Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Spomenik prirode „Đavolja Varoš“ nalazi se na jugu Srbije, 27 km jugoistočno od Kuršumlije, a 89 km jugozapadno od Niša. Od Beograda je udaljen 288 km, ako se putuje preko Kruševca, a 320 km preko Niša.
Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom.
Ova dva u svetu retka prirodna fenomena posmatrana zajedno „Đavolju Varoš“ čine pravim svetskim čudom prirode. Atraktivnost dva neviđena čuda prirode dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama.
Lokalitet „Đavolja Varoš“ je stavljen pod zaštitu države još 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite - SPOMENIK PRIRODE. Ukupno je zaštićeno 67 ha površine.
PRIRODA
Zemljane figure
Lokalitet čudnog naziva "Đavolja Varoš" pripada selu, takođe čudnog imena Đake, ( potiče od albanske reči „gjak“-krv), između 660 i 700 m n. v. koje se nalazi na području opštine Kuršumlija. Zemljane figure ili kako ih lokalno stanovništvo naziva "kule" su smeštene u dve jaruge podeljene uskom vododelnicom čiji se izvorišni delovi spajaju u jedinstvenu erozivnu čelenku, strahovito razorenu erozivnim procesima. Jaruge takođe imaju čudne nazive: jedna je "Đavolja Jaruga" a druga "Paklena Jaruga".
Ukupno ima 202 zemljane figure, različitih oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 m, širine od 0,5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu. One nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima. Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno (vrlo sporo) nestaju i ponovo stvaraju. Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Međutim, materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova biva zaštićen od „bombardovanja“ kišnih kapi i spiranja pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova - figura.
Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana linijska, usmerena erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja vršeći spiranje materjala. Kako je nagib terena na kome se stvaraju figure vrlo strm vertikalna erozija preovlađuje nad bočnom, što ubrzava odnošenje materjala i stvaranje stubova.
Ovako nastale zemljane stubove ostali klimatski faktori (vetar, sunčevi zraci, promena temperature i dr.) oblikuju u zemljane figure čudnog oblika i izgleda, koje kada se duže posmatraju deluju nestvarno, kako u pogledu oblika i veličine tako i neverovatne statičke postojanosti. Deluje nestvarno, da jedna zemljana figura u osnovi široka tri metra a visoka deset i više metara u vrhu se završava debljinom od 20 – 30 cm i takva opstaje decenijama i vekovima pod teretom kamenog bloka teškog i do sto i više kilograma...
Ovaj geomorfološki fenomen je jedinstven u našoj zemlji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima (sa obe strane prevoja Brener u Austriji i Italiji, kod Bolcana, zatim u Valerijenu, u pokrajini Gornja Savoja, u Francuskoj i dr.). U Americi je poznata „Bašta bogova“. Međutim, u „Đavoljoj varoši“ su „kule“ brojnije, većih dimenzija i znatno postojanije.
Đavolja voda
Druga prirodna retkost u „Đavoljoj Varoši“ su dva izvora vode čudnih svojstava . „Đavolja voda“ koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih piramida u „Đavoljoj jaruzi“je hladan i ekstremno kiseli (ph 1.5) izvor sa visokom mineralizacijom ( 15 g/l vode ).
Sadržaj nekih elemenata (aluminijum, gvožđe, kalijum, bakar, nikl, sumpor ) je ekstremno visok u odnosu na obične vode za piće, odnosno povećan je za 10 do 1.000 puta. „Crveno vrelo“ je drugi izvor koji se nalazi nizvodno, oko 400 m od prvog na aluvijalnoj terasi, odnsono na ravnom terenu. On je manje kiseo (pH 3,5 ) i sa nižom opštom minerizacijom (4.372 mg/l vode). Njegova voda se zbog ravnog terena razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka. Zbog oksidacije gvožđa koga voda sadrži u velikim količinama stvara se crvena terasa lepezastog oblika koja u prostoru deluje veoma atraktivno.
Čudno izvajane a još čudnije poređane zemljane figure, divljina erozivne čelenke, voda čudnoga ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar utacali su na maštu lokalnog stanovništva da lokalitetu da naziv „Đavolja Varoš“. a sve ove čudne prirodne pojave objašnjava legendama koje je vekovima izmišljao. O „Đavoljoj Varoši“ postoje mnoge legende od kojih izdvajamo nekoliko.
