Turističke zanimljivosti

[PYC]

Destinacije opasne po život Video
​

Izvor: Radio 021| 10. 04. 2011.

Dok će mnogima biti previše i da čitaju o ovakvim mestima, zasigurno ima i onih koji jedva čekaju da na svoj spisak destinacija koje su posetili dodaju i ove tri.

Brazil, Ila de Kvimada Grande – Ostrvo zmija

​

Ovo ostrvo je carstvo netaknute prirode, mesto gde ljudska noga ne kroči često, i to s razlogom. Procenjuje se da na ostrvu živi do pet zmija po kvadratnom metru. Reč je o jedinstvenoj zlatnoj zmiji, koja ima snažan otrovni ujed koji topi meso. Ovo ostrvo je toliko opasno da je potrebna dozvola da bi se uopšte posetilo.

​

Bolivija, Put smrti

​

Put Nort Hungas Roud nalazi se u Boliviji i našao se na prvom mestu najopasnijih i najstrašnijih puteva. Nalazi se između La Paza i grada Koroika. Dugačak je 65 kilometara, a na nekim mestima je širok jedva metar. Dok se s jedne strane uzdiže planina, s druge strane je provalija duboka oko 300 metara na čijem dnu je tropska šuma. U proseku na godinu dana na tom putu "nestane" 26 vozila, a pogine između 200 i 300 putnika, prenose Vestionline.

​

Engleska, Alnvik – Otrovni vrt

​

Inspirisan Botaničkom baštom u Padovi (prva botanička bašta koja je stvorena za uzgajanje lekovitih i otrovnih biljaka 1500-ih godina), Alnvick – Otrovni vrt posvećen je biljkama koje mogu da vas ubiju, a među njima, naravno, ima i marihuane, opijumskog maka i halucinogenih pečurki. Usuđujete li se da hodate između više od 50 opasnih biljnih vrsta?

 

[crvendac_011]

Најпосећенија туристичка локација на свету

Најпосећенија туристичка локација на свету

Глас Српске 08.04.2011 09:30



Aјфелов торањ или Aјфелова кула (Tour Eiffel), симбол Париза и Француске, представљен је јавности 31. марта 1889. године поводом Свјетске изложбе којом је обиљежена 100. годишњица Француске револуције, док је за посјетиоце отворен 6. маја исте године. Послужио је као главна капија за улаз на Свјетску изложбу.

Тај жељезни торањ укупне висине 324 метара (у почетку 300 метара) назван је по Aлександру Густаву Aјфелу, инжењеру који га је осмислио, а саграђен је на Марсовим пољима.

Највиша грађевина

Грађен је од 1887. до 1889. године, а његовом је изградњом Кеопсова или Велика пирамида у Гизи, у Египту изгубила дотадашњи статус највише грађевине на планети.
Торањ је остао највиши све до изградње њујоршке зграде "Крајзлер Билдинг" 1930. године.
Број степеница од дна до врха грађевине је током историје варирао. Тако је на дан изградње торањ имао 1.710 степеница, а послије неколико реновирања данас има 1.665.
Жељезна конструкција торња тешка је 7.300 тона, док цијела грађевина тежи 10.100 тона.
Структура је састављена од 18.038 дијелова од ливеног гвожђа, уз помоћ 2,5 милиона заковица.
Структурни прорачун је урадио Морис Кечлин. За вријеме изградње, захваљујући мјерама безбједности које је Aјфел увео, погинуо је само један радник, што је за то вријеме било изузетно достигнуће.
Занимљиво је да при највећем вјетру врх торња осцилира само 12 центиметара, али зато висина варира чак до 15 центиметара при највишим температурама. Помјерање настаје због неравномјерног загријавања метала на сунчаној и на страни у сјенци.

