Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Pogledajte neke od najlepših zamkova sveta koji i nakon toliko vremena i dalje izgledaju kraljevski.
1. Zamak u Vansenu, dolina Loare, Francuska
Ovaj zamak u francuskom gradu Vansenu je sagrađen između 1340. i 1410. godine za Luja VII i bio je lovačka kuća. Veliki deo zamka je uništen a njegov sadašnji izgled je dobijen rekonstrukcijom iz 14. veka. Kada je kraljevska porodica napustila ovaj zamak, on je postao deo fabrike porcelana. Zamak je ograđen i ima tri velike kapije.
2. Mon Sen Mišel, Francuska
Mon Sen Mišel se nalazi na ušću reke Kesnon. Nekada je bio crkva i sagrađen je na zahtev biskupa Avranša 16. oktobra 709. godine. Tokom 11., 12., i 13. veka manastiri u romaničkom stilu su podizani na već postojećim kapelama. Tokom Stogodišnjeg rata, crkve su morale biti zaštićene vojnim utvrđenjima pa je tako zamak bivao sve veći i veći. Tokom Francuske revolucije crkva je postala zatvor a konačno je obnovljen krajem 19. veka.
3. Rocca della Guaita, San Marino, Italija
Ovaj predivni zamak se sastoji od tri kule i ima pogled na italijanski grad San Marino. Iako je pretrpeo mnoge promene kroz vekove, neki delovi zamka su sagrađeni još u 11. veku. Zamak ima i osmatračnicu i zvonik, kapelu svete Barbare i tvrđavu koja je služila kao zatvor.
4. Nojšvanštajn, Bavarija, Nemačka
Ovaj zamak se nalazi na brdu nemačke regije, Bavarije. Ludvig II od Bavarije je naredio da se ovaj zamak sagradi u čast Ričardu Vagneru, nemačkom kompozitoru i dirigentu. Tek kada je kralj Ludvig umro 1886. godine, ovaj zamak je otvoren za javnost. Više od milion ljudi poseti ovo neverovatno čudo arhitekture svake godine a poslužio je i kao inspiracija za zamak iz diznijevog crtanog filma “Uspavana lepotica”.
5. Pertergof, San Petersburg, Rusija
Zovu ga još i “Ruski Versaj”. Petergof je jedna od najpopularnijih atrakcija San Petersburga. Priča se da je Petar Veliki bio inspirisan versajskom arhitekturom kada je gradio ovaj zamak. Bukvalan prevod naziva ovog zamka glasi “Petrov dvor”. Oko zamka se nalaze mnogobrojne bašte, bazeni, fontane i manja kraljevska zdanja.
6. Himedži, Japan
Ovaj najveći i najposećeniji zamak u Japanu je sagradio vladar Akamatsu Norimura 1333. godine. Sastoji se od 83 građevine koje su služile kao borbena utvrđenja tokom feudalnog perioda.
Zovu ga još i Hakuro-đo što znači “Zamak bele čaplje”. Ovaj naziv je dobio zbog njegove bele spoljašnjosti i oblika zamka koji podseća na pticu koja leti.
7. Versaj, Pariz, Francuska
Sagrađen je kao lovačka kuća za Luja XIII a onda ga je njegov sin Luj XIV proširio 1682. Versajska palata se nalazi u predgrađu Pariza u regiji Ile-de-France. Ima preko 2,000 prostorija i prozora i kolekciju od 6,123 slika i 2,102 skulpture.
Versajska palata je postala simbol apsolutne monarhije u Francuskoj.
8. Bojnice, Slovačka
Sagrađen je na brdu gradića Bojnice u Slovačkoj a 1970. proglašen je za nacionalno i kulturno zdanje. Tvrđava je prvobitno sagrađena od drveta ali je obnovljena kamenom u 13. veku. Nekoliko filmova je snimljeno u ovom zamku uključujući i italijanski film “Fantagiro”.
Mnoge moderne palate iz bajki su sagrađene po uzoru na ovu.
9. Glamis, Angus, Škotska
Ovaj zamak je bio dom porodice Lion još u 14. veku. Iako je veliki deo zamka rekonstruisan, temelj je postavljen davne 1376. godine. Legende o “Čudovištu Glamisa” uključuju i priče o vampirima koji su se rađali u svakoj generaciji porodice Lion i “Sivu damu”, duha koji živi u zamku.
Danas u ovom zamku žive grof i grofica Strathmore-a i Kinghorne-a.
10. Šambor, dolina Loare, Francuska
Sagradio ga je kralj Fransoa I u 16. veku. Ovaj zamak je mešavina srednjovekovne francuske arhitekture i renesanse. Šambor je takođe bio lovačka kuća ali se to vremenom promenilo. Za kralja Fraonsoa I ovo veličanstveno zdanje je bilo simbol njegove moći i bogatstva i često je pravio okupljanja u ovom zamku na koja su dolazili čak i njegovi neprijatelji.
11. Velika Palata, Bangkok, Tajland
Ovo neverovatno nacionalno blago je sagrađeno 1782. i bilo je dom tajlandskih kraljeva skoro 150 godina. Sadašnji kralj Bhumibol Adulyadej živi u Chitralada palati ali se u Velikoj Palati i dalje održavaju specijalni događaji. Sastoji se od mnogo paviljona i građevina i brojnih bašti, travnjaka i dvorišta.
