Teorija evolucije ili kreacionizma

[tripo 41]

Rolmilane mora se nešto sveobuhvatno uzeti u obzir pa da bi se moglo reći da je tačno.
Pretke kopnenih kičmenjaka evolucionisti traže među fosilnim grupama devonskih riba.

Ovaj evolutivni prelaz bio bi povezan sa nastankom pluća, pretvaranjem riblje kože prekrivene krljuštima u žljezdanu golu kožu vodozemaca i formiranje skeleta ekstremiteta (sa ramenim i karličnim pojasom). Izvan vode na organizme djeluju drugačije sile nego u vodi.

S tim u skladu, građa kičme, rebara i muskulature tjelesnog zida mora biti tako konstruisana da spriječi kolaps i pritisak tijela na sistem za varenje i pluća i da drži glavu iznad zemlje.
Osim toga kopnene životinje upućene su na drugačiji način razmnožavanja, opažanja putem čula, na drugačiji način ishrane, razmjene materija (npr. izlučivanje) u ekonomisanje vodom.

Na osnovu fosilnih ostataka mogu se dati samo djelimične pretpostavke (znači ne dokazi) o ovim neophodnim promjenama, jer pretpostavljena evolucija mekih tkiva nije dokumentovana (fosilnim ostacima). Ovo predstavlja veliko ograničenje, zbog toga čitav što čitav niz obilježja, na osnovu kojih se razlikuju klase kičmenjaka, iz fosilnih ostataka skeleta nije moguće rekonstruisati (kao npr. dlaka, žlijezde)

Ribe dvodihalice se tradicionalno smatraju precima vodozemaca i time svih četvoronožnih kičmenjaka. U 20. vijeku je otkrivena riba "živi fosil" šakoperka ili latimerija.

Međutim četvoronošci se ne uzvode od latimerije, nego iz fosilnih vrsta. Na osnovu molekularno bioloških studija i ribe sa plućima, dvodihalice ili Dipnoi razmatraju se kao mogući (a ne dokazani) preci kopnenih kičmenjaka. I ovdje srećemo fenomen, da analiza različitih obilježja ukazuje na različite odnose srodnosti, što otežava rekonstrukciju filogenije ili je čak dovodi u pitanje.

Kao moguća prelazna forma često je pominjana fosilna vrsta eusthenopteron. Pretpostavlja se da su se devonu periodično smijenjivala vlažna i sušna vremena, tokom kojih su ribe morale da napuštaju vode koje su presušivale. Međutim to je samo pretpostavka i to uopšte nije dokazano.
Usmjerene ovim selektivnim pritiskom, neke vrste (među njima eusthenopteron) treba da su razvile jaka, kostima pojačana peraja, koja su im omogućavala da prelaze makar samo kratke kopnene udaljenosti do sljedeće vodene površine. (Zaobilazimo pitanje odakle im neophodni organi za udisanje vazduha.
I tako sada Eustheo. dobija "elementarne" karakteristike (npr. karlični oblik), po kojima bi se prije mogao proglasiti predhodnikom drugih riba, a ne vodozemaca. Ovdje se pojavljuje (Heterobathimia) vrlo česti fenomen, naime, da se u jednom biću zapažaju različite, u sistematskom smislu međusobno suprotne karakteristike (mozaične karakteristike). Miler (Mueller, 1985, S. 429) Na temelju toga zaključuje: "Vjerovatno se kod Eusthep. radi samo u jednom sporednom obliku, čije karakteristike se u punom obimu ne mogu posmatrati kao tipične oznake jednog roda tetrapoda". Svi fosilni oblici su ili ribe (tako i Eusthenopteron) ili vodozemci (Ichtiostega)

"Pravodozemac" Ihthyostega

Obično se Ihtiostega proglašava za "primitivnog" vodozemca iz perioda gornjeg devona na Grenlandu.
Ova životinja pokazuje karakteristike ribe i karakteristike vodozemaca.

Najizrazitija karakteristika ribe je repno peraje, ojačano koštanim elementima, dok je najvažnija karakteristika tetrapoda tipični ektremitet kopnenih kičmenjaka (sa sedam prstiju). Osim toga, Ihtiostega ima i specijalizovane karakteristike i zato se ne može smatrati direktnim pretkom drugih vodozemaca, već samo sporednim ogrankom.

Početkom devedesetih godina prošlog vijeka u gornjem devonu pronađeni su vodozemci, koji su imali više od 5 prstiju, među njima i Acanthostega, čiji je prednji ekstremitet imao 8 prstiju. Kosti podlaktice ove vrste su izrazito riboliko oblikovane.
istraživači čak pretpostavljaju da je Acan. svoje ekstremitete, slične udovima četvoronožaca, uoptrebljavala za kretanje kroz vodu.
Time bi bila odbačena već dugo sveopšte podržavana teorija da su ekstremiteti četvoronožaca stečeni tek poslje njihovog prelaska na kopno.

