. godine uradio prvu emisiju u kojoj je bio gost Vuk Andrejević, momak koji je uspeo da se izvuče iz Munove sekte - Unifikacione crkve - krenuli su napadi na mene i emisiju.

Ratne godine su uz šverc, drogu i svakojake vrste kriminala, u zemlju ubacile i sekte. Naravno, svako ima pravo da se moli bogu kojeg izabere, ali pri tom ne sme da bude manipulisan od strane sveštenika koji štite boga kojeg su izmislili.

Vuk Andrejević je ispričao žestoku priču. Rastao je u tipičnoj beogradskoj porodici i kao sportista i dobar student, krenuo je u Ameriku. Prateći ‘zanimljiva’ predavanja, polako je ušao u Munovu sektu.

Pošto je jedan od retkih koji se izvukao iz pakla ove sekte, trezveno je svedočio o metodama kojima se upravlja ljudskim umom. Njegovi roditelji, Slavenka i Zoran, prodali su kuću i preselili se u Njujork u potrazi sa sinom. Iznajmili su i detektiva.

Više od godinu dana Vuk je odbijao da se sretne sa njima. O tome je na televiziji svedočila njegova majka. Iznela je brojne podatke i dokaze o radu ove sekte i u Beogradu.

Pri Medicinskom fakultetu u Beogradu je početkom osamdesetih godina osnovana asocijacija čiji je osnivač svuda u svetu Unifikaciona crkva, tačnije njen vođa Mun, a u Beogradu je radilo udruženje žena čiji je osnivač Munova supruga. Sekretar asocijacije pri Medicinskom fakultetu bio je dr Rudolf Majer, Zagrepčanin, koji je bio poverenik Unifikacione crkve za Balkan.

Prvi napad je usledio od strane dr Ljubiše Rakića, akademika, koji je reagovao na pominjanje njegovog imena u kontekstu asocijacije profesora. Gospođa Andrejević je tvrdila da su njegove knjige štampane pod pokroviteljstvom Unifikacione crkve, pominjući još neke naučnike, koji se nisu oglasili.

Tada je u štampi osvanulo i nekoliko tekstova o povezanosti sa Munovom crkvom i nekadašnjeg saveznog premijera Milana Panića, jer, navodno, Mun kontroliše farmaceutsku industriju.

Gospodin Rakić nije poricao da mu se obratila gospođa Andrejević, tražeći pomoć u potrazi za sinom, ali je omalovažio sve njene tvrdnje i, naravno, novinara koji je sa njom razgovarao. Deo polemike je tekao i na stranicama ‘NIN’-a, a državna televizija je jednu sektašku storiju iskoristila za verbalni obračun sa nepodobnim Miloševićevim ministrom Rakićem i premijerom Panićem.

U celoj priči je najvažnije da je Vuk Andrejević uspeo da se izvuče iz sekte, da je postao ragbista i da je završio Medicinski fakultet. Na sektu ga podsećaju samo fotografije iz tog vremena, na kojima ima ovalno lice, iako je izuzetno mršav.

Taj oblik lica - mesečevo lice - imaju sektaši koji duboko ulaze u program sekte, pa zbog specifičnih psihičkih stanja dolazi do promena u lučenju kore nadbubrežne žlezde.

Devojke koje su imale slično iskustvo, svedočile su u emisiji da su gubile menstruaciju zbog stresova izazvanih osećanjem krivice da ne izvršavaju sve što sekta od njih zahteva.»

 

[crvendac_011]

