Turističke zanimljivosti

[crvendac_011]

U Americi cveta baštenski turizam

06. 06. 2011. 08:00h| Vestionline

U Americi cveta baštenski turizam
​

Sve veći broj američkih gradova poziva turiste da se zaustave u njihovom mestu i osete miris ruža, u nadi da će probati i lokalnu hranu, posetiti turističke atrakcije i potrošiti nešto novca.

​

Baštenski turizam hit u SAD

Baštenski turizam je prosto "procvetao" u Sjedinjenim Američkim Državama u poslednje vreme - Bafalo ima svoj godišnji Baštenski festival, Ročester ima Festival ljiljana, Albani Dan lala, Severna Karolina Festival azaleja...

Svake godine u SAD održi se oko 3.000 manifestacija vezanih za uzgoj cveća, izjavio je za AP Ričard Benfild, autor knjige "Baštenski turizam".

On procenjuje da je baštenski turizam jedna od oblasti koja se najbrže razvija u SAD

i ne privlači samo starije ljude, već i one mlađe koji su jednostavno željni da udahnu svež vazduh.

"Kada govorimo o našem društvu, postoji element potrage za lepotom, ljudi su umorni od sterilnih, sivih, urbanih stvari... Mnoge studije ukazuju da flora i fauna čine mnogo za ljudski duh", naveo je Benfild. Bafalo, koji se priprema za 17. šetnju kroz svoje bašte, poseti oko 45.000 do 50.000 ljudi.

Organizatori su utvrdili da je prošle godine bilo posetilaca iz 36 američkih država i Kanade, da su u proseku potrošili 68 dolara i da većina njih odlazi na bar još tri manifestacije vezane za cveće i baštovanstvo.

Toliko prisustvo ljudi inspirisalo je organizatore da umesto skupa koji je prvobitno bio organizovan preko vikenda, organizuju petonedeljni program šetnje, seminara i drugih aktivnosti tokom kojih su mnoge privatne bašte otvorene za posetioce, može da se vidi Japanska bašta, poklon iz Kanazave, bašta ruža u parku Delaver...
​

Bafalo inspiriše i ostale gradove

U Albaniju na godišnjem festivalu lala, organizatori ne samo da turistima nude da vide spektakularnih 200.000 lala, već organizuju i izbor Kraljice lala i još mnogo toga zbog čega taj grad tokom vikenda, kada se održava festival lala. poseti oko 80.000 ljudi.

Bafalo je inspirisao i Džen Kius, koja se bavi baštovanstvom u Klivlendu, da organizuje klivlendsku baštensku šetnju koja se održava 25. juna i obuhvata obilazak bašti, ali i farmi, vinograda i voćnjaka.

"Dobili smo i ogromnu podršku. Klivlandska botanička bašta se ponudila da organizuje zabavu za 300 ljudi, iako to nismo tražili", istakla je Kius.

​

Sve više baštovana u SAD

Koliko je svojevrsna pomama za baštenskim turizmom zahvatila SAD svedoče i podaci da je broj porodica koje se bavi baštovanstvom povećan u poslednje vreme za dva miliona i sada iznosi 83 miliona domaćinstava.

"Nikoga cveće ne može da razočara na kraju napornog dana. Cveće ne razočarava", zaključio je Benfild.




​

 

[macula]

Najbolja tajna ostrva na Zemlji

Najbolja tajna ostrva na Zemlji​

Za sve one koji žude za belim peščanim plažama, slanim povetarcima, sveže uhvaćenim morskim plodovima i naravno bez gužve trebaju da posete neke od svetskih skrivenih ostrva.​

urbanstandard

Skopelos – Grčka
​

Holivudski skauti su u potrazi za savršenom filskom lokacijom, preskočili poularno mesto Mikonos u Grčakoj i stigli do Skopolisa. Ovo mesto se nalazi na jedan sat vožnje trajektom od Skijatosa. Ostrvo Skopolis je savršeno mesto za odmor ( skrivene uvale, plave tavern, stotine crkava iz vizantiske ere). Holivud je upravo na ovom ostrvu pronašao idealnu plažu ( Kastana) za film Mamma Mia .

​

Caje Kaulker- Beliz
​

Ovo je malo koralno ostrvo u blizini obale Beliz u Karipskom moru. Dolazak do beliza je moguć putem vodenog taksija ili malim avionom. U poslednjih nekoliko godina ostrvo je postal popularna destinacija. Ima preko 30 malih hotela, veliki broj prodavnica i restorana. Ukoliko ste u prilici iddealno vreme posete je od 1-3 jula kada se održava festival jastoga.

Simson Cay- Bahami
​

Delimično je zaštićen od komercijalnih aktivnosti. Od 1959.godine je postalo popularno ostrvo ali ima I dosta privilegovanih zemljoposednika kao što je Džoni Dep. Međutim gosti ovog ostrva mogu da uživaju u morskim grebenima kao i izolovanim ostrvima. Na Sampson klubu je najbolji zalazak sunca koji ćete doživeti.

Gozo – Malta​

Ovo je malo mediteransko ostrvo na kome je Odisej bio “zarobljen” posle Trojanskog rata. Samo jednim pogledom na taj prekrasni pejzaž ga je tamo zadržao sedam godina. Ono što vas tamo može ostaviti bez daha jeste valjanje brežuljcima, stare tvrđave, kao i tvrđave iz bronzanog perioda.

Andamanska ostrva- Indija​

Ovih 550 koralnih ostrva mogu biti paravi beg iz svakodnevice sa dodatnom dozom culture. Tamo još uvek možete videti nekoliko starih autohtonih plemena. Ostrvo Havelock je samo na dva sata vožnje trajaktom iz Port Blera, verovatno je i najprivlačnije zahvaljujući neverovatnim belim plažama. Ono što svakako morate uraditi tamo jested a se upoznate sa istoriskim područjima sela ostrva Vinis.

​

Rodrigez- Mauricijus​

Sa svojim zelenim dolinama i brojnim ostrvima predstavlja raj za planinare i surfere. Ovo ostrvo zaključano je u plitkim lagunama, podseća na oblik velike ribe. U godinama prošlosti princ Vilijam ga je rado posećivao.

 

[macula]

Doborodošli u budućnost u hotelu Yotel

Doborodošli u budućnost u hotelu Yotel​

Raj za turiste, ljubitelje savremenih tehnologija, nalazi se u Njujorku. Tamo je otvoren hotel u kojem su "zaposleni" roboti. Ne donese baš doručak u krevet, ali i ne očekuju napojnicu.​

Kada stignete u "Yotel" u Njujorku, dočekaće vas Yobot - potomak robota koji rade u fabrikama automobila. On će preuzeti vaš prtljag, ali ćete se na recepciji prijaviti sami.

Na ulazu u hotel se nalazi automatizovani sistem koji "čekira" goste ljubazno upućuje: "Dobrodošli". Svaki gost dobija specijalnu karticu koja je multifunkcionalna zahvaljujući RFID tehnologiji.

Hotel ima 669 soba sa besplatnim bežičnim internetom, krevetom koji se podešava, stočićem koji je ujedno i postolje za laptop i sef za odlaganje istog kada gost na neko vreme napusti sobu.

