za geru
Znaci i ti si iskljucen ili samoiskljucen JS.Sto su te iskljucili,ili sto si se iskljucio?
Nadalje ,naravno da verujem u Svetog duha,ali ne kao u osobu nego u sredstvo kojim se postize zamisao.
Mozes li zamisliti Isusa kako sa svetim duhom mlati demone???
ili Mozes li zamisliti kako Jehova Bog umesto olovkom ,pise svetim duhom po ploci???
Zar ne mislis da ako bi sveti duh bio osoba,da bi ga to bolelo,onako psihicki...?
Nadalje sta mislis o Isusovoj izjavi u Marku 12:29
Marko 12:29:”A Isus odgovori mu
rva je zapoved od sviju Čuj Izraelu,Gospod je Bog naš Gospod jedini.
Zar ne vidis da je citirao 5.Moj 6:4?
5.Mojsijeva 6:4 Čuj Izraelu,Jehova ,naš Bog Jehova je Jedan.(hebrejskim slovima).
Nisi mi odgovorio zasto ste izbacili Bozje ime Jehova iz Biblije,prvo starog saveza,a kasnije i novog saveza?
I posalji neku sliku JHVH sa neke ikone ili srpske crkve,ili popovskog odela i slicno.
Pogledajte prilog 16836
Pa da te malo podsetim risko posto kazes da priznajes Sv Duha!!!
Copy past:
dobravest@bluewin.ch
GRESI PROTIV DUHA SVETOG
Biblija spominje najmanje pet vrsta greha protiv duha Svetog, koje
mogu hrišcani da ucine. Objasnicu jedan za drugim. Neka Bog govori
našim srcima i uverava nas, kada o njima zajedno razmatramo.
Dobro je poznata zapovest u poslanici Efescima 4,30: "Ne
ožalošcavajte Svetog Duha Božijeg". Kako smo Ga samo cesto
ožalostili! Potpuno nenamerno, cesto toga i nismo bili svesni, koliko ga
to boli, pa ipak smo Ga žalostili, bolno i ucestalo. Kako smo samo
posle toga bili posramljeni! Kako smo se samo sami sebi gadili! Radije
bismo stavili ruku u vatru nego što smo takav greh uradili! To sve zato,
što Ga dosad nismo poznavali kao licnost i nismo mu dali vlast nad
svojim srcem, da vodi naše živote i oslobaða nas od mnogih greha,
kojih bi hteli da se oslobodimo. Bože, pomozi nam da ispovedimo naše
strahovite neuspehe, i pustimo Duha Svetog tamo gde mu je mesto, i
ubuduce da hodamo u Duhu a ne da cinimo želje tela!
Svaka manifestacija telesnosti ožalošcuje Duha Svetog, i svako
delovanje tela mu prouzrokuje bol. Svaka popustljivost i strastvenost,
razdražljivost i dvolicenje, dela koja su nepristojna, ili nepotrebna, gresi
zavisti, ljubomore i ponosa, mržnje, zlobe i protivljenja, gunðanja,
gorcine, ljutnje, loše osobine karaktera, nemarnost, telesne želje i
necistoca, ogovaranja, kritike, škrtost, protivljenja i nepomirljivost,
svaka loša misao i iskrivljena mašta – svi ovakvi gresi ožalošcuju Duha
Svetog.
Uvek, kada nismo dopustili da nas vodi, nego smo istrajali na svom
sopstvenom putu; uvek, kada smo zastranili od volje Božje; uvek, kada
smo propustili ili zloupotrebili priliku, koju nam je dao Bog; uvek, kada
28
smo se okrenuli od Njegovog dela ka sopstvenim delima; uvek, kada
smo išli u svet da tražimo raskoš ili smo se radije družili sa sinovima
sotonskim nego sa Božjim ljudima... Kada smo "zaboravili" da nekome
svedocimo o Hristu, napišemo pismo ili damo nekome traktat, kada
nas je On na to pozivao – sa svim tim stvarima smo ožalostili Duha
Svetog.