Satanizam - najbrži put do pakla

24. 02. 2010. 15:40h| N.Vulović/ Vesti online

Satanizam - najbrži put do pakla

Gluvo doba noći. Odblesci sveća koji se vide kroz prozore i poluotvorena vrata crkve nagoveštavaju da je sluzba u toku. Neobično, jer datum u kalendaru ne ukazuje da je u pitanju neki crkveni praznik sa noćnim bdenjem. Bliži pogled otkriva da je u pitanju ritual, ali neočekivan, koji se ne odvija u skladu sa hrisćanskim bogosluženjem. Na zidu visi raspeće Hristovo okrenuto naglavačke. Po podu, oko oltara, polomljeni krstovi, ikone su poskidane sa zidova i razbacane, ikonostas razvaljen, prostor obasjavaju naopako okrenute sveće, a na oltaru leži gola devojka, raširenih nogu kojoj se iznad glave nalazi slika đavola sa glavom jarca ili vola. U toku je crna misa. Ovo nije filmska scena, već scena koju većina ljudi ima u glavi kada se spomene satanizam i satanističke sekte.
Služba se nastavlja, a predstavlja izvrnut ritual hrisćanskog bogosluženja. Na kraju, da bi sve bilo dosledno izokrenuto, do kraja, umesto celivanja oltara - časne trpeze, “sveštenik” seksualno celiva golu devojku, što posle njega čine i svi muški učesnici koji to mogu i žele, a sve je samo uvod u opštu orgiju.

Orgije satanističke elite​

Da bi ostala trajna uspomena na učinjeno delo, sve crkvene knjige se uništavaju i naliju uljem i vodom. Opis crne mise, na kome je filmska industrija gradila svest o satanizmu, je deo zapisnika-priznanja iznuđenog od nesrećnika optuženog da se bavio veštičarenjem u vreme inkvizicije tokom srednjeg veka.

Međutim, događaji govore da ovo nisu sećanja na periode mračne prošlosti i rezultat nečije mašte, nego da se odigrava ovde i sada. Ako se za mesto događanja navede Trstenik, Zaječar, Novi Sad ili neko drugo mesto u Srbiji neće se pogrešiti. Samo crkva u Zaječaru je na opisan način krjem 90-ih više desetina puta oskrnavljena.

O satanistima se u Srbiji govori uglavnom onda kada se desi neki stravičan zločin ili samoubistvo tinejdžera koji se povezuju sa delovanjem satanističkih sekti. Satanističke sekte su od satanizma kao fenomena veoma različite i mnogo mlađe.

Uprkos teškim optužbama koje na račun satanista stavljaju druge religiozne grupe, stanisti postaju sve više društveno prihatljivi. Jedan od primera je Kraljevska mornarica Velike Britanije koja je 2005. godine posle odluke Vrhovnog suda primila u svoje redove i satanistu. Odluka Vrhovnog suda se zasnivala na slobodi veroispovesti. Ovo nije usamljeni slučaj prihvatanja satanista u šire društveno okruženje, koje uprkos otporu zajednice savremene društvene institucije nameću pozivajući se na građanska prava.

Kako ni svi satanisti nisu među sobom i isti, a da bi se njihovo delovanje, shvatanje i uticaj razumeli treba poći od samog početka i razjasniti šta je satanizam.

Satanizam

Satanizam je zajednički pojam koji povezuje različita verovanja i kultove. Zajednički su im simboli, strahopoštovanje i divljenje Satani ili sličnim likovima iz različitih mitologija. Satanisti koji veruju u judeo-hrišćanski koncept Satane su povezani sa dnašnjim hrišćanskim regilijskim sistemom, pošto se bave istom teologijom prikazanom u Bibliji.

Satana, takođe nazivan Lucifer, se prvi put javlja u hebrejskoj bibliji kao anđeo koji iskušava čovekovu veru i poštovanje pravila koja je postavio Jehova. U Knjizi o Jovu anđeo dobija ime Satana (onaj koji optužuje). U mnogim ranim jevanđeljima Satana se opisuje kao kosmički neprijatelj Gospoda i Isusov iskušitelj. Kasnije, u Knjizi otkrovenja postaje i onaj koji donosi Armagedon i Apokalipsu. Kod hrišćana i mislimana Satana se shvata na različite načine, najčešće kroz buntovno ili ljubomorno suprotstavljanje ljudskom rodu, Isusu i Gospodu. Opisuje se i kao posrnuli anđeo ili demon koji vlada podzemnim svetom.

Iako religozni Satanizam nastaje tek u 20. veku osnivanjem Satanističke crkve 1966. godine, morlna panika protiv satanizma javila se već krajem 17. veka u Francuskoj tokom Puazon afere.