Tu je i HD televizor od 32 inča, polica sa audio kablovima za razne elektronske uređaje, udubljenje u zidu za ključeve, sitan novac i slične male predmete. Na svakom spratu se nalazi zajednička kuhinja.

Osobenost ovog hotela nisu samo roboti i sve što uz to ide, već i sama arhitektura. "Sobe su veoma male jer je namera da se uštedi na prostoru, umanje troškovi i poveća profitabilnost“, objasnio je izvršni direktor ovog lanca hotela, Džerard Grin.

Najveća soba zauzima svega 15 metara kvadratnih, a sve sobe imaju oblik “čaura“.

Ovakavi hoteli se, takođe, nalaze i na londonskim aerodromima Gatwick i Heathrow, kao i na amsterdamskom Schipholu, a noćenje košta od 150 dolara. Oni koji se prijave preko Facebooka dobijaju popust.

Ako želite da posetite ovaj hotel, a niste baš stručnjak za savremenu tehnologiju, ne brinite kako ćete da pustite vodu u toaletu, otvorite vrata od sobe, uključite TV... hotelsko osoblje, od krvi i mesa, je ipak u blizini.

Foto galeriju pogledajte OVDE.

(MONDO)

 

[crvendac_011]

Najneobičniji restorani u svetu

Najneobičniji restorani u svetu

M. Pavković | 20. jun 2011. 11:38 | Večernje novosti

U Indijskom okeanu, na Maldivima, gosti uživaju u ukusnim zalogajima u akvarijumu. Večera na nebu na platformi visine 50 metara, goste do svojih mesta nose kranovi.
​

​

Ko ne uživa u restoranima, u atmosferi tih zavodljivih prostora, njihovom ambijentu, i, naravno, hrani! A ona tamo ima zaista drugačiji ukus. A još kada su ukusni i slasni zalogaji spremljeni rukom najboljih kuvara uz vrhunska pića koja „miluju“ nepce... Gosti, stoga, žele puni užitak i u ambijentu, koji će pojačati uživanje u hrani. Kada se osećaj za ukus i miris udruže sa ostalim čulima, rezultat je nesvakidašnji i za njega su hedonisti spremni da izdvoje basnoslovne sume novca.Baš za takve, probrane goste, kreativni vlasnici restorana osmišljaju krajnje neobičnu atmosferu ili način konzumiranja hrane. I spremni su na svakakve ludosti, a granice se iz dana u dan pomeraju.
​

U svetu postoji nekoliko lokala koji osim izuzetnih specijaliteta nude posetiocima i "šok efekat", i interesovanje je toliko da je neophodno rezervisati mesto nedeljama, čak i mesecima ranije.
Gastronomski egzibicionisti spremni su da se vinu nebu pod oblake ili zarone u more, da leže u krevetu, sede na toaletnoj šolji, kao i da budu okružene hladnokrvnim ubicama osuđenim na više do 25 godina zatvora.
​

GURMANSKI UŽITAK POD MOREM
Pet metara ispod površine Indijskog okeana, na Maldivima, postoji ekskluzivni restoran-akvarijum koji ima samo šest stolova. Posebnu atmosferu naglašava plafon i zidovi od stakla kroz koji se vidi podvodni svet.
Gosti uživaju u ukusnim zalogajima dok ribe plivaju oko njih i radoznalo ih posmatraju. U izgradnju i opremanje ovog neobičnog restorana uloženo je čak pet miliona dolara, a probrani klijenti u prilici su da uživaju u rakovima, majonezu sa tartufima i sličnim đakonijama.



VEČERA NA NEBU
Za osobe koje bi radije obedovale na visini, otvoreni su takvi restorani u Parizu, Briselu, Dubaiju, Istanbulu i Johanesburgu. Kompanija "Dinner in the Sky" (večera na nebu), izgradila je restorane na platformama visokim 50 metara, a goste do svojih mesta nose - kranovi.
Pored kuvara i kelnera, angažovani su i animatori, a uslov da se nađete " na nebu" je da ste viši od 1,50 m i da ste veoma bogati. Osam časova ovog zadovoljstva košta oko 25.000 evra. A kada poželite da odete do toaleta, dovoljno je da obavestite konobara i za manje od minut kran će vas spustiti na zemlju.

HEDONIZAM U KREVETU
Obedovanje u krevetu odraz je hedonizma, a baš to je svojim gostima priuštio lanac restorana "The Supperclub" u San Francisku, Amsterdamu, Istanbulu i Singapuru.
Zabava počinje koktelima, a tačno u 20 časova gosti se odvode do udobnih kreveta, gde im se poslužuje obilna večera. Ispred kreveta se nalazi kuhinja, tako da gosti mogu da prate majstorije veštih kulinara. Ovo nije nikakav novitet modernog doba, na identičan način su uživali stari Rimljani na svojim zabavama.

RUČAK U TOALETU
Tajvanski "Modern Toilet Restaurant" inspirisan je toaletima. Dok gosti sede na ve-ce šoljama, hrana im se služi u čučavcima i pisoarima, koji su naravno čisti i dezinfikovani.
Veći stolovi su napravljeni od kade pokrivene staklenom pločom. Ovaj gastronomski doživljaj uključuje supu, glavno jelo i desert i košta samo sedam evra. Vlasnik restorana Erik Vang tvrdi da odlično prolazi jer ljudi vole ovakav vid zabave, pa je u međuvremenu otvorio još nekoliko lokala na Tajvanu i u
Hongkongu.

MEDICINSKI INSTRUMENTI UMESTO ESCAJGA
Azijsku maštovitost dokazao je i singapurski lanac "Clinic" (bolnica) – prvi restoran molekularne gastronomije na Dalekom istoku. Simulirajući bolnicu, kuvari "operišu" u kuhinji nalik na operacionu salu pod medicinskim reflektorima. Kompletan obrok se sastoji od čak 13 jela i konzumira se medicinskim instrumentima od nerđajućeg čelika, a gosti sede u invalidskim kolicima.

KUVARI I KELNERI UBICE I KRIMINALCI
Za one koji više preferiraju zatvorski ambijent, tu je restoran "Fortezza Medicea" u strogo čuvanom zatvoru pored Pize. Toliko je popularan da vlasnici planiraju da otvore još nekoliko, a sto mora da se rezerviše nekoliko nedelja unapred.
Zanimljivo je i to da je kompletno osoblje, od kuvara preko kelnera do garderobera, osuđeno na najmanje 25 godina zatvora! Da bi uživali u ukusnim specijalitetima, gosti moraju da prođu detaljan medicinski pregled, ali nije poznato zbog čega je ovaj uslov neophodan.



AVION RESTORAN
U Velikoj Britaniji otvoren je avion-restoran, u ovu svrhu iskorišćen je model Douglas DC6, koji je već neko vreme u "penziji". Jedan od suvlasnika je i njegov pilot Majk Kolins, koji je želeo da svom ljubimcu da novu namenu.
Restoran se nalazi na aerodromu u Koventriju, kapacitet je 40 gostiju, na jelovniku su uglavnom odresci koji nose naziv po raznim tipovima aviona, a cene su prosečne po britanskim merilima. Gosti imaju priliku i da zavire u pilotsku kabinu, a konobare zovu pritiskom na dugme kao što putnici zovu stjuardese.