Aтракција

Aјфелов торањ је најпосјећенија туристичка локација на свијету (уз наплату) са 6,893 милиона посјетилаца у 2007. години. Годишње ову атракцију посјети у просјеку око 5,5 милиона посјетилаца.
Када је торањ саграђен, неки Парижани су сматрали да је ругло и да га треба срушити. Писане су и петиције да се склони, а сачуван је само због тога што је био важна антена за телеграфију. Данас се он, међутим, сматра за једно од ремек-дјела архитектуре у свијету.
Густав Aјфел, архитекта Aјфеловог торња није могао ни да претпостави да ће он постати главни заштитни знак Париза.
Панорама

На торњу постоје три платформе до којих се стиже лифтовима. Спиралне степенице воде даље ка самом врху, на коме се налази научна лабораторија. У тој лабораторији научници проучавају температуру, ваздушне струје, облаке, вјетрове и падавине. На основу међународног споразума, једна радио-станица свакодневно шаље у етар сигнале тачног времена.Највиши од његова три нивоа пружа диван панорамски поглед на Париз.
Aјфелов торањ се види готово из сваког краја Париза, и као туристичка атракција готово је непревазиђен. Налази се у веома лијепом дијелу града и док се посјетилац пење лифтом, пред његовим очима постепено се открива панорама једног од најљепших градова свијета.

Боја

Да би се Aјфелов торањ заштитио од рђе, сваких седам година његова површина се прекрива са 50 тона фарбе у три слоја.
Повремено се боја мијења и тренутно је торањ смеђе боје.

Aјфел

Француски инжењер Aјфел градитељ је многих изванредних мостова у другим дијеловима Француске и свијета. Он је, на примјер, изградио једну опсерваторију са покретном куполом у гаду Ници, у Француској, а такође и конструкцију за Кип слободе на улазу у њујоршку луку. Aјфел је и проналазач покретних мостова, као и први конструктор који је проучавао дејство ваздушних струја на авионе, употребљавајући моделе авиона у ваздушном тунелу.

 

[crvendac_011]

Posetite bizarne zabavne parkove

13. 04. 2011. 08:00h | Blic

Posetite bizarne zabavne parkove

Ukoliko želite da uživate u neobičnoj zabavi potrudite se da obiđete ova tri zabavna tematska parka. Vodite računa, to nisu idealna mesta za čitavu porodicu.

Lav lend (Love land)

Ovaj park nalazi se u Koreji, a izgrađen je 2004. godine. Sve u ovom parku bazirano je na seksu, pa u parku možete da pronađete apsolutno sve. Tu se nalazi preko 140 skulptura, a svaka je u drugačijoj seksualnoj pozi.

Bon Bon lend (Bon Bon land)

​

Ovaj park se nalazi u Danskoj. Da se sve ne vrti oko povraćanja i izmeta, bio bi to sasvim običan park. Ali, svi likovi u ovom parku su ili prepijani, pa im se povrća, ili žure u WC. Vožnje u parku su sve automatske, što znači da se ništa ne pomera dok vi ne sednete i ne stisnete dugme.

Hou Par Vilja (Haw Par Villa)
​

​

Ovaj park se nalazi u Singapuru. To je kineski mitološki park sa više od hiljadu kipova, različitog folklora, legendi i sveukupne istorije Kine. Prvobitno je otvoren 1937. godine. Nakon toga bio je prodat da bi se ponovo renovirao i otvorio 1990. godine.

U parku se mogu videti Konfiučije, Buda, deset krugova pakla, kao i razni zmajevi... Osim toga, ovaj park ima i veoma uznemirujućih skulptura (na primer ljudi koji gore u paklu ili se peku u ognjenom plamenu večite vatre) koje su ga i dovele na ovu listu bizarnih parkova.

​

 

[macula]

Građevine koje su dokaz večne ljubavi

Građevine koje su dokaz večne ljubavi​

Pošto je poznato da ljubav pokreće svet, nije bilo teško naterati srca zaljubljenih muškaraca da svojim voljenim boljim polovinama sagrade građevine u čije temelje je uzidana i njihova neizmerna ljubav. Kad Eros i Amor zavladaju arhitekturom, nastanu predivne građevine poput Tadž Mahala i dvorca Swallow's Nest u Ukrajini. Neki su sagrađeni u čast tek doživljenih ljubavi, dok su pojedini izraz žaljenja za prekinutom romantičnom pričom.

Dvorac Bolt (Boldt)

Na Dan svetog Valentina 1905. godine Džordž Bolt (George Boldt) je svojoj ženi poklonio imanje na ostrvu Hart (Heart) u Njujorku. Na imanju je sagrađen dvorac u viktorijanskom stilu sa još nekoliko manjih pomoćnih dvoraca. Tako su na 5.000 kilometara ovog ostrva raspoređeni zamak Rhineland sa 120 soba, toranj Alster, Yacht house i ostali dokazi ljubavi.

