Turističke zanimljivosti

[sendi]

10 nepravedno zanemarenih gradova Evrope

10 nepravedno zanemarenih gradova Evrope


B92

Da biste razumeli zašto je Evropa dobila nadimak “Stari kontinent” vredelo bi obići neke pomalo zaboravljene gradove u kojima i dalje živi duh prohujalih vremena.

Valensija (Foto: Michel BUZE / Wikimedia Commons)​

​

Možda su Pariz i Rim najatraktivnije destinacije, ali za one koji žele da upoznaju “pravu” Evropu, zanimljiviji su neki drugi gradovi. Evo našeg odabira:

1. Belincona, Švajcarska

Belincona (Foto: gaspartorriero / Flickr.com)​

​

Okružena Sent Gotard masivom u Švajcarskim Alpima, Belincona (Bellinzona) je divan dom tri najbolje očuvana srednjevekovna zamka u zemlji. Zato je odlična alternativa Lucernu ili Interlakenu.

Grad je zapravo kapija ka Italiji za sve one koji putuju sa severa i predvorje Alpa za one koji dolaze sa juga. Pun je slikovitih uglova i raskrsnica, a neoklasični, italijanski stil divno se uklapa uz stare kućice.

2. Talin, Estonija

Talin (Foto: mdid / Flickr.com)​

​

Ako želite da se kao pomoću vremenske mašine vratite u prošlost, posetite Talin (Tallinn) u Estoniji. UNESKO ga je uvrstio u centar Svetske baštine zbog fantastičnih srednjevekovnih utvrđenja i čitavog lavirinta kaldrmisanih ulica.

Reputaciji viteškog grada ne odmažu ni gotska koplja i velike kule, a raznobojne kuće, bučne pijace, neverovatna utvrđenja i postsovjetska atmosfera dopinose tome da se u Tallinu osetite kao u nekom drugom vremenu.

3. Ravelo, Italija

Ravelo (Foto: The Consortium / Flickr.com)​

​

Ravelo (Ravello) je jedan od najvećih dragulja Italije koji leži na divnom brdu s pogledom na obalu Amalfi. Mala regija poznata je po stablima limuna, a zato i po limonćinu.

Možete posetiti lokalne proizvođače i naučiti kako da sami pripremite to osvežavajuće piće.

4. Valensija, Španija

Gradska skupština, Valensija (Foto: edmenendez / Flickr.com) ​

​

Valensija (Valencia) je univerzitetski grad vrlo dinamičnog života koji je smešten južno od Barselone, na obali paralelnoj sa Balearskim ostrvima. Vrlo nepravedno je zapostavljena, pa većina posetilaca Španije odlazi u Barselonu, Madrid ili Ibicu.

Ipak, ona Ima moćnu istoriju i ogromno kulturno nasleđe, a u njih spada i čuvena kolekcija u tamošnjem muzeju umetnosti pod nazivom “Grad umetnosti i nauka” koju je dizajnirao svetski poznat arhitekta Santjago Kalatrava.

5. Zagreb, Hrvatska

Paviljon umetnosti, Zagreb (Foto: ruscca / Flickr.com)​

​

Stranci ga opisuju kao prestonicu iz bajke, ali je ipak i dalje nepoznat velikom broju svetskih turista. Međutim, u jednom američkom dnevnom listu, menadžer australijske agencije Trafalgar Metju Kameron Smit rekao je da je fasciniran Zagrebom i da je to obavezno mesto za one koji od putovanja traže “nešto drugačije”.

“Od veličanstvene katedrale, do kardinalskih palata, Crkve svetog Marka i Kuće opere, ovaj grad će vas očarati starinskim šarmom”, smatra Smit. “Jedno od najboljih užitaka je da sednete u neki od mnogih kafića i posmatrate prolaznike, ili potrošite nekoliko sati obilazeći muzeje i galerije”.

6. Trir, Nemačka

Trir (Foto: wfbakker2 / Flickr.com)​

​

Najstariji nemački grad Trir (Trier) datira iz 16. godine pre Nove ere kada su ga osnovali Rimljani. Ipak, postao je poznat tek kao rodno mesto Karla Marksa.

Trir, naravno, ima da ponudi mnogo više od toga. Odlična je alternativa Štasburgu i Hajdelbergu jer ima fantastičnu kulturu i istorijsko nasleđe.

7. Kijev, Ukrajina

Kijev (Foto: loriszecchinato / Flickr.com)​

​

Kijev je prestonica i najveći grad u Ukrajini koji važi za jednu od najlepših destinacija u Evropi. Divni neboderi i crkve sa pozlaćenim kupolama se neverovatno uklapaju u pravu fuziju stilova.

Kijev je odlična opcija za turiste koji traže kulturu i istoriju u postsovjetskom periodu i adekvatna je zamena za Moskvu ili Prag.

