Pitanje za JS-ke? kako objasnjavaju ove stihove?
2 korin 13:12,13.
12 Pozdravite jedan drugog celivom svetim. Pozdravljaju vas svi sveti.
13 Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista i ljubav Boga i Oca i zajednica Svetog Duha sa svima vama. Amin.
Problem je u tome ko je zapravo (ISUS)
Do današnjeg dana hrišćanstvo je još uvek u zabuni o tome ko i šta je u stvari bio Isus Hristos. S jedne strane većina ljudi veruje u tajanstveno Sveto Trojstvo, dok s druge strane bučna manjina veruje da je Hristos bio stvoreno biće. U čemu je problem?
Ali, čemu sva ta zbrka? Biblijski stihovi jasno pokazuju ko je bio Isus. O Njemu je napisan tekst koji postoji već vekovima. Dok su se hrišćani bavili međusobnim ekskomunikacijama i ubijanjima oko toga ko je bio Isus, odgovor je postojao u biblijskom tekstu čije objašnjenje o Isusu nije u skladu sa onim što o njemu podučava većina crkava danas. Hristos nije druga ličnost u Trojstvu, niti Ga je Bog stvorio - On je Bog Stvoritelj!
U početku...
Da bismo otkrili ko je bio Isus, vratimo se na početak. Počeci se spominju u bar dva odvojena biblijska teksta, u prvom poglavlju Postanja i u prvom poglavlju Jovanovog Jevanđelja. Apostol Jovan je započeo svoje Jevanđelje tako što je opisao ko i šta je bio Isus pre nego što je došao na Zemlju kao Spasitelj čovečanstva: "U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ova beše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, nije postalo bez nje... I Reč se ovaploti i stanova među nama, i gledasmo njenu slavu, slavu kao jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine" (Jevanđelje po Jovanu 1:1-3,14). Ako ne bismo čitali Novi Zavet dalje od ovoga teksta, bili bismo u stanju da van svake sumnje znamo da je Isus Hristos bio sam Bog i da je On taj koji je stvorio čoveka u Prvoj Mojsijevoj 2:7. To je zato što Jovan jasno ističe da je Reč - to jest ono što je postalo Hristos - stvorila sve. Da su hrišćani jasno razumeli ove stihove nikada ne bi postojalo nešto poput arijanske kontraverze ili doktrine o Trojstvu.
Ali, apostol Jovan nije jedini Novozavetni pisac koji je pisao o Hristovom prepostojanju. Pogledajte šta je Pavle napisao Korinćanima: "Neću da vam ostane nepoznato, braćo, da su svi naši očevi bili pod oblakom, i svi su prošli kroz more, i svi su bili u Mojsija kršteni u oblaku i u moru, i svi su jeli isto duhovno jelo, i svi su pili isto duhovno piće; jer su pili iz duhovne stene koja ih je pratila, a ta stena beše Hristos " (Prva Korinćanima 10:1-4). Pavle nam jasno kaže da je Isus Hristos Bog iz Starog Zaveta - onaj koji je govorio Mojsiju i izveo Izrael iz Egipta. Ovo nam jasno pokazuje da je onaj koji je postao Sin bio i Bog u Starom Zavetu, a nikako Bog Otac. Pa ipak doktrina o Trojstvu zasniva se na pretpostavci da se Bog prikazao kao Otac u Starom Zavetu, a kao Hristos u Novom.
Dualnost Božija kroz Bibliju
Pluralizam Boga nije samo "množina veličanstava", kao što bi neki hteli da veruju. Šest stotina godina pre Hrista, prorok Danilo je zabeležio u viziji sledeće: "Videh u utvarama noćnim, i gle, kao Sin čovečiji iđaše s oblacima nebeskim i dođe do Starca i stade pred njim" (Knjiga proroka Danila 7:13). "Sin čovečiji", kako je on opisao, ne može biti niko drugi do onoga koji je kasnije postao Isus Hristos. Danilo je potom video kako je njemu data vlast i Carstvo koje nikada neće biti uništeno (14. stih). "Sin čovečiji", koji se ovde spominje, teško da bi mogao biti najobičnije ljudsko biće! Starac je, u ovom slučaju, božansko biće koje se u Novom Zavetu naziva Ocem.