Tadž Mahal (Taj Mahal)

Jedna od najpoznatijih i najlepših građevina sveta, Tadž Mahal, u stvari je mauzolej i uspomena na izgubljenu ljubav. Kralj Džahan ga je izgradio posle smrti svoje najdraže žene Mumtaz Mahal. Sagrađen je većinom od crvenog kamena, a u njemu su kombinovani indijski, persijski i islamski stilovi gradnje.

Swallow's Nest (Lastavičije gnezdo)

Sagrađen 1912. godine južno od Krima u Ukrajini, Swallow's Nest je jedna od romantičnijih građevina neogotskog stila. Njegovo pravo ime je Dvorac ljubavi, iako ne postoje čvrsti dokazi da je sagrađen u ime neke ljubavi, već je više bio gnezdo za skrivene ljubavi. Posle restauracije koja je trajala 40 godina, možete posetiti ovu ljubavnu tvrđavu i večerati u restoranu s pogledom na Crno more.

Dvorac Dobroyd

Džon Filden (John Fielden), sin bogatog engleskog industrijalca, zaljubio se u ćerku lokalnog zanatlije koja je obećala da će se udati za njega ako joj sagradi dvorac na brdu. Tako je nastao dvorac Dobroyd u Tomordenu u Engleskoj sa 66 luksuznih soba. Ljubavna priča ipak nema srećan kraj. U želji da njegova žena stekne dostojno obrazovanje, Džon ju je poslao u Švajcarsku na školovanje. Par se udaljava. Posle njene smrti, on se ponovo ženi. Iako su u zidove dvorca uklesani razni izlivi njihove večne ljubavi, ona nije potrajala. Međutim, dvorac je ostao.

Dvorac Kellie

Najstariji dvorac u Maleziji sagrađen zbog ljubavi je baš ovaj - Kellie. Njegovi tornjevi su zbog ljubavi počeli da se dižu u nebo 1915. godine, kada je škotski plantažer Vilijem Keli Smit (William Kellie Smith) počeo da ga zida za svoju ženu - Agnes Smit. Međutim, pošto je španska groznica pokosila preko 70 odsto radnika, gradnja se nije mogla nastaviti. Vilijem je umro, njegovo delo nije završeno, a i dan-danas kruži priča da je dvorac uklet.


krstarica

 

[crvendac_011]

Postanite morska sirena na jedan dan

15. 04. 2011. 08:00h| Blic

Postanite morska sirena na jedan dan

Vodeni park "Viki Vočiz Springs" na Floridi nudi svojim posetiocima mogućnost da se pretvore u prave morske sirene.


Morska sirena floridskog akva parka

Ukoliko ste se nekada pitali kako bi izgledalo da imate telo kao morska sirena, te da plivate sa jednim velikim perajem, pravo mesto za vas je vodeni park "Viki Vočiz Springs" na Floridi.

Svakog septembra posetioce ovog akvaparka zabavlja trupa sinhronih plesačica, koje su odevene u kostime sirena, a ova tradicija datira još od davnih 1940-ih.

Publika sa divljenjem isprati svaku tačku plivačica, a postoji mogućnost i da se posetioci okušaju u ovoj ni malo lakoj veštini.

Naime, sve plivačice su pre navlačenja ribljeg repa morale da savladaju niz akrobatskih pokreta u vodi, a zatim i da nauče da dišu pod vodom bez opreme ili maske, tako što bukvalno prave rezervoare vazduha u nosu.

 

[macula]

Za stolom u raznim delovima sveta

Za stolom u raznim delovima sveta​

Nije baš uvek nepristojno poslednje kapi pića sipati u svoju, umesto u tuđu čašu. Običaji za hranu i piće razlikuju se širom sveta i korisno je da ih znate da ne povredite svoje domaćine.
​

zenablic

JAPAN
U Japanu možete jesti vrlo glasno. Ako jedete domaću testeninu "noodles" dozvoljeno je i mljackanje i srkanje. Ali, u Kini nikada nemojte zabadati štapiće u činojom sa pirinčem, jer će vaše domaćine to podsetiti na način na koji se pirinač servira mrtvima. Svojim štapićima hranu ne dodajte - pogrebni budistički običaj je da se ostaci kremiramog tela štapićima dodaju među članovima porodice. ovo pravilo se primenjuje širom Azije.