8. Spoleto, Italija

Spoleto (Foto: ho visto nina volare / Flickr.com)​

​

Ovaj divni grad sasvim je nepravedno zapostavljen od strane putnika . Nalazi se u regiji Umbrija između Firence i Rima i okružen je brojnim srednjevekovnim utvrđenjima i selima. Dok stojite na raskrsnici iz 16. veka, imaćete osećaj kao da ste u nekom muzeju pod vedrim nebom, a čim se maknete iz centra grada možete pronaći brojna arheološka nalazišta drevnih zdanja.

9. Tubingen, Nemačka

Tubingen (Foto: Destination Europe / Flickr.com)​

​

Ako tražite “pravi” nemački grad, Tubingen je odlično mesto za vas. Smešten je na Neckar reci na jugu Nemačke i od Štutgarta udaljen oko 30 kilometara.

Sigurno ćete biti oduševljeni raznobojnim fasadama tradicionalnih kuća i Hohentubingen zamkom koji se nadnosi iznad grada. Uređeni centar srednjevekovnog grada prepun je kafića, taverni, restorana i krčmi, pa možete biti sigurni da ćete biti i pristojno ugošćeni. Možda je i najzanimljivija trospratna zgrada gradske skupštine sa ukrašenim astronomskim časovnikom.

10. Tuluz, Francuska

Tuluz (Foto: Angeoun / Flickr.com)​

​

Tuluz (Toulouse) se nalazi na pola puta između Atlantika i Mediterana i “ukrašen je” divnim srednjevekovnim crkvama i palatama od fasadne cigle. Tuluz mnogi smatraju “francuskim Pragom” i vredi za jedan od najlepših gradova na svetu.

 

[sendi]

15 najneobičnijih smeštaja na svetu

[h=1]15 najneobičnijih smeštaja na svetu
[/h]B92

Svet je prepun luksuznih hotela i lepih mesta na kojima možete prespavati. Međutim, mesta koja se ne ističu po svojoj udobnosti već po ekscentričnosti, su još bolja i zanimljivija.

Cave House Hotel, Kapadokija, Turska (Foto: calflier001 / Flickr.com)​

Pogledajte kakvi sve neobični smeštaji postoje širom sveta, a ako odete na neko od njih, sigurno tu noć nećete zaboraviti.


[h=2]1. Adrere Amellal, Siva, Egipat[/h] Zamislite palatu u sred pustinje i imaćete utisak kako Adrere Amelal izgleda. Ovo mesto se nalazi u sred saharske oaze Siva i udaljena je osam prašnjavih sati vožnje od Kaira.

Okruženo je nepreglednim peskovitim površinama, 18 metara ispod nivoa mora. Palata je izgrađena od soli sa stena i blata, a sveće obasjavaju sobe… Cena: 460 dolara za jednokrevetnu sobu 18 Mansour Mohamed St., Zamalek


[h=2]2. Saugerties Lighthouse, Njujork,SAD[/h]

Saugerties (Foto: Michael Cory / Flickr.com)​

Ovaj predivan obnovljen svetionik, sagrađen je 1869. godine i nalazi se na reci Handson. Do njega možete stići ili brodom ili kratkom šetnjom kroz prirodu, pa je preporučljivo da tamo stignete tokom dana.

Gostima nudi beg iz užurbanog Njujorka, a tamo možete prenoćiti i doručkovati.

Cena: 225 dolara po noćenju 168 Lighthouse Drive Saugerties


[h=2]3. Chapel of Rest, Derbyshire, Engleska[/h] Ova bivša “Kapela odmora” je savršeno mesto za opuštanje i razmišljanje o sopstvenoj smrtnosti. Nalazi se iza ugla mirnog Derbšir groblja i okružena je drevnim nadgrobnim spomenicima. U kapeli možete spavati u velikom bračnom krevetu koji se nalazi na mestu gde je nekada bio smešten oltar.

Cena: od 68 dolara po noćenju North End,


[h=2]4. Elkui Domos, Paihuano, Čile[/h] Ovaj hotel, koji je smešten u Elkui (Elqui) dolini u Čileu, podseća na neko futurističko zdanje. Elkui Domos je skup od sedam geodetskih kupola, od kojih svaka poseduje dva dela za boravak sa prozorom na plafonu koji omogućava divan pogled na nebo.

Sa teleskopom u svakoj kupoli, nikad nećete zaboraviti zašto ste došli baš na to mesto.

Cena: od 120 dolara Camino Publico Pisco Elqui a Horcon.


[h=2]5. Bristolski avion iz 1950, Vaitomo, Novi Zeland[/h] Ovaj avion je jedan od poslednjih savezničkih aviona iz Vijetnama, a sada je pretvoren u motel. Četiri osobe mogu da spavaju u kokpitu i još toliko u repu aviona.

