Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Većina nas uživa u odmoru na bilo kakvoj plaži. Ali ima neke draži kad zarijete svoja stopala u pesak na drugačijoj obali - poput onog na Papakolea plaži na Havajima koja izgleda kao da je sa druge planete. A činjenica da ih je stvorila Majka priroda - bez uplitanja ljudskih ruku, samo savršena geološka mešavina vazduha, vode, temperature i pritiska - daje im još veću draž.
Pink Sands Beach, Foto: mbostock/Flickr
Pink Sands Beach, Harbour Island, Bahamas
Harbour ostrvo je samo 5,6 km dugo i 2,4 km široko ali ovo majušno parče Bahama ima jednu od najlepših plaža na Karibima: 5 km ružičastog peska duž istočne obale ostrva. Crvene ljušture foraminifera - jednoćelijskih morskih organizama - mešaju se sa belim peskom i daju tu mekanu roze nijansu.
Papakolea Beach, Foto: Steve D.Flickr
Papakolea Beach, Hawaii
Put do Papakolea plaže na Havajima nije lagan - morate da prepešačite skoro 5 km uz morske litice da biste stigli do nje. Pa opet, ljudi to čine svakoga dana kako bi videli ovo čudno parče peska tamno zelene boje. Plaža se nalazi blizu Ka Lae, najjužnije tačke Havaja - i SAD. Zrnci peska su boje masline, od zelenog minerala koji dolazi sa Puu Mahane, vulkana koji se nalazi tik iznad plaže.
Genipabu Beach/Flickr
Genipabu Beach, Natal, Brazil
Pošto se nalazi među velikim peščanim dinama putnici bi mogli da poveruju da su usred pustinje - sve dok ne shvate da je Atlantski okean na minut daleko. Oni u potrazi za ushićenjem mogu da istraže dine na nekoliko načina: uskoče na kolica za vožnju nalik rolerkosteru, popnu se na kamilu za iskustvo a la Lorensa od Arabije ili probaju sendbording.
Thunder Cove, Foto: The Jane Collection/Flickr
Thunder Cove, Prince Edward Island, Kanada
Ostrvo princa Edvarda ima preko 800 km plaža a na polovini je crveni pesak zbog visokog sadržaja rđe. Južna obala, gde se nalazi većina plaža, poznata je kao Obala crvenog peska (Red Sands Shore). Favorit lokalaca je Thunder Cove (Gromovita uvala), na severnoj Obali Zelenih zabata (Green Gables Shore), zbog peska i dina boje rđe.
75 Mile Beach, Foto: Eduardo M.C./Flickr
75 Mile Beach, Fraser Island, Australija
Protežući se kao što joj ime kaže (75 milja tj. 120 km), na najistočnijoj obali Frejzerovog ostrva, 75 Mile Beach deluje kao auto-put uz obalu - što i jeste. Široka traka od gustog belog peska odličan je poligon za četvorotočkaše, a tu bi bez problmea mogli da sleću i avioni. Uprkos brojnim aktivnostima, putnici mogu i dalje da uživaju na plaži bez bojazni da će ih neko pregaziti.
Najbolje mesto za sunčanje i kupanje su Champagne Pools na severnom kraju. Plitki bazenčići od peščanih stena su idealne „kade” za plivanje, za razliku od drugih delova ostrva gde vladaju opasne struje. A udaranje talasa stvara penušavu vodu što je i doprinelo nazivu Bazeni od šampanjca.
Boulders Beach, Foto: darkroomillusions/Flickr
Boulders Beach, Cape Town, South Africa
Hiljade godina erozije uklonilo je peščanik i otkrilo velike garanitne stene. Na stenovitoj plaži (Boulders Beach) turisti mogu da se sunčaju i kupaju u zaklonjenoj uvali i osete kao statisti u filmu „Draga, smanjio sam decu”.
Ako vam to nije dovoljno zabavno, dodajte pingvine u jednačinu. Preko 3.000 afričkih pingvina živi u ovoj oblasti (koja je deo Nacionalnog parka Stone planine /Table Mountain). Samo nemojte da ih dirate - zubi su im kao sečivo i vole da grizu.
