Uloga religije u cuvanju i zastiti porodice

[tripo 41]

Dakle tripo 41 slažeš se sa mnom po ovom pitanju

Moguće.

ali iz nekog razloga to prikrivaš zajedljivošću.

Ja to nemam.

 

[Servius Tullius]

Možda i nemaš ali tako zvučiš.
A što nisi rekao da se slažeš , zar je to tako teško ? Ja bih i hoću kada budem u sličnoj situaciji - ako je bude a valjda hoće.

 

[tripo 41]

A što nisi rekao da se slažeš , zar je to tako teško ?

Ja nemam potrebu za tim.

Ovako ja razg. tačno i konkretno iznesem tj. citiram da se sa tim slažem.

Iskreno rečeno ne znam šta si sve rekao o ovoj temi, zato sam rekao moguće.

I mani se toga, razg. o temi.

Evidentno je da ove dvije crkve nisu unaprijedile porodični život.

Ateistički sistem je pao na scenu su došle religije i postalo je još gore nego prije.

Ako me već pitaš za koji dio se slažem onda mi citiraj taj svoj dio koment.

 

[Servius Tullius]

Citiraj, kritikuj, odobravaj, hvali - sve to treba da se radi, svi smo ovde zbog toga valjda.
A i zato što nas je malo kojima je izgleda stvarno stalo.
To nas drži ovde.

Evidentno je da ove dvije crkve nisu unaprijedile porodični život.
Ateistički sistem je pao na scenu su došle religije i postalo je još gore nego prije.

A koja savremena Crkva jeste ?

I tačno je da je gore nego pre a biće još i mnogo gore no što je sada.

 

[tripo 41]

A koja savremena Crkva jeste ?

Svaka protest. je unaprijedila život ljudi, osim JS.

I tačno je da je gore nego pre a biće još i mnogo gore no što je sada.

Tačno.

 

[Servius Tullius]

Svaka protest. je unaprijedila život ljudi, osim JS.

Da, da prosperitet.
Protestanske Crkve su uvele taj termin u Hrišćanstvo - prosperitetni hrišćanin.
Gospod i komformizam ?
Teško.

 

[Marko1932]