Motel se nalazi u okviru Vudlin parka, gde možete naučiti sve o kulturi ove zemlje.

Cena: od 140 dolara za kokpit I 133 za rep Woodlyn Park


[h=2]6. All-American aluminum trailer, Arizona, SAD[/h]

skidrd / Wikimedia Commons​

Odsednite u jednoj od devet potpuno renoviranih aluminijumskih prikolica u Šejdi Delu. Bilo da je reč o Kraljevskom izdanju iz 1951, opremljenog sa leoparda tepisima, čašama za martini, Iiprefinjenim doručkom ili Polinežanskom, sa ručno rezbarenim barom, crno-belim TV-om i muzikom iz tog perioda koja dolazi sa radija, prikolice će vas vratiti u 1950-tu kada su ljudi šetali otvorenim putem u potrazi za američkim snom.

Cena: 93 dolara po noćenju


[h=2]7. Kadirska kućica na drvetu, Olimpos, Antalija, Turska[/h]

Olimpos (Foto: astique / Flickr.com)​

Na predivnoj turskoj obali nalazi se seoce Olimpus, gde su se hoteli poznati po raznovrsnim smeštajima, naročito po onim koji se nalaze na drvetu. Ovi jednostavni drveni bungalovi koje se nalaze među krošnjama su sve popularniji za turiste.

Kadir, poseduje više od 100 bungalova, i nekoliko većih kabina i kuća.

Cena: od 20 dolara po noćenju


[h=2]8. Blow Up Hall Hotel, Poznan, Poljska[/h] Ovaj bizarni, interaktivni hotel, nazvan po istoimenom filmu iz 1966, dozvoljava gostima da učestvuju u stvaranju umetnosti. Smešten je oko video instalacija i ima 22 apartmana, kao i kolekciju savremene umetnosti. Ne postoji recepcija niti brojeva na vratima, a umesto toga gosti koriste ajfonove za otvaranje soba.

Cena: od 33 dolara po noćenju


[h=2]9. Rêve de Bisons, Ruan, Francuska[/h] Na poljoprivrednom zemljištu u blizini Ruana, možete oživeti nekadašnji način američkog života dok oko vas luta stado bizona. Najbolje je da dođete u julu i možda ćete prisustvovati i rođenjima bizona. Ovde možete doživeti brojne avanture poput vožnje kanuima.

Cena: 82 dolara po noćenju Terres du Muchedent,


[h=2]10. Trullo Azzurro, Pula, Italija[/h]

Trulos (Foto: Marcok / it.wiki)​

Trulosi, male kamene zgrade, poznate su u celoj Puli ali i širom Italije. Tradicionalno su izgrađene bez upotrebe cementa ili maltera i liče na kamene košnice. Njihova jedinstvena konstrukcija čini da spolja izgledaju mnogo manje nego što su unutra; imaju i vrlo debele zidove koje održavaju svežinu tokom letnjih vrelih dana. Cena: od 750-890 dolara za nedelju dana


[h=2]11. Hostel Cecilia, Ljubljana, Slovenija[/h] Hotel Cecilija u Ljubljani je nekada bio zatvor. Sobe i dalje imaju rešetke na prozorima, a vrata su teška i sa katancima. Međutim, nakon restauracije sobe su ipak mnogo udobnije nego kada su zatvorenici boravili u njima. Hostel se nalazi i na odličnoj lokaciji za istraživanje grada, a cene su vrlo povoljne.

Cena: 20 dolara po noćenju


[h=2]12. Swiss Customs Post, Hauterive-la-Fresse, Francuska[/h] Ovaj prelepi stari pansion nalazi se u planinama Jure. usred bujne livade i borove šume; nudi udoban smeštaj u prelepom ambijentu, koji će vam omogućiti da nekoliko dana živite životom junaka iz filma “Moje pesme moji snovi.”

Ona takođe označava i granicu Le Saugeais, male Republike Francuske koja ima svog predsednika, svoj jezik, pa čak i svoju nacionalnu himnu.

Cena: 110 dolara po noćenju


[h=2]13. Gamirasu hotel-pećina, Turska[/h]

Gamirasu (Foto: Darcy McCarty / Flickr.com)​

Spavanje u pećini je vrlo udobno, ili bar tako tvrde iz uprave ovog hotela. Ovde se nalazi 30 soba, a pećina, koja je stara preko 1.000 godina, je u vizantijsko vreme služila monasima za povlačenje.

Cena: 130 dolara po noćenju


[h=2]14. Poseidon Undersea Resort, Fidži[/h] Smešten 12 metara ispod površina plave lagune na Fidžiju, do ovog podvodnog resorta stižete liftom. Ovo mesto poseduje sve kvalitete hotela sa pet zvezdica, s tim što su i zidovi uglavnom providni tako da možete uživati u pogledu na podvodni svet.