Starozavetni izraz za "ožalostiti" je "odmetnuti", "protiviti se" (Isaija
63,10). Koren protivljenja je pobuna. Koliko smo cesto samo gunðali i
naricali nad svojom sudbinom, tako da smo poput Izraelaca toliko
ožalostili Duha svetog, da je bio prinuðen da nam na put postavi bol,
da bi slomio naša ponosna i nepokorna srca. Zar nismo sagrešili ovim
grehom? Zar nije istina, dragi moji, da nas je Duh Sveti toliko cesto
opominjao da je na kraju s pravom ostao ožalošcen? Nakon
ponovnljenih opomena, nakon mnogih blagoslova, nakon bogatstva
svetlosti i poznanja, još i dalje istrajavati u zlu i ignorisanju Njega
samog – to je stvarno ožalošcivanje Duha Svetog. Neposlušnost
provocira. Da li smo tome sami krivi? Da li smo bili neposlušni? Da li su
krivi samo sinovi Izraelovi? Nek nam Gospod pomogne u poznanju
sopstvenog greha i pokoravanju u prahu i pepelu, jer ako to ne
uradimo naš sud ce biti strašan.
"Duha ne gasite!" (1. Solunjanima 5,19). Kada se Duh Sveti
ožalošcuje, On se i gasi. Kada smo na pocetku svog hrišcanskog puta
cinili zlo, Duh je glasno govorio. Kada je došao po prvi put, opominjao
nas je za najmanje odstupanje. Kasnije, meðutim, pošto smo Ga stalno
zanemarivali, kao kada spavalica ne mari za zvonjavu budilnika, sve
slabije smo osecali Njegov uticaj, cak do te mere da smo sebi dopuštali
stvari koje bi nas ranije jako uznemirile. Sada samo povremeno cujemo
Njegov glas. Opominjao nas je cesto, ali smo našom neposlušnošcu
postali isuviše tvrdi. Iznova, i uvek iznova smo Ga ugnjetavali, i sada
na kraju Ga uopšte više i ne cujemo. Greh, koji je nekada u nama
stvarao užasan osecaj i punio naša srca suzama, sada podnosimo
skoro bez uzrujavanja. Blagosloveni Tešitelj je bio oteran.
29
Blagoslovljeni Duhu Božji, oprosti nam i osposobi nas da Tebi ponovo
predamo tron našeg života!
Ananija i Sapfira su lagali Svetog Duha (Dela 5,3), i bili su kažnjeni
trenutnom smrcu. Svaka prevara i pretvaranje, svaki lažni utisak, sa
kojim želimo da nanesemo nekome zlo, svako laganje drugog coveka
je laganje Duha Svetog.
Moguce ga je "iskušavati" (Dela 5,9). Ananija i Sapfira su upravo to
ucinili i odmah su umrli. Sva prevarna i lažna dela su pred Duhom
Božjim ogavnost.
Da, postoji mogucnost "protivljenja" Duhu Svetom, koje mogu sebi da
dopuste i hrišcani i nespašeni (Dela 7,51). To je strašno delo! Da
grešnik to radi – znamo, ali i hrišcanin je takoðe za to sposoban. Svaki
put, kada idemo svojim vlastitim putem, kada se borimo protiv tacno
vidljivom putu dužnosti, kada se pravimo da ne cujemo Njegove
pozive, kad odbijamo da uzmemo svoj krst, uvek smo krivi groznim
gresima protivljenja protiv Duha Svetog.
Budimo iskreni pred Bogom. Ako želimo da dosegnemo duhovnost,
moramo da priznamo svoje nedostatke i odvratimo se od svoje zlobe.
Tu smo pronašli cak pet grehova protiv Duha Svetog. Koji od njih smo
ucinili? Verovatno sve. Bog ih poznaje i mi Ga ne možemo prevariti.
Rastužili smo Ga? Gasili smo Ga? Lagali, iskušavali smo Ga, ili smo
Mu se protivili? Bolje je hiljadu puta sada priznati svoju krivicu i
dopustiti da bude oprana dragocenom Jagnjetovom krvlju, nego ici sa
svojom krivicom pred Hristov sud i tamo za nju odgovarati. Daleko je
bolje osuditi samog sebe, nego biti od Njega osuðen.
"Ruganje protiv Duha Svetog" je greh, koji nece biti oprošten ni u ovom
ni u buducem vremenu. Ucinili su ga fariseji (Matej 12,22−32; Marko
3,22−30; Luka 12,10) kad su vreðali Svetog Duha koji je delovao kroz
Isusa Hrista i prozivali su Ga da ima duh Velzevula i da knezom nad
30
demonima izgoni demone, iako su jako dobro znali da lažu (uporedi:
Jevrejima 6,4−8 sa 1. Jovanova 5,16−17).