Isus Hristos je ukazao na istu pojavu iz ove vizije u svojoj priči o gospodaru (simbol samoga Hrista) koji je otišao u daleku zemlju (na nebesa) da bi primio Carstvo, pre nego što se bude vratio (Jevanđelje po Luci 19:12). Na dualnost božanske porodice takođe se ukazuje u Psalmu 110, čiji je autor car David: "Reče Gospod Gospodu mojemu: sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje u podnožje nogu tvojih" (1. stih). U ovom stihu spominju se dva različita Gospoda. Jedan je Bog Otac, a drugi je onaj koji je postao Isus Hristos. Pavle citira ovaj stih hrišćanima-Jevrejima, povezujući ga direktno sa Isusom Hristom: "A kome je od anđela ikad rekao: 'sedi meni s desne strane dok položim tvoje neprijatelje kao podnožje tvojih nogu'?" (Jevrejima 1:13).
Da li je i Sin bio Bog? U 8. stihu nalazi se odgovor na to pitanje: "Za Sina pak:'Tvoj presto, Bože, stoji u sve vekove..." Ne može biti sumnje u to da se Bog Otac i Isus Sin spominju u Starom Zavetu kao dva zasebna bića.
Idemo dalje!!!
Došao da otkrije Oca
U Novom Zavetu se pravi jasna razlika između Hrista i Oca. Bog koga je video i čuo Mojsije nije bio Bog Otac, što ponovo dokazuje da je Hristos bio Bog u Starom Zavetu. "Boga niko nikad nije video; jedinorodni Bog, koji je u Očevom krilu, on ga objavi" (Jevanđelje po Jovanu 1:18). Hristos je došao na Zemlju kako bi, između ostalog, otkrio Oca i pokazao kakvi porodični odnosi vladaju u božanstvu. Ali više o tome kasnije.
Da nam Isus nije otkrio Oca, ne bi bilo drugog načina da ga spoznamo. "Sve mi je predao moj Otac, i niko ne poznaje Sina do Otac, niti Oca ko poznaje do Sin, i kome hoće da otkrije " (Jevanđelje po Mateju 11:27).
Značenje reči "JHVH"
U hebrejskom, na kome je pisan izvorni nadahnuti biblijski tekst, postoje dva različita imena koja se uobičajeno koriste kada je reč o Bogu. Prva reč koja se koristi u vezi sa Bogom nalazi se u Prvoj knjizi Mojsijevoj - "Elohim", dok je druga - koju ćemo ovde razjasniti - "JHVH" (ona se uobičajeno, mada pogrešno, izgovara kao "Jehova"). Ta reč obično se prevodi kao "Gospod". Prvo mesto gde se ona pojavljuje u Bibliji je Prva Mojsijeva 2:7. Dakle, Gospod Bog - JHVH - je taj koji je oblikovao čoveka od praha zemaljskog. Takođe je Gospod Bog bio taj koji je direktno komunicirao sa Adamom i Evom u edemskom vrtu. I kao što vidimo u prvom poglavlju Jovanovog Jevanđelja, Reč - Isus Hristos - beše onaj koji je stvorio sve što postoji. Stoga je Gospod Bog u Starom Zavetu bio taj koji je u Novom postao Isus Hristos. Ova činjenica se veoma zanimljivo ilustruje gramatičkom analizom reči "JHVH". Rabinski izvori objašnjavaju "JHVH" kao reč koja u sebi obuhvata tri jevrejske reči: "HJH" znači "bio je", "HVH" znači "jeste" (u doslovnom značenju "sadašnjost", budući da se reč "jeste" ne koristi u hebrejskom jeziku) i "JHJH" što znači "nastaviće da bude". Kada se sve te reči ukombinuju, "JHVH" zapravo znači biće koje "je bilo - jeste - nastaviće da bude". Čak i jevrejski lingvisti se slažu sa tim da reč "JHVH" mora da bude izvedena od nekog oblika glagola "biti" (bio je, jeste, biće).
