Teorija evolucije ili kreacionizma

[tripo 41]

Ma daj. Samo su dodavali nove i nove hipoteze kada su uvidjeli da za stare nemaju dokaza, a ni za nove isto nemaju samo su bolje logički uobličene. A baš savremena nauka dokazuje stvaranje. Mogu ja to i detaljno, ali nemam baš puno vremena. Detaljnim savremenim istraživanjimA je evolucija potpuno opovrgnuta. Ako kada uhvatim vremena prikazaću detaljna kreacionistička istraživanja i izvor naravno.

 

[ALEKSIJE D.]

tripo41, daj raspali sa tim dokazima. Uvek sam voljan da se obrazujem i nasmejem. Nemoj samo onog lika koji je dr. ne- znam- ni- ja- sam- čega, koji je čas goelog, čas lekar, čas teolog... Ne znam mu ime al ga stalno kače kao dokaz, njegova poredavanja i to (svet je star 6.5oo godina, Grand kanjon to dokazuje i te fore).
Uzgred, ja sam totalni laik za biologiji, mizogeniju, trapologiju i slično, a ti deluješ baš ekspertski, te mi objasni, kad već tražiš prelaznu formu između ribe i vodozemca ili ono beše, peraje i noga? Znaćeš već, dakle, objasni mi tzv. "čovečiju ribicu". Koja je to forma, šta je vodozmac ili ribi, ima li peraja ili noge?

 

[tripo 41]

To je vodozemac, nije riba, zove se samo čovječija ribica. Ovaj kojeg si ti spomenuo jeste u pravu. Ali baš neću njega. Nisam ni ja ekspert, ali tata mi jeste. Završio je biologiju i hemiju, specijalizovao u Parizu mikrobiologiju i okeanografiju i tečno govori francuski. I sam je evolucionista ali priznaje određene greške u toj teoriji. A ostalo će biti i to veoma detaljno, već sam rekao zaista nemam puno vremena.

Evo kako se demolira evoluciona dogma.

"Rep" ovo je iz rekapitulacija u ljudskoj ontogenezi.
Neki autori opisuju donji (kaudalni=repni) dio tijela ljudskog embriona kao rudiment repa. Ova struktura se u okviru evolucionističke propagande često koristi kao argument koji govori o porijeklu čovjeka od predaka koji su imali rep.

Prije nego što postanu vidljivi hrskavičavi začeci pojedinih pršljenova, razvijaju se somiti, segmentno uređene (metamerno) mase vezivnog tkiva sa dorzalne (leđne) strane embriona. Somiti daju gradivni materijal za muskulaturu kao i za trup i skelet ekstremiteta.

Međutim, morfološki somiti nisu ekvivalentni sa pršljenovima koji će se iz njih razviti odnosno nisu homologni. 4 gornja somita se uključuju u formiranje baze lobanje.
Pršljenovi po pravilu nastaju svaki iz gornjeg i donjeg dijela dva susjedna somita. Kod čovjeka nikada nema više od 32 do 35 pršljenova koji ostaju prisutni do odraslog stanja.
Dakle, nema dodatnog formiranja repnih pršljenova niti dolazi do njihove kasnije razgradnje. Kraj tijela ljudskog embriona koji se špicasto završava, anatomski nije homolog sa pravim repom u gore navedenom smislu.

U odgovarajućim fazama razvića u ovom regionu ne nastaju kosti ili mišići. Umjesto toga ovdje se nalazi neuralna cijev, koja je obavijena blastemom od vezivnog tkiva. Oboje daju polazni materijal za diferencijaciju donjeg dijela kičmenog stuba (trtična kost), karlice i odgovarajućih dijelova centralnog nervnog sistema (kičmena moždina).

U odnosu na gornji kraj embriona koji dominira u rastu, donji najprije relativno zaostaje i zato izgleda kao da se završava u obliku repa. U vezi sa intezivnim rastom mozga u ovoj fazi, kraj kičmene moždine koji je na početku bio mnogo duži od kraja kičmenog stuba i predstavljao kaudalni kraj embriona, povlači se ka unutrašnjosi.
Okolno vezivno tkivo, međutim ostaje u staroj poziciji i kolabira i sve je više potisnuto kičmom koja se povećava. U fetalnom periodu povlačenje kraja kičmene moždine nastavlja se zbog dominantnog rasta kičme u dužinu u odnosu na rast mozga.

Ovaj proces nastavlja se i poslje rođenja. Tako je u vrijeme rođenja kraj kičmene moždine u visini 3. slabisnkog pršljena, a kod odrasle osobe je u visini 1.2. slabinskog pršljena.

Ni u jednoj od navedenih ontogenetskih faza ne može biti ni riječi, ni sa morfološkog ni sa funkcionalnog stanovišta, o postojanju stvarnog rudimenta repa. Takvo tumačenje može biti poduprto samo na osnovu čisto spoljašnjeg izgleda, bez uzimanja u obzir stvarnih ontogenetskih zbivanja, i zato ovaj dokaz evolucije mora biti odbačen. Dr Rajnhard Junker i Prof. dr Zigfrid Šerer.