​

NEPAL
U Nepalu za stolom sačekajte da vas domaćim posluži i slobodno zatražite još. Ne ustajte dok svi ne završe sa jelom, a ako baš morate da odete izvinite se i kažite: "Jedite polako".

​

PORTUGAL
U restoranima u Portugalu ne pitajte za so i biber ako već nisu na stolu. Traženje bilo kakve vrste začina u toj se zemlji smatra uvredom za kuvara.

FRANCUSKA
Za stolom je vrlo nepristojno da razgovarate o novcu. Francuzi ne vole ni deljenje računa, a predlog da svako plati svoje doživeće kao izuzetno loš gest.

MEKSIKO
Ako uhvatite nečiji pogled, bez obzira na to radi li se o strancu ili prijatelju s kojim sedite, obavezno kažite "provecho"( uživaj". Ne zaboravite ovaj običaj, u Meksiku ga svi jako vole i smatraju izuzetno pristojnim gestom.

ETIOPIJA
Ako jedete iz svog tanjira u Etiopiji ćete delovati smešno, bizarno i rasipno. Hrana se u toj zemlji uvek deli iz jednog tanjira, a jede se rukama, bez ikakva pribora.

U Japanu nemojte sami sipati u svoju čašu. Pristojno je napuniti čašu osobe pored sebe i čekati da vam ona uzvrati. U suprotnom ćete delovati kao da imate problem s alkoholom.
U Jermeniji ako nekome sipate zadnje kapi iz boce, osobi niste iskazali čast, već ste je obvezali da plati novu turu. U Australiji, drže do običaja - svako naruči po jednu turu pića pa nikako nemojte otići dok ne platite svoju. U Rusiji, ako pijete votku treba da je ispijete naiskap.U Švedskoj nije pristojno zveckati čašama, a izuzetak je jedino kucanje prilikom zdravice.

 

[PYC]

Odmor na minus 34 stepena

Destinacija za bogate i lude: Severni pol
​

Izvor: Blic R. Radovanović | 17. 04. 2011. - 13:02h

LUNGJERBIN - Među atraktivnim i bizarnim turističkim destinacijama širom planete Severni pol je svakako ekstremna, ali ni to više nije mesto samo za izuzetne, mada ipak jeste za hrabrije i pre svega imućnije.

Za avanturiste sa dubljim džepom
​

Pre neki dan počeo je kratki period u kome se može putovati na Severni pol i turističke agencije već po rezervacijama ocenjuju da će biti premašen rekord od oko 60.000 pustolova koji su lane pili šampanjac na 90. stepenu severne geografske širine.

Polazište za Severni pol najčešće je u Lungjerbinu, gradiću na ostrvu Špicbergen u norveškom arhipelagu Svarbald. Već 2. aprila prva grupa turista otišla je avionom AN-74 u rusku naučnu bazu „Barneo“, koja je na 89. stepenu severne geografske širine, samo 100 kilometara udaljena od Pola.

Bez specijalne odeće teško bi preživeli hladnoću
​

Odatle se za 40 minuta helikopterom stiže na najatraktivniju i najmanje gostoljubivu tačku planete, gde je prosečna temperatura, ako nema vetra, minus 34 stepena Celzijusa, a kreće se od 43 do 26 stepeni ispod nule.

Hladno, ali očaravajuće
​

Severni pol u stvari i nije stalno mesto sa zvaničnom oznakom, budući da Arktik nije kopno nego masivna pokretna santa; putnik tek uz pomoć kompasa može da utvrdi trenutak kad je sve mimo njegovih stopala - jug.

Za razliku od putovanja morem, koja počinju u junu i traju do kraja avgusta, leteća sezona je ograničena na period od 1. do 30. aprila, kad je već prošla polarna noć i najhladnija zima, ali je led još dovoljno čvrst da bi turisti bili bezbedni. Iako svaki avanturista dostavlja i lekarsku potvrdu o zadovoljavajućoj kondiciji, putnik mora biti i životno osiguran na 70.000 evra.