U POTPUNOM MRAKU
Restoran "Dans le Noir" doslovno znači u mraku i odslikava atmosferu. Na ulazu svi gosti odlažu mobilne, upaljače i ostale predmete koji svetle.
Hrana se i naručuje i jede u "mrklom mraku", a konobari nose specijalne naočare koje im omogućavaju da gledaju po mraku.
Lišeni čula vida, gosti više uživaju u ukusu i mirisu, a osim toga mogu da nesmetano razgovaraju sa ostalima bez predrasuda na osnovu izgleda. Osoblje koje ih od ulaza vodi do stola je uglavnom slepo i slabovido.
Osim u Parizu, restorani gde se obeduje u mraku popularni su i u Moskvi, Londonu, Njujorku, Barseloni...

SMRT KAO INSPIRACIJA
U ukrajinskom gradu Truskavec odlično posluje restoran u obliku mrtvačkog sanduka, ambijent je prilično morbidan, ali to je verovatno i najbitniji razlog njegove popularnosti.
Ovaj objekat se simbolično zove "Večnost" i u vlasništvu je - pogrebnog preduzeća.
U restoranu sanduku, dugačkom oko 20 metara, gostima se nudi i veliki izbor hrane, ali i pogrebne opreme. Enterijer je dekorisan u skladu sa atmosferom, zidovi su ukrašeni pogrebnim vencima i sličnim detaljima, a jela se simbolično zovu: 7 dana, parastos, pomen...

KUĆA HOBITA
Na Filipinima se nalazi "Kuća Hobita", u pitanju je restoran predviđen isključivo za ljude patuljastog rasta i jedinstven je u svetu.
Unutrašnjost restorana je verna kopija mesta u kojem su živeli Hobiti iz Tolkinovog romana "Gospodar prstenova". Na meniju je veliki izbor hrane i pića, a oni koji su ga posetili kažu da je atmosfera izuzetno zabavna. I konobari, kuvari, zabavljači i di- džejevi su, poput gostiju, malog rasta.

SEPARE U ISPOVEDAONICI
U Zemlji izlazećeg sunca, Japanu, otvoren je neobičan "Hrišćanski kafe". Naziv je dobio zbog ambijenta koji u potpunosti podseća na katoličke crkve.
Zidovi su ukrašeni ikonama svetaca, a tu su i sklupture, raspeća, čak i oltar. Ipak, mesto ipak nije namenjeno vernicima, posetioci ovde dolaze isključivo da jedu.
Oni koji žele malo intimniju atmosferu, mogu da rezervišu separe, a gde drugo nego u - ispovedaonici.

SREĆA NA GROBLJU
Restoran zanimljivog naziva "Sreća" nalazi se, verovali ili ne, na groblju! Popularan je zbog mlečnog čaja, ukusnih rolnica od povrća, ali i nesvakidašnjeg enterijera.
Naime, stolovi su stacionirani između grobnica i spomenika na nekoliko vekova starom muslimanskom groblju u Indiji. Da bi se bolje uklopili u ambijent, ofarbani su u zeleno, a osoblje ih svakodnevno ukrašava cvećem.
Vlasnik ovog restorana izjavio je da je njemu groblje donelo sreću i planira da otvori još nekoliko lokala. Postavlja se pitanje, kako je dobio dozvolu?



​

 

[zjovan29]

Auto hotel


Svaki ljubitelj automobilizma poželeće da poseti ovo neobično mesto. Izuzetno originalan, hotel „V8″, koji se nalazi u Štutgartu, u Nemačkoj, poseduje tematski dizajnirane i izuzetno kvalitetno opremljene sobe. Posebnost ovog hotela čine automobili, oldtajmeri, i nameštaj napravljen upravo od njihovih delova. Svaki detalj u hotelu uređen je sa puno pažnje, tako da celokupna slika ostavlja utisak hotela od stila u koji svraćaju entuzijaste i zaljubljenici u ekskluzivne automobile i motocikle. Ako je vaš san putovanje, a pri tom volite svet automobilizma, poseta hotelu „V8″ prijatno će vas iznenaditi. Biće to odmor koji se pamti!

izvor:cackalica
​

 

[sendi]

Mesta koja će nestati do 2050.

Mesta koja će nestati do 2050.

Izvor: 24sata.rs

Klimatske promene uskoro bi mogle s lica zemlje da izbrišu neke gradove, ali i čitave države. Zahvaljujući globalnom zagrevanju naučnici predviđaju da će do 2050. godine nestati ostrva Maldivi, a ugroženi su i London, Venecija, Holandija.

​

Od 19. veka, kada je svet industrijalizovan, nivo mora rastao je u proseku po dva milimetra godišnje, što zvuči beznačajno, ali vremenom prerasta u ozbiljan problem. Zbog toga će okean preplaviti brojna ostrva, priobalna područja kopna i, što je za čoveka posebno kobno, slana voda će prodreti u bazene sa slatkom pijaćom vodom, zaključak je nove studije Bendžamina Hortona, direktora Laboratorije za istraživanje nivoa mora sa Univerziteta Pensilvanije.

Ovo je veoma značajan rad zbog toga što dokazuje da porast nivoa mora u 20. veka nema presedana u skorijoj geološkoj istoriji planete, istakao je Kenet Miler, predsednik Katedre za Zemlju i planetarne nauke Univerziteta Ratgers.

1. Maldivi su ostrvska zemlja sa najnižom nadmorskom visinom: najviša tačka se nalazi na 2,3 metra, a prosek je svega 1,5 metara. Ukoliko nivo svetskih okeana nastavi da raste, Maldivi će oboriti neslavni rekord i postati prva zemlja koju će progutati more zbog globalnog zagrevanja.

2. Venecija i njeni čuveni kanali odavno tonu, pa se turistima sve češće dešava da u čizmama obilaze znamenitosti na glavnom Trgu Svetog Marka.

3. Veliki koralni greben je najveći koralni greben na svetu u Koralnom moru na severoistoku Australije i vidi se iz svemira. Ovaj prirodni dragulj ubrzano nestaje zbog povećanja temperature, zagađenja vode i udara ciklona.

​

4. Holandija je tokom svoje istorije poznata po tome što je otimala zemlju od mora na taj način što je gradila brane, ali se može desiti da izgubi deo teritorije u narednom veku.

5. Bangladeš se nalazi u delti reka Ganga i Bramaputra i globalno zagrevanje bi za tu zemlju moglo biti pogubno: oko 50 odsto njegove teritorije biće poplavljeno ako nivo mora poraste za jedan metar.

6. Everglejds, nacionalni park na Floridi, jedna je od najvećih močvara na svetu s bogatim biljnim i životinjskim svetom.

7. Ostrvo Južna Džordžija, britanska prekomorska teritorija u blizini Južnog pola, važno je stanište carskih pingvina, albatrosa, foka i kitova.

8. Menhetnu i Los Anđelesu, koji se nalaze na neznatnoj nadmorskoj visini, prete megapoplave.

9. Zaliv Halog u Vijetnamu, gde lokalno stanovništvo živi na samoj obali, uskoro će morati da se povuče dublje u kopno.

10. London je za sada zaštićen barijerom na Temzi, ali to neće biti dovoljno da ga spase od poplava ako se globalno zagrevanje ne zaustavi.