Chindapur Beach, Foto: Subhasisa/Flickr
Chandipur Beach, Odisha, Indija
Sad je vidiš - sad je ne vididš. To je najbolji način da se opiše Čandipur plaža u Bengalskom zalivu. Dvaput dnevno voda se povuče preko 5 km od granice obale. Tokom te vrlo niske oseke posetioci mogu da šetaju, čak i da voze džip duž morskog dna i vide gomilu školjki i malih crvenih kraba pre nego što se voda „vrati”.
Foto: Darren Foreman/Flickr
Pfeiffer Beach, California
Big Sur u centralnom delu kalifornijske obale ima najlepšu prirodnu scenografiju: dramatične litice, šume, travnate livade i Fajfer plažu, 800 m dugu traku purpurnog peska za koji se veruje da je dobio boju od delića granata mangana sa obližnjih stena.
Iako je popularna kod lokalaca, Fajfer plažu ne možete tako lako naći ako dolazite prvi put. Krenite južno auto-putem 1 i skrenite desno posle 400 m od Big Sur Station, nakon žutog znaka za Pfeiffer Beach; ona je na drugom izlazu zdesna.
Gulpiyuri Beach, AsturZephyra/Flickr
Gulpiyuri Beach, Llanes, Španija
Svega 50 m duga, Gulpijuri verovatno ne bi bila vredna posete da nije reč o plaži u unutrašnjosti kopna. Formirana od vrtače i okružena travom i krečnjačkim liticama, ova plaža je toliko mala da pesak skoro nestaje kad naiđe plima, a voda skoro nestane kad je oseka.
Punalu'u Beach, Foto: Hawaii/Flickr
Punalu'u Beach, Hawaii
Crni pesak daje ovoj plaži na jugu Velikog ostrva pravi postapokaliptični izgled. Na svu sreću, česta pojava zelenih morskih kornjača podiže raspoloženje. Tokom cele godine posetioci mogu videti velike gmizavce kako šetaju plažom ili plivaju blizu obale. Znaci obaveštavaju da ih ne mazite i ne jašete i nemojte se šaliti.
Te kornjače su ugrožene i njihovo dodirivanje je zabranjeno zakonom.
Vreme neke države nije poštedelo. Destinacije koje su pre stotinak godina bile u centru pažnje celog sveta, danas putnici izbegavaju i zaobilaze. Ipak, neke od njih sačuvale su specifičnost i harizmu koja ih je izdvojiala u svetu turizma i svakako bi ih trebalo posetiti, makar to zahtevalo skretanje sa utabane turističke staze. Ukoliko vas takav poduhvat zanima, dajemo vam četiri najbolje destinacije koje su nezasluženo pale u zaborav.
Surinam
Flickr/Luc V.de Zeeuw
Surinam, bivša Gvajana Holadnije, jeste zemlja na sjeveru Južne Amerike. Na jugu se graniči sa Brazilom, a na severu izlazi na Atlantski okean. Bivša kolonija Holandije obiluje spojem raznih kulturnih uticaja, britanskih, kineskih, indijskih i indonezijskih. Surinam postiocima nudi mnogo toga što bi im se moglo svideti. Glavni grad Paramaribo zadržao je finu holandsku arhitekturu, ali pravi dragulji su prirodni rezervati ove zemlje.
Togo
Flickr/Paul W
Togo je država u zapadnoj Africi. Na jugu se 56 km dugom obalom prostire ka Gvinejskom zalivu, a graniči se na zapadu sa Ganom, na severu sa Burkinom Faso i na istoku s Beninom. Glavni grad Lome krase plaže i palme u nizu, ali dalje prema unutrašnjosti zemlje, iznenadiće vas duboke doline i visoke planine. Kako navode, u Togou se može naći ponešto za svakoga.
