Član
- Učlanjen(a)
- 08.05.2010
- Poruka
- 156
Domicus ta izblajhana žena je porodična žena..majka i krvavi radnik..koja svake godine ide kod ćerke u ameriku po nekoliko meseci i radi kod nje..njen opis je trebao da nam kaže da nije važno kako spolja izgledamo i kako smo svi spremni da na brzaka na osnovu vanjštine sudimo o dušama ljudskim..nije se iskupljivala ..dirnula ju je u srce jer ova je radila i imla i bila zdrava....i ja se slažem da su dobra dela put ...ka zdravoj živoj veri...Zaista je fina prica ali tu nisam bash pronashao neku versku pouku vec se samo potvrdila ljudska priroda.
Ljudska psiha daje drugo objashnjenje ove anegdote.
Ta istetovirana blajhana zena/devojka koje je (makar po prici ) prosla "sito i resheto" svog ovog "savremenog' ovozemaljskog zivota, upoznala je namucenu zenu u patnjama.
Empatija je prirodna stvar. Dovoljno je da se samo na trenutak identifikovala sa tom jadnom zenom. Da je videla sebe na tom mestu, pri cemu je nakon smrti te mucenice, izfinansirala sahranu i ostale troshkove, u nekoj morbidnoj konstrukciji misli koje je imala,da bi volela da vidi sebe tako sahranjenu. To su oni egoisticni porivi koje latentno nosimo u sebi, pa ih mnogi greshkom poistovecuju kao "otvaranje ochiju, budjenje, iskupljenje" .
Da je u nastavku price ta gorepomenuta promenila iz korena svoj zivot (kakav god da je vodila ), imalo bi mesta za pricu o nekom preobrazaju i razumevanju same poente zivota, inicirano poznanstvom sa nesrecnom pokojnicom. sorry
No ne znamo sta se dalje desilo, zar ne...:vorred:
U svakom sluchaju,svako dobro delo je pravi put. Trenutak dobra i pravednosti nas ne vode ka spasenju vec samo dosledost i konstantnost moralnih nacela koje svi vrlo dobro znamo (i nosimo u sebi) josh od malih nogu