Cena: 15.000 dolara za nedelju dana, u cenu je uključen i transport, 2 noćenja u posebnom apartmanu, ronjenje i ispijanje vina.


[h=2]15. Nine Hours, Kjoto[/h] “The Nine Hours” je hotel čije su sobe u obliku kapsula. Dok sam hotel pruža dovoljno prostora, uključujući i kupatila, gosti spavaju u ojačane plastičnim kapsulama, koje imaju sve uobičajene pogodnosti, kao što su TV, radio, osvetljenje i pristup alarmu.

Savršeno mesto ako ne patite od klaustrofobije.

Cena: 64 dolara noćenje

 

[crvendac_011]

Tražite uzbuđenje!? Surfujte po vulkanu!

Tražite uzbuđenje!? Surfujte po vulkanu!

Za mnoge, gledanje vulkana koji bljuje lavu 1.000 metara u vis je dovoljno uzbudljiv prizor. Ali adrenalinski zavisnici smatraju da to nije dovoljno: oni žele da se spuste na dasci za surfovanje po ivici aktivnog vulkana sa 80 kilometara na sat!



"Surfovanje vulkana" je postalo popularno među turistima nakon što ga je otkrio australijanac Darin Veb davne 2005. godine. Veb je pokušavao da učini atraktivnijim Bigfoot Hostel u Leonu, gradu u planinama južne Nikaragve. Kao vatreni ljubitelj snouborda, on je video potencijal i počeo da eksperimentiše sa dušecima i pločma za surf na 2,388 metara visokom Čero Negro vulkanu.

Na kraju je bio zadovoljan silaskom na tabli od iverice ojačanoj metalom na kojoj je mogao da sedi dok se spušta niz vulkan pod uglom od 41 stepeni.

S obzirom da je poslednja erupcija na Čero Negra zabeležena 1999. godine i može da se ponovi u svakom trenutku, surfovanje po obodima ovog vulkana je "najnoviji najvreliji ekstremni sport" u zajednici putujućih avanturista od kojih je 10.000 već isprobalo ovaj novi adrenalinski sport.

Laura Siciliano-Rozen je napisala svoje iskustvo u Njujork Tajmsu: "Odmah sam shvatila da je vikanje dok se spuštate loša ideja: šljunak i prašina su uletali u sve, uključujući usta. Za razliku od glatkog, mekog spusta na pesku, vožnja po vulkanu je bila puna rupa, a buka zaglušujuća."

Pre nego što je promovisano surfovanje na vulkanu, 2003. godine, jedan ekstremni sportista se slupao i dobro ispekao na Čero Negri. Francuz Erik Barone odlučio je da se provoza biciklom i čak uspeo da obori brzinski rekord od 172 kilometra na sat. Međutim, zamalo je umro: kada je dostigao maksimalnu brzinu, njegov bicikl spontano se raspao pod njim, ostavljajući ga sa pet slomljenih rebara, dislociranim ramenom i pocepanim mišićima na rukama, piše u Riplijevoj zbirci "Verovali ili ne".

Izvor: S media

 

[belja91]

Odmor iz snova u zatvoru

[h=1]Odmor iz snova u zatvoru
[/h]U hotelu „Alkatraz", koji se nalazi u zapadnom delu nemačkog grada Kajzerslauterna, gosti koji noć žele da provedu iza rešetaka za to iskustvo iskeširaće 52 evra.

Hotel je nekada zaista bio zatvor, a zgradu su kupila dva advokata i preuredili je u jedan od najzanimljivijih evropskih hotela.

Od soba koje stvarno izgledaju kao ćelije, do hotelskog bara koji okružuju zatvorske rešetke, vlasnici „Alkatraza" bili su odlučni u nameri da sačuvaju iskonski duh i ugođaj zgrade.

"Napravili smo pustolovni hotel s jedinstvenim ambijentom, sačuvali smo originalni zatvorski ugođaj," kaže suvlasnik hotela Andreas Kiš.

Baš kao u zatvoru, u spavaćim sobama, odnosno ćelijama, nalaze se toaleti, pa se može postaviti pitanje kakvi bi ljudi izdvojili 52 evra da bi spavali odmah pored WC školjke?

"Naša ciljna grupa su tipični gosti hotela koji su u potrazi za klasično modernom sobom, ali imamo i goste koji žele da provedu noć u ćeliji i osete kako je to biti u zatvoru.

Ako žele, takvim osobama dajemo pidžame na zatvorske prugice na kojima je ušiveno baš njihovo ime - objašnjava Kiš.

Iako su na prozorima ćelija i dalje postavljene rešetke, jednom kada posetioci u potpunosti iskuse sve čari hotela „Alkatraz" iz njega mogu da izađu kad god to požele.

B92

 

[sendi]

10 zanimljivosti o Njujorku

[h=1]10 zanimljivosti o Njujorku
[/h]B92

Pored informacija koje ćete pronaći u svakom vodiču, svaki grad krije i nekoliko zanimljivosti. Njujork ih ima u izobilju.