Komori
Flickr/South African Tourism
Komori su ostrvska država u Južnoj Africi. Nalaze se u Mozambičkom kanalu između Madagaskara i afričkog kopna. Sastoje se od tri veća vulkanska ostrva: Njazidja Nzvani i Mvali i nekoliko manjih. Tradicionalno stajalište za brodove, Komori, nekada je bilo krcato turistima, a danas ima samo 25.000 posetilaca godišnje. Ova tropska idila s jednom od najvećih svetskih laguna nezasluženo je zaboravljena destinacija.
Nauru
Flickr/Lott 94024
Nekada ke ovo sotrvo Nauru u obliku krumpira bilo među najbogatijim zemljama na svetu po stanovniku. Ljudima ovog ostrva stekli su bogatstvo preko fosfata. Danas fosfata više nema, a ostali su napušteni rudnici. Nauru krasi kraj koji izaziiva osećanje melanholije; stenovite i zelene površine, vetroviti okean i jata morskih ptica, deo su kolaža ovog predivnog mesta. Republika Nauru je ostvrska država u Tihom okeanu nedaleko od ekvatora. Po površini je nešto manja od ostrva Vira. Ova zemlja je najmanja zemalj van Evrope i najmanja svetska republika i tako jedina država na svetu bez glavnog grada.
Ćerka bivšeg vijetnamskog predsednika odlučila je da u gradu Dalatu na jugu zemlje izgradi vrlo neobičnu građevinu, danas hotel, koji je u celom svetu poznat kao "Vijetnamska luda kuća".
U ovom hotelu moguće je smestiti se u sobi pećini, ili u sobi prepunoj džinovskih paukovih mreža. A u ogromnoj betonskoj žirafi smestila se hotelska soba za čaj i odmor.
Velika građevina liči na pomalo zastrašujuće džinovsko stablo, na kojem su smeštene brojne životinje, pečurke i krpelji. Ovo je prava kuća iz bajke koja budi maštu. Neobičnu ideju vijetnamskog arhitekte upoređuju s remek delima Gaudija i Salvadora Dalija. Kuća je otvorena za javnost 1990. godine, od kada je, na listi 10 najneobičnijih građevina sveta.
Nimalo lak zadatak pred vas stiže kada trebate pronaći svoju hotelsku sobu. Tada počinje prava avantura jer su sobe raštrkane u nekoliko neobičnih objekata, od kojih su neki povezani klimavim visećim mostovima. U svakoj građevini nalazi se mreža zaobljenih hodnika (ili bolje rečeno tunela) i stepeništa neobično oblikovanih i nejednakih stepenica. Dobro pripazite pri svakom koraku!
U hotelu postoji deset soba, od kojih svaka ima za temu drugu životinju. Možete se smestiti u tigrovoj ili orlovoj sobi... Jednom kada, ili bolje rečeno AKO nađete svoju sobu, mogla bi vas iznenaditi činjenica da noć treba da provedete u pećini ili vam je krevet na vrhu merdevina u nekom skrivenom ćošku.
Ako želite da iskusite kako je živeti na ivici, “Đavolji bazen” je pravo mesto za vas. Samo klizave podvodne stene dele kupače od 100 metara visoke litice na najvećem svetskom vodopadu.
"Đavolji bazen" - ko se nagne preko njegove ivice - videće dugu
“Đavolji bazen” je s razlogom dobio to ime. Svake godine se formira na Viktorijinim vodopadima i to onda kada se tokom sušnog perioda smanji nivo vode na vrhu, gde se formira prirodni bazen. Stotine ljudi željnih avanture i uzbuđenja se penju na vodopad na granici Zambije i Zimbabvea, puze preko stena u plićaku ne bi li dosegli ovo “čudo” prirode. Samo najhrabriji skoče u bazen i puste da ih voda ponese ka litici zastrašujućeg vodopada. Od pada ih štiti prirodni zid od kamena.
Najveći deo godine ovaj vid avanturizma bi svakoga odveo direktno u smrt. Ipak, kada nivo vode padne, a to je od septembra do decembra, prirodni zid izađe na površinu taman toliko da formira zaštitu od pada preko ivice. Zapanjujuće je da se čak i deca kupaju u “Đavoljem bazenu”.