Dolazak na „odmorište“ helikopterom

​

Cene aranžmana su, inače, “pale”. Pre dve godine kratki izlet koji, na primer, počne u podne i završava ujutru sledećeg dana koštao je 13.900 evra, dok su paketi od tri ili više dana plaćani najmanje 14.400 evra.

Samo dan u bazi Barneo košta 9.400 evra
​

Sada četvorodnevno putovanje avionom i helikopterom - doduše od toga samo dan u bazi „Barneo“ i baš na Severnom polu - košta 9.400 evra, a skijaš, na primer, koji do Pola hoće da stigne na svojim nogama za 18 dana, odnosno za 15 noći u šatorima, plaća 24.900 evra. Najam saonica sa psećom zapregom posebno se ugovara i takva usluga košta i više od 25.500 evra. Kad se na daleki sever tokom leta krene na nuklearnom ledolomcu, za 14 dana plovidbe i jedan dan na ledu cena je od 15.500 do 22.700 evra.

„Bez votke“ - piše na dnu table
​

Cene ne uključuju obavezni termalni veš od polikolona i specijalnu donju odeću koju putnik sam pribavlja, potrebne su naočare i krema za sunce, ali su poklon jakna i gornje pantalone, šubara, čizme i rukavice. Smeštaj je u šatoru za 12 osoba u vreći za spavanje, a kad se stigne na Pol, besplatni su slavljenički kavijar i šampanjac, dva minuta telefonskog javljanja preko satelita (jer mobilni ne rade) i potvrda o boravku na toj jedinstvenoj lokaciji.

Nema odustajanja od rezervacije
​

Rezervacija u zavisnosti od aranžmana i vremena prijave iznosi 10 do 15 odsto, a puna cena plaća se tri meseca pre polaska. Za odustajanje na pola godine ranije gubi se pola rezervacije, a otkazivanje posle 1. februara znači da agencija uzima ceo iznos.

 

[crvendac_011]

Volim da se žalim

Volim da se žalim


IZNEVERENE ŽELjE

Top lista najbesmislenijih i najsmešnijih žalbi britanskih turista cepidlaka koji smatraju da im je neko drugi upropastio letovanje



Postoje ljudi koji su uvek nezadovoljni. Ali ne sobom i sopstvenim ponašanjem, već isključivo – drugima. Moglo bi se reći da od takvih osoba svi beže. Jasno, u njihovom društvu je mučno. Zašto bi se, uostalom, neko bez ikakve krivice „izlagao” tuđim beskrajnim kritikama i pokudama?
Ovo je kratka priča o njima. U stvari, reč je o svojevrsnom spisku žalbi koje je sakupilo Britansko udruženje turističkih agencija. Od mnogobrojnih, potpuno opravdanih žalbi turista na neodgovarajuće usluge pojedinih putničkih agencija (koje su, najblaže rečeno, nasamarile putnike) odabrali su najsmešnije. Odnosno, žalbe bez pravog razloga.
Evo, dakle, top-liste najsmešnijih, ili najbesmislenijih žalbi britanskih turista posle letovanja 2010. godine.

Gde su vam pasoši?

Kad su stigle na aerodrom (u Velikoj Britaniji) kako bi otputovale u inostranstvo, i kad su od njih zatraženi pasoši, izvesne engleske dame našle su se u nebranom grožđu. Jer, nisu ponele pasoše! Tvrdile su da im u agenciji niko ni jednom jedinom rečju nije napomenuo pasoše! Zato su bile prinuđene da propuste let. Zašto im zaposleni u agenciji nisu rekli da je za odlazak u inostranstvo potreban pasoš? Tražile su da im neodgovorna agencija uplati novi aranžman!
Druga dama koja se s porodicom uputila na letovanje na Kanarska ostrva požalila se na usluge na plaži. Tvrdila je da je zbog toplog vremena pesak na plaži veoma topao. Deca, koja inače nisu ponela papuče, nisu mogla da od suncobrana dođu do vode kako bi plivala... Jer, pesak je bio vreo. Zar u usluge nije uvršćeno i hlađenje vrućeg peska? Ova engleska porodica kupala se manje u moru isključivo zbog „greške” agencije. Bar su tako smatrali. Tražili su da im se jedan deo uplaćenog novca vrati.



Pesak je bio vreo, hrana previše ukusna, a krevet preudoban...