Prema tome evolucionisti su blago rečeno lagali. Apsolutno nikakve veze nema sličnost "repa" kod ljudskog embriona sa repom čovjekovih navodnih predaka.

 

[ALEKSIJE D.]

Fino, još kad bi ti razumeo šta si napisao...
Za čovečiju ribicu znam da je vodzemac, a naziv ima zbog boje. nego je razlog pitanja to što postoji nekoliko lokacija u hrvatskoj gde žive i u Sloveniji. I na svakoj lokaciji je ona populacija u pogledu DNK drugačija od druge. Po teoriji kreacije, trebale bi biti iste.
Koliko je čovek bio visok (u proseku) pre 100 godina ili 200? Koliko sad? Kako objašnjavaš povećanje rasta prosečnog čoveka?
Da li ti je poznato da se za 30 godina pojavio problem u deformisanju vilice kod dece? U Evropi je oko 60 posto dece sa deformisanim zubima-problem male vilice, a u Americi je procenat oko 80 posto (ili obruto, tako nešto). Pojava se prati na osnovu kartona od pre 30 godina, i do zaključka su došli u dva nezavisna istraživanja, gotovo slučjano. krivac za to je kost koja se nalazi u centru lobanje, trouglastog oblika, koja se menja. Od te kosti zavisi i položaj kičmenog stuba i glave, skolopa vilicem kostiju lobanje... kako se zove ta kost? kako objašnjavaš tu činjenicu?
Dao si lepe citate, daj i odkle si uzeo. Neke sam prepoznao ali...
Problem kreacionisata, osim što su uglavnoim vernici a sa naukom se potpomažu anglikanci i muslimani kad dokazuju svoju veru ( tako je i onaj dr. ne-znam-ni sam-čaga, u stvari anglikanac) što bi da sede pred kavezom sa majmunima i čekaju da ovaj postane čovek. ne mogu se pomiriti sa tim da je zajednički predak bio isti.
Još nešto mi pade na pamet: zašto ajkule nisu evoruile već milionima godina? One su takve kakve su, ali nisu dokaz krecionizma.
U nastavku su linkovi sa potvrdom evolucije.

Uvod u evoluciju


Apologetics Press - Shadows of Evolution
http://www.epub.org.br/cm/n09/fastfacts/atavismo_i.htm

 

[Jurivaka]

Moje mišljenje o kreacionizmu:
Kreacionizam karakterišu sledeće osobine:
a) Sistematsko laganje;
b) Nedoslednost i nekozistetnost u dokazima;
c) Odgovori na čovjekovu upitanost su nesuvisli i, uglavnom, metafizički.
Evo jednog teksta koji je preuzet sa sajta "Verujem", a koji o tome govori.


Tako ce se na primer naci kreacionisti koji ce se da bi osporili teoriju evolucije pozivati na knjigu Jonathana Wellsa "Ikone Evolucije" (koja je prica sama za sebe), koja uopste ne negira starost Zemlje u milijardama godina vec pokusava da ukaze na drugacije mehanizme na kojima je nastao zivot. Pri svemu ovome naravno doticni ce prenebregnuti njegovu saglasnost o starosti Zemlje samo da bi nabacali dokaze koji govore protiv necega u ovom slucaju protiv evolucije.

A ono sto je cinjenica je da mi danas nemamo bolju, konzistentniju paradigmu od one koja je data i koja se koristi. Ona nije produkat razmisljanja samo jednog coveka ili naucnika (gde ako njega uhvatimo u lazi, apsolutno sve pada u vodu), vec hiljada i hiljada naucnika sirom sveta koji se slazu u mnogim stvarima i pokusavaju da uklope kockice. Pri svemu ovome se zaboravljaju jos tri vrlo vazne stvari:

- namestenja rezultata vrlo moguce da postoje (kao i u svakoj naucnoj disciplini) ali svi rezultati su mnogo puta potvrdjeni i verifikovani od strane drugih naucnika koji su bili ili (i) kompetentniji ili (i) bez ikakvog saznanja niti predrasudama o prethodnim eksperimentima. (Ovde posebno mislim na Miller-Urey-jev ekspriment koji kreacionisti osporavaju da je bio namesten, a vise od 10 puta je naknadno verifikovan u svim mogucim laboratorijama od Japana preko Evrope do SAD-a).

- NI JEDAN od dokaz za neorgansku i organsku evoluciju se ne bazira na jednoj i samo na jednoj cinjenici, vec na najmanje par njih. To je ujedno i najslabija karika svih kreacionistickih tvrdnji. Navodnim osporavanjem jednog od dokaza apsolutno se ne dokazuje pogresnost neke tvrdnje.