12. Hoencolern, Nemačka
Hoencolern se nalazi u južnom delu Nemačke. Nekada je bio dom porodice Hohenzollern , nemačkih vladara u srednjem veku. Tokom opsade 1423. zamak je potpuno uništen i drugi zamak je sagrađen na istom mestu. U njemu su živele katoličke izbeglice tokom Tridesetogodišnejg rata. Treća i konačna verzija zamka je ona koju možete videti danas i sagradio ju je Frederik Vilijam IV između 1846. i 1867.
13. Šenonso, dolina Loare, Francuska
Ovo je jedan od najlepših zamaka u dolini Loare. Imao je nekoliko vlasnika pre nego što ga je kupio Henri II. To je bio njegov poklon ljubavnici Diane de Poitiers. Danas se u ovom zamku nalazi muzej voštanih figura gde se nalaze i figure bitnih dama ovog zamka.
14. Praški zamak, Češka
Karlov most, jedna od najposećenijih i najromantičnijih znamenitosti Praga, bio je jedini način da se pređe reka Vltava sve do 1841. Sada preko njega prelaze pešaci a povezuje i Stari grad sa Malom stranom i praškim zamkom. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, ovo je najveći kraljevski kompleks na svetu sa 18 ari zemlje i mnogobrojnim građevinama sagrađenim u različitim arhitektonskim stilovima.
Evo šta se desi kada neku - naročito visoku - strukturu ne postavite na čvrste temelje. Građevina počinje da se naginje svake godine sve više i više i možda će joj za to trebati vekovi, ali ona će se neminovno srušiti ako se ne preduzmu ozbijne mere stabilizacije.
Foto: Olivier Bruchez/Flickr
To je sudbina većine od ovih 13 nagnutih svetskih kula, premda je nekolicina namerno naherena. Od Big Bena, koji „beži” od vertikale za 0.26 stepeni, do crkvenog tornja Surhusen u Nemačkoj (5,19 stepeni), saznajte koje su još građevine na planeti na klimavim osnovama.
Big Ben, London, V. Britanija
Iako se to jedva vidi golim okom, britanski parlament je zvanično objavio da je njegova kula-časovnik (poznat i kao Big Ben) nagnut za 0,26 stepeni (ili 43 cm od ose) ka severo-zapadu. Nivo nagiba se od 2003. povećao za 0,9 mm godišnje a izgleda da su ovaj problem izazvali radovi ispod zemlje na parkingu i proširenju metroa.
Pagoda na Tigrovom brdu (Junjanska pagoda), Kina
I Kina ima svoj krivi toranj u Sužuu. Pagoda koja je dobila ime po brdu na kom je izgrađena oko 960, nagnuta je približno 3 stepena. Visoka 47m, pagoda se postepeno krivi jer je polovina zemljišta od kamena a polovina od zemlje.
Mere stabilizacije, uključujući i ubrizgavanje betona u tlo, pomogle su u zaustavljanju daljeg naginjanja. Osa između vrha i dna kule odstupa za 2,32 metra.
Dve kule u Bolonji, Italija
Glavna atrakcija Bolonje su dve nagnute kule, izgrađene između 1109. i 1119. Viša se zove Azineli, niža Garizenda. Azineli, visine 97m, peživela je udare gromova, požare, i bobardovanja iz Drugog svetskog rata.
Garizenda, koja je nekoliko puta citirana u Danetovoj „Božanstevnoj komediji”, počela je da se naginje u 14. veku zbog mekog tla.
Stara crkva (Stari Jovan) u Delftu, Holandija
Izgrađena 1246, Stara crkva (Oude kerk) je najstarija građevina u Delftu a njen nagnuti gotski toranj je dodat između 1325. i 1350. Lokalno stanovništvo se pribojavalo da će se kula, najverovatnije izgrađena preko nekadašnjeg zatrpanog kanala, srušiti pa ju je 1843. umalo stravnilo sa nivoom crkvenog krova.
U crkvi počiva čuveni holandski slikar Johanes Vermer.
Daleko najmlađa od većine kula na listi (osim Big Bena), Kriva kula u Nevjansku je izgrađena u 18. veku. Tačan datum izgradnje i svrha su nepoznati - neki spekulišu da je bila osmatračnica, drugi da je zvonik, treći da je bila zatvor ili čak laboratorija za hemijske eksperimente tokom sovjetske ere.
Lokalna legenda kaže da je nagnuti ugao kule nameran; restauratori da je do defekta došlo tokom izgradnje i da su arhitekte pokušale da poprave stvar naročito sečenim ciglama. Danas je između osnove i srednjeg dela kule odstupanje od 3 stepena.
Krivi hram u Humu
Krivi hram u Humu, Foto: MKar/Wikimedia Commons
Jedini krivi hram na svetu, posvećen hindu boginji Šivi, nalazi se u indijskoj državi Orisi. Ne zna se da li je ovo značajno nagnuće izazvano dizajnom ili slučajem, ali zanimljivo je da, iako se struktura naginje, njen vrh je uspravan u odnosu na tlo.