Uprkos ovom novom nalazu, prema mišljenju eksperata, ostaje nerazjašnjena homologizacija između četvoročlankastog ekstremiteta tetrapoda i kostiju u perajima riba, jer kao i ranije nedostaju prelazni oblici. Takođe ostaje nepoznat način nastanka i povezivanja ekstremiteta sa kičmom.

Na temelju svega toga može se slobodno reći da ovo nisu prelazne forme već mozaične kao što su kljunar ili izumrla vrsta ptice Arheopteriks.

Osim toga sve većim brojem pronalazaka tzv. ranih vodozemaca, mnogostrukost oblika gubi svoju jednobraznost (oblici sa istovremeno "primitivnim" i "izvedenim" karakteristikama), tako da konstrukcija razvojnih linija postaje sve teža, praktično skoro nemoguća. Još da dodam, da poznavanje paleozojskih vodozemaca ni na koji način ne objašnjava porijeklo danas postojećih vodozemaca (žabolikih vodozemaca, vodozemaca sa repom, i slijepih kopača, koji se svi svrstavaju pod zajedničko ime Lissamphibia).

Paleozojski fosilni oblici su naime u višestrukom smislu tako "visokorazvijeni" da se nikako iz njih ne mogu izvesti naše današnje žabe i vodozemci sa repom.

Tako npr. predstavnici reda zmijolikih vodozemaca iz donjeg karbona imaju do 230 pršljenova, a nemaju ekstremitete. Evolucionističko tumačenje dakle zahtijeva, da su skoro istovremeno sa sticanjem kopnenih ekstremiteta (ihtiostega), ekstremiteti u drugim grupama vodozemaca potpuno zakržljali, što je po svemu sudeći apsurd.

Razlozi i dokazi za to nisu poznati. Kerol (1993, str. 196) ukazuje na to, da između fosila ranih vodozemaca sa jedne strane, i žaba, repatih vodozemaca kao i beznožnih vodozemaca sa druge strane, postoji "iznenađujuća praznina". "U juri se javljaju fosili žaba i daždevnjaci čiji skeleti u principu izgledaju moderno".
U komletnom fosilnom zapisu, ove grupe vodozemaca međusobno se veoma i jasno razlikuju bez naznaka prelaznih formi. Ono što upotpunosti opovrgava evoluciju riba u vodozemce su sljedeći nalazi.

1. Koščani dio noge se pojavljuje iznenada i nema nikakve sličnosti sa koščanom strukturom peraja.

2. Ne postoji lakatna veza u peraju, nijedan fosil nije nađen koji ima tu vezu.

3. Kod svih riba, živih ili fosilnih, karlične kosti su male i labavo postavljene u mišiću. Nema povezanosti između karličnih kostiju i kičme.

4. Kod četvoronožnih vodozemaca, živih ili fosila sa druge strane, karlične kosti su vrlo velike i čvrsto pričvršćene za kičmu.

5. Apendikularni dijelovi skeleta kod riba i amfibija su vrlo različiti.

I ti sada očekuješ da ja prihvatim da je to prelazni oblik. Što ti ne prihvatiš stvaranje?! Pa Arheopteriks nije prelazni oblik, ima potpuno razvijeno perje, a da je prelazni oblik imala bi nešto između krljušti gmizavaca i perja ptice.
Acantho. ništa između nema. Ništa ne znači što je npr. glava ribe, rep ribe, noga vodozemca itd. Apsolutno ništa ne znači.
Da bi bila prelazni oblik mora u svim dijelovima tijela da ima nešto između karakteristika riba i vodozemaca i čitav niz prelaznih oblika.
Pa Seymouria je mozaični oblik kod Seymurije imaš 2 riblje osobine, 18 vodozemačkih i 11 gmizavačkih osobina. Tipična mozaična forma. Ali ipak spada zbog osobina lobanje u vodozemce i zbog baš vaših geoloških slojeva ona nije srodna sa gmizavcima. Tako ostaje dokaz stvaranja.

 

[rollmilan]

Pretke kopnenih kičmenjaka evolucionisti traže među fosilnim grupama devonskih riba.

Ovaj evolutivni prelaz bio bi povezan sa nastankom pluća, pretvaranjem riblje kože prekrivene krljuštima u žljezdanu golu kožu vodozemaca i formiranje skeleta ekstremiteta (sa ramenim i karličnim pojasom). Izvan vode na organizme djeluju drugačije sile nego u vodi.