Od satanista ne treba očekivati da vam zakucaju na vrata kako bi sa vama podelili svoja uverenja ili vam dobronamerno priđu na ulici dok zamišljeno čekate nekoga. Danas, oni se nalaze na svetskoj mreži. "Srpska" Crna ruža ima svoj profil na Fejsbuku (profil je potpuno zatvoren i mogu da ga vide samo članovi grupe), a Crni plamen na MajSpejsu (oko petnestak prijatelja grupe).
Moderne satanističke grupe koje su se pojavile u drugoj polovini prošlog veka se među sobom dosta razlikuju, međutim, mogu se uočiti dve glavne tendencije iz kojih se kasnije granaju razne verske sekte. To su teistički satanizam i ateistički satanizam. Teistički satanisti se prema Satani (kao vrhovnom božanstvu) odnose sa strahopoštovanjem. Suprotno tome, ateistički satanisti smatraju sebe ateistima, a Satana za njih predstavlja simbol raznih ljudskih osobina.

Teistički satanizam

Poznat i kao tradicionalni ili spiritualni satanizam, to je oblik za koji je karakteristično verovanje da je Satana božanstvo ili sila vredna obožavanja. Potraga za znanjem je prema mnogim spiritualnim satanistima veoma važna kako bi se udovoljilo Satani, jer se on izjednačava sa zmijom koja je nagovorila Evu da pojede jabuku za Drveta znanja.

Neki Satanu doživljavaju kao Bafometa, hermafroditsku zver, vladara znanja. I druge satanističke grupe, poput luciferijanaca, su u potrazi za saznanjem. Veruju da je Jehova tvorac sveta, a Satana biće koje se uzdiže iznad njega. Treći pak veruju da je Jehovu stvorio Satana. Prema ovom verovanju Satana predstavlja slobodu i protivi se svim pravilima i načelima koja postavlja hrišćanstvo. To što je Eva pojela jabuku znači da čovek nije besmrtan i da maksimalno mora da iskoristi svoje vreme na zemlji. Zbog toga oni (satanisti) teže da sa oslobode svega što ih kontroliše i sputava na bilo koji način. Pod tim "sve“ se najčešće podrazumevaju hrišćanske vrednosti i norme i pravni sistem koji nameću moderna društa.

Luciferijanizam

Anđeo otpadnik: Lucifer

Luciferijanizam se često poistovećuje sa satanizmom jer se u svakodnevnom govoru Satana i Lucifer izjednačuju. Neki pripadnici pokreta prihvataju ovu identifikaciju, doživljavajući Lucifera kao blažu i prosvetljeniju verziju Satane. Drugi pak, odbijaju da ih nazivaju satanistima, smatrajući da je Lucifer mnogo pozitivniji i podnošljiviji ideal od Satane. Ova grupa je u svojim verovanjima inspirisana mitovima drevnog Egipta, Rima i Grčke, a u praksi zapadnim okultizmom.

Luciferijanci se prvi put spominju u papinom dokumentu Gesta Treverorum iz 1231. godine. U njemu su žene i muškarci, koji veruju (i javno govore) da je Lucifer nepravedno izbačen iz raja, nazvani jeretici i seksualni perverznjaci.

Luciferska crkva je moderna organizacija koja se pojavila u SAD-u u drugoj polovini 20. veka. Crkva se bavi proučavanjem antičkih naroda, nadajući se da će u tome naći mudrost koju će inkorporirati u Luciferov repertoar.

Ateistički satanizam

Lavejov satanizam i Satanistička crkva

Čovek koji je od satanizma napravio religiju: Anton Levej crni papa​

Nastao je 1966. godine kada je Anton Šandor Levej (crni papa) osnovao Satanističku crkvu u San Francisku u SAD-u. Njegovo učenje se zasniva na individualizmu, samokontroli i moralu "oko za oko“, filozofiji Fridriha Ničea i njegovoj ideji nad-čoveka. Satanistička crkva praktikuje rituale i ceremonije koje je razvio okultista Alister Krouli. Za razliku od spiritualnog satanizma, Levejov ne podrazumeva obožavanje Satane u smislu božanstva, već kao simbol telesnosti, smrtnosti i zemaljskih vrednosti.

Anton Levej ne samo da je osnovao prvu satanističku organizaciju i digao Satanizam na nivo religije, već je 1969. godine sastavio i satanističku bibliju.