Crkveni toranj u Surhusenu, Nemačka
Crkveni toranj u Surhusenu, Foto: Axel Heymann/Wikimedia Commons
Surhusen je najnakrivljeniji toranj na svetu koji je u to stanje dospeo slučajno. Gotički zvonik od opeke iz poznog srednjeg veka nalazi se u severo-zapadnoj Nemačkoj i trenutno je nagnut pod uglom od 5,193 stepena - čime je nadmašio mnogo poznatiji toranj u Pizi za 1,22 stepena. Izgrađen je na osnovi od hrastovih debala koji su prvobitno ležali u močvarnoj vodi.
Međutim, kad je zemljište isušeno u 19. veku, truljenje drveta je izazvalo nagib.
Crkveni toranj u Badu Frankenhauzenu, Nemačka
Podvodni izvor koji se proteže ispod čitavog grada Bada Frankenhuzena u istočnoj nemačkoj državi Turingiji vlaži tlo zbog čega su građevine poput ovog crkvenog tornja izuzetno nestabilne. Kula se krivi barem od 1640. godine, a u poslednje vreme dostigla je nagib od 4,8 stepena. Napori za stabilizacijom nisu urodii plodom i izgleda da će se kula uskoro srušiti.
Toranj u Pizi, Italija
Toranj u Pizi, Foto: Alkarex Malin äger/Wikimedia Commons
Za ovaj ste svi čuli. Krivi toranj u Pizi je najčuvenija nagnuta građevina na svetu, iako nije ni najstarija, ni najviša niti najnakrivljenija.
Ali, zahvaljujući brisanom prostoru oko zvonika katedrale u Pizi, nagib je veoma upadljiv, što pruža bezbrojne mogućnosti za fotografisanje.
Visok preko 55 metara, zvonik je izgrađen na osnovi od jedva 2,5 m debljine i počeo je da se krivi skoro odmah nakon početka izgradnje 1173; do 1178. već je stigao do drugog sprata.
1272. kula je bila još nedovršena, pa su inženjeri projektovali gornje spratove na jednoj strani više nego na drugoj, da bi nadoknadili nagib.
U narednim vekovima pokrenute su mere za stabilizaciju, pa je kula u maju 2008. proglašena u potpunosti stabilnom - nakon uklanjanja zvonâ, tla ispod uzdignute strane i „uprezanja” kule kablovima.
Inženjeri kažu da je prvi put od izgradnje toranj prestao da se pomera i da će ostati u relativno uspravnom položaju barem sledećih 200 godina.
Kapital kapija, Olimpijski stadion i Kapija Evrope
Nisu samo stare građevine jedine kule koje se opasno naginju ka „uništenju”. Pogledajte Capital Gate u Abu Dabiju, neboder mešovite namene koji doseže visinu od 158m uz daramtičan nagib od 18 stepeni ka zapadu.
Ginisova knjiga rekorda je 2010. imenovala Capital Gate kao najnakrivljeniju kulu koju je stvorio čovek.
Druga namerno nagnuta savremena čuda arhtekture su Montrealska kula pri Olimpijskom stadionu i Kapija Evrope u Madridu.
Kula u Montrealu je zvanično najviša nakrivljena građevina na svetu sa 175,5 metara, a Kapija Evrope su zapravo dve građevine visoke 114 metara koje se naginju jedna ka drugoj pod uglom od 15 stepeni.
Metropole privlače svojom veličinom, impresivno je prostranstvo koje zauzimaju, obiluju atrakcijama i kulturno-istorijskim znamenitostima, ali i manji gradovi imaju šta da ponude. Njihov šarm osvaja na prvi pogled, gostoprimljivi domaćini čine da se turisti osećaju prijatno, i što je značajno: sa njihovim čarima i značajnim spomenicima upoznaćete se za kratko vreme. Prepustite se šarmu malih evropskih gradova!
Salcburg foto: Pictlux/flickr.com
Salcburg, Austrija – Ovo je četvrti grad po veličini u Austriji, koji se prostire na površini od 65 km2. Širom sveta poznat je po starom baroknom jezgru, jednim od najočuvanijih u Evropi. Zbog toga se nalazi na UNESCO-vom spisku svetske kulturne baštine. U ovom gradu rođen je svetski kompozitor klasične muzike – Volfgang Amadeus Mocart. S obzirom na to da se u blizini grada nalaze Alpi, Salcburg često nazivaju i „Alpska vrata“.
Briž foto: williamsdb/flickr.com
Briž, Belgija – Smatra se da je ovo jedan od najlepših gradova Evrope. Nalazi se na severozapadu zemlje, i prostire se na površini od 138 km2. Znamenitost Briža je srednjovekovna arhitektura građevina, koja je ostala nepromenjena od vremena izgradnje. Istorijski centar grada nalazi se na UNESCO-vom spisku Svetske baštine od 2000. godine. Najpoznatija crkva je Bogorodičina, njen toranj visok je 122 m, i važi za najviši evropski toranj od cigle.