O, ljubljeni, On je, ta nebeska golubica, našom zlobom bio ranjen. Pa
ipak Njegova ljubav (jer Duh ljubi) se ne menja. On cezne da osvoji i
vlada. Da li vidite da je On licnost, jer samo licnost je moguce rastužiti,
uvrediti, iskušavati, i protiviti joj se? Morate da Ga priznate kao licnost.
Otvorite Mu srce i dopustite da On u njemu vlada, jer ste Njegov hram.
Samo On može da savlada vaše neprijatelje i osposobi vas da ljubite
Njega tako kako treba da Ga ljubite.
Ako nista nisi razumeo iz ovog,da ti ja kazem ko je Sveti Duh,Sveti Duh je upravo tvoja
(savest) a ja bi na tvom mestu, dobro razmislio o onom sto si napisao u prethodmnom postu #1043
.
Zatim: A evo i od mene malo o svetom duhu:
(Jovan 14:26)
26 A utešitelj, Duh Sveti, kog će Otac poslati u ime moje, On će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh.
(jovan 15:20)
26 A kad dođe utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh istine, koji od Oca izlazi, On će svedočiti za mene.
(1 jov 5:6)
6 Ovo je Isus Hristos što dođe vodom i krvlju i Duhom, ne samo vodom nego vodom i krvlju; i Duh je koji svedoči, jer je Duh istina,
(jovan 16:7)
7 Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem; jer ako ja ne idem, utešitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću Ga k vama.
(jovan 14:16,17,18)
16 I ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog utešitelja da bude s vama vavek:
17 Duha istine, kog svet ne može primiti, jer Ga ne vidi niti Ga poznaje; a vi Ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama će biti.
18 Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama.
itd.
Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Iz ovoga se jasno vidi, da je Sveti Duh licnost!!!
Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
(1 kor 2:14)
14 A telesni čovek ne razume šta je od Duha Božijeg; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda.
Dodato posle 17 Sati 15 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Znajući, čineći, osećajući Copy past:
dobravest@bluewin.ch
Veoma lako možemo videti iz Pisma da je Sveti Duh osoba. Njemu su pripisane osobine koje se mogu pripisati samo jednoj osobi. Osoba je biće sa umom, voljom i osećanjima. Ako Pismo pripisuje ove osobine Svetom Duhu, onda moramo zaključiti da je Sveti Duh osoba. U 1. Korinćanima 2:10-11 piše: "A nama je Bog otkrio posredstvom Duha; jer Duh ispituje sve, i dubine Božije. Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku - sem čovekovog duha koji je u njemu? Tako isto niko - sem Duha Božijega - ne zna šta je u Bogu." Ovde se Duh opisuje kao da poseduje znanje. Sirova sila ili energija ne poseduje nikakvo znanje. Bilo bi apsurdno zameniti reč "Duh" rečju "postojanje (ili energija)" u Bibliji, jer bismo onda imali "energiju" koja ispituje sve stvari!
U Rimljanima 8:27 Pavle kaže: "A onaj što ispituje srca zna šta je smeranje Duha, pošto se po Božijoj volji moli za svete." Ovde se govori o umu Duha, nečemu što obična energija ne poseduje. U 1. Korinćanima 12:11 Pavle, govoreći o darovima Duha, kaže: "A sve ovo čini jedan i isti Duh, koji razdeljuje svakome kako hoće." Ovde vidimo da Sveti Duh poseduje volju, još jednu od osobina povezanu sa ličnošću.
U Rimljanima 15:30 Pavle pripisuje Duhu osećanje ljubavi. Sila ili energija ne može voleti. Ljubav je neodvojiva od ličnosti. Zanimljivo je da, iako sam čitao ili čuo nebrojeno mnogo propovedi o Božjoj ili o Isusovoj ljubavi za nas, još uvek nisam čuo propoved o ljubavi Svetog Duha. A ovo bi trebalo da je jedna od osnovnih osobina Svetog Duha, jer on proizvodi ljubav kao svoj plod u našim životima. Sveti Duh uistinu poseduje osećanja i može biti ražalošćen, jer Pavle, u Efescima 4:30, opominje crkvu da ne žalosti Svetog Duha Božjeg. Razmislite samo kako bi luckasto zvučalo da kažete da ste ražalostili energiju!