LEGENDE
Čudno izvajane a još čudnije poređane zemljane figure, divljina erozivne čelenke, voda čudnoga ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar utacali su na maštu lokalnog stanovništva da lokalitetu da naziv „Đavolja Varoš“. a sve ove čudne prirodne pojave objašnjava legendama koje je vekovima izmišljao. O „Đavoljoj Varoši“ postoje mnoge legende od kojih izdvajamo nekoliko.
Prva legenda
Nekada davno ovde su živeli skromni, mirni svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je on spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru. Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.
Druga legenda
Zemljane figure predstavljaju okamenjene đavole koje su neki ljudi dugo nosili na svojim leđima, donoseći im zlo i nevolje, a njih su se otarasili prenoćivši jednu noć pored crkvišta Sv. Petke, koje se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih figura.
Река Дрина (329 km) припада Црноморском сливу, а настаје спајењем река Таре и Пиве код Шћепан Поља (надморска висина 470 m). Сливно подручје обухвата југозападни и западни део Србије, северни део Црне Горе и источни део Републике Српске. Правац њеног тока је од југа ка северу и има доста притока. Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.
Дрина је највећа притока реке Саве у коју се улива близу Сремске Раче (81 m).
У стара времена имала је име Дринос, а народно име, по боји воде је Зеленика. Најлепши и најдужи (24 km) кањон је од Жепе до Клотијевца. Ширина реке је од 15 m на месту званом Тијесно до 200 m код Перућца и Зворника. Већи градови кроз које протиче Дрина су Фоча (400 m), Горажде (350 m), Вишеград (300 m), Бајина Башта (260 m) и Зворник (140 m).
Дивља снага Дрине је укроћена бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и уништена лепота дринских кањона.
Valjevo danas ima nešto preko 60 000 stanovnika, a narastalo je vekovima trpeći mnoge loše vetrove istorije. Prvi put se Zauzima važno mesto u našoj istoriji, pre svega zbog značaja koje je imalo u Prvom srpskom ustanku i Prvom svetskom ratu. U njemu su pogubljeni knezovi Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin, u čuvenoj Valjevskoj bolnici umrla slikarka Nadežda Petrović, na ovim prostorima se odigrala slavna Kolubarska bitka, koju je predvodio vojvoda Živojin Mišić.
Centar Valjeva
Valjevo spominje u dubrovačkim spisima iz 1339.godine, a i postoji mnogo različitih legendi kako je dobilo ime. Po nekima svaljao se narod sa planina u dolinu, po drugima zbog valjarica na Kolubari, filolozi kažu po latinskoj reči vallis, što znači dolina, a najbliže istini da je grad dobio ime po izvesnom Valju, što je staro slovensko ime, koji je bio vlasnik prve kafane podignute na teritoriji grada, te odatle i ne čudi što u Valjevu na svakom koraku niču kafane, kafići, restorani, a Valjevci su poznati po tome što sa prvim lepim danima, čak i u toku radnog vremena, ispune sve kafanskebašte. Ali ovdašnji narod je takav, voli da se druži, kafana mu je mila, a gostoprimljiv je u tolikoj meri da u Valjevu ne važi ona narodna- svakog gosta, za tri dana dosta.
Kako bi i važila, kad za tri dana ne možete posetiti Muzej i Muselinov konak, popiti kafu u Bukvi, ručati u Šoferu, slikati se na Markovoj stolici, ušinuti vrat gledajući Stevana Filipovića, pogledati slike najčuvenijeg valjevskog slikara Ljube Popovića u Modernoj galeriji, posetiti Brankovinu i recitovati Desanikinu – Ne, nemoj mi prići, hoću izdaleka, obići Kulu Nenadovića, popiti kriglu valjevskog piva na Platanima.
Prošetati se Pećinom, pročitati „Leptiricu“ Milovana Glišića i posetiti vodenicu Save Savanovića na Gradcu, popiti vodu sa izvora, zapaliti sveću u Ćelijama, pojesti čorbu od koprive na Vidanovom izvoru, i jagnjeće pečenje kod Bore u Rosuljama, istraživati u Istraživačkoj stanici Petnica i uplašiti se od slepih miševa u Petničkoj pećini, bućnuti se u bazen i okupati u jezeru, večerati pastrmku na Lovcima dok vam pauni šetaju oko stola, merkati Valjevke dok paradiraju Knez Miloševom.
