Govorim da su pojedini izrazi koje imamo u našim prevodima imali drugačije značenje u originalu. U stara vremena jevreji su koristili izraz "srce zemlje" ne kada su pokopavali svoje mrtve, nego kada su govorili o mestu gde obitavaju demoni. Ima još takvih primera u Bibliji, ali oni nisu od prevelikog značaja jer nije suština za naše današnje živote i spasenje da li su mrtvi u paklu, tamnici, ili na nekom drugom mestu i u kom obliku postoji pakao, itd...Bitno je da će biti SUD. A posle suda i presuda za sva učinjena i neučinjena dela, za svaku izgovorenu reč iz grešnog srca, i za svaku misao koju smo pomislili...Suština je da će najteže na tom suđenju biti onima koji nemaju zastupnika-Otkupitelja na svojoj strani...Oni će se braniti i opravdavati svojim rečima i svojim delima. Kako će se i da li će se odbraniti, videće i sami...
Na pitanje kome je Isus išao u duhu da govori, odgovor daje sam Petar:
" Kojim sišavši propoveda i duhovima koji su u tamnici,
Koji nekad ne hteše da slušaju kad ih očekivaše Božije trpljenje u vreme Nojevo, kad se građaše kovčeg, u kome malo, to jeste osam duša, ostade od vode."
(1.Petrova 03)
Zapazi da ovde Petar ne spominje reč koju si ti spomenuo "verovati", i obrati pažnju da Petar kaže u vreme Nojevo, kada se gradio kovčeg! Dakle reč je o JEDNOJ generaciji koja je živela baš u to vreme Potopa. On ne kaže SVI LJUDI od pre Noja, za vreme Noja, i posle Noja, nego konkretno na vreme neposredno pred Potop. A Potop je bio sud i presuda toj generaciji koja je u društvu sa demonima. Zato se u toj tamnici ne spominju i duhovi pre i posle Potopa.
Petar to kasnije i objašnjava rečima:
"Jer kad Bog ne poštede anđela koji sagrešiše, nego ih metnu u okove mraka paklenog (tamnica), i predade da se čuvaju za sud;
I prvi svet ne poštede, nego sačuvavši samosmoga Noja, propovednika pravde, navede potop na svet bezbožnički; "
(2.Petrova 02)
