DAN JE BIO PREDIVAN , ALI ... JA SAM BIO malo NERVOZAN !
Volim da pre posla odspavam malo . Da akumuliram energiju ...
Ali danas , kada sam se probudio , osećao sam se još umornije nego pre spavanja !
Lep dan , inače , ali ...
ja podjem da sviram malo „raštimovan“ (u glavi) ...
Da ne bi bilo samo to :
1. Neki tip (kolega) mi je bio zauzeo mesto na kome sam planirao da sviram večeras (pa sam MORAO da se zadovoljim "pozicijom B" ...)
2. Taman počnem da sviram – shvatim da sam zaboravio da malo isečem nokte *... smetaju mi , al’ ... ko da sad seče nokte na ulici ...
3. Gitare mi nisu perfektno naštimovane ... ali (mislim ja) ... dobro , izguraću nekako ...
pa ću da ih na kraju naštimujem – da za sutra budu o.k.
4. Odma’ da kažem da je u toku štimovanja (po završetku svirke) baterija na štimeru „crkla“ , a rezerna (ona što može da se puni) je bila prazna (dugo je nisam punio)
tako da ... moram sutra , pre svirke , da se naštimujem ... a to će biti mučenje , pošto se *pri dnevnom svetlu (još će biti sunca) *slabo vidi (!)
to jest , te male crvene sijalice - slabo se vide ...
Svirao sam tako , a bio sam skroz „down“ ...
I slabo mi i išlo ...
Niti para , niti materijala za napraviti priču ...
Jedno sat i po (otprilike) sam se mučio tako ,
a , onda (postepeno) mi se „ovce vrate“ (i „budu sve na broju“)
i tako ... „sa svim ovcama na broju“ sam zaradio za pola sata isto koliko i bez njih za - sat i po ...
To me je podsetilo da ...
Izgleda možda neverovatno , ali ...
Kada je meni lepo dok sviram – obavezno dobro i zaradim !
Čudno , ali – ISTINITO !
Desi se , tako ... jednom u 10 dana (ako sviram svaki dan !) da mi dodju neke „lutke“ ... (ili bube ...)
I to ne mora da bude celo veče ...
Obično se desi pred kraj svirke.
ili nekada , kada postoje svi uslovi (umor, neki problemi ...) da sviram preko volje – desi se neko čudo i , u stvari – lepo mi bude dok sviram !
tada mi nije ni važno koliko ću da zaradim ... ali , kao za nagradu – obavezno bude dobar „pazar“ !
Ja razumem muzičare koji sviraju pred puno ljudi , na koncertima , kada kažu da *„publiku ne možeš prevariti“
Stvarno se oseti kada neko svira iz zadovoljstva *...
Ali , menii je čudno da to funkcioniše i na ulici ...
Mislim , to su samo slučajni prolaznici koji ... prolaze ... nisu došli zbog mene !
Jednom mi je prišao neki momak (17-18 godina ...) *... sa još jednim drugom ...
Zatražio mi da mu odsviram nešto ... za oca koga je nedavno izgubio (poginuo , čini mi se ....)
Ja ga pitam ... šta da sviram , a on kaže da mogu ono što ja hoću ... ali , da to bude za njegovog ćaleta !
Da ga utešim , ja mu kažem da sam i ja izgubio majku ( ... naredne godine „otišao“ je i moj otac ... btw ... )
Pa , kao , eto , sviraću za njih ...
Oni su seli tu kraj mene ...
Svirao sam „adagio“ od Albinoni-ja ...
E ... sad je to teško objasniti .... ne postoje reči ...
Uglavnom ...
Ja sam se bio naježio ...
Sviram i *... vidim dlačice na rukama kako su „skočile“ ...
... i ... to traje ... nije to kao kad ti se koža naježi na trenutak ...
Dodje mi *da i tim momcima kažem da mi pogledaju ruke ...
Ali , nije bio momenat ...
momak je bio plakao ... onako jako ...
a, drug ga je smirivao ...
...
p.s.
adagio u g-molu od Albinonija :
Adagio in G minor by Albinoni