 

[sendi]

Najneposećenije zemlje na svetu

Najneposećenije zemlje na svetu

Dok milioni ljudi idu na već proverena mesta, vredi obići i neke manje poznate destinacije za koje dolazak turista predstavlja pravi događaj. Možda je teško poverovati ali neke zemlje bilo zbog izolacije, rata ili nečeg drugog, potpuno su nestale sa turističke mape. Njihova imena smo sigurno čuli na defileu pri otvaranju Olimpijskih igara. Evo 15 najmanje posećenih zemalja na svetu…

Foto: neiljs/Flickr

​

15. Mauritanija (Mauritania)
Godišnje turista: 30.000

Zašto je ljudi ne posećuju: Mauritanija je “sused” poznatim turističkim destinacijama – Senegalu i Maroku, ali u nju ljudi ipak ne dolaze. Jedan od razloga može biti i nedostatak zapadnih pogodnosti poput bankomata, na koje su mnogi putnici navikli.

Zašto je vredi posetiti: Ovde se nalaze neki od najlepših svetskih pejzaža. Kada na to dodamo pesak Sahare i Atlantski okean – odmor vam ne može biti loš.

Foto: gaborbasch/Flickr

​

14. Gvineja-Bisao (Guinea-Bissau)
Godišnje turista: 30.000

Zašto je ljudi ne posećuju: Gvineja-Bisao, kao i veći deo zapadne Afrike, pati od periodičnih građanskih nemira, od kojih se poslednji desio prošle godine. Siromaštvo je takođe sveprisutno, a slobodno kretanje gradom je najblaže rečeno izazov.

Zašto je vredi posetiti: Velika tajna je Bižagoš arhipelag (Bijagos Archipelago), niz ostrva sa belim plažama. Kada bi situacija ovde bila samo malo sređenija Gvineja-Bisao mogla bi biti sledeća vrela turistička destinacija.

Foto: ctsnom/Flickr

​

13. Butan (Bhutan)
Godišnje turista: 28.000

Zašto je ljudi ne posećuju: Za razliku od ostalih zemalja na ovoj listi, Butan bi mogao da bude mesto na koje ljudi zaista žele da odu. Problem je ograničen broj posetilaca tj. turista koji u toku godine mogu posetiti Butan.

Zašto je vredi posetiti: U ovu zemlju vas mogu privući Himalaji i kultura naroda koji je gotovo izolovan od ostatka sveta.

Ounianga Serir jezero, Foto: Jacques Taberlet/Wikimedia Commons

​

12. Čad (Chad)
Godišnje turista: 25.000

Zašto je ljudi ne posećuju: Čad bi se mogao opisati kao jedna avanturistička zemlja u kojoj su vrućine nesnosne, vize ograničene, a putevi opasni.

Zašto je vredi posetiti: Tamo se nalaze prilično impresivni pustinjski pejzaži, ako vam ne smetaju naoružani ljudi na sve strane.

Foto: WoAA Photo Library/Flickr

​

11. Američka Samoa (American Samoa)
Godišnje turista: 25.000

Zašto je ljudi ne posećuju: Dok njenom nezavisnom bratu, Samoi (Samoa), nastavlja da raste popularnost, Američka Samoa daleko je od industrijalizovane zemlje.

Zašto je vredi posetiti: Kada napustite Pago Pago, prilično neprivlačan glavni grad, naći ćete lepe obale i zanimljive plaže. Mogu se posetiti i neke interesantne lokacije iz praistorije.

Foto: Woodlhouse/Flickr

​

10. Komori (Comoros)
Godišnje turista: 15.000

Zašto je ljudi ne posećuju: Zbog čestih vojnih pučeva koji su se dešavali tokom godina, zajedno sa strogim poštovanjem islamskih tradicija, Komori će teško dostići Mauricijus i Sejšele, koji su luksuzna letovališta.

Zašto je vredi posetiti: Ako bi ženama bilo dozvoljeno da nose kupaće kostime, a posetiocima da piju alkohol, Komori bi bili odlično mesto za parove i medeni mesec. Jedno je sigurno: ovom mestu ne nedostaju prirodne lepote.

Foto: luigig/Flickr

​

9. Solomonska ostrva (Solomon Islands)
Godišnje turista: 14.000

Zašto je ljudi ne posećuju: Solomonska ostrva imaju reputaciju nesigurnog mesta, uglavnom zbog višegodišnjih građanskih sukoba. Malarija, loša infrastruktura i samo nekoliko međunarodnih letova, baš i ne doprinose popularnosti ove zemlje.

Zašto je vredi posetiti: Građanski nemiri završili su se pre mnogo godina i ostrva imaju mnogo potencijala za avanturistički turizam. Glavni adut im je ronjenje svetske klase, fantastična mesta za surfovanje i spektakularni vulkani i vodopadi.

Foto: hdptcar/Flickr

​

8. Centralnoafrička republika (Central African Republic)
Godišnje turista: 14,000

Zašto je ljudi ne posećuju: Zbog nasilničke reputacije u neke oblasti je nesigurno zalaziti, a ni susedne zemlje nisu baš “na glasu”. Letovi su skupi, vlada ekstremno siromaštvo…

Zašto je vredi posetiti: Centralnoafrička Republika bi trebalo da, u teoriji, bude jedna divna destinacija na kojoj možete upoznati divlji životinjski svet. Rezervat Džanga-Sanga na jugozapadu zemlje ima mnogo gorila i slonova – ali put do tamo, bar u ovom trenutku, moguć je jedino skupim čarter letovima.

Foto: Joao Mexico/Flickr

​

7. Sao Tome i Principe (Sao Tome and Principe)
Godišnje turista: 12.000

Zašto je ljudi ne posećuju: Uglavnom zato što niko nije čuo za ovo mesto. Ali Sao Tome i Principe je jedna od zemalja sa najvećim potencijalom – postoje direktni letovi iz Lisabona, a lokalno stanovništvo nema ni blizu tolko problema kao stanovništvo u ostalim afričkim zemljama.

Zašto je vredi posetiti: Veoma opušten način života, odlični uslovi za ronjenje i snorking, bogat život divljih životinja i preslatka ribarska seoca. Nema razloga da ova zemlja nema odličan turistički priliv.

Foto: Travelling Runes/Flickr

​

6. Turkmenistan
Godišnje turista: 8.000

Zašto je ljudi ne posećuju: Turkmenistan je sve sem prijatne zemlje. Vize su velika komplikacija, nezavisno planiranje puta je nepoželjno i većina stvari tamo kao da je osmišljena sa jedinom svrhom da frustrira posetioce.

Zašto je vredi posetiti: Šarenoliki kanjoni i crni pustinjski pesak su deo odgovora. Probudite avanturistu u sebi i istražite divlju lepotu Turkmenistana.

Kišinjev, Železnička stanica, Foto: Guttorm Flatabø/Flickr

​

5. Moldavija (Moldova)
Godišnje turista: 7.000

Zašto je ljudi ne posećuju: Moldavija je najsiromašnija zemlja u Evropi, a to se i vidi po njenom glavnom gradu Kišnjevu (Chisinau). Postoje letovi do nje a ulaz, u smislu viza, je prilično povoljan. Ne postoji nijedan logičan razlog za mali odziv posetilaca sem nepostojanja turističkih tura do ove zemlje.