S tim u skladu, građa kičme, rebara i muskulature tjelesnog zida mora biti tako konstruisana da spriječi kolaps i pritisak tijela na sistem za varenje i pluća i da drži glavu iznad zemlje.
Osim toga kopnene životinje upućene su na drugačiji način razmnožavanja, opažanja putem čula, na drugačiji način ishrane, razmjene materija (npr. izlučivanje) u ekonomisanje vodom.

Na osnovu fosilnih ostataka mogu se dati samo djelimične pretpostavke (znači ne dokazi) o ovim neophodnim promjenama, jer pretpostavljena evolucija mekih tkiva nije dokumentovana (fosilnim ostacima). Ovo predstavlja veliko ograničenje, zbog toga čitav što čitav niz obilježja, na osnovu kojih se razlikuju klase kičmenjaka, iz fosilnih ostataka skeleta nije moguće rekonstruisati (kao npr. dlaka, žlijezde)
Ribe dvodihalice se tradicionalno smatraju precima vodozemaca i time svih četvoronožnih kičmenjaka. U 20. vijeku je otkrivena riba "živi fosil" šakoperka ili latimerija.

Međutim četvoronošci se ne uzvode od latimerije, nego iz fosilnih vrsta. Na osnovu molekularno bioloških studija i ribe sa plućima, dvodihalice ili Dipnoi razmatraju se kao mogući (a ne dokazani) preci kopnenih kičmenjaka. I ovdje srećemo fenomen, da analiza različitih obilježja ukazuje na različite odnose srodnosti, što otežava rekonstrukciju filogenije ili je čak dovodi u pitanje.

Kao moguća prelazna forma često je pominjana fosilna vrsta eusthenopteron. Pretpostavlja se da su se devonu periodično smijenjivala vlažna i sušna vremena, tokom kojih su ribe morale da napuštaju vode koje su presušivale. Međutim to je samo pretpostavka i to uopšte nije dokazano.
Usmjerene ovim selektivnim pritiskom, neke vrste (među njima eusthenopteron) treba da su razvile jaka, kostima pojačana peraja, koja su im omogućavala da prelaze makar samo kratke kopnene udaljenosti do sljedeće vodene površine. (Zaobilazimo pitanje odakle im neophodni organi za udisanje vazduha.

Da bi bila prelazni oblik mora u svim dijelovima tijela da ima nešto između karakteristika riba i vodozemaca i čitav niz prelaznih oblika.

Ponoviću link u vezi prelaznih oblika , pa ga dobro pročitaj , naročito deo o nedostajućim vezama: Prelazni Fosili
Evolucija se nije odigravala onako kako ti predpostavljaš da je trebala da se odigra već se na osnovu fosila i ostalih dokaza pravi rekonstrukcija procesa evolucije. Očigledno je da su se pluća razvila pre drugih procesa preobražaja od ribe ka vodozemcima. I danas imamo ribe dvodihalice, to su ribe koje su usled sredinskih okolnosti osim škrga razvile i pluća. A te sredinske okolnosti su suše i često isparavanje vode tj. bare ili manjeg jezera u kojoj žive. Postoji primerci riba dvodihalica u Amazoniji koje kada se isuši bara u kojoj su živeli praćakajući (nemam pogodniji termin) odlaze do druge vodene površine iako se ona nalazi i po nekoliko kilometara daleko od predhodnog prebivališta. Neki afrički primerci se ukopavaju u mulj i tamo vegetiraju do sledeće kišne sezone a taj period može trajati do tri godine.
Ovaj primer riba dvodihalica dao sam iz dva razloga , prvi da uvidiš da su životni uslovi ti koji podstiču procese preobražaja, a drugi da su se pluća kod vodozemaca razvila pre nego što su se konačno diferencirali kao vodozemci. Zapravo da se u jednoj liniji evolucije nisu paralelno razvijali svi budući organi koji karakterišu novostvorenu vrstu. Sve ovo važi i za pticu Arheopteriks . Šta ima čudno to što je ova ptica imala perje kada su pre nje neki dinosaurusi imali perja iako nisu imali veze sa pticama, recimo kaudipteriks - zadnja slika na kraju posta.

Međutim četvoronošci se ne uzvode od latimerije, nego iz fosilnih vrsta. Na osnovu molekularno bioloških studija i ribe sa plućima, dvodihalice ili Dipnoi razmatraju se kao mogući (a ne dokazani) preci kopnenih kičmenjaka. I ovdje srećemo fenomen, da analiza različitih obilježja ukazuje na različite odnose srodnosti, što otežava rekonstrukciju filogenije ili je čak dovodi u pitanje.