Obrnuti krst iznad vrata i nedostatak istog na krovu otkrivaju da nije "obična" protestantska crkva​

Članovi Satanističke crkve se dele na one koji samo imaju člansku knjižicu i na aktivne sataniste. Da bi neko postao satanista, odnosno pripadnik Satanističke crkve dovoljno je da uplati 200 dolara. Aktivan član se postaje nešto teže, a sama Crkva nikada nije objavila podatke o tačnom broju svojih članova i sledbenika. Pretpostavlja se da ih širom sveta ima na desetine hiljada.

Američki antropolog Edvard Modi je u svojoj studiji “Kratka istorija satanizma” preneo iskustvo koje je stekao tokom dvogodišnjeg članstva u Satanističkoj crkvi. Detaljno je opisao tehnike koje su korišćene u satanističkim treninzima, koji su kombinacija raznih rituala, psihodrame i saveta za seksualnu privlačnost, kao i razne tehnike pomoću kojih će se “Satanin iskušenik” osnažiti i steći samopouzdanje.

Kako navodi Modi u svom spisu, žrtve satanističkih sekti su obično muškarci koji su pre ubistva silovani ili seksualno zlostavljani na najrazličitije načine. Žrtve se pre mučenja vezuju kanapom ili lepljivim trakama što upućuje na sadističke porive satanista. Mučenje se najčešće okončava tako što se nesrećnoj žrtvi vade organi i odsecaju delovi tela, uključujući i genitalije. Na telima žrtava su često nalažene male ubodne rane jer satanisti veruju da se puštanjem krvi mučenog oslobađa i njegova duša. Policija je obično u “crnim crkvama” nalazili verske simbole Sataninih sledbenika - kokošiju krv, sveće i krstove okrenute naopako.

Posle smrrti Antoa Leveja crkvu je preuzeo Blanš Barten, a iz organizacije su polako počele da se izdvajaju i rađaju nove sekte pod zajedničkim okriljem Satanizma.
Jedna od novih organizacija je i Prva satanistička crkva koju je 1999. godine osnovala Karla Levej, Antonova ćerka, kako bi "sačuvala sećanje na lik i delo svog oca“.

Hram Seta

Osnivač Hrama Majkl Akvino i njegova supruga vrhovna sveštenica Lilit Sinkler​

Hram Seta je inicijaciono okultno udruženje koje za sebe tvrdi da je vodeća satanistička organizacija. Osnovao ju je 1975. godine Majkl Akvino i neki članovi i sveštenstvo Satanističke crkve.

Svoju filozofiju nazivaju "prosvećeni individualizam“. Jedan broj pripadnika "duhovnu“ inspiraciju pronalazi u egipatsom bogu Setu (bog protivništva), a celokupan sistem verovanja nazivaju Setianizam. Bog Set je navodno tamni Gospod koji se nalazi iza hebrejske verzije Satane. Obožavanje Seta se sprovodi kroz takozvani ritual Crni plamen.

Akvino je povezivan sa neonacističkim organizacijama, a za sebe veruje da je Antihrist. Komercijalna strana njegove filozofije je verovanje da treba biti bogat i uspešan po svaku cenu, bez obzira na sve.

Red devet anđela

Red devet anđela (ONA) je tajna satanistička organizacija koja se spominje u knjigama koje se bave fašistikim delovanjem Satanizma. Red je nastao u Velikoj Britanii 60- ih godina spajanjem tri neopaganska hrma Kamlada, Noktuliana i Hrama Sunca, a javnost je njime počela da se bavi 80-ih i 90-ih godina prošlog veka.

Red doživljava satanizam kao potpuno individualnu potragu kojom se prevazilaze fizičke i mentalne granice čoveka. Pripadnik Reda mora da dostigne Ničeovu ideju nad-čoveka kroz razne, često veoma opasne rituale inicijacije, dokazivanja i izdržljivosti.

To ponekad podrazumeva tri meseca provedena u šumi bez ikakvog kontakta sa drugim ljudima, ili bavljenje veoma teškim poslovima kako bi se razvili ličnost i vođstvo, što se povezuje skrivenim ciljem satanista za sticanjem bogatstva i materijalnih dobara.

"Ova nova individua će biti neustrašiva, slobodna, orna da istražuje i otkriva život. Takav pojedinac će društvo transformisati u višu, bolju civilizaciju“ navodi se u jednom od štiva ove organizacije.