Primer za ovo je na primer famozno parce uglja koje je neki francuski tim naucnika dobio u labu za 10min umesto stotinama godina i hiljadama koliko se mislilo do tada da treba da se napravi ugalj. I sta si time dokazao? Da starost Zemlje nije 5 milijardi godina? Nece biti. Ono sto se precutkuje tendenciozno u takvim slucajevima su razlike izmedju prirode i eksperimenta. U ovom slucaju je cinjenica da se prirodni ugalj BITNO razlikuje od onog iz laboratorije po na primer ostacima paprati, korenja, zivotinjskih skeleta, lisca u nalazistima koji se ne mogu ugraditi za 10 minuta u laboratorijski uzorak.


Verovanje da par stotina hiljada naucnika i biologa veruje u nesto totalno pogresno samo zato sto je Darwin rekao tako bi bila ravna ideji da ja verujem u Boga jer je moj deda verovao u njega. Mislim da samo ljudi koji nisu upuceni u to kako stvari u nauci i akademskom svetu funkcionisu mogu tvrditi da postoji stihijska, hipnoticka reakcija svih naucnika sveta povodom nekog pitanja i da postoji sistematski cilj da se neki stav po svaku cenu progura a drugi sakrije.

A zasto bi to neko radio? Niti su svi naucnici i biolozi ateisti, niti su svi kreacionisti pravoslavni hriscani (Bogu hvala na tome). Naucna istina je istina o svetu oko nas (nepotpuna ali u procesu gradjenja) i NIKAKO ne moze biti u suprotnosti ni sa nasom verom ni sa razumom.

 

[ALEKSIJE D.]

Jurivaka:"(Ovde posebno mislim na Miller-Urey-jev ekspriment koji kreacionisti osporavaju da je bio namesten, a vise od 10 puta je naknadno verifikovan u svim mogucim laboratorijama od Japana preko Evrope do SAD-a)."
Je l to beše ono sa ešehirijom koli (mrzi me da se pravim pametan i tražim latinski naziv za ovaj soj bakterija)? Kad su jedan soj-uzorak razdvojili na tri, izolovali, stavili u iste uslove i nakon nešto vremena dobili tri potpuno genetski različita soja, pri čemu nisu mogli medjusobno ni da se ukrštaju (kako beše, mogla je jedna vrsta sa obe a dve nisu mogle medjusobno, tako nešto). Ili je to kad su, bez maniplacije, dobili vinske mušice sa dva para krila? Ili...

 

[Jurivaka]

Ne, to je eksperiment sa vodom, metanom, amonijakom i vodonikom. Hemikalije su sve zatvorene u sterilizovani niz staklenih cijevi, koje su na krajevima bile povezane sa dvjema većim staklenim posudama. Jedna od tih posuda je bila do pola napunjena vodom a u drugoj je postavljen par elektroda. Voda u posudi je zagrijevana do isparavanja, a istovremeno su iz elektroda bacane varnice, da bi simulirale munje kroz atmosveru. Posle toga se voda hladila, vraćala u prvobitnu posudu, a prvobitni proces se kontinuirano ponavljao. Posle nedelju dana neprekidnog ponavljanja, primjećeno je da se 10 - 15% ugljenika iz sistema, sada nalazi u obliku organskih jedinjenja, a od 2% od toga, je formirana amino-kiselina, koja je od presudnog značaja za nastanak života.

 

[ALEKSIJE D.]

Vidi, vidi, uspelo im na kraju.
Ne bih zakerao, ali zar nije tema evolucija a ne uslovi za nastanak života? Sam Darvin nigde u Poreklu vrsta ne navodi da je čovek nastao od majmuna, nego su to čitaoci sami zaključili. Dok nisu skapirali i tu mogućnost, to je bilo zanimljivo štivo. I bilo bi prihvaćeno, možda i onda i danas, da je dodao samo rečenicu "naravno, sve ovo se ne odnosi na čoveka. Njega je kreirao Neko( može prazno mesto sa linijom pa upiši sam ime svog Boga) odjednom i za svagda".

 

[Jurivaka]

Pitao si za Milerov i Jurijev eksperiment i objasnio sam. Naravno da Darvinova teorija o evoluciji vrsta, nije teorija o nastamku života nego, kao što i njen naziv kaže, o nastanku vrsta. Mnogi to poistovjećuju, a to se ne može poistovjećivati. Ovo sam predočio samo radi kreacionista i njihove izlizane teze da samo život daje život i da život ne može nastati iz ničega. Ovo poslednje bi i moglo biti tačno, ako bi elemente koji su korišteni u eksperimentu, smatrali da nisu ništa, - da su fikcija. Treba li dokazivati da nisu?

 

[bazar]

Za mene je veći problem to što je Darwinova teorija nešto što se uči u školama kao jedina istina. Čovek je nastao od majmuna i tačka. Zapravo je i sam Darwin priznao da ima mnogo rupa u toj teoriji.
Onomad je jedna ministarka stavljena na rub srama kada je pokušala pokrenuti to pitanje.
Nepostajanje prelaznih vrsta je evidentno i pred tim se ne mogu zatvarati oči. Sa druge strane prihvatiti božansku kreaciju je lagan put koji neće odgovoriti ni na jedno pitanje. Isključivost nije dobar način za rešavanje misterija. Mašta može svašta a ideje su podsticaj daljem istraživanju.