Ne žale se samo žene, već i muškarci. Jedan engleski gospodin bio je krajnje nezadovoljan uslugom u hotelu na španskoj obali (Kosta del Sol) gde je uplatio pun pansion. Tvrdio je da je ponuda hrane bila preterano obilna, a nadasve primamljiva i ukusna, te se za vreme godišnjeg odmora u Španiji ugojio pet kilograma. Zbog toga je bio izuzetno nezadovoljan!
Britanski turista koji je letovao na španskom ostrvu Majorka žalio se na broj žena koje su naokolo šetale u bikinijima. Činjenica da on nije mogao da se suzdrži i s vremena na vreme ne pogleda zgodne prolaznice, izazvala je oštre svađe između gospodina i njegove žene. S letovanja su se vratili posvađani, na ivici razvoda. Smatrao je zato da su u agenciji bili dužni da ga upozore kako se odevaju žene kad dođu na Majorku.
Britanski par na letovanju u Marmarisu, u Turskoj, bio je neprijatno iznenađen brojem Engleza koje su tu zatekli. A jedini razlog zbog koga su se odlučili da krenu na putovanje bila je činjenica da će u Turskoj sve biti – egzotično! Ali, gde je tu egzotika kad sunarodnike viđaju na svakom koraku!

Krevetac za slatke snove

Turista koji je uplatio razgledanje Lisabona, glavnog grada Portugala, bio je očajan jer je hotelska soba u kojoj je odseo bila previše udobna. Kad je utonuo u divan i prostran krevet, navukao teške zavese, ujutru jednostavno nije mogao da ustane. Zbog preteranog uživanja u udobnosti sobe i kupatila, propustio je jutarnja razgledanja grada. Eto razloga da mu agencija vrati deo novca. Pa nigde nije pisalo da će soba biti baš tako dobra!
Grupa mladih turista osećala se neprijatno u hotelu na Kipru. Zašto? Imali su utisak da ih recepcioneri prekorno gledaju kad bi se u sitne sate vraćali s raznih zabava. Recepcija je otvorena dvadeset četiri sata dnevno! Zašto su ih onda gledali tako mrko kad su se u zoru vraćali s bančenja? Prema njihovom mišljenju, tu žalbu svakako je trebalo uvažiti.
Muškarac koji je letovao na Tenerifama žalio se da su naočare „prada” koje je kupio na letovanju od uličnog prodavca za pet evra – lažne! Naime, kad se vratio u Britaniju, proverio je da li su „prave”, to jest „Pradine”. Nažalost, nisu bile. Zato se i žalio.
Drugi se mladić žalio da je zbog straha od letenja avionom na Mauricijusu proveo odmor koji je ličio na noćnu moru. Sve vreme mislio je na povratak, odnosno let koji ga očekuje.
Na desetom mestu neobičnih žalbi nalazi se ona koju je podneo jedan oženjeni gospodin. Naime, na letovanju u Bugarskoj on i supruga bili su smešteni u dobrom hotelu, ali suviše tankih zidova. A u sobi pored njihove odseo je znatno mlađi par – zaljubljeni momak i devojka. Sredovečni Britanci svake večeri slušali su kako njihove „komšije” vode ljubav. Muškarac se zbog toga veoma loše osećao, jer ga je pekla savest. Smatrao je da je i on na izvestan način „prozvan” da vodi ljubav sa svojom ženom. Što uopšte nije imao u planu.

Autor: M. Ognjanović
Izvor: Politikin zabavnik


​

 

[crvendac_011]

Replika Elvisovog Grejslenda otvorena u Danskoj

18. 04. 2011. 08:00h| SarajevoX

Replika Elvisovog Grejslenda otvorena u Danskoj

Veliki obožavatelj američkog pevača Elvisa Prislija izgradio je repliku čuvene kuće kralja roka u danskom gradu Randersu. Ova replika Grejslenda biće jedini stalni muzej posvećen čuvenom muzičaru, a koji se nalazi van granica SAD.

Henrik Knudsen u kuću dvaput veću od originalne uneo je skoro 6.000 Elvisovih stvari, od gitara, preko pisama, pa sve do njegove odeće i sve to će biti dostupno zainteresovanim posetiocima. Očekuje se da će ovo mesto godišnje privući najmanje 50.000 ljudi, a turistički radnici Randersa se nadaju da će ih biti i do 125.000.