Njujork (Foto: S J Pinkney / Flickr.com)

​

1. Kineska četvrt Njujorka najveća je kineska zajednica na zapadnoj hemisferi.

2. Za štampu nedeljnog uzdanja New Yourk Times-a potrebno je 75.000 stabala drveća.

Outerbridge Crossing (Foto: dsearls / Flickr.com)

​

3. The Outerbridge Crossing koji povezuje Stejten Ajland i Nju Džerzi ime je dobio u čast prvog predsednika njujorške luke - Eugenius Harvey Outerbridge.

4. Majonez Hellmann’s, najpoznatija svetska marka ovog preliva, prvi put je predstavljen u Hellmann’s Delicatessen u Long Ajland Sitiju, u Kvinsu početkom 20. veka.

5. Brunklinški dečiji muzej bio je prvi muzej na svetu namenjen isključivo deci.

Washington Square Park (Foto: LWY / Flickr.com

​

6. Washington Square Park prvobitno je bilo groblje za žrtve žute groznice, a kasnije mesto javnih pogubljenja.

7. Calvary groblje otvoreno u Kvinsu 1848. predstavlja mesto gde je sahranjeno skoro 3 miliona ljudi, više nego na bilo kom drugom groblju u SAD.

Njujorška podzemna železnica (Foto: adpowers / Flickr.com)

​

8. Dužine 1.244 km, njujorški sistem podzemne železnice 130 km je duži od sisitema autoputeva kroz državu Njujork.

9. Godišnje se na ulicama Njujorka snimi oko 40.000 scena – uključujući reklame, filmove, televizijske emisije i serije, muzičke spotove i dokumentarce.

10. The Dead Rabbits (Mrtvi zečevi) i druge bande koje se pominju u filmu “Bande Njujorka” zaista su postojale u ovom gradu u 19. veku. Lik Bila “Mesara” Katinga igra glumac Danijel Dej-Luis, a zasnovan je na ozloglašenom vođi bande Bilu “Mesaru” Polu.

 

[sendi]

Sve kuće beskućnika Mocarta

[h=1]Sve kuće beskućnika Mocarta
[/h] Izvor: Danas.rs |

U knjizi "Via Vienna", jednom od mojih vodiča po Beču, Mile Stojić negoduje zbog otvaranja još jednog dućana američkog lanca "Mostly Mozart", u Kerntner štrase, veruje da bi Mocart, kad bi ustao iz groba, "sve te slatkaste tezge razbacao po ulici".

SteveLage / Flickr.com

​

I ja mislim da je stavljanjem Mocartovog lika na kojekakve drangulije okvir dobrog ukusa znatno prekoračen. Za inat neću da kupim "mocart kugle", niti bilo šta slično - toliko od mene!

Mnogo mi je važnije da vidim Mocartov beli spomenik u Folksgartenu i kuću u Domgase 5, gde se najduže skrasio - dve i po godine (1784 - 1787).

Kuća se nalazi iza Katedrale sv. Stefana, u maloj uskoj i hladovitoj ulici gde zamire gradska vreva iako je gužva u Kertner štrase na tri minuta hoda.

Tu gde je danas muzej, komponovao je Mocart "Figarovu ženidbu". Kuća se zato zove i Figarova. Ovde je često dolazio Hajdn, da s Mocartom igra bilijar i 16-godišnji Betoven, talentovani momak iz Bona.

Ostale su zapisane reči tada 50-godišnjeg Hajdna da većeg kompozitora od Mocarta nije sreo, dok je sam Mocart genija prepoznao u mladom Betovenu, rekavši: "Obratite na njega pažnju, on će prevrnuti svet."

Kuća u Domgase rekonstruisana je i otvorena za posetioce 26. januara 2006 - tačno na 250. godišnjicu Mocartovog rođenja. Njegov stan je na prvom spratu, drugi je posvećen njegovim operama, dok je na trećem prikazan Beč iz onog doba.

U prizemlju se nalaze bistro "Figaro" i muzejska prodavnica, a u suterenu koncertna sala.

Od januara do septembra 2011. godine kuću je posetilo 750.000 ljudi. Ulaz košta 10 evra, a otvorena je svakog dana od 10 do 19 sati.

Ispostavilo se, međutim, da nije tačno, kao što se tvrdi, da je ovo jedina i sačuvana Mocartova kuća. Slučajno, u ulici Milh, nailazim na kuću u kojoj je Mocart takođe stanovao. Kratko, doduše, samo četiri meseca, kako nas obaveštava ploča kod ulaznih vrata.

Tu je počeo da komponuje "Otmicu iz Saraja" - i tu je sreo Konstancu, svoju buduću ženu. Bila je to kuća njene majke, udovice Veber, gde je, na drugom spratu, stanovala i ona, sa svoje tri još neudate kćeri.