"Čudo" se formira svake godine na Viktorijinim vodopadima i to onda kada se tokom sušnog perioda smanji nivo vode na vrhu
Na ovom mestu se sliva oko 500 miliona litara vode u minuti, što uzrokuje spektakularne “eksplozije” kapljica koje formiraju dugu, vidljivu čak i ako ste udaljeni 50 kilometara.
Anđela Stugren je 30-godišnja Amerikanka koja je prešla dva kontinenta, ali je baš na ovom vodopadu odlučila da proslavi prvu godišnjicu braka sa suprugom Franciskom.
Obučena u bikini, ona puzi do same ivice, a onda glavu i ramena potapa u vodenu penu. Njen suprug koji je inženjer kaže da je uzbuđenje veće nego kod bandži skoka. Tokom prvih nekoliko minuta adrenalin u “Đavoljem bazenu” skače kao i kod najekstremnijih sportova.
- Ako uskočite to dodatno povećava uzbuđenje, ali možete i nežno ući. To je jako zabavno - neki ljudi ulaze polako, plivaju, gledaju i misle, dok ostali vrište - kaže jedan od posetioca.
Fotografisanje provalije duboke stotinjak metara
Ako im se prilazi sa severa, Viktorijini vodopadi izgledaju kao oblak pare koji se uzdiže prema nebu. Domoroci su vodopade nazvali “dim koji grmi”. Reka Zambezi sasvim mirno prilazi vodopadima, a njen spori tok remeti samo nekoliko ostrva.
Narod Kololo, koji je nekada živeo iznad vodopada, toliko se bojao vodene bujice da se nikada nije vodopadu ni približio. Susedno pleme Tonga smatrao ih je za svetinju, a pojavljivanje duge dokazom božijeg prisustva. Na Istočnom vodopadu održavani su religijski obredi u toku kojih su žrtvovani crni bikovi.
[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"][TABLE]
[TR]
[TD] [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ovo nije pitanje za rubriku verovali ili ne, već nova linija duga 6.400 kilometara koja povezuje Veliku Britaniju i Indiju.
Putnici na novoj liniji koja će povezivati Birmingem u Velikoj Britaniji sa gradom Mirpurom u oblasti Kašmir podno Himalaja, proći će kroz sedam zemalja uključujući Iran
Na cilj putovanja - Mirpur, poznatiji i kao "Mali Birmingem" u indijskom delu Kašmira, putnici će doći posle 12 dana, a cena karte će biti 130 funti.
Iako na prvi pogled neobična linija, treba imati u vidu da najveći broj stranaca u Birmingemu čine stanovnici Mirpura.
Član britanskog parlamenta Halid Mahmud, koji i sam potiče iz ove oblasti rekao je da će ova linija bliže povezati dva grada.
Po njemu nova linija će imati šansu jer je prosečna cena avionske karte do Mirpura 600 funti.
No ipak se postavlja pitaje sigurnosti jer je jedno od stajališta i Keta , grad u blizini avganistanske granice u kome navodno ima pripadnika talibana.
Ministar saobraćaja u regionu Tahir Koker se slaže da bi problem mogao biti u Keti, ali je ostatak linije prilično bezbedan.
Autobusi će ići jednom u četiri dana,a u ponudi će biti i zabavni sadržaji kao i razgledanje, prenosi Dejli miror.
Svaki hotel se na svojstven način bori sa konkurencijom i gleda da zadrži, ali i da privuče nove goste. Kako bi u tome uspeli, mnogi su u svoju ponudu uvrstili i neke pomalo čudne stvari za koje se nadaju da će gostima ostati u lepom sećanju.
Gosti hotela "Six Senses Hideaway" u Omanu mogu da stignu do svog odredišta na tri načina: gliserom, džipom ili zakačeni za profesionalnog paraglajdera koji će gosta sa obližnje litice spustiti do ulaznih vrata hotela.