Ostaviti pola plate bairskim muzičarima u nekoj kafani u Tešnjaru, posrtati preko belog mermernog mosta, uhvatiti taksi kod Granda i otići na burek sa sirom u 3 ujutro, doručkovati kačamak ili prženice kod Šmekera, pa se osladiti tufahijama u Kući, nadisati se na Divčibarama, pokloniti se u Leliću, popiti rakijicu kod Gljivara, pozdraviti se s domaćinima i kupiti za uspomenu kilo duvan čvaraka od Slavena, te čuti kako se dosetio ovaj vispreni Valjevac da zaštiti proizvod star bar 200 godina, da ga Slovenci ne ukradu kao ajvar, pa duvan čvarci i zvanično postadoše autentičan valjevski brend. I ako sve to uspete da odradite za tri dana, jedno je sigurno, vratićete sa po još, a u međuvremenu četovaćete sa Valjevkama ili Valjevcima na ovom web portalu pripremajući teren da, možda, u Valjevu sledeći put i ostanete. Trajno.
Spomenik Desanka Maksimović
Kej reke Kolubare
Kula braće Nenadovića
Reka Gradac, koja se smatra jednom od najčistijih u Evropi..
Klisura reke Gradac, čiji se tok, sa skoro netaknutom prirodom, završava u centru grada, omiljeno je izletište Valjevaca u vrelim letnjim danima. Gradac je jedna od najčistijih evropskih reka, što dokazuje i prisustvo vidri, koje nastanjuju isključivo čiste vode. Obiluje potočnom pastrmkom, tako da je raj za ljubitelje pecanja na mušicu. Stare vodenice potočare su jedan od simbola ovog zaštićenog prirodnog dobra površine 1300 hektara, koje je opština poverila na staranje Ekološkom društvu "Gradac".
Markova stolica
Trg Vojvode živojina Mišića
Spomenik Stevan Filipović
Spomenik heroju - pilotu Milenku Pavloviću
Petnica
Petnica je na levoj obali reke Banje koja izvire iz Petničke Pećine i koja je zbog arheološko paleontoloških osobenosti proglašena za prirodni spomenik. Tu je i Istraživačka stanica , Sportsko rekreativni centar sa bazenima i stara crkva koja je mnogo puta harana pljačkana i paljena, sada kamenom ozidana, Petničko jezero je bogato ribom. Udaljenost od Valjeva 5 km.
Priča o Vrnjačkoj Banji stara je 2 000 godina, otkada su izvore lekovite vode, koji se i danas koriste, pronašli rimski legionari cara Konstantina. Kraljicu srpskog turizma, kako je mnogi nazivaju, godišnje poseti više od 100.000 ljudi, ali mnogobrojnim manifestacijama Vrnjačka Banja, privlači sve veći broj turista.
Rimski izvor
Ponuda Vrnjačke Banje je raznovrsna, uključuje Rimski izvor, koji je otkriven 1924.godine, na dubini od 2,4 m, a u kome su pronađeni rimski novčići iz perioda Avgusta i Valentinijana.
Svojevrsnu atrakciju pretstavlja i Most ljubavi, koji govori o tragičnoj ljubavi za vreme Prvog svetskog rata, a o čemu svedoči i pesma Desanke Maksimović,koja je bila čest gost Vrnjačke Banje.
Iskorišćena je i šansa ua izgradnju Sportke Hale, koja ispunjava uslove za mnoge sportove, pripreme sportista i rekreaciju.
Nedavno otvoren i muzej „Vlade Divca" u okviru Sportske hale „Vlade Divac", na čijem otvaranju je bio i lično naš proslavljeni košarkaš.
U okviru Specijalne bolnice „Merkur", pre tri godine otvoren je Wellness center „Fons romanus", čiji je osnovni cilj uspostavljanja duhovnog i telesnog zdravlja, a godinu dana kasnije i veliki akva park, kojeg se ne bi postideli ni najpoznatiji turistički centri Evrope. Da svaka godina donese nešto novo, potvrđuje i izgradnja velike kolonade ispred ulaza u bolnicu, usred banjskog parka, u kojoj će baš kao i 30-tih godina prošlog veka, posetioci moći da se odmore i da pročitaju novine i popričaju.
Zamak Belimarković koji je nekada bio letnjikovac generala Jovana Belimarkovića, kraljevog namesnika za vreme maloletstva kralja Aleksandra Obrenovića i pretstavlja najstariji i najreprezentativniji građevinski objekat. U njemu se danas nalazi i zavičajni muzej Vrnjačke Banje, etnografske i istorijske zbirke, ali je i mesto u kome se održavaju brojne svečanosti (Festival klasične muzike, izložbe, dramski kolaži, akademija za likovno stvaralaštvo, Centar za savremenu grafiku i dr).