Mostar foto: gus_the_mouse/flickr.com
Mostar, Bosna i Hercegovina – Ovo je najveći grad Hercegovine, i jedan od četiri službena grada Bosne i Hercegovine, koji se prostire na površini od 1.175 km2. Poznat je po Starom mostu, koji je izgrađen u 16. veku, a porušen 1993. godine. Most je ponovo sagrađen 2004, a 2005. godine upisan je na UNESCO-v spisak Svetske baštine. Stari most simbol je Mostara, ali i čitave Hercegovine.
Veliko Trnovo foto: Klearchos Kapoutsis/flickr.com
Veliko Trnovo, Bugarska – Ovaj grad značajan je za bugarsku kulturu i istoriju: bio je središte države pred kraj srednjeg veka, a sada je grad sa očuvanim srednjovekovnim crkvama i starim jezgrom, koji datira iz vremena bugarskog narodnog preporoda. Veliko Trnovo je popularna turistička destinacija Bugarske, brojne kuće sagrađene su u balkanskom stilu, a najpoznatiji je po očuvanim crkvama: Sv. Dimitrije, Sv. četrdeset mučenika, Sv. Petra i Pavla i Saborne crkve.
Poreč foto: Sitomon/flickr.com
Poreč, Hrvatska – Ovaj grad star je gotovo dve hiljade godina, a nalazi se na zapadnoj obali poluostrva Istre. Stari grad i dalje čuva raspored ulica kakve su bile u starorimskom kastrumu. Izvorni oblik sačuvale su i kuće iz romaničkog razdoblja, divne mletačke gotičke palate. Eufrazijeva bazilika je sačuvan spomenik ranovizantijske umetnosti na Mediteranu, koja je nastala u 6. veku, a 1997. godine upisana je na UNESCO-v spisak Svetske baštine.
Karlove Vari foto: NoblePiranha/flickr.com
Karlove Vari, Češka – Ovo je značajan grad i svetski poznato banjsko lečilište, koje se nalazi na severozapadu Češke. Karlove Vari su jedna od poznatijih banja u svetu. Odlikuje ih očuvana arhitektura, i reka Tepla, poznata po toploj vodi. U okolini grada nalazi se zaštićena oblast Slavikova šuma, kao i bogata ležišta kaolina svetskog kvaliteta.
Vinčester foto: rox sm/flickr.com
Vinčester, Engleska – Ovaj grad je u 10. i 11. veku bio glavni grad Engleske, a sada je centar grofovije Hampšir. Znamenitosti Vinčestera su: Vinčesterska katedrala, druga najduža zgrada u Evropi koja datira iz 1079. godine, Volvesi dvorac, građevina koja je sada u ruševinama, a koja je predstavljala normansku biskupsku palatu iz 1110. godine, zamak Vinčester, koji je sagrađen u 12. veku, a poznat je po okruglom stolu kralja Artura (sto datira iz 13. veka, nema veze sa kraljem, ali privlači veliki broj turista).
Da bi proveli odmor sami na ostrvu, verili se u engleskom zamku ili odveli decu u Laponiju, pojedinci su spremni puno da plate. Rekord je postavio Beograđanin koji je na devet dana rezervisao grčko ostrvo za 68.000 evra. Uskoro bi moglo da ga nadmaši osmoro građana koji putuju od Las Vegasa, preko Aljaske, Vankuvera, Ekvadora... IDEJE - Ova nesvakidašnja maršruta zadala je prave glavobolje zaposlenima u turističkoj agenciji “Ponte” koji kažu da ni posle tri meseca rada nisu završili organizaciju puta.
- Najpre žele kolima da odu do Las Vegasa, odakle će se uputiti na Aljasku. Tamo će otići na brod i sedam noći krstariti do Vankuvera. Iz Vankuvera avionom stižu u Majami gde će, kažu, odsesti nekoliko dana da se odmore. Zatim nastavljaju krstarenje ka Holandskim Antilima, a put završavaju na Tajlandu gde će ostati sedam dana da predahnu i potom krenu nazad - priča vlasnik agencije “Ponte” Saša Zarić.
Ceo put koštaće više od 20.000 evra po osobi, a kada čuju konačnu cenu, putnici će, kaže Zarić, odlučiti da li će im se u ovoj avanturi pridružiti još sedmoro prijatelja. U agenciji “Glob Metropoliten Tours” pamte neobična putovanja koja su njihovi klijenti naručivali da iznenade drugu polovinu ili pak svoju decu tako što su ih za Božić vodili u domovinu Deda Mraza - Laponiju.
- Laponija je prostor na kom polarni krug seče najsevernije krajeve Norveške, Švedske, Finske i Rusije, a smatra se domovinom leda, irvasa i Deda Mraza. Muž i žena rešili su da svoje troje dece iznenade tako što će ih odvesti tamo za Božić. Putovanje su platili 1.450 evra, a u cenu je bila uključena i svečana večera sa Deda Mrazom - prisećaju se u ovoj agenciji.
Muškarci su bili originalni kada su birali gde će zaprositi lepšu polovinu, pa je tako jedan Srbin svoju dragu odveo pravo u zamkove Edinburga i tamo ju je pitao da se uda za njega. Slično je bilo i sa venčanjima, a jedno od najtežih za organizovanje bilo je ono na Gibraltaru koje je mladence koštalo više od 3.500 evra.