Red devet anđela je jedini koji "javno" ohrabruje žrtvovanje ljudi kao način odstranjivanja slabosti i bezvrednosti iz čoveka. Ovakav, prema mišljenju pripadika Reda, pravi Satanizam, zahteva prelazak na stranu zabrenjenog i protivzakonitog, na stranu "zlokobnih sila kosmosa“.

Zbog ovako radikalnog razmišljanja Red devet anđela ne samo da je omražen među "običnim ljudima“ već i među umerenim satanista, među koje se ubrajaju pripadnici Satanističke crkve.

Satanistički rituali

Kada se govori o satanističkim ritualima najčešće se na umu imaju satanistički rituali seksualnog ili nekog drugog vida fizičkog zlostavljanja, takozvani SRA. Oni su bili povod širenja moralne panike u SAD-u i ostatku sveta tokom 80-ih godina.
SRA podrazumeva fizičko i skesualno zlostavljanje, a šire značenje uklujučuje i svetsku zaveru bogate i moćne elite koja koristi decu za žrtvovanja, pornografiju i prostituciju.

Optužbe na račun satanista su dolazile iz različitih izvora: policije, psihologa i psihoterapeuta, boraca za prava dece, advokata, roditelja navodnih žrtava i na osnovu svedočenja samih žrtava.

Jedni su satanističke rituale povezivali sa seksualnim zlostavljanjem i mučenjem dece kako bi ih doveli pod okrilje Đavola, drugi sa poremećajima seksualnog ponašanja, nekrofilijom, prisilnim gutanjem krvi i fekalija, orgijama, kanibalizmom, žrtvenim abortusima i žrtvovanjem ljudi...

Termin "satanističko ritualno zlostavljanje“ često se koristi da bi se opisalo ponašanje takozvanih pseudo-satanista koji seksualno zlostavljaju decu, a satanističku ikonografiju koriste kako bi zastrašili žrtve i prisilili ih na ćutanje. U ovim slučajevima nisu u pitanju nikakvi satanisti, već najčešće sociopate i psihopate, pokazale su istrage.

Pored ovih krajnje uznemirujućih primera, većina satanističkih organizacija praktikuje rituale koji se bave magijom karakterističnom za paganstvo zapadne Evrope. Jedan od tih rituala je i "crni plamen“, što je između ostalog i naziv zvaničnog glasila Satanističke crkve kao i satanističke sekte koja ima svoj ogranak i u Srbiji.

"Crni plamen" - ritual posvećen Bafometu

Satanista hoda u krug, u smeru suprotnom kazaljkama sata, a zvono se oglašava devet puta. Zatim izgovara:
"Evo! Zemlja, moje stanište, mesto mog zadovoljstva i bola. Ovde sam da potvrdim svoju vezu sa njom, sa telesnim zakonima čoveka, istinom. Ovde sam da proglasim svoj život poklonom i snagom Zveri, zveri u meni, pravom biću.“
Oglašava se zvono
"Pozivam svoj unutrašnji crni plamen pet anđela naših greha.“
Satanista se okreće desnom kraku pentagrama
"Čuvar anđela kapije, izvora mog materijalnog bića, mesto mog stanovanja. Pozivam Samaela.“
Oglašava se zvono. Satanista se okreće levom kraku pentagrama
"Čuvar anđela plamena, iskra u oku velike tame, mesto mog srca, pozivam Azazela!“
Oglašava se zvono. Satanista se okreće donjem levom kraku pentagrama
"Zaštitnik anđela svetla i vazduha, snaga mog daha, boravište prosvećenog, pozivam Lucifera!“
Oglašava se zvono. Satanista se okreće donjem desnom kraku pentagrama
"Zaštitnik anđela bezbožne vatre, unutrašnji plamen zadovoljstva, boravište princa tame. Pozivam Satanu.“
Oglašava se zvono. Satanista se okreće donjem kraku pentagrama
"Zaštitnik anđela dubokog mora, užurbane zmije. Mesto moje kreacije i koren mog bića. Pozivam Levijatana!“
Oglašava se zvono
"I iznad mene, moć i slava iznad svega ostalog. Biće. Ljudskost u njegovu slavu, ja sam prava manifestacija njegove veličine. Šememforaš, u slavu moju! Ovde sam da ostvarim i blagosiljam sebe u crnom plamenu isitne. Ovde sam da izbavim sebe od lažnih uverenja i samoobmane, ovde sam da otvorim sebi put ka telesnoj prirodi. Ja, zver na polju, napravljen od mesa, proglašavam sebe satanistom.“
Satanista otpije gutljaj vina iz pehara
"Učestvujući u ovom blagoslovu postajem jak u svojoj telesnosti, u ime petorice anđela koja su stvorila pentagram i sve bogove tame. Ojačan sam unutrašnjim crnim plamenom. Hodam u susret svetu i živim svoje želje i pravu prirodu. Šememforaš, u slavu moju. Gotovo je.“
Zvono s oglašava devet puta što označava kraj rituala