Preko 240 godina Vrnjačka Banja svojom delotvornošću mineralnih voda i prirodnim lepotama privlači posetioce. Prostrani parkovi, koji su pre više od jednog veka utemeljili poznati baštovani, toga doba i koji su jedinstveni u Srbiji. Simbol Vrnjačke Banje postala je i velika cvetna barokna rundela ispred Termalnog kupatila.
U poslednje vreme Vrnjačka Banja je svoj potencijal i snagu prepoznala i u sportskom turizmu. Planina Goč predstavlja idealno mesto za visinske pripreme sportista, na Goču se nalazi i ski staza sa žičarom. U prilog tome govore i otvoreni Olimpijski bazen, brojni zatvoreni bazeni, Sportsko-rekreativni centar „Raj" sa tri travnata terena (fudbalska), ali i stadion malih sportova „Kocka".
Mini voz saobraća svakodnevno u letnjem periodu na relaciji Autobuska stanica - mineralna voda Snežnik.
U okolini Vrnjačke Banje nalaze se brojni manastiri, crkve i tvrđave, a u okviru Turističke Organizacije moguće je organizovati i izlete. Turistička organizacija Vrnjačke Banje, posetiocima pruža i panoramsko razgledanje Banje.
Zapadna Morava je pravi izazov za ljubitelje ribolova i ljude koji uživaju u šetnjama.
U Vrnjačkoj Banji je završen projekat gasifikacijea, koji je doprineo da Vrnjačka Banja ostane ekološki čista sredina. Na ovaj način znatno će se ublažiti zagađenje i poboljšati kvalitet vazduha u zimskom periodu, što je od izuzetnog značaja za razvoj banjskog i zimskog turizma.
Jeste, Banja je prelepa. Priroda, cist vazduh, parkovi... Ja cesto idem tamo, ali su hoteli jako losi, ne ulazu u rekonstrukciju tih hotela, srecom ima privatnih smestaja. Slucajno sam pronasla jednu adresu, nasla sam sve sto mi je trebalo VRNJACKA BANJA | Vrnjacka Banja SMESTAJ | APARTMANI
Seoski turizam - idealan za uživanje i potreban mir
Seoski turizam - idealan za uživanje i potreban mir
Politika
Koliko god da nas je lepo vreme inspirisalo na putovanja, toliko nam naš organizam i u ovom jesenjem sivilu prosto nameće da se isključimo od svega što nas svakodnevno zamara, i novu snagu potražimo na nekom posebnom mestu Takvih mesta u Srbiji je puno, samo su potrebe, želje i mogućnosti različite. Presudan faktor u izboru, neretko je preko potreban mir za bavljenje sobom i aktivnostima za koje najčešće u svakodnevnici nemamo vremena. Šetnja po prirodi, dobra knjiga u ruci, stoni tenis, bilijar, teretana, sauna, topla soba i ukusna domaća hrana, prijaju ali istovremeno iziskuju dobru organizaciju ukoliko sve ovo pokušamo da uklopimo uz obaveze u stalnom životnom okruženju. Međutim, ako se samo malo pomerimo, u pomenutom možemo uživati primera radi u selu Ježevica, u blizini Požege i Divčibara. Od klasičnog srpskog sela Ježevica se razlikuje samo u jednom, a to je raznovrsnost sadržaja i komfor u svakom smislu u hotelu „Jele-Ježevica”. U vikend ili nešto dužem boravku, u Ježevici svoju oazu mira pronalaze porodični i poslovni ljudi, sportske ekipe, mladi. Svako provodi vreme onako kako mu odgovara, niko nikom ne smeta, čak se i lepa prijateljstva ovde rađaju. Kako smo saznali od Mice Jelić, vlasnice pomenutog objekta cene su na nivou prošlogodišnjih, što znači možda i niske u odnosu na kvalitet ponude. Međutim, kriza je svuda, a domaćini su svesni da je prazan krevet najskuplji. Prateći trenutno stanje, i cene pripremljenih novogodišnjih paket aranžmana su, verovali ili ne za oko pet posto niže nego prošle godine.
Doček Nove godine
U susret novogodišnjim praznicima, u hotel Jele-Ježevica već stižu prve rezervacije za svečani doček Nove godine uz zvuke starogradske i zabavne muzike i obavezne ježevačke specijalitete. U ponudi je doček sa prenoćištem i doručkom po ceni od 6.650, a u rezidenciji 7.510 dinara po osobi. Međutim, kako svi mi obično volimo da spojimo lepo i korisno, izuzetno privlačni mogu biti trodnevni i četvorodnevni praznični paket aranžmani. Primera radi u Ježevici je za tri dana (dve noći) potrebno izdvojiti 12.500, a u rezidenciji 13.350 dinara. Za četiri dana (tri noći) potrebno je 15.250, u rezidenciji 16.525 dinara po osobi.