Mocart se iz ulice Milh preselio na Graben, u veliku lepu zgradu (broj 27), ispred koje se uzdiže Stub kuge, a u prizemlju se širi velika parfimerija. Tu je završio "Otmicu iz Saraja".

Ova opera, u kojoj se glavna ženska ličnost zove Konstanca, izvedena je sledeće godine u Burgteatru, doživela je uspeh, a premijeri je prisustvovao i car, Jozef II, najstariji sin Marije Terezije. Mocart je sahranjen na groblju za siromahe, ne zna se ni u kom grobu.

Nadgrobni spomenik podignut je kasnije, nad praznim grobom. Večiti podstanar Mocart nema, dakle, ni večnu kuću. Mozart je umro 5. decembra 1791, pre 220 godina, u ulici Rauhenštajn broj 8, u kući koja je srušena još 1847.

 

[sendi]

Spavajte u kućici Freda Kremenka

[h=1]Spavajte u kućici Freda Kremenka
[/h]B92

Odmaralište u Tajlandu, u provinciji Račaburi, pruža turistima priliku da spavaju u „vilama” u obliku likova iz crtaća „Porodica Kremenko” (The Flinstones).

Foto: suanpeung-resort.com

​

Na dva i po sata vožnje jugo-zapadno od Bangkoka, nalazi se odmaralište Suan Peung Resort, izgrađeno po uzoru na praistorijski Kamengrad (Bedrock), dom ovih crtanih junaka.

Foto: suanpeung-resort.com

​

Gosti mogu da borave u kućicama u obliku Freda, Vilme, Barnija, Beti i Dina. Tu se naazi i restoran "Bam Bam", ali nažalost na meniju nema pljeskavica od brontosaurusa. Samo tajlandski specijaliteti.

Cena noćenja se kreće od 160 dolara u Betinoj kućici do 207 dolara u Fredovoj. Najveća kuća je Dinova, u koju staje šest osoba, i koja košta 383 dolara za noć.

Foto: suanpeung-resort.com

​

Ovo, međutim, nije mesto za mir i tišinu, uprkos tome što je okruženo božanstvenim brdima Račaburija.

Odmaralište je postalo lokalna turistička atrakcija i vrvi od stranaca (i lokalaca) koji jure naokolo sa foto-aparatima.

Iz Bangkoka postoji direktna autobuska linija do ovog mesta.

 

[crvendac_011]

Hotel u Tirolu nudi erotsku terapiju

Hotel u Tirolu nudi erotsku terapiju

Za sve one koji žele da ožive strast u vezama, Falkensteiner Hotel & Royal Spa u austrijskom Zefeldu ima rešenje.



Profesionalno savetovanje stručnjaka o senzualnosti uklopljeno u stilski odmor pun užitaka pomoći će vam da se oslobodite svakodnevice, slobodno izrazite svoje želje i ideje, a da se pri tom koncentrišete na svog partnera.

Pod motom "Ljubav, strast i životni kompas" seksualni terapeut Bernhard Moric i tim hotela upućuju goste u oživljenu ljubavnu vezu, erotsku avanturu ili novo životno poglavlje.

"Prema anketi koju je sprovela ugledna agencija za posredovanje partnera ElitePartner, 45,7% ispitanih muškaraca i 47,1% ispitanih žena smatra kako je ispunjen seksualni život vrlo važan u dugotrajnoj vezi. A našim EroSPA želimo da podstaknemo upravo to", kaže Moritz. Osim parova, pozvani su i samci i oni koji putuju sami.

Obnavljanje prošlih veza, lečenje rana ostavljenih, ponovno otkrivanje svoga tela ili dobijanje podsticaja za otvaranje prema novim poznanstvima uklopljeno je u luksuznu i opuštenu atmosferu hotela s četiri zvezdice na tirolskoj visoravni.

Savjetovanje parova i seksualno savetovanje temelje se na principima i metodama sistematske terapije. Kao dopuna koriste se i metode iz telesne terapije, tantričke tehnike, 'Touch for health', kao i reiki i rad s energijama i savetovanja. Bernhard Moric sastavlja programe koji odgovaraju individualnim željama, problemima i potrebama parova.

"Tačka na i je prekrasan ambijent u našem hotelu s četiri zvezdice, koji je okružen čarobnom panoramom i adut je za uživanje. Wellness ceremonije i poseta 'privatnoj spa-sobi' s azijskom luksuznom kabinom i slanom pećinom pomažu da opet doživite osećaj zajedništva. Dosada se sigurno neće pojaviti, dok su erotski trenuci obavezni na dnevnom meniju.