​

Grejslend na ''danski način''

Knudsena, kao vernog Prislijevog fana, u nameri da sagradi repliku Grejslenda podržala je Elvisova udovica Prisila, koju je upoznao u januaru 2008. i pričao joj o planiranom projektu. Ona mu je poklonila i fotografiju s potpisom.

"Ispričala mi je da je Elvis bio veoma stidljiv momak i da nije bio nimalo siguran u sebe. Uverena je da bi, kad bi imao priliku da ovo danas vidi, bio veoma ponosan, jer je bio siguran da ga se već godinu posle niko neće sećati", kazao je za ''Bi-bi-si'' Danac.

Radovi na kući počeli su prošlog leta, posle višegodišnjeg planiranja, a projekat je koštao 3,4 miliona evra. Na ceremoniju otvaranja u petak pozvano je 150 osoba, a organizatori se pripremaju za dolazak još najmanje 2.000 posetilaca.

Vrata muzeja otvorena su od subote ujutro, a cena ulaznice je 12,5 evra.

​

 

[crvendac_011]

Ženska tetovirana lica turistička atrakcija

21. 04. 2011. 08:00h| Sarajevo-x

Ženska tetovirana lica turistička atrakcija

Čin je jedna od etničkih manjina u Mijanmaru. Ono po čemu su se nekad prepoznavali bile su tetovaže iscrtane po njihovim licima. Na sreću, danas je taj ritual zabranjen. Međutim u severozapadnom Mijanmaru možete naići na ženu čije je celo lice prekriveno nekom zamršenom i ružnom tetovažom.

Ma Hatve kaže da joj je najstrašnije bilo kada su joj tetovirali kapke​

Jedna od žena koje su preživele dan kada je njihovo lice uništeno i koje su preživele strašnu bol ubadanja iglom je i 65-godišnja Ma Hatve. Njeno lice danas je prekriveno linijama i izgleda kao da ima paukovu mrežu na licu.

"Kada su tetovirali moje kapke mislila sam da ću umreti. Želela sam da pobegnem", prisetila se Htve.

Danas se ženama, pripadnicama etničke manjne Čin, lice ne tetovira. Kada Hatve i žene njene generacije umru i bolna tradicija koju su žene nosile kao teški krst zauvek će nestati.

Htve, ali i sve ostale žene koje su zauvek unakažene i koje su pretrpele strašnu bol, naučile su da žive sa tim i pronašle su način kako da zarade na tom nekadašnjem ritualu koji je obeležio njihov život.

One su postale doslovno turistička atrakcija. Turisti, koji se zapute u Mijanmar, ne mogu a da ne svrate u regiju Čin, u jedno selo na reci Lemro i posete žene čija su lica prekrivena zelenom, neizbrisivom, paukovom mrežom.

"Takav ritual službeno je zabranjen 1960. godine, a dolaskom hrišćanskih misionara na ova područja ljudi su se sve manje odlučivali na tetoviranje. Ni Čin devojke više ne žele da imaju tetovaže jer ih ne smatraju ukrasom na telu", kazao je pastor Šveki Hoipang, pripadnik naroda Čin.

Kako je ispričao, cilj tetoviranja je, prema jednoj legendi, bio "nagrditi" žene kako bi ih zaštitili od grabežljivih burmanskih kraljeva. Međutim, s obzirom da je praksa tetoviranja bila raširena celom Azijom vrlo je verovatno da je ta priča izmišljena.

Mnoge žene tvrde da su tetovaže bile znak ženstvenosti i privlačnosti.

"Ja sam mislila da je tetovaža lepa", ispričala je 60-godišnja Sein, kojoj su roditelji uradili tetovažu kada je imala samo sedam godina.

Turistički vodiči danas turiste vode u sela u kojima žive žene sa tetovažama i žene dugog vrata iz plemena Padaung, i predstavljaju ih doslovno kao turističku atrakciju.

One rado prihvaćaju turiste. "Ponekad mi se čini da me moji roditelji gledaju očima tih posetioca", kazala je za AFP Sein.

Upravo zahvaljujući turistima ljudi u tim selima uspevaju da živeti koliko-toliko normalnim životom, jer oni im i ostavljaju najviše novca.