Kao moguća prelazna forma često je pominjana fosilna vrsta eusthenopteron. Pretpostavlja se da su se devonu periodično smijenjivala vlažna i sušna vremena, tokom kojih su ribe morale da napuštaju vode koje su presušivale. Međutim to je samo pretpostavka i to uopšte nije dokazano.
Usmjerene ovim selektivnim pritiskom, neke vrste (među njima eusthenopteron) treba da su razvile jaka, kostima pojačana peraja, koja su im omogućavala da prelaze makar samo kratke kopnene udaljenosti do sljedeće vodene površine. (Zaobilazimo pitanje odakle im neophodni organi za udisanje vazduha.
I tako sada Eustheo. dobija "elementarne" karakteristike (npr. karlični oblik), po kojima bi se prije mogao proglasiti predhodnikom drugih riba, a ne vodozemaca. Ovdje se pojavljuje (Heterobathimia) vrlo česti fenomen, naime, da se u jednom biću zapažaju različite, u sistematskom smislu međusobno suprotne karakteristike (mozaične karakteristike). Miler (Mueller, 1985, S. 429) Na temelju toga zaključuje: "Vjerovatno se kod Eusthep. radi samo u jednom sporednom obliku, čije karakteristike se u punom obimu ne mogu posmatrati kao tipične oznake jednog roda tetrapoda". Svi fosilni oblici su ili ribe (tako i Eusthenopteron) ili vodozemci (Ichtiostega)

"Pravodozemac" Ihthyostega

Obično se Ihtiostega proglašava za "primitivnog" vodozemca iz perioda gornjeg devona na Grenlandu.
Ova životinja pokazuje karakteristike ribe i karakteristike vodozemaca.

Najizrazitija karakteristika ribe je repno peraje, ojačano koštanim elementima, dok je najvažnija karakteristika tetrapoda tipični ektremitet kopnenih kičmenjaka (sa sedam prstiju). Osim toga, Ihtiostega ima i specijalizovane karakteristike i zato se ne može smatrati direktnim pretkom drugih vodozemaca, već samo sporednim ogrankom.

Početkom devedesetih godina prošlog vijeka u gornjem devonu pronađeni su vodozemci, koji su imali više od 5 prstiju, među njima i Acanthostega, čiji je prednji ekstremitet imao 8 prstiju. Kosti podlaktice ove vrste su izrazito riboliko oblikovane.
istraživači čak pretpostavljaju da je Acan. svoje ekstremitete, slične udovima četvoronožaca, uoptrebljavala za kretanje kroz vodu.
Time bi bila odbačena već dugo sveopšte podržavana teorija da su ekstremiteti četvoronožaca stečeni tek poslje njihovog prelaska na kopno.

Uprkos ovom novom nalazu, prema mišljenju eksperata, ostaje nerazjašnjena homologizacija između četvoročlankastog ekstremiteta tetrapoda i kostiju u perajima riba, jer kao i ranije nedostaju prelazni oblici. Takođe ostaje nepoznat način nastanka i povezivanja ekstremiteta sa kičmom.

Na temelju svega toga može se slobodno reći da ovo nisu prelazne forme već mozaične kao što su kljunar ili izumrla vrsta ptice Arheopteriks.

Pogrešan zaključak. Nešto mi govori da je ovaj tekst ranije pisan jer pozivati se na ove Milerove prevaziđene stavove je tako anahrono . Između Tiktalika i Ichthyostega ili Akanthostege (kogi su otprilike isto datovani) postoji prelazni oblik koji nije pronađen , međutim bez obzira što nije pronađen jasno se vidi linija evolucije (opet bih te uputio da pročitaš o nedostajućim oblicima) . Znači bez obzira što nedostaje taj kamičak u mozaiku evolucije slika je jasno vidljiva . Uostalom do devedesetih nije postojao ni Tiktalik ni Akanthostega pa su kreacionisti tražili upravo takve oblike kao dokaze . Dobili su ih ali oni i dalje nisu zadovoljni. A kad pronađu i taj međuoblik između Tiktalika i Ichthyostega ili Akanthostege, opet neće biti zadovoljni jer će tražiti međuformu koja povezuje Tiktalika i tada najnoviji prelazni oblik. Možete tako do beskonačnosti.

Osim toga sve većim brojem pronalazaka tzv. ranih vodozemaca, mnogostrukost oblika gubi svoju jednobraznost (oblici sa istovremeno "primitivnim" i "izvedenim" karakteristikama), tako da konstrukcija razvojnih linija postaje sve teža, praktično skoro nemoguća. Još da dodam, da poznavanje paleozojskih vodozemaca ni na koji način ne objašnjava porijeklo danas postojećih vodozemaca (žabolikih vodozemaca, vodozemaca sa repom, i slijepih kopača, koji se svi svrstavaju pod zajedničko ime Lissamphibia).