Uspešni i bogati uvek su voleli da grade domove koji na najbolji način ilustruju njihovu moć
U prošlim epohama, uticajne porodice su gradile veličanstvene dvorce. Na teritoriji Vojvodine od 17. do početka 20. veka građeni su mnogi dvorci u stilskom rasponu od baroka do klasicizma. Danas u Vojvodini ima 72 dvorca, ali mnogi su zapušteni i uništeni posle Drugog svetskog rata. Ipak, deo je proteklih godina obnovljen, a Kofer vam predstavlja neka od najlepših zdanja.
Kulpinski dvorci
Koji je od dva dvorca u Kulpinu lepši, teško je reći. Podigla ih je porodica Stratimirović, koju je carica Marija Terezija nagradila imanjem u Kulpinu, prema sačuvanim podacima još pre 1863. godine. Manji dvorac podignut je kao prizemna zgrada i poznat je kao Stari dvorac. Veći dvorac, Kaštel, svoj današnji izgled je dobio posle restauracije izvedene 1912. godine, prema projektu arhitekte Momčila Tapavice. Ova izmena je urađena kada je dvorce kupio bogati i uspešni veleposednik Lazar Dunđerski za svog sina Đorđa. Kulpinski dvorci poznati su i po predivnim parkovima, a danas se tamo nalazi Poljoprivredni muzej.
Dvorac Sokolac
U ovom dvorcu grof Ivan Ivanović znao je da pravi raskošne balove i čuvene kartaške partije. Dvorac je dobio kao miraz oženivši Emiliju, najstariju ćerku Lazara Dunđerskog, koji ga je i izgradio u poslednjim decenijama 19. veka. U dvorcu je sačuvano mnogo originalnih stvari, među kojima je i portret Lenke Dunđerski za koji se veruje da je uradio Uroš Predić po narudžbini Laze Kostića. Dvorac je proglašen za spomenik kulture 2001. godine. Inače, za ovo zdanje se vezuju i dve uzbudljive priče. Prema jednoj, grof Ivanović je na kartama izgubio ne samo posed, već i ženu Emiliju. Protivnik mu je predložio da pokuša da iz puške gađa jabuku na glavi svoje žene, ako želi nju i imanje da povrati. Iako je to bio rizičan pokušaj, grof je pucnjem uspeo da pogodi jabuku, ali ga je posle toga lepa Emilija napustila. Prema drugoj priči, to se zapravo dogodilo Lazaru Dunđerskom, koji je pogodio jabuku i tako spasao dvorac i imanje.
Kaštel u Panoniji
U blizini Bačke Topole nalazi se poljoprivredno-turistički kompleks „Panonija", poznat po Kaštelu plemićke porodice Falcione. Kao svoj letnjikovac, grof Arpad Falcione (mađarsko-italijanski Jevrejin) izgradio je ovaj dvorac 1846. godine u klasičnom stilu. Dvadesetak godina kasnije njegov sin Arpad Drugi oko dvorca je podigao veličanstveni park kroz koji teče potok Krivaja. Danas zgrada dvorca služi kao muzej sa sačuvanim autentičnim stvarima. U dvorcu se nalaze zelena banket sala sa stilskim nameštajem, velika crvena sala i sala u vojvođanskom stilu. U neposrednoj blizini su hotel, sportski tereni i akumulaciono jezero sa kupalištem. Fantast
U blizini Bečeja nalazi se jedan od najpoznatijih dvoraca Vojvodine - Fanstast. Ovo prelepo zdanje sagradio je 1925. godine Bogdan Dunđerski, boem i veleposednik. Bio je zakleti neženja i imao je tri velike strasti: žene, vino i konje. Podigao je čuvenu ergelu konja i po jednom od njih, Fantastu, dvorac je i dobio ime. Iako je voleo da pravi velike balove na koje su dolazile sve „ženskinje Vojvodine Srpske", jedna žena je uspela da mu osvoji srce - lepa Mara Binjaški, žena njegovog kovača. Prema čaršijskim pričama, Bogdan je ljubavni bol nesrećnom mužu nadokanadio s 21 jutrom plodne zemlje i nešto novca. Marom se nije ženio, ali je bila njegova družbenica sve do smrti. Pored dvorca podigao je kapelu svetog Đorđa, koju je oslikao njegov veliki prijatelj, slikar Uroš Predić, a na ikoni Bogorodice je Marin lik. Bogdan je po svojoj želji sahranjen u crkvi. Danas je dvorac Fantast ekskluzivan hotel.