Porodica žirafa koja živi u hotelu "Giraffe Manor" u najrobiju trenirana je da se ne plaši gostiju, a vremenom su žirafe razvile jednu neobičnu, fotogeničnu, naviku da guraju svoju glavu kroz prozore kako bi gostima poželele dobrodošlicu.
"Hotel deLuxe" u Portlandu odvojio je ceo jedan sprat isključivo za ljubimce gostiju. Ljubimcima se nudi usluga u sobi, gurmanske poslastice, akupunktura pa čak i masaža.
"Drake Hotel" u Torontu svojim gostima, pored gurmanske hrane koja se dostavlja u sobu, nudi još jednu zanimljivu mogućnost - gosti mogu da naruče i seks igračke kako bi im boravak ostao u dugom sećanju.
Gostima hotela "Ritz-Carlton Palm beach" na raspolaganju su svi sastojci potrebni da organizuju sopstvenu borbu sa jastucima. Torba sa 30 tankih svilenih jastuka, rukavice za boks i slatkiši garantuju dobru zabavu. Izvor: B92
U Švedskoj je otvoren prvi hotel na drvetu. Sobe su uzdignute šest metara iznad zemlje. Izgleda neverovatno, ali to je taj visoki turizam
Hotel ima nekoliko "kućica na drvetu", jedna od fasada je obložena ogledalima sa infracrvenim filmom koji služi da zaštiti ptice, "susede" hotelskih soba koje su veličine četiri puta četiri metra.
Osim soba, na drveću se nalazi i manja sauna.
Hotel na drvetu izgrađen je na severu Švedske, tako da gosti, osim u pogledu iz ptičije perspektive, mogu da uživaju u šetnji, vožnji snoumobila, saonica koje vuku psi, da pecaju u zamrznutom jezeru, grade iglo...
Inače, ovo nije prvi hotel na drvetu. U Francuskoj se takođe nalazi sličan smeštaj za turiste, s tim što te sobe više liče na gnezda.
Kina je otkrila planove po kojima planira da za javnost otvori lokaciju na kojoj je detonirala svoju prvu nuklearnu bombu, prenose državni mediji.
Pa neće valjda malo zračenja da vas ubije? Mada, možda i hoće...
Kina planira da za promociju ove lokacije potroši preko pola miliona evra, a najveći deo novca otići će u preuređenje baze i regiona kako bi postali zanimljiviji turistima.
Posetioci će biti u prilici da vide naučne laboratorije i 300 metara dugačak tunel korišćen za vazdušne udare.
Zvaničnici tvrde da će baza u Malanu biti pretvorena u “crvenu turističku lokaciju“ - mesto koje je odredila Komunistička partija za slavljenje onoga što ona smatra za događaj od istorijske važnosti.
"Tubo hotel" nalazi se na oko sat vremena vožnje od Meksiko Sitija i ceo je napravljen od betonskih kanalizacionih cevi koje su naslagane jedna na drugu.
Noćenje u ovom neobičnom hotelu u Meksiku košta samo 20 evra
Svaka soba ima francuski ležaj, komodu i noćno svetlo, i nudi savršen pogled na planinu Tepoztlan, ali nema - toalet. Kupatila i toaleti smešteni su u dve kućice koje se nalaze u neposrednoj blizini, piše "Dejli mejl".
"Ideju da otvorim ovakav hotel dobio sam 2010. kada sam video džinovske kanalizacione cevi na gradilištu u obližnjem mestu. Pomislio sam da bi bilo super napraviti ovako nešto i računao sam na to da ćemo gostima moći da ponudimo jedinstveno iskustvo", kaže vlasnik "Tubo hotela" Rob Anderson.
Hotel posećuju avanturisti iz celog sveta
"Ljudi kod nas odsedaju jer im je zanimljivo da provedu dan-dva u ovako neobičnom smeštaju, a ne zato što očekuju luksuz", dodaje on.
Noćenje u ovom neobičnom hotelu košta oko 20 evra.