U 75. godini rešili da odu na egzotično putovanje
DVBOJE Srba od 75 godina nedavno je rešilo da se uputi na egzotično putovanje kruzerom, pričaju u agenciji “Glob Metropoliten Tours”. Tura je obuhvatila Tahiti, Mareu, Huahine i Bora-Boru, a putovanje je koštalo 3.800 evra po osobi.
Stari šarm, kaldrma, ljubazni domaćini, očuvane građevine, interesantna mešavina arhitektonskih stilova, sve to pružaju evropska sela. Razvijali su se postepeno, a ipak su očuvali ono po čemu su poznati – duh prošlosti oseća se na svakom koraku. Uz pomoć sajta travel.yahoo izdvojili smo za vas samo neke od njih.
Obidos foto: armandoalves/flickr.com
Obidos, Portugalija (Óbidos)– Ovaj grad nalazi se na vrhu brda, okružen je utvrđenim zidom, i pravi je primer srednjovekovne arhitekture. Njegove ulice, trgovi, dvorac, popularna su turistička destinacija. Duž uskih, krivudavih ulica, nalaze se restorani i kafe barovi. Svakog jula u Obidosu se održava tradicionalno tržište Medieval.
Kamen na Rajni foto: vasile23/flickr.com
Kamen na Rajni, Švajcarska (Stein am Rhein) – U ovom gradu nalazi se dobro očuvani srednjovekovni dvorac. A srednjovekovni deo grada pretvoren je u pešačku zonu. Veliki broj objekata koji čine deo švajcarske baštine od nacionalnog značaja, nalaze se upravo u ovom gradiću. To su tri crkve: manastirska crkva Sv. Georg, bivši benediktanski manastir Sv. Georgen i Zamak crkva. Verujte, spisak je mnogo duži.
Donji Sloter foto: tejvanphotos/flickr.com
Donji Sloter, Engleska (Lower Slaughter) – Ovo englesko selo izgrađeno je na obe obale reke Oka. U tradicionalnim kućama iz 18. i 19. veka živi svega 200 stanovnika. Šarm ovog mesta čini vodenica iz 1800. godine. Mlin je izgrađen od crvene cigle.
Murnau am Štafelze foto: digital cat /flickr.com
Murnau am Štafelze, Nemačka (Murnau am Staffelsee) – Prvi podaci o ovom nemačkom mestu potiču iz 1150. godine, veliki požar koji se desio 1835. u potpunosti je uništio grad, ali je on obnovljen. Predivne uske aleje ovog grada inspirisale su ugledne slikare Kandinskog i Mantera, na stvaranju svojih dela. Zbog toga se on može smatrati gradom umetnika.
Kadakudes foto: clurr/flickr.com
Kadakues, Španija (Cadaques) – Ovaj grad zauzima posebno mesto u istoriji umetnosti. Ovde je živeo prvi moderni umetnik, Mei Fren, koji je dosta svojih radova poklonio gradu. Takođe, i Salvador Dali bio je čest gost ovog mesta. Ostali značajni umetnici koji su šetali i divili se šarmu grada bili su: Pablo Pikaso, Đoan Miro, Marsel Dišan, Melina Merkur... U gradu se nalaze: kuća-muzej Salvador Dalija, crkva Sv. Marije, isposnica San Sebastijan...
Kotor foto: David Bailey MBE/flickr.com
Kotor, Crna Gora (Kotor) – Stara mediteranska kotorska luka vrlo je dobro očuvana i nalazi se pod zaštitom UNESCO-a, kao svetska kulturna baština. Kotorski zaliv jedan je od najdubljih i najdužih zaliva Jadranskog mora, zbog čega ga nazivaju i najjužnijim fjordom Evrope. Impresivne istorijske atrakcije nalaze se na svakom koraku ovog predivnog mesta.
Lantao je najveće ostrvo u Hong Kongu, koje se prostire na površini od 146 km2. Bilo je mesto ribolovnih sela, a poslednjih godina se naglo modernizuje i razvija. Na ostrvu se nalazi glavni centar budizma i popularna turistička atrakcija Tian Tan Buda.
Tian Tan Buda je popularna turistička atrakcija foto: NightFall404/flickr.com
Tian Tan Buda je velika bronzana statua sagrađena 1993. godine, a nalazi se u blizini budističkog manastira Po Lin. Monasi iz celog sveta prisustvovali su ceremoniji otkrivanja statue: uvaženi gosti iz Kine, Tajvana, Indije, Japana, Koreje, Singapura, Šri Lanke, SAD-a. Statua simbolizuje harmoničnu vezu između čoveka i prirode, ljudi i religije.
Statua simbolizuje harmoničnu vezu između čoveka i prirode foto: See-ming Lee 李思明 SML/flickr.com
Statua Bude visoka je 34 m, teška je 250 t, i jedno vreme važila je za najvišeg spoljašnjeg sedećeg Budu. Jedna je od pet velikih statua Bude u Kini. Statua je nazvana Tian Tan, jer je model njegove osnove uzet od Hrama neba (na kineskom Tiantan). Buda Tian Tan sedi na lotosu, okružuju je šest manjih bronzanih statua, koje su poznate kao „ponude od šest deva“, a postavljene su tako da Budi nude cveće, tamjan, lampu, mast, voće i muziku. Ove ponude simbolizuju humanitarnost, moral, strpljenje, žar, meditaciju, sve ono što je potrebno za ulazak u nirvanu.