Ukoliko neko nakon terapije dobije želju da provede neko vreme u samoći, dakle da pronađe vreme za sebe, Falkensteiner Hotel & Spa Royal Seefeld savršeno je mesto i za to', kaže direktorka hotela Marina Albasini.
Izvor: B92

 

[sendi]

Ture po Černobilju i Severnoj Koreji

Ture po Černobilju i Severnoj Koreji

IZVOR: T-PORTAL.HR
​

Černobilj je trenutno najpopularnija destinacija među turistima koji vole nešto izazovnija odredišta, ali sve više raste interes i za posetom Severnoj Koreji.


​

​

​

Većina ljudi mašta o putovanjima na Karibe, Tenerife ili neke druge poznate i daleke destinacije. Međutim, ima i onih čiji se ukus razlikuje, pa će, umesto uživanja na nekoj egzotičnoj plaži s belim pijeskom, radije izabrati razgledanje Černobilja.

Upravo za takve turiste specijalizovala se britanska turistička agencija Lupine Travel. Trenutno u ponudi ima putovanja u Severnu Koreju, Turkmenistan, Černobil i Iran. Zasigurno najaktualnije i najzanimljivije je ono za Severnu Koreju.

Putuje se 1. februara, a za tri dana potrebno je izdvojiti 599 eura. U cenu su uračunati viza, karte za vožnju vozom, hoteli, obroci i vodiči, a trodnevni raspored obiluje brojnim zanimljivim aktivnostima poput razgledanja prirodnih i kulturnih znamenitosti.

"Putovanje u Severnu Koreju nije vrsta odmora za koju će se odlučiti većina ljudi, ali zainteresovanih ima i reč je o ljudima koji zaista žele da vide ti zemlju. Posebno je zanimljivo videti tako neobičnu zemlju koja je već dugo odsečena od sveta. To je nešto kao putovanje kroz vrijeme.

Ovaj aranžman posebno je zanimljiv sada nakon smrti Kim Jong–ila jer ljudi žele da vide reakcije tamošnjeg stanovništva nakon njegove smrti", pojasnio je za Dilan Haris iz agencije Lupine Travel.

​

​

​

Iako interes za posetu Severnoj Koreji raste, najpopularnija destinacija i dalje je Černobilj.

"Većina ljudi koja žele da posete Černobilj uglavnom su fotografi, ali i studenti prirodnih nauka. Ipak ima i običnih turista koji žele da vide napušteni grad. Poseta tom gradu je i dobro upozorenje ljudima na sve opasnosti koje nastaju kao posedica nuklearnih aktivnosti. Na neki način, ljudi se osveste uz tu snažnu nuklearnu moć. Uz to, većina novca od turista ide u fond za izgradnju novoga sarkofaga za reaktor", naglasio je Haris.

Kaže da je nekim turistima dosadila tradicionalna ponuda destinacija i upravo među njima oni su pronašli svoje mesto.

"Postoje ljudi koje izležavanje na plažama jednostavno više ne zadovoljava. To su ljudi koji vole da putuju i vole malo izazovnije destinacije. Naši turisti vrlo su zadovoljni. Smatraju da su naša putovanja edukativna. Mnogi su promenili mišljenje o Iranu i Severnoj Koreji nakon što su ih posetili. Promenili su mišljenje o tamošnjim ljudima, a koje su izgradili na osnovu medijske slike koja im se stalno prezentuje u njihovim zemljama."

Iako je agencija Lupine Travel britanska, njihovim uslugama koriste se turisti iz različitih zemalja. Kako kažu, oko 40 posto njihovih klijenata dolazi iz Velike Britanije, a ostalih 60 posto čine turisti iz zapadne i srednje Evrope, Severne Amerike i Australije.

Veruju da će se za takva putovanja zainteresovati i ostali, posebno zato što su uveli i neke nove aktivnosti poput amaterskog golf turnira u Severnoj Koreji i Iranu. Prvi turniri su već održani, a turisti su, kako ističu, bili prezadovoljni.

​

 

[sendi]

6 raskrinkanih mitova o letenju

[h=1]6 raskrinkanih mitova o letenju
[/h]B92

Zašto se osećamo loše u toku letenja avionom? Zbog čega nas stjuardese teraju da se saginjemo i zašto smo primorani da jedemo raznorazne "bućkuriše"?

Trinity / Flickr.com​

Instrukcije koje dobijamo pre nego što naš avion poleti su prilično rigorozne. Zašto treba da ih poštujemo? Predstavljamo vam nekoliko mitova i istina o letenju avionom koji će vam biti korisni za buduće putovanje.


[h=2]1. Stjuardese govore kao kiborzi[/h]

MJ/TR (´･ω･) / Flickr.com​

Mit: Stjuardese su roboti koji naređuju

Činjenica: Njima je potrebno da saslušate i sarađujete. One često govore naređivačkim tonom i na “robotski način” kako bi privukle pažnju putnika.

Reći će vam da “se uspravite na sedištu” i da “vežete pojas”.