Satanističke sekte u Srbiji

Borgezije

Crna misa: devojka na oltaru​

Finski filozof i okultista Helmut Nid i američki novinar Nestor Abrams osnovali su 1951. godine, u američkom gradu Bikonu, u srcu “mormonske države” Juta, satanistički kult Borgezija (Borgessia). Do 1966. godine sekta je u svetu imala preko 60.000 poklonika, pa je podeljena u 11 ćelija među kojima su najuticajnije bile vindzorska i čileanska.

Posle više brutalnih zločina koje su počinili u Velikoj Britaniji, pripadnici ove sekte su bili prinuđeni da se 1981. povuku u ilegalu.

Satanistički kult Borgezija je na teritoriji bivše SFRJ imao najjače utočište u Sloveniji. Članovi ove sekte su se okupljali u istoimenoj ljubljanskoj diskoteci u kojoj su, takođe, Emil Coter i Marjan Gobelič, lideri balkanske ćelije, vrbovali mlade.

Broj članova Borgezije u Srbiji, početkom osamdesetih godina prošlog veka bio je između 30 i 50 i to Vrščani i Pančevci uzrasta od 13 do 22 godine, dok je sekta okupljala mnogo više mladih u Bosni i Hercegovini (oko 600) i Hrvatskoj (između 350 i 400). Danas Borgezija ima svoje centre u Vatinu, Uljmi i Beloj Crkvi sa oko 200 članova.

Crna Ruža

Satan Panonski ili Ivica Čuljak​

U odnosu na Crnu ružu, koja ima više od 5.000 članova, društveni uticaj i položaj Borgezije je minoran. Crna ruža je na zao glas izašla zbog obreda koji su u sebi uključivali skrnavljenje grobova.

Njen lider i osnivač na prostoru SFRJ je bio Ivica Čuljak, koji se prdstavljao i kao Satan Panonski (1958-1991), poznat vlastima bivše SFRJ po svirepim zločinima i ritualnim ubistivma u kojima je stradalo više od 30 ljudi.

Međutim, Čuljak nije nikada gonjen, niti je za njim ikada bila raspisana poternica. Uhapšen je samo jednom, 1987. godine u Mariboru, zbog posedovanja heroina, ali je ubrzo pušten.

Balkanska posla ne bi bila potpuna, kada u njih ne bi bio umešan Resor državne bezbednosti. Tako se veruje da je Čuljak bio nedodirljiv za pravosudne organe zbog njegove tesne veze sa Stanetom Dolancom. Za Dolanca se priča kako je dao savet Titu da revolucionarni bunt i oštricu mladih otupi koristeći muziku bendova snažno oslonjenih na hedonizam i upotrebu opojnih droga, što je "u Americi brojne progresivne mlade ljude pretvorilo u bezopasne klovnove bez jasne revolucionarne ideje". O Dolancu se, između ostalog, pisalo i da je bio lični prijatelj Antona La Veja. Ivica Čuljak je poginuo 1991. godine u Vukovaru kao "domobran".

Čuljak, vođa Crne ruže, boravio je duže vreme krajem 80-ih u Srbiji, gde je vrbovao nekoliko mladića i devojaka u Nišu koji su, kako su postali njegovi “prvosveštenici” i najverniji sledbenici zaduženi za širenje satanističkih ideja u Srbiji.