268 stepenika morate proći kako biste došli do Bude foto: cvander/flickr.com
Da biste se popeli do ove statue potrebno je da napravite 268 koraka i pređete isto toliko stepenica. Takođe, postoji i mali put do Bude, posebno napravljen za vozila i smeštaj invalida.
Tian Tan Budu okružuje šest manjih bronzanih statua foto: edwin.11/flickr.com
Tian Tan Buda okrenuta je ka severu, što je čini jedinstvenom među Budama, jer su sve one okrenute ka jugu. Desna ruka statue je podignuta, i predstavlja ukranjanje nevolje. Ispod Bude nalaze se tri sprata: Dvorana univerzuma, Dvorana dobroćudnih zasluga i Dvorana sećanja. Ono što bi trebalo izdvojiti, a što turiste posebno interesuje, jeste relikvija Sidarta Gautama.
Tian Tan Buda okrenuta je ka severu foto: iriskh/flickr.com
Po Lin manastir i Tian Tan Buda otvoreni su za javnost između 10:00 i 17:45 h. Pristup van Bude je besplatan, ali za ulaz morate imati ulaznicu.
[h=1]Gde je najluđi prevoz na svetu? [/h]Neki gradovi imaju tu sreću da imaju besprekorno uređenu infrastrukturu i odgovarajući broj stanovnika. Tu je zaista uživanje biti učesnik u saobraćaju. Međutim...
Izvor: Reader's Digest Srbija
Keng Susumpow / Flickr.com
Zaglavili ste se u autobusu usred saobraćajne gužve i kasnite na posao deset minuta? Moglo bi biti i gore – kao što pokazuju ovi neverovatni primeri.
[h=2]Žičara u Los Pinosu, Kolumbija[/h]Maltretiranje siledžija iz školskog autobusa nije ništa u poređenju sa ogromnim opasnostima kojima su na putovanju do škole i od škole izložena deca iz sela Los Pinos u kolumbijskoj džungli. Kanjon dubok 370 metara odsekao je njihovo selo od susednih naselja, a on može da se zaobiđe i pešice, ali bi za to trebalo dva sata hoda u jednom pravcu, pa ga deca prelaze uz pomoć žičare dugačke oko 800 metara.
Njih desetak svakoga jutra stiže na polaznu platformu, naoružano sopstvenom opremom, čekrkom sa konopcem, kao i onim što je najbitnije: komadom drveta koje se koristi kao kočnica, da u gume na drugoj strani ne bi udarili brzinom od 60 kilometara na sat. Manje đake smeštaju u jutane vreće i privezuju za stariju decu.
Ovaj riskantni put svakodnevno junački prelazi i šezdesetak odraslih, koji često na taj način transportuju namirnice. Niko ne zna koju graničnu težinu žičara može da podnese, ali meštani tako prenose životinje, velike pakete s hranom, čak i nameštaj, i čelični kablovi nisu pucali. Barem do sada.
[h=2]Tokijski metro[/h]
dlisbona / Flickr.com
Kad grad ima posebnu izreku za svoj gradski prevoz kojom opisuje „putnički pakao”, tsukin jigoku, znate da je gradski prevoz problematičan.
Žargon stanovnika Tokija se na tome ne zaustavlja, niti postaje mnogo vedriji. Gurači u belim rukavicama, koji se zovu oshiya, angažovani su da u vagone uguraju 8,7 miliona ljudi, koliko ih se dnevno prevozi gradskim metroom. Pri tome, ljigavci koji koriste priliku u takvoj gužvi zovu se chikan, što bi u slobodnom prevodu bilo „pipači iz voza”. Pored toga što su seksualni napasnici, oni stvaraju i paranoju. Jedna devojka je nedavno izazvala haos u vagonu kada je suzavcem isprskala nekolicinu nevinih službenika kada je slučajno naletela na klarinetsku kutiju.
Planovi da se kapacitet tokijskog metroa poveća za 150 procenata u naredne dve godine, jasno govori o razmerama problema koje taj grad ima. Metro linija Tozai često radi sa 199 posto kapaciteta. Putnici mogu da drže novine u rukama, ali nema šanse da ih podignu i čitaju.
[h=2]Jakutsk, Rusija[/h]Kad je napolju minus 2°C, pomisao na napuštanje toplog kreveta i čekanje na ledenoj železničkoj platformi ispunjava užasom čak i najotpornije britanske radnike. Zato pomislite na trenutak na putnike u istočnosibirskom gradu Jakutsku, koji redovno moraju da se nose sa temperaturama nižim od minus 45°C.