[h=2]2. Zbog čega prozori moraju biti bez roletne, a sedišta uspravljena?[/h] Mit: To se radi da bi avion bio pripremljen za sledeću turu putnika.

Činjenica: Ovo je sigurnosna mera. Ukoliko podignemo roletnu pre sletanja, moći ćemo da znamo potencijalne opasnosti na vreme. Tada bilo šta sumnjivo ili opasno može na vreme da se prijavi stjuardesi.

Kada je reč o držanju sedišta pod uglom od 90 stepeni, zapravo je to preventiva za neželjene efekte snažnog udara aviona o zemlju. Razlika između tih nekoliko centimetara smanjuje udaljenost glave i sedišta ispred vas i može da vam u odsudnom trenutku spasi život.

Takođe, omogućava putniku koji sedi iza da se lakše evakuiše.


[h=2]3. Zbog čega se razbolimo od leta?[/h] Mit: Razbolevamo se zbog vazduha koji cirkuliše po avionu

Činjenica: Vazduh u avionu je pročišćen, a razbolevamo se zbog dodirivanja svega i svačega. Sudeći prema istraživanjima kompanije Beoeing, kabinski vazuh se stalno zamenjuje spoljnim, svežim.

Takođe, ovaj vazduh prolazi kroz filtere koji uklanjaju 99,7 odsto svih patogena poput bakterija i virusa. Međutim, površine koje se često koriste, kao što su jastuci, nasloni za ruke, sedišta i toaleti su malo manje “sterilni”, a njih dotakne stotine putnika u jednom danu.

Eksperti za mikrobiologiju kažu da je toilet papir koji dotakne 50 putnika mnogo veći razlog što će se neko razboleti, nego vazduh.

Savet: Nemojte se zamarati maskom za lice, već koristite maramice ili gel za dezinfekciju.


[h=2]4. Zbog čega je hrana u avionu tako grozna?[/h]

Like_the_Grand_Canyon / Flickr.com​

Mit: Hrana nije ukusna jer je jeftina i kupljena već polupripremljena.

Činjenica: Hrana u avionu je zapravo ukusna, a ono što nam ide na živce je zvuk motora. Teško je to tek tako prihvatiti, ali članak sa Univerziteta u Mančesteru ukazuje da je “efekat buke na doživljaj hrane toliko snažan da odvlači pažnju od ukusa i preusmerava je na zvuk".

U istoj studiji, istraživač Endi Vuds je davao razne vrste hrane ispitanicima dok su jeli u tišini ili su imali slušalice kroz koje su bili izloženi nekoj buci.

On je shvatio da buka remeti percepciju ukusa, tako što sve postaje mnogo bljutavije, a osećaj za hrskavost se povećava. Tako da snažna i konstantna buka koja potiče od motora aviona ima isti efekat.


[h=2]5. Zbog čega se saginjemo?[/h] Mit: Saginjemo se da bismo se osećali kao da imamo šansu za preživljavanje, osigurali stabilnost i mir tokom vanrednih situacija i da bi nam se u slučaju pada sačuvali zubi na osnovu kojih će nas patolozi identifikovati.

Činjenica: Dokazano je da putnici koji se saviju uvek imaju manje ozbiljne povrede od ostalih putnika. Takođe, ovaj položaj pomaže da smanjimo jačinu drugog udara, tako što ćemo telo (a posebno glavu) staviti u položaj kojim ćemo se priljubiti na površinu sedišta ispred.

Drugi razlog je da sprečimo suviše trzanja tamo-ovamo, za koje znamo da uvek može dovesti do povrede.


[h=2]6. Zbog čega gasimo mobilne telefone?[/h]

IK's World Trip / Flickr.com​

Mit: Mobilni telefoni utiču na uređaje u avionu.

Činjenica: Aviokompanije poštuju uputstva za letenje koja izričito zabranjuju korišćenje elektronskih uređaja iako nedostaju dokazi da oni stvarno utiču na sisteme u avionu.

Aviokompanije zapravo nisu 100 odsto sigurne da će telefoni imati nekog lošeg efekta na aparaturu. Štaviše, nedavno istraživanje je pokazalo da je oko 6,5 miliona putnika za godinu dana ostavilo mobilne telefone neko vreme uključene tokom leta i letelo bez problema.

Međutim, organizacije koje se bave utvrđivanjem bezbednosti na letovima zabranjuju korišćenje mobilnih telefona i drugih elektronskih uređaja osim ako je apsolutno dokazano da nemaju nikakav uticaj na elektroniku.

Da bi bilo odobreno korišćenje mobilnih telefona tokom leta, aviokompanije bi morale da testiraju svaki model telefona ponaosob sa svakim modelom aviona da bi bili sigurni da nema nikakvog uticaja, a to je preskupo. Mnogo je lakše zamoliti putnike da isključe svoje telefone.