Obredi ove sekte zasnivaju se na svirepim ritualima koji zahtevaju i ljudske žrtve. Pre desetak godina jedna maloletna članica Crne ruže iz Niša usmrtila je svoju babu prilikom obreda inicijacije. Česta samoubistva tinejdžera u Beogradu takođe su se povezivala sa Crnom ružom. Međutim, sekta se u Srbiji “proslavila” po skrnavljenju grobova, iako sam čin za pripadnike Crne ruže nema nikakvu mističnu funkciju, već je izraz dubokog prezira prema hrišćanstvu.

Crni plamen

Prva prava satanistička sekta u Srbiji je Crni plamen. To je prva organizacija ovoga tipa koja je odlučila da svoje delovanje učini javnim 1997. godine i da u javnost izađe sa otvorenim pozivom za učlanjenje.

Po priznanju svojih članova, Crni plamen je autentična filijala Satanističke crkve Antona Laveja koja se, posle njegove smrti, raslojila na stotine manjih organizacija blisko povezanih zajedničkim duhom, učenjem i ciljevima.

Mnogi poznavaoci sekti program ove grupe srpskih satanista posmatraju kao smešu sumanutih pseudoverskih ideja i krajnje sebičnosti. Iako imaju znatan broj članova u celoj Srbiji (glavna filijala je u Novom Sadu), nema pouzdanih podataka da pripadnici ove sekte ispoljavaju agresivno ponašanje. Veruje se da je sekta u potpunosti okrenuta bogaćenju i “tajkunima” severne srpske pokrajine.


Ispovest mlade satanistkinje

Na jednom od domaćih foruma postavljena je tema satanizma i popularne kulture, oko čega se razvila živa rasprava, da bi se u nju konačno uključila i jedna devojka koja za sebe kaže da je satanista. Ovako je tekla njena konverzacija sa ostalim forumašima, vrlo ljubopitljivim jer im se konačno ukazala prilika da "uživo" razgovaraju sa nekim iz toliko pominjanih mračnih udruženja.

"Pošto me ljudi konstantno pitaju da li žrtvujem mačke i ostala bića, a ja im konstantno govorim da je to hrišćanska laž, odlučila sam da postavim nešto o svojoj veri.
P.S. Radije bih žrtvovala svoje bivše devojke ili momke nego životinje. Životnje su svete.

Postoje razni redovi satanizma. "Joy of Satan“ sveštenstvo je spiritualni satanizam.
Satanizam nije "Hrišćanska izmišljotina". Satanizam je stariji od Hrišćanstva i ostalih religija. On nije o duhovima, goblinima, vampirima, monstrumima iz Noći veštica i sličnim stvarima. Satanizam nema veze sa "zlom". Pravi Satanizam je o uzdizanju i jačanju čovečanstva, što je bila namera našeg Pravog Tvorca (Satane). Mi znamo Satanu/Lucifera kao stvarno biće. Mi znamo da je Satana Pravi Otac i Bog Kreator čovečanstva.

Mi praktikujemo Meditacije Moći da spiritualno napredujemo i uzdignemo sebe. Meditacije Moći su onoliko suštinski važne za ljudsku dušu koliko je i hrana suštinski važna za ljudsko telo. Zmija, simbol Satane predstavlja vatrenu snagu smotanu na dnu kičme, koja posle uzdizanja transformiše ljudski um i dušu na mnogo veći nivo shvatanja i sposobnosti. Ovo je pravo značenje "Uzdizanja Đavola". Simbol Zmije takođe predstavlja DNK spiralu života.

Mi prihvatamo svoja uverenja i praksu direktno od Satane lično. Predugo su neprijatelji Satane, kao na primer hrišćanske crkve, imale slobodu da diktiraju laži vezane za Satanu i satanizam.

Spiritualni satanisti su slobodni da žive svoj život onako kako izaberu, odgovornost odgovornima. Živimo po prirodnom zakonu i ohrabrujemo svakoga da razvije sebe do svog punog potencijala."

 

[kalista]

Uhh, da se najezis...Setih se ovoga, dok sam citala prethodne postove...zar to nije to:

"...Звер Апокалипсе је:​

*сатана;

*антихрист;


*лажни пророк;​

*паганство, идолопоклонство;

*антихришћанска држава, Римска империја обновљена пред крајсвета, светско

*царство антихриста (царство звери);

*сам систем антихришћанске власти, антихришћанство;​

*друштво људи који су отпали од Бога;

*духовно поживотињење људи, њихова звероликост, озвереност..."