Mineralne vode blago su Srbije - sa više od 300 izvora naša zemlja predstavlja jedno od najbogatijih područja u Evropi. Svaki izvor ima jedinstven fizičko-hemijski sastav, pa mogu uspešno da se koriste u prevenciji i lečenju veoma širokog spektra oboljenja
Ribarska banja
Na obroncima Velikog Jastrepca nalazi se Ribarska banja. Lekovitost vode Ribarske banje potvrđena je 1834. godine, kada je knez Miloš Obrenović naredio da se nekoliko odabranih voda (među kojima je bila i voda Ribarske banje) pošalju u Beč na analizu. Danas se lečenje i rehabilitacija sprovodi u Specijalnom zavodu za lečenje i rehabilitaciju „Ribarska banja". Posetioci mogu da koriste zatvoren bazen sa termomineralnom vodom, mali bazen sa podvodnom masažom i kade sa galvanskom strujom. Na raspolaganju su im i tereni za košarku, fudbal i odbojku, kao i noćno kupanje u otvorenim bazenima. Boravak u Ribarskoj banji preporučuje se osobama koje se oporavljaju posle preloma ili posle operacija na kostima, kao i pacijentima kod kojih je utvrđen reumatizam, deformacija kičmenog stuba, posttraumatska i postoperativna pareza i pareze nerava. Agencija „Dihof" u svojoj ponudi ima boravak u Ribarskoj banji. Dan s punim pansionom, dva lekarska pregleda i terapijama, u zavisnosti od dijagnoze lekara, u vilama „Dalmacija" i „Crna Gora" iznosi 2.575 dinara, dok u vilama „Pogled", „Slavonija" i „Hrvatska" staje od 2.425 do 2.825 dinara. Cena punog pansiona bez terapija umanjuje se za deset odsto.
Banja Junaković
Na severozapadu Bačke, nedaleko od Apatina, nalazi se banja Junaković. Njeni termalni izvori otkriveni su 1913. godine i analize su pokazale da spadaju u isti red kao one u Karlovim Varima i Harkanju. Vode banje Junaković pomažu kod lečenja degenerativnih reumatskih bolesti, neuroloških oboljenja, ginekoloških oboljenja i rehabilitacije posle preloma kostiju i zglobova i nakon ortopedskih operacija. Pored brojnih terapija koje se rade, u banji postoji i raznovrstan program manuelne masaže. Banja Junaković raspolaže i velikim sportskim kompleksom, u kome se nalazi deset otvorenih bazena, četiri teniska terena, tereni za mali fudbal, košarku i odbojku na pesku. Iz ponude agencije „Dihof" izdvaja se velnes vikend (smeštaj u novom delu objekta RRC „Junaković" na bazi dva puna pansiona, lekarski pregled, kupanje i vežbe u bazenu s lekovitom vodom, jedna grupna vežba u kinezi sali, dve podvodne masaže u kadi, ručna masaža po izboru, refleksomasaža stopala i finska sauna), za koji je potrebno izdvojiti 5.800 dinara. Tenis vikend obuhvata smeštaj u novom delu objekta RRC „Junaković" na bazi dva puna pansiona, lekarski pregled, tri igranja tenisa, kupanje i vežbe u bazenu sa lekovitom vodom, po jedna podvodna i relaks masaža i refleksomasaža stopala. Ovaj aranžman staje 6.700 dinara.
Mini odmor u Srbiji: 3 predloga za porodično putovanje
Mini odmor u Srbiji: 3 predloga za porodično putovanje
Žena blic 20.01.2010 09:09
Ove zime uživajte u blagodetima naših turističkih mesta, gde u seoskom ili planinskom ambijentu možete otkriti sve čari opuštanja u prirodi. Evo nekoliko različitih predloga za porodični odmor tokom božićnih praznika. PALIĆ Zima na panonskom jezeru
Dvadesetih godina prošlog veka Palić je imao reputaciju mondenske banje. Atmosfera otmenog i danas se oseća na ovom jezeru nadomak Subotice, a elegantna arhitektura ovdašnjih zdanja, vila i letnjikovaca u velikoj meri je sačuvana. Ako odete sa porodicom, moći ćete potpuno da se opuste i da uživate u čarima pitomog jezera i prelepe prirode. Upotpunite odmor obilaskom Subotice, grada atraktivne arhitekture, jezera Ludaš − zaštićenog prirodnog dobra, ergele u Zobnatici i Kelebiji ili čarde „Guljaš“ na kojoj je farma nojeva.