Zašto je vredi posetiti: Moldavsko vino je iznenađujuće dobro, a Krikovski kompleks je najveći podrum na svetu. Glavni grad Kišinjev možda je ružan kao greh, ali je u njemu provod vrlo dobar.

Plaža Laura, Foto: mrlins/Flickr

​

4. Maršalska ostrva (Marshall Islands)
Godišnje turista: 6.000

Zašto je ljudi ne posećuju: Izolacija i nedostatak veze sa ostatkom sveta su glavni razlozi za beznačajan broj posetilaca.

Zašto je vredi posetiti: Ovde se nalaze svi sastojci potrebni za rajska ostrva – lagune, korali, prijatni meštani i divna mesta za ronjenje.

Dušanbe, Foto: veni markovski/Flickr

​

3. Tadžikistan (Tajikistan)
Godišnje turista: 4.000

Zašto je ljudi ne posećuju: Veliki problem za Tadžikistan je što je toliko daleko od svega da ljudi jednostavno ne žele da idu tamo. Pri tom je proces za dobijanje viza toliko komplikovan da ni ne čudi što turisti neće da se muče.

Zašto je vredi posetiti: Spektakularne planine u kombinaciji sa puno istorijskog i kulturnog uticaja od islama, hrišćanstva, hinduizma i budizma.

Foto: Brad Hinton/Flickr

​

2. Kiribati
Godišnje turista: 3.900

Zašto je ljudi ne posećuju: Do Kiribata je vrlo teško stići i odlučiti koji deo posetiti. Mapa Kiribata izgleda kao da je neko po njoj posuo konfete. Probijanje do ostrva rasutih po Tihom okeanu može biti vrlo komplikovano.

Zašto je vredi posetiti: Božićno ostrvo je postalo popularno 1999. kada je prvo u svetu poželelo dobrodošlicu novom milenijumu. Takođe je poznato kao jedno od najboljih mesta na svetu za ribolov i ronjenje.

Foto: leighblackall/Flickr

​

1. Tuvalu
Godišnje turista: 1.100

Zašto je ljudi ne posećuju: Tuvalu je malena zemlja iznad Južnog Pacifika, kojoj predviđaju da će prva nestati ispod talasa kada ih globalno zagrevanje pogura dovoljno visoko. Do nje je, takođe, veoma teško stići.

Zašto je vredi posetiti: Tuvalu ima vrlo lepe lagune, a šta da radite kada vam ronjenje u njima dosadi, to je druga stvar.


B92

 

[crvendac_011]

Hotel ljubavi garantuje da će vam razbuktati strasti

Hotel ljubavi garantuje da će vam razbuktati strasti

Želite da rasplamsate strasti u vezi i doživite trenutke za pamćenje? Onda je pravo mesto za vas "Hotel ljubavi" u švedskom gradu Venusgardenu.



"Noć je bila uzbudljiva, divna, jedinstvena..." piše u knjizi gostiju neobičnog hotela koji ima tri tematski uređene spavaće sobe. Jedna od njih se zove Kama sutra, pa samo zamislite šta vas tamo čeka.

U neobičnom pansionu sve je podređeno ljubavnom uživanju, svaka soba ima ogroman i udoban krevet, perje, indijsku svilu, eterična ulja, ogledala, crvene fenjere, parfimisane sveće, erotske ilustracije, seksi igračke...

Vlasnici hotela u kom jedna noć košta nešto više od 200 dolara, su Ake i Jilda Frazen, stariji bračni par u penziji. Jilda je nekada bila učiteljica, a zatim je napisala knjigu "Više orgazama" i sada sebe naziva "erotskim terapeutom".

Njih dvoje kažu da im u goste dolaze parovi na medenom mesecu, oni koji slave godišnjice ali najčešći klijenti su sredovečni parovi koji traže uzbuđenje i lek od monotonije.

Osim romantičnog i erotičnog ambijenta, Frazenovi nude i dobru uslugu. Ake služi gostima doručak u krevetu, a Jilda ih savetuje o seksualnim tehnikama i afrodizijacima. Kako kažu, u svom poslu uživaju, a jedini problem koji su imali bilo je dobijanje dozvole za otvaranje pansiona.

Izvor: S media

 

[zjovan29]

Najbolje plaže u Evropi

Iako ohrabruje činjenica da sve više ljudi planira svoj letnji odmor i putovanje bar nekoliko meseci unapred i zna gde će se opustiti ovog leta, tu je i druga grupa turista koji su neodlučni i ne znaju čak ni po kom kriterijumu da se opredele za destinaciju. Predlažemo vam da za razliku od većine, koja se rukovodi kriterijumom "gde ostali putuju", razmotrite naše predloge. Odaberite vašu idealnu letnju destinaciju nakon što pročitate našu "top ten" listu najlepših plaža Evrope

Poslednjih nekoliko godina u ponudi domaćih turističkih agencija nalaze se mahom iste destinacije i predlozi gde da provedete svojih dvadesetak dana mira i tišine koji vam pripadaju u toku godine. U najvećem broju slučajeva letovanje se svodi na pretrpane plaže, žamor koji vas okružuje, vrisku dece koja vas zasipaju peskom i, naravno, neizbežan srpski jezik koji se čuje na svakom koraku u svetu.

Sigurno ste bar jednom pomislili kako da izbegnete svu tu gužvu. Poželeli ste mir i tišinu, da vas remeti samo šum mora, da se pred vama pruža prizor neverovatnog belila savršenih, nepreglednih peščanih plaža, pogled gubi u daljini kristalnog plavog mora, a stene na kojima se sunčate budu samo vaše malo utočište. Predstavljamo vam 10 plaža koje smo odabrali rukovođeni gore pomenutim kriterijumima i nadamo se da će vas bar jedan od predloga inspirisati i ove godine rešiti večitu dilemu: Kuda na odmor?

Tropea, Kalabrija

Tropea je pravi biser Tirenskog mora i jedna od najpoznatijih plaža istoimenog gradića, smeštena u pokrajini Kalabrija, na samom jugu Italije. Plažu karakterišu kilometri belog, sitnog peska zbog kojeg je nazvana i "Obala bogova". Na njoj ćete naći mir i tišinu, šum mora, belinu i plavetnilo koje vas očara na prvi pogled. Ako želite malo aktivniji odmor na raspolaganju su vam ronjenje i pecanje, kao i jednodnevni izleti brodićem do obližnjih Eolskih ostrva, inače vulkanskog porekla. Većina turoperatora Tropeu još nije uvrstila u svoju ponudu, što vam garantuje puste prostrane plaže i odmor za kojim ste dugo čeznuli. Tropea je veoma popularan grad, ali neiskvaren modernim duhom. Savršena kombinacija romantičnih uskih uličica, renesansnih crkava i palata. Glavno obeležje grada je crkva izgrađena na steni Santa Maria dell'Isola, a ako ste ljubitelj istorije boravak u Tropei će vam biti veoma interesantan zbog arheoloških nalazišta koja se nalaze u okolini grada. Ukoliko vas više zanimaju izlasci u restorane i klubove, svideće vam se činjenica da svega toga u gradu ima, ali taman toliko da ne uguši duh grada i celokupan ambijent. Ako vam ni sve to nije dovoljno na raspolaganju vam je oko 800 kilometara peščanih plaža i stenovitih predela Kalabrije koje čekaju da ih istražite.