Pa u evolucionom granjanju (jako razgranatom) mnoge grane su postale slepe tj. prelazni oblici tih grana su izumrli ili su završili , tačnije znatno usporiri svoj evolucioni tok. Pronalaženjem tih fosilnih ostataka umnogome se komplikuje rekonsrukcija "preživelih " i nepreživelih grana , to je tačno . Ali to sve ne znači da se glavne linije ne mogu rekonstruisati , tačnije da one već u dobroj meri nisu rekonstruisane.

U komletnom fosilnom zapisu, ove grupe vodozemaca međusobno se veoma i jasno razlikuju bez naznaka prelaznih formi. Ono što upotpunosti opovrgava evoluciju riba u vodozemce su sljedeći nalazi.

1. Koščani dio noge se pojavljuje iznenada i nema nikakve sličnosti sa koščanom strukturom peraja.

2. Ne postoji lakatna veza u peraju, nijedan fosil nije nađen koji ima tu vezu.

3. Kod svih riba, živih ili fosilnih, karlične kosti su male i labavo postavljene u mišiću. Nema povezanosti između karličnih kostiju i kičme.

4. Kod četvoronožnih vodozemaca, živih ili fosila sa druge strane, karlične kosti su vrlo velike i čvrsto pričvršćene za kičmu.

5. Apendikularni dijelovi skeleta kod riba i amfibija su vrlo različiti.

Opet pogrešni zaključci . Sve ove zamerke koje su date su preuveličane , a sama slika ekstremiteta prelaznih oblika to potvrđuje - pogledati sliku na kraju posta - druga slika.

I ti sada očekuješ da ja prihvatim da je to prelazni oblik. Što ti ne prihvatiš stvaranje?!

Opet podmećeš , kada i gde sam ja napisao da odbacujem mogućnost kreacije ? Pa sve vreme pišem kako se evolucijom ne dovodi u pitanje ni kreacija ni bog pa ni biblija , jedino bukvalno tumačenje biblije postaje besmisleno (ono je i sad besmisleno)

Tako ostaje dokaz stvaranja.

Ovo na kraju je najveći biser . Mogu se imati zamerke na teoriju evolucije zbog njene trenutne nezaokruženosti, međutim odbaciti je zbog toga a u isto vreme bibliju nazvati dokazom to je smejurija i tu neke stvari u vezi percepcije nisu u redu.
Na samom kraju, nabrojaću još nekoliko argumenata koje neosporno potvrđuju postojanje evolucije.
Šta ćemo sa rudimentima i atavizmima , sa ljudima koji imaju repove , abnormalno dlakavim ljudima , onima koji imaju više bradavica , kako te pojave objasniti. Nemoj mi pominjati prirodne anomalije kao ljude sa dva srca ili sijamske blizance - to je nešto drugo.
Onda, kako objasniti nastanak ljudskih rasa nego jednom vrstom prilagođavanja na životne uslove. Crnci su crni , belci beli jer su živeli u različitim klimatskim uslovima a ne što ih je bog takve napravio ( Pa u bibliji bi to napisali da je to bog uradio) . Ovo nije dokaz o evoluciji ali predstavlja dokaz da se živi organizmi prilagođavju uslovima u kojima žive.
Zatim nisi odgovorio na pitanje , odkud to da su 99% naših i šimpanzinih gena identični.
Onda , kako objasniti forme razvoja fetusa u utrobi.
I na kraju , psihologija . Čovek kad se rodi , ne rodi se prazan , osim psiholoških mehanizama on poseduje i druge mehanizme . Jedna od njih su instikti. Mnogi od tih instikata vuku poreklo iz životinjskog sveta. Instikt čopora , instikt dominacije , instikt teritorijalnog posedovanja , instikt seksualnog zadovoljenja, instikt roditeljstva , opstanka i održanja potomstva. Ovi instinkti se ne uče, oni su urođeni a to sigurno nije božije delo , već je nasleđeno iz životinjskog sveta.

 

[tripo 41]

Već sam rekao nemaš među formi, isto kao i redukcija prstiju kod konja, nema prelaza nego odmah nedostaje prst. To nisu prelazne forme već mozaične, isto kao i Sejmurija sa 2 osobine riba, 18 vodozemačkih i 11 gmizavačkih, ali potpuno formiranih. Što se tiče Arheopteriksa, ta ptica nosi osobine više grupa gmizavaca, čak i nekih vodozemaca.

A znao sam da ćeš mi doći sa rudimentarnim organima, rekapitulacijama u ljudskoj ontogenezi, atavizmima i genetskoj strukturi.