Na „Cvetnom salašu“ možete jahati konje ili se provozati fijakerom. Domaćini mogu da vam organizuju i izlet do Segedina u Mađarskoj, koji je udaljen nekih 40 km. U hotelimima „Park“ i „Jezero“ postoje sadržaji za relaksaciju. Nedaleko od obale jezera je zoo vrt. PROVOD
Na „Majkinom salašu“, etnorestoranu sa domaćom kuhinjom, treba probati paprikaš sa knedlama i salašarski pasulj. U „Maloj gostioni“ ne mogu da se zaobiđu hortobađi palačinke s mlevenim mesom i palićki voz od mešanog mesa, a konobari u „Ribljoj čardi“ i „Brvnari“ preporučuju riblji jelovnik. Uz ovakav meni sjajno se uklapaju zvuci bećarca i čardaša u izvođenju vojvođanskih tamburaša. CENE
Noćenje s doručkom na „Cvetnom salašu“ košta 2.000 din, a u vili „Lira“ 1.450 din.
ZLAKUSA Pravo srpsko selo
Ako želite da se odmarate u autentičnom ambijentu srpskog sela, onda je Zlakusa kraj Požege pravo mesto za vas. Deo sela je u dolini, a deo je u brdskom području, tako da prostire na nadmorskoj visini od 340 do 900 metara. U ovom pitomom naselju na obali reke Đetinje seoski turizam je odavno zaživeo, a njegovi žitelji pokazali su se kao odlični domaćini. Zlakusa je nadaleko čuvena po kvalitetnoj grnčariji koja se izrađuje na tradicionalan način. Poseban šarm selu daje etnopark „Terzića avlija“, koji je jedinstven u Srbiji i predstavlja tipičnu srpsku avliju s početka prošlog veka. Ako putujete iz pravca Beograda, do Zlakuse treba da pređete 190 km magistralnim putem preko Kraljeva ka Užicu. Autobusom možete do Požege ili Užica, od kojih je selo udaljeno 10 odnosno 13 km. Putnički voz koji saobraća od Beograda do Prijepolja staje u Zlakusi. PROVOD
Žitelji Zlakuse umeju da naprave odličnu atmosferu tokom praznika. Za dobar štimung zaduženi su zlakuški trubači, koji svoje majstorstvo svake godine pokazuju na Saboru trube u Guči. Po tradiciji, na Badnje veče i Božić, žitelji Zlakuse u čezama, fijakerima, sankama s konjskom zapregom, na traktorima ili peške obilaze selo i vesele se. U etno parku „Terzića avlija“ u danima praznika organizuje se srpsko prelo. Za ljubitelje šetnji uređena je staza, koja polazi od etnoparka „Terzića avlija“, pored ribnjaka, starih vodenica i prelepih vodopada na Petnici, zatim prolazi pored Potpećke pećine iznad Karadzića stene, do najvišeg vrha Gradine (932m).
Posetiocima ovog kraja posebno je atraktivna Potpećka pećina, koja je uređena u dužini od 555 m. Silaskom niz 700 stepenika ulazi se hodnike pune imresivnih pećinskih ukarasa. Ispred pećine nalazi se riblji restoran, koji i sam nosi naziv „Pećina“. CENE
Noćenje u sobama u smeštaju „Terzić Avlija“ košta 1.300 din, a pun pansion 2.300 din, po osobi. Pun pansion u seoskim domaćinstvima košta oko 1.400 din dnevno po osobi, a noćenje s doručkom oko 850.
ZLATIBOR Zimske radosti na snegu
Skijalište na zlatiborskom vrhu Tornik zanimljivo je skijašima, ali i onima koji bi da se prvi put oprobaju u zimskim sportovima. S prosečnom nadmorskom visinom od oko 1.000 metara i umerenom klimom, Zlatibor je odavnina poznat kao planina pogodna za odmor, oporavak i lečenje. Zbog sve većeg interesovanja turista, na Zlatiboru je poslednjih godina izgrađeno dosta novih hotela, apartmana, tržnih centara i brojnih restorana i klubova. Od Beograda je udaljen 240 km, kolima ili autobusom stiže se za oko četiri sata putovanja. Preko Zlatibora prolazi železnička pruga Beograd–Bar, tako da je moguće vozom doći do Užica, a odatle lokalnim autobusom do Turističkog centra „Zlatibor“, koji je udaljen svega 24 km. PROVOD
Prijatan ambijent i dobar zalogaj čeka vas u restoranima „Zlatni bor“ i „Beli dvor“. Obavezno probajte komplet lepinju, somun natopljen pretpom od jagnjećeg pečenja i punjen kajmakom i jajima. U restoranu „Bajo“ u zlatiborskom selu Mačkat služe odlično jagnjeće pečenje. Ako krenete na izet do Drvengrada na Mokroj Gori, obavezno svratite u nacinalni restoran „Lotika“ u kome se gostima za dobrodošlicu toči rakija medovina. Specijalitet kuće „Mećavnikov zalogaj“ je predjelo sa pršutom i sirom, kajmakom uštipcima i čvarcima. Turistička organizacija Zlatibora za goste organizuje posetu etnoselu Sirogojno, selima Trnovo i Ljubiše sa razgledanjem vodopada u Gostilju, kao i obilazak Drvengrada na Mokroj Gori. Vožnja šarganskom osmicom, turistièkom železnicom uskog koloseka, provešće vas kroz 22 tunela.