Plaža Beniras, Ibica

Za plažu Beniras (Benirras) kažu da je dobro čuvana tajna lokalnog stanovništva, što bi u prevodu značilo da ju je u potpunosti zaobišla gradnja velikih hotela, restorana, diskoteka i mesta za zabavu. Samim tim se i našla na ovoj listi idealnih plaža za odmor. Plaža Beniras se nalazi u severnom delu Ibice, nedaleko od grada San Migel. Duga je oko 160 metara, široka oko 40, sa veoma dugim plićakom, te je samim tim pogodna za decu. Turisti ređe odlaze do ove plaže, jer je relativno nepristupačna i potrebno je poznavati lokalne puteve, ukoliko nemate detaljnu mapu ostrva. Tokom boravka na plaži možete da se zabavite vožnjom pedaline ili ronjenjem među ribama oko stene koja se uzdiže iz mora. U rustičnom baru, jedinom koji se nalazi na plaži, možete da utolite žeđ, a nekih tridesetak minuta pre zalaska sunca zauzmite svoje mesto na plaži i uživajte u pogledu na sunce koje je na počinku ispraćeno zvucima bongo bubnjeve koje sviraju lokalni bubnjari. Ovakvu priliku ne treba propustiti. Sećanje na zalazak sunca je najlepši suvenir koji ćete poneti sa plaže Beniras.

Kao što smo pomenuli u okolini plaže se ne nalaze hoteli i drugi objekti za smeštaj, tako da ćete smeštaj morati da potražite u San Migelu, a pošto do plaže ne saobraćaju autobusi jedini način da stignete do nje je automobilom ili pešačeći lokalnim prašnjavim putem.

Cirali, Turska

Daleko od hordi turista koji se odmaraju na krcatim plažama, nalazi se skriveni raj Turske, plaža Cirali. Bez hotela, velikih zgrada i letnje gužve, Cirali je idealno mesto za spokojno uživanje na suncu i može biti odlično rešenje za drugačiju atmosferu i putovanje u odnosu na protekle godine. Plaža se smatra odličnom za odmor čak i zimi, jer u tom području vlada blaga klima. Puno je onih koji je smatraju odličnom alternativom za mediteranske peščane uvale. Plaža je dugačka oko tri kilometra, a najzanimljivije je posmatrati razmnožavanje i opstanak glavatih morskih kornjača koje žive na ovoj plaži. Nedaleko od plaže se nalazi drevni, porušeni grad Olimpos, a na nekoliko kilometara odatle se nalazi i "plamena planina" na kojoj gori večni plamen Himere. U stvari iz planine izvire prirodni gas, koji je davno zapaljen i turisti ga smatraju pravom atrakcijom. U bližoj okolini plaže nalazi se nekoliko objekata za smeštaj, a najpopularnije su kućice na drvetu.

Cirali se nalazi na 70 km od Antalije i oko tridesetak kilometara od letovališta Kemera, odakle je moguće stići dolmušem (minibus).

Kija, Sardinija

Nekoliko plaža koje se nalaze kraj malog sela Kija (Chia), na samom jugu Sardinije, nude pravi raj za surfere. Oko devet kilometara belih peščanih plaža i dina i tirkizno, kristalno čisto more pomalo podsećaju na Karibe. U okruženju hlad prave smreke, a ako budete imali sreće susrešćete se sa delfinima i po kojim flamingosom. Na Kiji vetar duva baš u pravom pravcu stvarajući odlične, velike talase zbog kojih je ovo jedna od omiljenih plaža surfera. Na plaži se nalazi restoran Dune di Kampana (Dune di Campana) u kojem možete da probate sve specijalitete mediteranske kuhinje ili se osvežite hladnim pićem. Naspram obale nalazi se malecko ostrvo do kojeg možete da dođete gazeći kroz vodu. Pored Kije se nalazi zaliv Kala Čipola (Cala Cipolla), pristupačan jedino pešacima, i u njemu se takođe nalaze lepe peščane plaže, ali i nekoliko koralnih grebena koji su idealni za ljubitelje ronjenja. Tik uz grad nalaze se arheološke iskopine feničanskog grada Bitije, koje posetioci plaža rado obilaze

Kija se nalazi na nešto više od sat vremena vožnje autobusom od Kaljarija (Cagliari), glavnog grada istoimene pokrajine na Sardiniji.

Plaže Grčke

Iako je Grčka jedna od najpopularnijih destinacija naših turista, i dalje postoje mesta neotkrivena od strane većine putnika. Plaže Grčke su nebrojene, ali se neke, ipak, mogu izdvojiti kao bolje, lepše i prostranije. Neke su poznate po sportskim aktivnostima, neke po kulturnim i istorijskim obeležjima, po ludom provodu, a neke jednostavno kao odlično mesto za odmor. Evo nekoliko predloga: Najbolji provod i žurke do zore pronaći ćete na plaži Manganari na Iosu, kao i na Rajskoj plaži (Paradise) na Mikonosu. Plaža Red Bič (Red Beach) na Santoriniju je odlična za ronjenje, a u zalivu svetog Đorđa (Agios Georgios) na Krfu se nalazi jedna sasvim izolovana plaža. Plaža Mirtos (Myrtos) je ugneždena među kefalonijskim stenama i pre nekoliko godina je u Grčkoj proglašena za najbolju - zbog fantastično čiste vode i sitnog belog kamena.

Plaža Egremnoi u Lefkadi je jedna od najbolje čuvanih tajni Grčke. Slikoviti predeli, kristalno čisto, tirkizno more i mekan beli pesak je čine jednom od najboljih za kupanje, sunčanje i odmaranje. Nalazi se na zapadnoj strani Lefkade, ali pošto se do nje dolazi stepenicama koje vode sa vrha litice (ne zaboravite i vraćanje) turisti je zaobilaze. Ovo su samo neki predlozi, a vama ostavljamo da otkrijete druge i naravno obavestite nas!

Sent Maksim, Azurna obala

Selimo se u mondenski centar Mediterana, na Azurnu obalu. Veliki broj posetilaca priobalnog dela Francuske često odlazi razočaran onim što je doživeo. Azurna obala nema veliki izbor lepih peskovitih plaža i uvala, gradovi su poznati po glamuroznim posetiocima i provodima kojima je teško prići, a saobraćajne gužve su u svakom letovalištu. Međutim, svako pravilo ima izuzetak. Dok svi odlaze u Sen Trope da bi bili viđeni, onima koji žele da borave u blizini glamura i sjaja predlažemo da skoknu do Sent Maksima (Sainte Maxime). Sent Maksim je smešten u zalivu Sen Tropea i nalazi se na pet kilometara od njega. Duž Sent Maksima se pruža 10 kilometara peskovitih plaža, nekih većih i javnih, drugih manjih i privatnih. Najbolje plaže se nalaze na zapadnom delu obale. Čisto more je dovoljan razlog da privuče ljubitelje ronjenja, a i poklonicima drugih sportova na vodi neće manjkati zabave. O tome koliko je on spokojan usred burnog i bučnog života susednih poznatih gradova govori i podatak da je nekoliko pesnika i pisaca svoje momente inspiracije i pisanja provodilo baš u njemu.