Već sam kucao o tzv. repu koji se pojavljuje u embrionu, ali evo sada o "plovnim kožicama" i "rudimentarnim organima".

"Plovne kožice"

Mišljenje da čovjek u toku razvoja ektremiteta u jednom periodu fetalnog života ima "plovne kožice" ili "peraja", takođe pripadaju čestim pogrešnim i evolucionizmom opterećenim interpretacijama embrionalnih struktura.

Evo kako se demolira evoluciona dogma.

Razvoj ekstremiteta kod kičmenjaka odvija se u proksimalno-distalnom pravcu.

To znači: najprije se formiraju strukture koje su bliže tijelu (nadlaktica, podlaktica, korjen ruke), a poslje toga formiraju se dijelovi ekstremiteta koji su odraslom stanju dalje od tijela (grana šake, prsti, jagodice prstiju). Diferenciranje pojedinih ćelija, npr. u ćelije muskulature ili ćelije koštanog tkiva, djelimično je određeno još prije prvih vidljivih začetaka ekstremiteta.

Tok diferencijacije ćelija je određen i kontrolisan gradijentom koncentracije transkripcionih aktivatora koji aktiviraju gene ne samo prostorno nego i vremenski definisano. Kod razvoja ruke u 6. sedmici embrionalnog života, najprije postaju vidljivi začeci vezivnog tkiva korjena ruke i hrskavičavi zraci grane šake (falange), koje su-što je sasvim normalno-povezane tkivnim mostovima (dakle nema govora o perajima sa plovnim kožicama).

Ovo je preduslov za dalju diferencijaciju i rast prstiju. Začeci prstiju produžavaju se rastom na svojim slobodnim krajevima umnožavanjem ćelija (paralelno sa time dešava se fiziološka degeneracija ćelija u predjelu prstiju).

Slično regulaciji rasta u proksimalno-distalno pravcu, paralelno se dešava i diferencijacija u anteriorno-posteriornom pravcu. To znači: mjesto, gdje se razvija palac (anteriorno), a gdje mali prst (posteriorno), određuje se pored ostalog gradijentom koncentracije određenih transkripcionih faktora, koji specifično utiču na gene.
Šaka ljudskog embriona pokazuje sposobnost hvatanja prije nego što bi se to očekivalo da je razvoj rekapitulacija filogenije.
Srašćivanje prstiju (sindaktilija) ili razvoj previše prstiju (polidaktilija) su patološki poremećaji ovih vremenski i prostorno precizno progamiranih procesa, a ne neki ostaci navodnih predaka ljudi.

"Rudimentarni organi"

Životinje

Karlične i butne kosti kitova
funkcija: služe kao vezivna mjesta za muskulaturu polnih organa i jaku muskulaturu čmara. Njihov zadatak je da spriječe da se usljed visokog hidrostatičkog pritiska u većim vodenim dubinama istisne crijevni sadržaj. Dakle ne može biti govora o nefunkcionalnosti, jer bez ovih kostiju kitovi ne bi mogli dobro da rone i ne bi se mogli čak ni razmnožavati.

Kandže boe i pitona ("rudimenti" ekstremiteta)
su od pomoći prilikom kretanja ovih zmija po granju i služe kao pomoćni organi prilikom parenja.

Embrionalni zažeci zuba kod (pravog) kita koji nikada ne postaju pravi zubi. (ovo evolucionisti često zloupotrebljavaju kao dokaz porijekla kitova od kopnenih životinja)
Funkcija: Igraju kao i kod svih sisara važnu ulogu prilikom formiranja kostiju vilice. Isto važi i za začetke gornjih sjekutića koji nikada ne probijaju gornju vilicu kod preživara.

Slabo razvijena krila kod ptice kivi (Apterygidae)
Funkcija: služe za održavanje ravnoteže.
Evolucionisti često govore o "ostatku krila", međutim pri tome se radi već o evolucionističkoj pretkoncepciji, koja se zasniva na uvjerenju (koje nije dokazano) da su preci kivija nekada mogli da lete. Krila međutim ne služe samo za letenje.

Mnoge pećinske ribe imaju zakržljale oči. Poznato je da se kod vrste Astyanax mexicanus začetak oka normalno obrazuje. Za vrijeme daljeg individualnog razvoja dolazi do kržljanja već začetih struktura. Ovaj neobičan nalaz je razumljiv, jer začetak oka ima fiziološko značenje za oblikovanje glave. Oko je kod ove pećinske životinje u svojoj funkciji opažanja veoma ograničeno, ali makar u ranim fazama razvoja ispunjava funkciju oblikovanja glave. Zato se kržljanje može tolerisati samo u mjeri u kojoj vitalna funkcija obrazovanja glave nije ometana. Kržljanje je dakle ograničeno. Nema ni govora o rudimentu. Isto važi i za slijepog miša.