U takvim uslovima, naravno, može se ispostaviti da je nemoguće pokrenuti auto (bogatiji stanovnici koriste garaže sa grejanjem koje koštaju dvadeset hiljada funti – oko četiri puta više od prosečnih primanja na godišnjem nivou). Čak i ako im to pođe za rukom, onda moraju da se nose s putevima prekrivenim tako debelim slojem leda da su zimske gume od male koristi. Svake nedelje se događa na desetine nesreća jer vozila proklizavaju kroz raskrsnice i izleću s puta.
Predugo čekanje na autobuskoj stanici može takođe biti fatalno, posebno za starije kod kojih se brzo javljaju respiratorni problemi. Isto tako, večiti led uvođenje sistema podzemne železnice isključuje kao mogućnost.
Jakutsk bi trebalo krajem godine konačno da se poveže sa ruskom železničkom mrežom, pa će stanovnicima barem biti lakše da pobegnu odatle.
[h=2]Put Jungas, Bolivija[/h]
El Camino de la Muerte, Foto: olliethebastard/Flickr
Ovaj planinski prolaz drugačije zovu el camino de la muerte, to jest „put smrti”, a taj nadimak nije šaljivo preterivanje. Otkad je urezan u brdsku padinu tridesetih godina prošlog veka i otkad je postao glavni putni pravac za kamione koji iz bolivijskog glavnog grada La Paza putuju ka naseljima u prašumama na severu, na tom potezu dugačkom 60 kilometara godišnje strada približno 250 ljudi.
Put je širok otprilike koliko je dugačak jedan trpezarijski sto, što je daleko od idealnog kada po laktu serpentine pokušavate da provučete kamion dok vam sa jedne strane preti strmina koja se strmoglavljuje kilometar u dubinu. Dodajte tome još i česte odrone, bujične kiše i drugi kamion koji vam dolazi u susret (čak i ako mestimično postoje uzani prostori na kojima je mimoilaženje moguće), i odjednom obilaznica M25 oko Londona deluju znatno podnošljivije.
Od 2006. godine na raspolaganju je alternativna, manje opasna obilaznica za najgore delove puta. Ali čak i s njima, krstovi i venci, koji se u gotovo redovnim intervalima pojavljuju duž puta Jungas, pokazuju da je on veoma daleko od bezbednog.
[h=2]Peking[/h]Pevačica Keti Melua tvrdi da ima „devet miliona bicikala u Pekingu”, ali ono što treba da je zabrinjava jeste pet miliona pekinških automobila.
Čak i London, u kome u špicu automobili mile brzinom manjom od 16 kilometara na sat, ima samo tri miliona automobila, ili 165 automobila po kvadratnom kilometru. U Pekingu ih je 470 iako je njegova površina kao pola Londona, a prosečno vreme putovanja od oko 52 minuta je 12 minuta duže od londonskog.
Privredni rast kineskog glavnog grada tokom protekle decenije doveo je do toga da se na putevima pojavljuje 1.900 novih vozila dnevno, a loš javni prevoz nije nikakva alternativa. U zemlji od 1,3 milijarde ljudi nećete mnogo postići čekajući svoj red pa se saobraćajna gužva na autoputu sa dve trake brzo pretvara u četvorotračni krkljanac kad vozači počnu da se guraju ubacujući se jedan ispred drugog.
U avgustu pretprošle godine saobraćajni zastoj koji se začeo u Pekingu, prerastao je u kolonu od oko 100 kilometara, koja se razvlačila sve do unutrašnje Mongolije i nije se raščistila devet dana. Za sada je verovatno najbolja opcija nabaviti dobre patike i pešice se uputiti na posao.
[h=2]Most u selu Husaini, Pakistan[/h]Ako ima išta gore od kretanja po klimavom drvenom visećem mostu, onda je to kad možete videti još i kako se pored njega klati njegov pokidani prethodnik (ne vidi se na snimku). Upravo je takva svakodnevica seljaka iz Husainija na severu Pakistana, koji preko te konstrukcije dugačke 200 metara moraju da prebacuju drvo za ogrev, useve i stoku, da bi stigli do svojih njiva.
Jak nalet vetra koji je pre nekoliko godina zahvatio stari most, podigao ga, a zatim bacio dole, izvalio je većinu letvi iz ležišta i tako ga onesposobio. Ni novi most ne prolazi mnogo bolje. Nedavno klizište podiglo je nivo reke Hunza toliko da je most nedeljama bio pod vodom. Čak i u normalnim uslovima, Hunza nije bezazleni potok. Iskreno rečeno, ako biste pali s mosta u rečni tok prepun brzaka, ne biste uspeli da se dokopate bezbednog tla.
Seljaci krpe most najbolje što umeju uzdajući se u komade drveta, konopce – i nadu. Ipak, prelazak preko reke ne liči ni najmanje na scene iz filmova o Indijani Džonsu, ili na most smrti iz filma Monti Pajton i Sveti gral.
Nikolas Biso, belgijski turistički vodič, zarađuje novac na veoma neobičan način. On posetioce vodi u šetnju najružnijim evropskim gradom - Šarlroaom.
Najružniji grad u Evropi
Šarlroa je nekada bio najveći industrijski centar Evrope. Tokom 1990. lokalna ekonomija je nestala, a stope kriminala i nezaposlenosti su postale veće nego ikad.
Grad je uskoro dobio epitet najneatraktivnije destinacije, ne samo u Belgiji, već i u Evropi.