CENE
Polupansion u dvokrevetnoj sobi u hotelu „Palisad“ košta od 2.600 do 3.000 din. Za dnevni smeštaj u četvorokrevenim apartmanima u „Kraljevim konacima“ treba izdvojiti od 6.000 do 7.500 dinara po osobi. Dvokrevetne sobe u privatnom smeštaju koštaju između 8 i 20 evra.
Daleko od smoga i gradske buke, na Divčibarama možete da otkrijete tajne očuvane prirode i posvetite pre svega vreme sebi Daleko od gradske buke, na Divčibarama možete da otkrijete tajne očuvane prirode i posvetite pre svega vreme sebi. Ova planina je idealno mesto za odmor, rehabilitaciju i rekreaciju. Divčibare, visoravan na planini Maljen, turistički je centar već 100 godina. Na nadmorskoj visini od 1.000 metara, Divčibare su udaljene 38 kilometara od Valjeva i 110 od Beograda.
"Sudaranje" klima Status vazdušne banje planina je dobila 1963. godine jer je veoma pogodna za lečenje mnogih bolesti, i to pre svega neurovegetativne smetnje, plućne bolesti, bronhijalnu astmu, anemiju, asteniju, dermatoze i mnoge druge. Na ovoj planini „sudaraju" se morske, karpatske i panonske klime koje su stvorene za lečenje disajnih organa.
Postoji šest obeleženih planinskih staza koje kroz prekrasnu prirodu vode do maljenskih vrhova (vidikovca) gde se pluća „pare" i čiste prohladnim vetrovima. Divčibare su visoravan koja se pruža od Crnog vrha, Paljbe, Golupca do Velikog brda. Povoljan geografski položaj doprinosi da prema njemu gravitira oko dva miliona gradskih stanovnika, jer su one najbliže planinsko turističko mesto Beogradu i gradovima Vojvodine.
Jod u vazduhu Na Divčibarama postoje četiri stroga rezervata prirode Crna reka, Čalački potok, Zabalac i Vražji vir. Imaju blagu i prijatnu klimu, a zbog svog dobrog geografskog položaja, do Divčibara dopiru vazdušne mase iz Mediterana i „sukobljavaju" se sa vazdušnim masama Karpata i Panonske nizije, čime se može objasniti prisustvo joda u vazduhu. Ova planina je poznata po livadama sa lepom mekom travom. Četinarske šume su od najvećeg značaja i tu su beli, crni bor, jele, smrča, kleka i planinarski bor. Od listopadnog drveća su najznačajniji su bukva i breza, beli jasen, hrast, cer...
Rečice, izvori, potoci, vodopad...
Divčibare imaju povoljnu srednju godišnju temperaturu od 18 stepeni, sa znatno toplijom jeseni od proleća. Septembar je najsuvlji mesec, jer je samo 5,4 dana sa padavinama. Na ovoj „vazdušnoj banji" ima 289 dana bez vetra, 126 dana sa padavinama, zime obiluju snegom puna četiri meseca. Obiluje rečicama, izvorima i potocima koji pripadaju slivovima Kolubare i Zapadne Morave. Između ostalih, tu su i Bukovska reka, Crna reka, Kozlica, Krčmarska reka, Crna Kamenica... Najinteresantnija je reka Manastirica koja pravi vrlo lep vodopad visok oko 20 metara, a meštani ga zovu Skakalo.
Krajem aprila javlja se najleplši cvet planine-narcis. Pored narcisa, ovde ćete naći i šumsku jagodu, divlju malinu i kupinu. Postoje mnogobrojni tereni za razne sportove, ski liftovi i staze koje su idealne za decu i početnike u skijanju, košarkaški i rukometnih terena...