Ljudima je kao Božiji prirodni moralni zakon usađena savest da se upravljaju u svome životu. Međutim, pošto je posle Adamovog pada glas savesti prigušen zbog greha i bezakonja, što je dovelo inače dovelo do neimnovnog oštećenja i oslabljenja svih njegovih duhovnih sposobnost i duševnih osobina, ljudi su sve više počeli propadati u tamu bezbožja i nemorala, ljudska priroda i priroda materijalnog sveta je promenjena.
Da bi ih nekako osvestio i povratio sebi, Bog se postepeno javljao, prvo Avramu, zatim njegovim sinovima a naposletku i starozavetnom proroku Mojsiju, kome je na gori Sinajskoj dao zakon u obliku 10 zapovesti ispisanih na kamenim tablicama.
Medjutim prevrtljivo je srce ljudsko i zatamnjen je um njegov jer pala ljudska priroda je sklona svakom grehu i bezumlju pa je tačno to što ste primetili da su fariseji zbog svoje pobožnosti razapeli Hrista. Takodje su se pridržavali i Zakona, svih njegovih odredbi. Samim tim bili su i vrlo moralni u formalnom, spoljašnjem smislu moralnog ponašanja ali u svom srcu su nosili zlobu ili naklonost ka njoj.
Hrišćani upravo stoga bi i trebali više da teže ka Hrišćanskim Vrlinama nego formalnoj i uslovljenoj moralnosti jer moralnost ako nije prihvaćena kao etička, lična vrednost postaje samo društvena obaveza ili norma i lako može odvesti put licemerja jer se može i nositi kao nekakva maska. Često se ispod krinke moralnosti krije više zla no što možemo i zamisliti, zločini se mogu njom opravdavati, surovost, bešćutnost, uskogrudost, glupost...
Svakako znate da je Gospod fariseje najviše i korio zbog toga, to im je najviše i bilo zamereno, ta duhovna mimikrija, praznina duševna i pokvarenost duhovna koja je osobina i palog heruvima koji je takodje „lep“ po svojoj spoljašnosti, po svom ispoljavanju i predstavljanju.
Sa druge strane vrline su karakterne osobine, deo ličnosti čovekove koje odredjuju njegovo delovanje i sudjenje, to su takodje i darovi duhovni, Blagodat Božija.
Hrišćanin ispunjen vrlinom a samim tim i Blagodati Božijom svakako je moralan u tom smislu u kojem govorite ali ne pod prisilom, strahom i pretnjom spoljnom već zato što je to DOBRO I ISPRAVNO a samim tim i BOGU UGODNO . Svakako je i samom čoveku korisno jer mu je srce ispunjeno a duh zalečen.
Starozavetne zapovesti date da bi se narod moralno usavršavao ispunjavajući ih, pripremajući se tako za dolazak Gospoda Isusa Hrista, ovaploćenog Sina Božjeg. Njihovo ispunjavanje takođe priprema za Hristove zapovesti, koje su znatno uzvišenije nego starozavetne.
To su dve najsavršenije i najuzvišenije zapovesti, koje je dao Gospod naš Isus Hristos, u kojima je obuhvaćena sva etika i sav moral hrišćanstva.
„Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom mišlju svojom”
„Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe”
Hrišćaninom se i postaje ugledajući se na Sina Božjeg, na Njegov život i vrline - pravednost, duhovnu i telesnu čistotu, dobrotu, smernost, krotost, trpljenje, ljubav, milosrđe, praštanje, samoodricanje i poslušnost svom nebesnom Ocu.

Posle ovako lepog komentara ja bih mogao samo da kazem AMIN!
Samo bih naglasio da Hristove dve zapovesti su srz Dekaloga. Prve cetiri zapovesti pozivaju verniak da ljubi Boga, pa ako Ga ljubimo drzacemo cetiti prtve zapovesti Dekaloa. To je bilo na prvoj ploci zakona.
A na drugoj je nasa ljubav prema bliznjima. Ako drzimo drugih sest zapovest time pokazujemo da volimo nase bliznje. Zato je Isus na kraju rekao: "O ove dve zapopvesti visi sav zakon i proroci." Nista Hristos iz Dekaloga nije izostavio niti je ista promenio. Pa i pored toga hriscanin ne drzi zakon da bi se tim delima spasio, nego zivi u skladu sa Bozijom voljom u znak zahvalnosti sto je Bozijom miloscu spase, Onaj koji je primio dar Bozje milost ima razloga da zaista bude zahvalan beskrjnoj milosti Darodavca.

 

[Servius Tullius]

Hvala Marko no nisu sve misli moje nešto je i citirano ali nisam stigao jutros da označim citate, nekoliko rečenica u stvari, pa se izvinjavam zbog toga.
Slažem se sa Vama da je Milost prevashodna ali ipak i čovek mora da pokaže volju,nameru, želju... Mora da zastane i da se okrene ka Gospodu makar na tren no i to je dovoljno, taj mali pokret duševni.

 

[tripo 41]

Da, da prosperitet.
Protestanske Crkve su uvele taj termin u Hrišćanstvo - prosperitetni hrišćanin.

To su pokazale djelima.

Gospod i komformizam ?
Teško.

Teško je jedino u nazadnim državama kao što su katoličke i pravoslavne.

To se posebno vidi u razlici između katoličke Lat. Amerike i protestantske Angloamer.

Kolone nesrećnih ljudi bježi od bijede i nazadnosti svojih država.

 

[antonijadz]

Teško je jedino u nazadnim državama kao što su katoličke i pravoslavne.

U kakvojli ti državi živiš