Duh opisan kao ličnost
Kroz celu Bibliju lične zamenice se koriste kada se opisuje Sveti Duh. U Jovanu 14:16 Isus je rekao: "I ja ću moliti Oca, pa će vam (on) dati drugog pomagača-utešitelja da (on) bude sa vama doveka." Ovde se lična zamenica "on" koristi i za Oca i za Duha. Ako verujete u ličnog Boga, isto tako treba da verujete i u ličnog Duha. U istom tom delu Isus je rekao da svet nije mogao primiti Duha jer ljudi nisu videli i upoznali Njega. Isus je rekao da Ga poznajete jer On prebiva sa vama.
Obratite pažnju koliko mnogo puta Isus koristi ličnu zamenicu kada govori o Svetom Duhu. U Jovanu 16:7-15 Isus nekoliko puta upotrebljava ličnu zamenicu on kada govori o Svetom Duhu. "Ali ja vam govorim istinu: dobro je za vas da ja odem. Jer ako ne odem, pomagač-utešitelj neće doći do vas; ako pak odem, poslaću vam Ga. I kada On dođe, dokazaće svetu da ima greha, i pravednosti, i suda. U pogledu greha - što ne veruju u mene; u pogledu pravednosti - što odlazim Ocu i nećete me više videti; u pogledu suda - što je vladar ovoga sveta osuđen. Imam još mnogo da vam govorim, ali sada ne možete da podnesete. A kad On dođe, Duh istine, uputiće vas u svu istinu; jer neće govoriti sam od sebe, nego će govoriti ono što sluša, i najaviće vam što će doći. On će me proslaviti, jer će uzeti od mojega i javiti vam. Sve što Otac ima - moje je; zbog toga rekoh da će uzeti od mojega i vama javiti." Grčka lična zamenica on i njeni oblici veoma mnogo se upotrebljavaju kada se govori o Svetom Duhu u Svetom pismu.
Zatim o imenu: Dali je isus izgovarao ime jahve?
Smisao Isusove misije je bilo da otkrije i propoveda ljudima Božije ime (Jn. 17,6; Jn. 17,12; Jn. 17,26). zato moramo pretpostaviti da bi se Isus suprotstavio svakoj novotariji koja bi bila protivna volji njegovog Oca i časti Njegovog imena. Isto kao što je u svom svetom gnevu isterao trgovce iz hrama svog Oca, suprotstavio bi se i odbacivanju ili obeščašćivanju Božijeg imena. Iznova i iznova nas fascinira kako Hrist uspeva da upotrebi Stari zavet kao mač u svakoj situaciji protiv svih iskušitelja, neprijatelja i za pouku svojim učenicima. Poznavao je Pismo kao niko drugi na Zemlji.
Pogledajmo dakle, u evanđeljima, koja nam posredstvom Duhom inspirisanih očevidaca, oslikavaju život Božijeg Sina, kako je on nazivao Boga, kako se obraćao svome Ocu. Otrežnjujuća činjenica koja bi trebala da prodrma svakog istinoljubivog "svedoka": U svim evanđeljima - to znači u izvornom grčkom tekstu nedostaje reč Jahve, ne pojavljuje se ni jednom. Isus, tokom iskušenja u pustinji (Mt. 4,4-10), suprotstavlja se satani citirajući tri mesta iz Starog zaveta u kojima je, u originalnom hebrejskom tekstu napisana reč Jahve. Novi zavet ipak govori da je Božiji Sin upotrebio reč Bog (gr. Theos) ili Gospod (gr. Kirios), upravo tako kako je to bio običaj među Jevrejima. Time bi trebalo da je ovo pitanje jednom za svagda rešeno, za svakog onog kome je Isus Gospod i primer!
Kad je Isus čitao u sinagogi svog rodnog grada spis proroka Isaije, po Luki 4,18 je čitao: "Duh Gospoda" a ne, kako je stajalo u originalnom hebrejskom tekstu "Duh Jahve"... dalje je čitao "godinu milosti Gospodnje" a ne "godinu milosti Jahvine". Ako bi ovde upotrebili logiku i nauku Društva kule stražare, morali bi da optužimo Isusa da je "izbacio" lično Božije ime iz originalnog teksta proroka Isaije. Da, morali bi da zaključimo da je Isus svojim primerom i ponašanjem porekao ono što je bio: svedok boga "Jehove".
I nemoj mi govoriti da si mi odgovorio na sve ovo, vratio sam se nazad nekoliko postova i nema nigde odgovora.
Stihove koje sam ti naveo jasno govore ko je Sv Duh,i ti nemas nikakve argumente na njih.