Ljudi

Crvuljak slijepog crijeva
Funkc.:Crvuljak posjeduje funkciju odbrane od infektivnih oboljenja i učestvuje u kontroli bakterijske flore u slijepom crijevu. Crvuljak je važan naročito u prvim godinama života kao organ koji pripada imunom sistemu.

Koža migavica
Funkc.: Ispunjava svhu, sakupljanja stranih materija koje padnu na očnu jabučicu, da bi ih u uglu oka povezala u ljepljivu masu. Sa tog mjesta mogu se lako ukloniti, a da ne izazovu oštećenje oka.

Trtična kost
Funkc.: Potrebna je za učvršćivanje različitih mišića karlice i zglobova kukova, koji nose unutrašnje organe karlice i neophodni su za uspravan hod. Pokretljivost, koju trtična posjeduje naročito kod žena zbog rađanja, odlučujuća je u procesu porođaja.

Tzv. Darvinove ušne kvržice
Funkc.: Imaju važnu funkciju prilikom prijema zvuka.

Ukrštanje jednjaka i dušnika, zbog opasnosti od gušenja hranom smatra se pogrešnom konstrukcijom uslovljenom filogenetskom istorijom.
Međutim o tome ne može biti ni govora, gutanjer kada ne bi bili ukršteni, jednjak bi bio ispred srca što bi stalno ometalo funkciju gutanja
Ukrštanje osim toga ima neke prednosti: sluz koja dušnikom ide naviše, može se odvoditi u jednjak. Osim toga ova konstrukcija omogućava disanje kroz usta, što je naročito važno za život u vrijeme oboljenja od jake kijavice i većih napora. Anatomski raspored ovih struktura je inače ontogenetski uslovljen i usklađen. Tako da za sve ove primjere nema govora o nekakvim ostacima izmišljenih predaka ljudi i životinja.

Eto to su evolucioni nefunkcion. organi,a fino se vidi da imaju vrlo značajnu funkciju. Ali nema Rolmilane sjedenja na dvije stolice, to Bog ne dozovljava, ko prihvati evoluciju odbacio je Boga i obratno, nema i tamo i vamo ili malo tamo pa malo vamo. A odgovoriću ti i u vezi atavizama i gena. Samo da ti kažem da majmuni i krompir imaju isti broj hromozoma. Čudi me da to nisi spomenuo.

 

[Jurivaka]

Istraživači su otkrili lobanju životinje koja je živela pre 29 miliona godina i za koju veruju da bi mogla da bude zajednički predak majmuna i čovekolikog majmuna starog sveta, uključujući i ljude, preneo je Bi-Bi-Si.

To ukazuje da su se čovekoliki majmun i majmun starog sveta razišli milionima godina kasnije nego što se dosad mislilo, kažu naučnici.

Lobanju primata Saadanius hijazensis pronašla je 2009. godine u Saudijskoj Arabiji grupa istraživača sa Univerziteta Mičigen koja je svoje nalaze opisala u naučnom časopisu "Nature".

Vodja istraživačkog tima, dr Vilijam Sanders tvrdi da je reč o "izvanrednom otkriću". Lobanja dosad nepoznate vrste životinje poseduje neke osobine koje su zajedničke majmunu i čovekolikom majmunu starog sveta, ali i današnjem čoveku.

"Saadanius je najbliži grupi koja je evolucijom dovela do nas", navodi dr Sanders. "Ukoliko bismo saznali više o vremenskom periodu i uslovima u kojima je ova životinja živela, bili bismo u stanju da otkrijemo šta je izazvalo promene koje su evolucijom dovele do pojave čovekolikih majmuna i ljudi."


Izvor: Tanjug

 

[peca 29]

Definitivno evolucija.

 

[zikazivac]