Međutim, Nikolas Biso je osmislio način kako da to iskoristi i okrene u svoju korist. Njegov "gradski safari" se pokazao kao pun pogodak.
Od razrušenih delova grada je napravio spomenike koji pokazuju kako brzo civilizacija može nestati. Iako se određeni broj građana protivi njegovom projektu, grad već prerasta u nesvakidašnju turističku atrakciju.
Ručak u debeloj hladovini krošnje 20 metara nad zemljom
Ručak u debeloj hladovini krošnje 20 metara nad zemljom
Gosti koji dođu u Soneva Kiri, ekološki restoran na Tajlandu, svoje jelo mogu da pojedu za visećim stolovima na drveću.
U lepo uređenim drvenim korpama postavljenim na preko 20 metara visine, restoran nudi tajlandske specijaltete i pogled koji ćete retko naći u svetu. Kako kažu ponosni vlasnici, nedostaje im ovih "visećih" stolova kako bi ispunili sve rezervacije koje dobijaju.
Pravo pitanje je kako hrana stiže do gostiju na 20 metara visine. Za to su zaduženi posbno trenirani konobari, koji kao cirkuzanti na trapezu, balansiraju sa poslužavnicima dok ih pomoću sajli dižu visoko u krošnje drveća.
Većina ljudi želi da otputuje na odmor i zaboravi na svakodnevne probleme. Međutim, ima onih koji i na putovanju tragaju za "teškim mislima". Da li ste čuli za tragične turiste?
Ostaci baraka u Aušvicu (WeEzE/Wikimedia Commons)
Postoje mesta koja su služila kao scenografija za tragične događaje u prošlosti. Bilo da su prirodne ili učinjene ljudskom rukom, te tragedije obično su ovekovečene spomenicima, muzejima, pa čak imaju i ture sa vodičima.
Tragični turista je osoba koja obilazi mesta pogođena najgorim katastrofama i odaje počast žrtvama.
Predstavljamo vam nekoliko mesta zbog kojih vredi postati takav putnik.
[h=2]Galipolje, Turska[/h]
Sfinga, jedno od najupečatljivijih obeležja Galipolja
Bitka kod Galipolja vođene u Prvom svetskom ratu između 25. 4. 1915. i 9. 1.1916. ovekovečena je spomenicima oko lagune Anzak.
Francuske i britanske snage htele su da oslobode prolaz ka Rusiji okupacijom Istanbula (tada Konstantinopolja), glavnog grada Otomaskog carstva.
[h=2]Memorijalni centar posvećen 11. 9, Njujork[/h]
Kai Brinker/Wikimedia Commons
Jedna od najčuvenijih tragedija modernog doba svakako je teroristički napad na Zgrade bliznakinje u Njujorku 11. septembra 2001.
Četiri godine posle ovog događaja, na tom mestu nalazile su se samo krhotine i prašina, ali je na desetogodišnjicu napada otvoren divan memorijalni centar, dok je muzej još uvek u izgradnji.
[h=2]Vimi greben, Francuska[/h]
Ričard Džek: 'Bitka kod Vimi grebena'
Sever Francuske i dalje je u ožiljcima zbog dešavanja u Prvom svetskom ratu, a na više mesta mogu se pronaći svedočanstva o „prvom modernom ratu“.
Vimi, u blizini grada Arasa, mesto je Kanadskog memorijalnog centra koji je popularna destinacija za turiste iz Engleske.
[h=2]Polja smrti, Kambodža[/h]
Masovna grobnica u Čeng Eku (Brad Barnes/Wikimedia Commons)
Nekoliko lokacija u Kambodži gde je ubijen i sahranjen veliki broj ljudi za vreme režima Crvenih Kmera (1975-79).
Analizom oko 20.000 masovnih grobnica istraživači su procenili da je tu sahranjeno najmanje 1.380.000 žrtava, a smatra se da je ukupan broj stradalih od kmerskog režima (od egzekucija, bolesti, mučenja i gladi) između 1,7 i 2,5 miliona ljudi.
Njima je posvećen memorijalni centar Čeng Ek koji se nalazi na 15 kilometara od Pnom Pena.
[h=2]Nacistički logori, Nemačka i Poljska[/h]
Ulaz u Aušvic (angelo celedon AKA lito sheppard/Wikimedia Commons)
Svi znaju šta se događalo u logorima u Nemačkoj i Poljskoj tokom Drugog svetskog rata. Ipak, kada se neki od njih zaista i poseti, utisci su daleko potresniji.
Najčuveniji od svih Aušvic–Birkenau u Poljskoj pretvoren je u memorijalni centar i muzej.
[h=2]Memorijalni park i muzej mira u Hirošimi, Japan[/h]
Model grada sravnjenog sa zemljom nakon eksplozije. Crvena lopta označava mesto udara bombe. (Rabin Tuladhar/Wikimedia Commons)
Hirošima je bila cilj prvog nuklearnog napada u istoriji ratovanja, kada su Amerikanci bacili atomsku bombu 6. avgusta 1945.
Grad je potpuno uništen, a od posledica bombe umrlo je oko 150.000 ljudi.