Dakle, samim svojim imenom Bog sasvim bukvalno obuhvata sve aspekte vremena - prošlost, sadašnjost i budućnost. Ovo se potpuno slaže sa stihom u Knjizi proroka Malahije 3:6: "Jer ja Gospod (JHVH) ne menjam se"; Jevrejima 13:8: "Isus Hristos je isti juče (bio je) i danas (jeste) i doveka (nastaviće da bude)"; Otkrivenje 1:8: "Ja sam Alfa i Omega, govori Gospod Bog, koji jeste, koji beše i koji će doći, Svedržitelj".
U ovim stihovima uočavamo da se čak i Isus Hristos i JHVH mogu etimološki poistovetiti. Pa ipak ovo je samo mali deo slike, jer jasne tvrdnje iz Starog i Novog Zaveta daju nepobitan dokaz da je Bog Starog Zaveta upravo onaj koji je postao Isus Hristos.
Hristos - kamen spoticanja
U osmom poglavlju Knjige proroka Isaije, stihovi 13-14, nalazimo veoma zanimljivo proročanstvo koje se tiče Gospoda nad vojskama:
"Gospoda nad vojskama svetite; i on neka vam je strah i bojazan. I biće vam svetinja, a kamen za spoticanje i stena za sablazan obema domovima Izraelovim, zamka i mreža stanovnicima Jerusalimskim". Ovi stihovi se odnose na onog koji kasnije postaje Isus Hristos. Još sigurniji dokaz naći ćemo u Novom Zavetu.
U svojoj prvoj poslanici apostol Petar piše: "Zato u Pismu stoji:'Evo postavljam ugaoni kamen na Sionu, izabran i dragocen, i ko u njega veruje neće se postideti'. Tako njegova dragocena vrednost služi na dobro vama koji verujete, a za one koji ne veruju 'kamen koji odbaciše zidari, taj posta kamen ugaoni' i 'kamen spoticanja i stena sablazni', na koji se spotiču oni što se ne pokoravaju reči, na što su i određeni" (Prva Petrova 2:6-8).
Jevanđelje po Luci 2:34 upravo aludira na to isto proročanstvo. Ne može se opovrgnuti činjenica da je Isus Hristos bio Bog u Starom Zavetu, to jest Kamen o koji su se mnogi spotakli. Verski poglavari tog vremena jednostavno nisu mogli da shvate kako je to Isus mogao da bude Bog. Pa ipak Stari Zavet, koga su oni vekovima prepisivali, pun je proročanstava o Njemu. Oni su bili uistinu zaslepljeni, a mnogi su i ostali do današnjeg dana, baš onako kako je apostol Pavle objasnio u svojoj poslanici Rimljanima, u poglavljima 9, 10. i 11. Dok je Isus Hristos, Bog Starog Zaveta, bio na Zemlji kao ljudsko biće, na nebesima je ostalo samo jedno božansko biće - Otac. Vidimo kako se Isus molio svom Ocu na nebesima: "A sada, Oče, proslavi ti mene - kod sebe - slavom koju sam imao kod tebe pre no što je svet postao" (Jevanđelje po Jovanu 17:5).
Jevrejima i Arijancima bilo je teško da poveruju da Bog može da postane čovek. Uprkos tome, Novi Zavet objašnjava kako se to zaista zbilo. Jedan od članova Božanstva postaje čovek da bismo mi dobili šansu da postanemo Bog.
Apostol Pavle objašnjava ovaj koncept u svojoj poslanici Filipljanima. U poglavlju 2:5-8, on ohrabruje Filipljane: "Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus ima; On, koji je u obličju Božijem, nije smatrao kao nešto prigrabljeno - to što je jednak Bogu, nego je lišio samoga sebe, kada je uzeo obličje sluge i postao sličan ljudima. I našavši se u liku kao čovek On je unizio samoga sebe i postao poslušan do smrti, do smrti na krstu". Isus Hristos je bio Bog, ali je dobrovoljno odustao od svoje božanske pozicije, postao telesno ljudsko biće i došao na Zemlju da umre za nas kako bismo se mi spasili.
Od mene za sada toliko a dalje cemo videti mislim, kroz diskusiju.
Pozdrav od Gere.