Tanka Vam je priča profesore, dugačka ali tanka. Ajde redom:
1) Svuda u txt stoji "evolucija" a ne, kako bi bilo pravilnije, teorija evolucije. Svesno ste izbacili reč "teorija" jer to povlači za sobom "možda je tako a možda i nije to je samo teorija".
2) Od Darvina do danas pomaci u teorji evolucije su minimalni. Hiljade naučnika i milinioni $ su potrošeni a pomaci su mršavi. Zašto? Možda su neke teorijske pretpostavke pogrešne? To je naučni pristup, a ne a priori odbacivanje drugačijeg mišljena.
3) Zašto ste svesno prikrili istorijsku činjenicu da je Darvin neke svoje rezultate, u želji da zaokruži teoriju, lažirao? Siguran sam da Vam je ovo poznato? Da li je laganje i "štimovanje" rezultata naučni pristup?
4) Zašto se teorije o nastanku univerzuma svesno razdvajaju od teorije evolucije? To je jedna te ista "priča" koja ne može da se razdvoji.
5) Terojia evolucije govori, takodje, o Bogu. Vreme je vrhovni Bog u teoriji evolucije. Budete li dovoljno dugo čekali od kosmičke supe nastaće sadašnji svet. Ovo je dajdžestirana verzija koja se malo opširnije (ali ne mnogo) predaje u školi.
6) Da li su u trenutku velikog praska bile defnisane fizičke konstante ključne za nastanak života: gravitaciona, plankova ...
7) Da li je nastanak života nužan događaj u istoriji univerzuma?
8) sigurno Vam je poznato da bez magnetnog polja ne bi bilo života na Zemlji. Da li Vam je poznato kako se i kojim tempom menja magnetni moment planete Zemlje? Kako se to uklapa u teoriju evolucije?
9) Da li verujete u kvazi zakon koji se predaje u okviru predmeta biologija a glasi: Ontogenija je rekapitulacija filogenije?
10) Umete li da mi objasnite kako je moguće da je pozadinsko zračenje svemira svuda isto i iznosi 2,4K? Kako je moguće da nema ni najmanjih varijacija a predstavlja "sliku prošlosti iz vremena velikog praska"?
11) Da li Vam je poznato da je Darvinov "zakon" poslužio kao "naučno" opravdanje za britanski imperijalizam? Da li znate da su konc-logori engleska a ne nemačka izmišljotna koja je svoje opravdanje našla upravo u Darvinovoj teoriji?
12) Da li verujete da su crnci bolji sportisti od belaca? Jel to rezultat evolucije?

Ako možete da mi odgovrite molio bih da ne bude frazama (bez dokaza) koje sam i ja slušao u školi

 

[tripo 41]

Evolucija je pobijena na svim poljima. Svi ovi novi "dokazi" su već viđena stvar. Još uvijek se nalaze u udžbenicima oni smiješni Hekelovi crteži embriona. Kakvi su dokazi za evoluciju takva je i teorija.

 

[Jurivaka]

Evo jednog zanimljivog linka o porijeklu čovjeka i koječemu drugom:
http://www.vreme.com/download.php/system/storage/pdf/973nauk5.pdf

 

[tripo 41]

Ričard Liki i Donald Johanson su tvrdili da je Australopitekus hodao uspravno, ali to je opovrgnuto istraživanjem Lorda Zakermana i Čarlsa Oksnarda.
Anatomija Australopitekusa je potpuno ista kao kod majmuna.
Lord Zakerman i Oksnard su isto evolucionisti. Homo habilis je majmun koji je predstavljen kao čovjek.
Fred Spur, Bernard Vud, Frans Zoneveld svi specijalisti anatomije došli su do ovog zaključka služeći se jednom vrlo preciznom metodom. Taj metod je baziran na uporednoj analizi polukružnih kanala u unutrašnjem uvu ljudi i majmuna (kanali koji osiguravaju održavanje ravnoteže).
Nalaz: kanali unutrašnjeg uha svih Australopitekusa i Homo habilisa su potpuno isti kao i kod današnjih majmuna.
Kanali unutrašnjeg uha kod Homo erektusa su isti kao i kod današnjih ljudi.

 

[Randy Marsh]

Hmm, posle svega procitanog sve mi je manje jasno sta je u stvari kreacionizam..?Bilo bi interesantno otvoriti temu ''kreacionizam''(ako vec postoji,izvinjavam se),cisto da vidimo sta kreacionisti imaju da kazu o svojoj oblasti.Ovo sto sam do sad video,pokazuje samo jedno: kreacionisti dokazuju svoju teoriju na taj nacin sto traze rupe u teoriji evolucije i fabrikuju raznorazne dokaze,pri tome ne iznoseci ni jedan jedini dokaz u korist kreacije.Ta nova tema bi bila interesantna i iz razloga sto bi se na licu mesta uverili da kreacionisti nemaju sta da kazu o kreaciji osim onoga sto je zapisano u svetom pismu(da smo nastali kao grncarija),ili nebuloze tipa Miroljuba Petrovica(koji je svojevremeno na forumu ''Vidovdan'' razglabao cak i o tome da je Vlade Divac potomak prepotopskih divova).
Dakle kreacionisti,na vas je red,pokrenite temu.Bas me interesuje da li ce se potvrditi moje misljenje a to je da ce se tema ugasiti posle svega nekoliko postova,zato sto nemate sta reci u korist kreacije(argumentovano i dokazano).
Izvolite,demantujte me..