San Vito Lo Kapo, Sicilija

Na jugozapadnoj obali Sicilije, zaštićen u zalivu između dva nacionalna rezervata Zingaro i Maunt Kofano (Mount Cofano) nalazi se mali ribarski grad San Vito Lo Kapo (San Vito Lo Capo). Niske bele vile, kilometri zlatnog peska, tirkizno plavo more, drveće badema i maslina odišu duhom Mediterana. Zbog oblika zaliva obala je zaštićena od jakih morskih struja, što je čini odličnom za početnike plivače i decu. I na istočnoj i na zapadnoj strani grada posetioci rado odlaze na stene sa kojih je moguće skakati u more, ali i istraživanje koralnih formacija i slikovite vegetacije dna mora. Šetalište se nalazi na nekoliko metara od plaže, dugo je jedan kilometar i vodi do oboda mesta na kome se nalazi svetionik. Pravo italijansko gostoprimstvo, poznata kuhinja i čuveno sicilijansko vino doprineće doživljaju vašeg boravka u ovom slikovitom gradiću.

Sesimbra, Portugal

Dok većinu turista letovanje u Portugaliji asocira na letovalište Algarve, mi ćemo vam predložiti da sledite put kojim idu lokalci i uputite se u malo mesto na zapadnoj obali Iberijskog poluostrva i Portugala, Sesimbru. Gradić se nalazi na oko sat vožnje od Lisabona i nije naročito razvijen, samim tim i ne preterano posećen, a sa druge strane bogat peščanim plažama pred kojima se pruža pogled na otvoreno, čisto plavo more. Eto razloga da ga uvrstimo na našu listu. Kao i svi prethodni predlozi, ispunjava naše želje. Gradić je osim po predivnim plažama poznat i po odličnim ribljim specijalitetima, a da li je to zaista tačno možete da se uverite u nekom od restorana koji se nalaze duž obale.

Oludeniz, Turska

Oludeniz je zadivljujući zaliv na jugozapadnoj obali Turske i poznat je pod nazivom "Tirkizna obala". Sa atmosferom za izležavanje i uživanje ovde možete da potražite ugodne plaže za opuštanje. Plaža Plava laguna (Blue Lagoon) ima mirnu, kristalno čistu vodu, odlična je za različite vodene sportove i bezbedna je za decu. Kidrak ili Rajska plaža, kako je mnogi nazivaju, nalazi se na dva kilometra od centra Oludeniza. Ona je izolovanija, sa zlatnim peskom i daleko mirnija i tiša. Ako tražite u potpunosti izolovanu plažu, kojoj ne može da se pristupi sa kopna, pravi izbor je Leptirova plaža (Butterfly Beach). Plaža je dostupna sa Oludeniza brodićem, a na njoj ćete naći samo jedan mali restoran, ležaljke i suncobrane, otvoreno more i mali broj posetilaca koji su, takođe, ljubitelji mira i tišine.

U Olidenizu vam neće biti dosadno jer vam se pruža prilika da se bavite najrazličitijim vodenim sportovima ili da idete na kratke izlete brodićima. Ako ste željni zabave, ovde ćete je naći. Uz obalu sa pogledom na tirkizno more nalaze se barovi u kojima možete da utolite žeđ, ali se i dobro zabavite.

Oludeniz se nalazi na 15 kilometara od poznatog letovališta Fetije i do njega se može doći autobusom.

Pinarelo, Korzika

Plaža Pinarelo (Pinarello) se nalazi na samo nekoliko kilometara severno od Porto Vekia na Korzici. Ona je za sve one koji vole sunce, more i pesak. Glavna odlika korzikanskih plaža je beli pesak, tako da ni Pinarela nije izuzetak. Ona je odličan izbor za porodice sa decom ili parove koji vole intimniju i opušteniju atmosferu na plaži. Činjenica da je udaljena od Porto Vekia svega nekoliko kilometara čini je još atraktivnijom. Duž plaže su smešteni barovi i restorani koji nude pretežno hranu sa morskim plodovima, a dok uživate u odličnoj hrani pogled će vam se utopiti u tirkizno plavo more koje se prostire ispred vas. Za nešto življi i uzbudljiviji izlazak, provod ili šoping uputite se u Porto Vekio.

Sa željom da vas uputimo u sve delove evropske obale i mora, predstavili smo vam najlepše plaže po našem izboru. Neko će se se složiti sa nama, neko neće. Ali kao što poslovica kaže - "Sto ljudi, sto ćudi". Ako vas inspirišemo na nov poduhvat u životu, podstaknemo da se odlučite za nešto drugačije, novu destinaciju, grad ili zemlju mi ćemo biti zadovoljni. Neka vam ovo leto donese nova iskustva i doživljaje kojih ćete se sećati do kraja života. Srećan put!

izvor:forum.burek

 

[crvendac_011]

Ni Tibet im nije daleko

BICIKLISTI PUTUJU SVETOM

Ni Tibet im nije daleko

Dugogodišnjem ljubitelju planinarenja i biciklizma Jovanu Erakoviću bicikl služi da stigne do strmih vrhova ali i sporednih sela iliprođe putevima gde, osim pešice, drugačije ne bi moglo