Svemirski turizam, ali i eksploatacija metala na asteroidima, nisu toliko daleko od nas koliko mislimo, smatra vlasnik kompanije “Svemirske avanture” Erik Anderson. On tvrdi da će za desetak godina biti izgrađeni prvi hoteli u orbiti i da će, ljudi, vremenom, početi da žive u svemiru.
Odlučite šta više odgovara - Kopaonik, Barbados, svemir...
- Nemam nimalo sumnje u umu da će svemirski hoteli postojati u roku od sledećih 10 godina, u orbiti oko Zemlje - izjavio je on za “Rusija danas”. - Iza toga stoji neverovatno dobar poslovni plan, jer milioni ljudi žele da idu u svemir, a tehnologija koja bi obezbedila te hotele je sve bliža i bliža, u smislu isplativosti - naveo je Anderson.
On je istakao da sva istraživanja tržišta koja su ikad urađena pokazuju da 40 odsto ljudi u svetu želi da ode u svemir za vreme svog života.
- Stvar treba samo da dođe do tačke na kojoj oni to mogu da priušte i da bude dovoljno bezbedno - kaže Anderson.
Razvićemo nove lekove u svemiru
Ipak, svemirski turizam je prema njemu samo katalizator, a ne jedini razlog zbog kojeg bi neko išao u svemir.
- Ići ćemo u svemir zbog izvora - izbušićemo asteroide da uzmemo dragocene metale. Ljudi će živeti u svemiru, vršićemo farmaceutska istraživanja, razviti nove lekove. Svemir će postati deo naše ekonomske sfere uticaja, a turizam je fantastični katalizator za to - smatra on.
Anderson ističe da je prvih 30 godina svemirskog istraživanja kontrolisala američka vlada, ali da je sada došlo do toga da privatne kompanije konačno preuzimaju primat.
- Prelomna tačka bila je sredinom ’90-tih, a do toga su vodili razvoj satelita, telekomunikacija i sličnih stvari. Niko ne spori da su to uspešni (vladini) poslovi. Ali sada smo došli do tačke kada komercijalna predstavništva stvaraju svoje svemirske programe i ona će da budu samostalna - kaže Anderson.
Na Ruse uvek možemo da se oslonimo
On smatra da, uprkos nizu incidenata u ruskom svemirskom programu - pad rakete koja je išla na Međunarodnu kosmičku stanicu, letelica koja je trebalo da ode do jednog Marsovog meseca ali nikad nije napustila orbitu - možemo da se oslonimo da Ruse.
- Letelice i rakete “Sojuz” su najbezbednije, imaju najbolju istoriju u pouzdanosti prevoženja ljudi do i od svemira. U ljudskoj istoriji nema letelice koja bi im bila za prineti. NASA koristi njihove letelice da dođe do svemira. Uveren sam da će se ruska svemirska industrija toliko razviti da se slični incidenti neće ponoviti. Svemirski letovi nose rizik sa sobom, koji može da se kontroliše, ali nikada neće biti savršeno - istakao je Anderson.
On kaže da je cilj da tehnologija leta u svemir bude isplativa, odnosno da bude kao kad se leti avionom.
- Možete da sletite u Njujorku ili Moskvi, za dva sata će se posada okrenuti i odleteti dalje. Šatl, na primer, je letelica neverovatnih performasi, veliki doseg ljudskog inženjeringa, ali nije mogao da se koristi ponovo. Međutim, mnoge letelice koje se sada prave, uključujući “Falkona” i “Dragona” (firme SpejsX) idu na takav dizajn da se mogu upotrebiti 10, 100, 1.000 puta. To će smanjiti troškove i, vremenom, omogućiti milionima ljudi da svake godine putuju u svemir - naveo je Anderson.
Ekologija
Anderson ukazuje i na “zelenu” stranu svemirskog putovanja i navodi da je izračunato da je emisija ugljenika tokom lansiranja “Sojuza” samo delić zagađenja koje napravi transatlantski avion. - Gorivo na spejs šatlu je tečni vodonik i tečni kiseonik, a ispust je voda. To nisu stvari koje će bitno uticati na našu okolinu - smatra Anderson.