(ТАЈНА ЗВЕРИ

ПОКУШАЈ РАЗОТКРИВАЊА ПРОРОЧАНСТАВА АПОКАЛИПСЕ​

​

​

Свештеник Андреј Горбунов)​

 

[slobadidi]

"Sekta (od latinskog secta, pravac, sledba, i sequi, slediti, pod uticaju latinskog secare, seći, odvajati) je izdvojena ili zatvorena grupa ljudi koja čvrsto sledi svoja načela. Najčešće se sekta formira nasuprot osnovnoj grupi iz koje je potekla, razvijajući učenje, koje je po uverenju članova sekte, ispravnije u odnosu na koncept osnovne grupe. Za sve članove sekte karakteristično je da imaju čvrstu organizaciju, rituale koji su obavezni i po čemu su unikatni. U jednom broju monoteističkih religiija svako odstupanje od proklamovanih dogmi proglašava se sektom[1].

U početku sekta je bila neutralni pojam za jednu manjinsku grupu koja bi dolazila u konflikt sa većinom. Najčešće pojam se koristio u antičkim filozofskim krugovima, opisajući manje filozofske grupe. U tom smislu i rano hrišćanstvo može da se razume kao sekta unutar judaizma.

U srednjem veku pojam se razvio u izraz za jeretičke grupe koje su se odvajale od većinske Crkve. U moderno doba se pod sektama najčešće podrazumevaju zatvorene verske grupe, odnosno kultovi.

Karakteristike koje se danas obično vezuju za sekte jesu na primer:

* ograničenje lične slobode članova,
* povreda lične slobode odnosno ljudskih prava unutar grupe,
* eksploatacija članova (npr. nagovaranje na prevelike priloge, besplatni rad ili uz minimalnu platu),
* seksualno iskorišćenje ili zlouspostavljenje,
* kultovi ličnosti oko vođa,
* odvajanje članova od porodice i prijatelja,
* ometanje članovima prilaz obrazovanju, lekarskoj pomoći ili ljudima izvan grupe itd."

To kaže Vikipedija,koje se mnogi pridržavaju u današnje vreme.
Karakteristike , gore navedene su u redu.
Neki Zoran Luković,je napisao o sektama u Srbiji sve i svašta...u redu, čovek je pod uticajem Soroša,pljuvanja po Srbiji i svemu što je srbsko,našao za shodno da napiše i knjigu...
Ja ću malo da proširim definiciju i ko su glavni sektaši danas.
Glavne sekte su političke stranke,države,Ujedinjene Nacije,MMF,banke,osiguravajuća društva,korporacije...
Reći ćete smela izjava...
Pa ko nam danas oduzima našu SLOBODU?
Ko nam postavlja uslove i namete?
Država ti namaće zakone,za koje glasa šaka ljudi,poreze,izrabljujete uz minimalnu platu,čak neretko i seksualno te ugrožavaju na radnom mestu.Nametanje kulta ličnosti protiv kojih ne smeš ništa da kažeš...
Političke stranke ti oduzimaju slobodu,nametnuli su vođe protiv kojih ne smeš ništa da kažeš,uskraćuju ti prava,seksualno izrabljuju....
A tek banke,uđeš,izađeš i najebeš...
Danas sve može da se podvede pod sektu sa definicijom Vikipedije...
Šta je onda Sekta?
Zatvoren krug ljudi sa izričitim pravilima unutar tog kruga,sa ritualima....sa...koji se ekstremno ponašaju van tog kruga prema drugim ljudima koji ne pripadaju njima.
Zato,pre nego što upotrebite reč sektaš za neku osobu,razmislite malo da niste baš vi SEKTAŠ!!!

 

[rogan]

pustite se price o sektama tom antihriscanskom drustvu , nisu oni bitni vec vi cuvajte svoje duse.kakve su nam misli takav nam je zivot.to je surova istina koja me puno puta u zivotu udarila u glavu.tako najbolje je nedavati paznju ovim stvarima nego pokusati svojoj okolini preneti prave vrednost vere koja nam u srcu.