U Srbiji putovanje biciklom nikada nije bilo potpuno prihvaćeno, na šta je najverovatnije uticala vozačka kultura, izolacija ipad životnog standarda. Za kvalitetan bicikl, koji duže putovanje neće pretvoriti u mučenje, potrebno je izdvojiti najmanje 300 evra mada troškovi dostižu i tri prosečne plate.Ali će neko drugi, poput Jovana Erakovića, i na svom prvom, jeftinom biciklu, čije kočnice rade „kako im se prohte”, lanac škripi, a točkovi se uzaludno pretvaraju da su sasvim okrugli, i u svojim prvim vožnjama, već biti ciklonaut.
– Oni koji u okretanju pedala traže i nalaze nešto više od sporta ili rekreacije ikojima je putovanje iskrena ljubav, a kontakt sa prirodom potreba– mogu reći da su postali ciklonauti – kaže Jovan Eraković, dugogodišnjiljubitelj planinarenja i biciklizma, kome je dobro poznat taj osećaj, opisan na sajtu Ciklonaut: bicikl + putovanje / bicycle + journey, koji je (zajedno sa Aleksandrom Veljković) pre nekoliko godina otvorio, da bi okupio sebi slične.
Za sebe prvenstveno kaže da je planinar koji se za penjanje i spuštanje služi biciklom.
– Ima onih koji vole samo da prevaljuju razdaljine okrećući pedale. Razlog što volim bicikl nije prelaženje kilometraže, mada ima i toga ponekad (ove godine se sa još nekim drugarima spremam za neki maraton u Francuskoj), ali to nije moj osnovni motiv. Ono čime se ja bavim, nije biciklizam. To je putovanje na dva točka. Ili još preciznije, planinarenje na dva točka. Meni je bicikl sredstvo, a ne cilj – ističe. – Vožnja automobilom ili autobusom je kao gledanje filma. Tada nema vetra, mirisa, otvorenog prostora. Kada treba negde doći, upoznati ljude, posetiti sela i doline sporednim putevima, otići pedesetak kilometara od gradske vreve, leći na livadu i mirisati cveće, bicikl je najbolje prevozno sredstvo koje sam otkrio – kaže Jovan.
Ideju da biciklom vozi po prirodi Jovan je dobio još 1985. godine, planinareći po dolini Tamar u Sloveniji.
– Tamo postoji mnogo lepih puteljaka. Toliko da se čovek unervozi jer mnogo toga ima, a ne može brzo da obiđe. U tom momentu, javila se misao da bih jedino biciklom mogao svuda da stignem. Sebi sam čvrsto obećao jedno takvo putovanje, i to se već sledećeg proleća ostvarilo. To je bila petodnevna tura oko Triglava. Pošao sam od Jasenica, preko Kranjske gore, kroz dolinu Trente, pa na Bovec, Tolmin i Soriške planine, Bohinj, Bled i nazad do Jasenica. Tada sam se „zarazio” – seća se Jovan.
Kasnije je dosta putovao „po onoj staroj Jugoslaviji”, a kad se raspala, zapitao se: „Gde sad, Srbija je mala?” Pokazalo se da nije. Kad bi čovek, koji zaista voli prirodu, hteo sve da vidi, ne bi mu, kaže, čitav jedan život bio dovoljan. A, Jovan je jedan od tih. Prošao je praktično svaki kutak, i najzabačenije krajeve.
Onda je u protekloj deceniji krenuo i na duža putovanja. Sa suprugom Jasnom prešao je 1.200 kilometara preko Karpata, Stare planine, Rile, Pirina... Onda su usledili još veći izazovi na koje je otišao sa još trojicom prijatelja. Tadžikistan, Kirgistan, Himalaji, Mongolija, Tibet prema granici sa Indijom... Peli su se i na 5.400 metara nadmorske visine. Bilo je naporno, ali okolina je, kaže, veliki doping, pa su lako podnosili neuobičajene uslove, a pre svega razređen vazduh koji veoma zamara čoveka, čak može da izazove i zdravstvene probleme.
Blago njemu šta je sve obišao, moglo bi se reći. Ali, Jovanu to i dalje izgleda malo.
– Ima još mnogo mesta gde bih voleo da stignem, a već nekoliko godina na listi želja na prvom mestu su mi Andi i Latinska Amerika. Sva ta putovanja su kao život u malom. Nailazio sam na kišu, sneg, hladnoću, jako sunce, vrućine. Nekad sam bio u situaciji da se sklonim, a obično vreme „gazi” i mora da se nastavi dalje. To je sastavni deo doživljaja. Nakon briga, nemira, opterećenja, tenzije koje neizbežno prate ta putovanja, kad se vratim kući ostaje samo zadovoljstvo. Zbog toga čovek želi da krene ponovo. Nije važno da li će baš uvek nešto otkriti, sâmo traganje je suština i nagrada.
---------------------------------------------
Neophodne sitnice
Jovan je za snalaženje koristio topografske vojne karte, dži-pi-es uređaj, a poslednjih nekoliko godina sa sobom ima laptop. Iz predostrožnosti, na svako duže putovanje biciklom, pogotovo kroz pustinje i visoke predele, obavezno nosi i sitnice neophodne za razne vremenske uslove, pravilnu ishranu, spavanje, snalaženje i, uopšte, boravak u prirodi.
– Izabrati stvari koje je potrebno potrpati u bisage nije tako jednostavno. Ali,svakako se preporučuje rezervna unutrašnja guma, žbica, alat, pumpa, vreća za spavanje, određena hrana, mleko u prahu, voda, nosi se i šator, vreća za spavanje... Kad se stavi na vagu, to teži oko dvadeset pet, do trideset kilograma. Ono što i te kako pomaže u vožnji jeste i biciklistička garderoba, šorts s umetkom koji se nosi na golo telo i biciklističke majice od sintetičkog materijala,jer štite od hladnoće i vrućine – nabraja Jovan koga, kaže, bicikl nikad nije izneverio.
– Naravno, bušenje gume je standardan problem koji nije teško otkloniti. Ali, bicikl je čvrsta stvar. Nikad nije bilo ozbiljnih kvarova, da pukne ram bicikla, recimo, zbog kojih bi putovanje moglo da se završi. Mada je na Zapadu popularan „kredit kart turing”, što znači imate kreditnu karticu i nosite malo stvari, smatra da je lepši i potpuniji osećaj kad sve nosite sa sobom. Taj teret koji se nosi sa sobom, nagrađen je time što dođete na neka mesta gde se inače ne bi moglo doći tako lako i ona su samo vaša. Ne mora biti neka egzotika. Recimo u Crnoj Gori ima predivnih jezera u planinama, gde možete jedino da dođete peške ili biciklom. Onda je to jezero samo vaše. Divan osećaj – ističe ovaj zaljubljenik u prirodu i vožnju biciklom.
---------------------------------------------------------------------------
Mapa u ruke, pa put pod noge
Jovan je po struci mašinski inženjer, ali poslednjih sedam godina praktično, isključivo radi projekte vezane za biciklizam, odnosno cikloturizam i nešto malo i za planinarenje. U okviru tih aktivnosti učestvovao je u trasiranju Dunavske biciklističke rute u regionu istočne Evrope, na srpskom delu Dunavske biciklističke rute, od mađarske granice kod Bačkog Brega, do bugarske granice kod Negotina, koji je, smatra, mnogo atraktivniji, nego zapadni deo.
– Prvi korak u okviru tog projekta, koji je pokrenula Nemačka agencija za tehničku saradnju, bila je izrada mape, potom internet izdanje vodiča za bicikliste na nemačkom, engleskom i srpskom i na kraju je usledilo postavljanja putokaza. Kroz Srbiju je duž Dunava obeleženo oko 1.100 kilometara puta, a za prelazak te deonice biciklom prosečno je potrebno sedam do deset dana. Praktično, postavljeno je nekih hiljadu tabli na 460 raskrsnica. Otprilike, na svakom mestu gde biciklista može da ima dilemu gde bi trebalo da skrene – kaže Eraković.
Svaka identifikovana raskrsnica u Srbiji ima svoj jedinstveni broj. Taj broj je upisan i na štampanoj mapi i na putokaznoj tabli postavljenoj na datoj raskrsnici. Na žalost, nadležni kažu da se kod nas godišnje ukrade oko trideset odsto saobraćajnih znakova.
– Mnogi se verovatno pitaju šta je tako komplikovano voziti bicikl uz Dunav po Srbiji. Tu je reka, pa je pratiš. Ali, nije baš tako jednostavno. Treba se kloniti glavnih puteva što je više moguće i biti u mirnoj okolini – primećuje Jovan. – U Vojvodini je, recimo, najbolje kretati se nasipima. Oni su negde prohodni, a negde postoje objekti, kao što su kasarne, koji ometaju prolaz. Zato treba naći najbolju kombinaciju puteva. Izrada mape i trasiranje biciklističke rute umnogome su olakšali vožnju biciklom. Postoje neki konkretni pokazatelji koliko se povećao broj putnika na biciklu duž Dunava od kada postoje mapa i putokazi. Od nekih pet stotina, koliko je 2005. godine izmereno meračem za bicikliste postavljenom na putu, taj broj se povećao do pet hiljada.

Dana Stanković
Objavljeno: 08.08.2011.
Izvor: Politika magazin