Član
- Učlanjen(a)
- 13.11.2010
- Poruka
- 317
Ako me nešto nervira to je kad neko glumi ono što nije.
Zato se nemoj postavljati kao da si iznad ovih ljudi na forumu i kao da nešto znaš više od ostalih.
Ime Elohim
To je jedno od najpoznatijih imena koje se koriste za Boga u Bibliji. Ime u množini koje samo po sebi ne mora biti indikativno, ali otvara druge mogućnosti. Zanimljivo je kako imenicu ElohIM (im je muška množina) objašnjava Rabin Šimon ben Joakhim:
’’Dođite i vidite tajnu riječi Elohim! Ima tri stepena i svaki je različit, pa ipak svi su tako jedinjeni da se ne odvajaju jedan od drugog!’’ (uporedi sa Ispovedanjem Vjre sv. Atanasija Aleksandrijskog)
Glagoli u množini korišteni uz ime Elohim
Biblija najčešće koristi glagole u jednini uz ime Elohim kada govori o jednom pravom Bogu, a glagole u množini kada se ime Elohim odnosi na lažne bogove.
Ipak, na par mesta Biblija koristi pluralne glagole uz ime Elohim, a kada se odnose na jedinog pravog Boga: Postanak 20,13: Dogodilo se, kada me Bog (Elohim) izveo iz očeve kuće da lutam... (doslovno: kada su me ONI izveli...)Postanak 35,7: ...jer ondje se Bog (Elohim) njemu objavio...(doslovno: jer ondje su se ONI njemu objavili...) 2 Samuelova 7,23: ...Bog (Elohim) ode... (doslovno: ONI odu...) Psalam 58: Uistinu On je Bog koji sudi... (doslovno: ONI su Bog koji sude...)
Ime Eloah
Eloah je jednina imenice Elohim. U Tanakhu koristi se tek 250 puta, dok se Elohim koristi 2500 puta, što odbacuje tezu da biblijski pisci nisu imali izbora nego su morali koristiti izraz u množini. Brojnost korištenja pluralnog izraza upućuje na množinu unutar Boga.
Pluralne zamenice
Bog često kada govori o sebi, koristi pluralne zamenice:
Postanak 1,26: Tada Bog (Elohim) reče: NAČINIMO čoveka na NAŠU sliku, NAMA sličnima. Postanak 3,22: Tada Gospod Bog (YHVH Elohim) reče: Gle, čovek postade kao jedan od NAS. Postanak 11,7: POĐIMO, SIĐIMO dolje i ondje POBRKAJMO njihove jezike. Izaija 6,8: I čuh glas Gospoda koji govoraše: Koga ću poslati, i ko će ići za NAS? Poslednji stih bio bi kontradikcija da ne razumemo Božju množinu unutar jedinstva.
Pluralni opisi Boga
U hebrejskim tekstovima imenice i pridevi korišteni u govoru o Bogu su često u pluralu:
Propovednik 12,1: Seti se sada svoga Tvorca (doslovno: svojih Tvoraca) Psalam 149,2: Neka se raduje Izrael Stvoritelju svojem (doslovno:Stvoriteljima svojim) Isus 24,19: ...sveti Bog... (doslovno: sveti Bogovi) Isaija 54,5: Jer tvoj Stvoritelj je tvoj suprug (doslovno: Jer tvoji Stvoritelji su tvoji supruzi)
Svi dosadašnji dokazi temelje se samo na hebrejskom jeziku samog Tanakha.
Šema
Ponovljeni zakon 6,4: Čuj, Izraele! Jahve je Bog naš, Jahve je jedan! Ovaj stih, znan kao ŠEMA oduvek je bio Izraelova velika ispovest. Upravo se on često uzimao kao dokaz o Božjem jedinstvu i protiv svake množine. Moramo zapaziti da u hebrejskom izvornom piše ...Jahve su BOGOVI NAŠI... Ali glavni argument leži u reči JEDAN, hebrejski EHAD. Ako pogledamo korz Pisma, vidimo da EHAD nema značenje apsolutnog jednog, nego sastavljenog jednog, sastavljene celine. Npr. u Postanku 1,5 kombinacija večeri i jutra čini jedan (EHAD) dan. U Postanku 2,24 muškarac i žena sjedinjuju se u braku i dvoje "će postati jedno (EHAD)meso." U Ezri 2,64 kaže nam se da je celo mnoštvo jedno (EHAD), mada se sastoji od mnogo ljudi. Jezekilj 37,17 pruža slikovit primer u kojem se dva štapa spajaju u jedan (EHAD). Iz navedenoga vidimo da se reč EHAD u Tanakhu koristi da pokaže složeno jedinstvo delova, a ne apsolutno jedno. Hebrejska riječ koja označava apsolutno jedinstvo je YAHID nalazi se u mnogim recima Pisama: Postanak 22,2; Sudije 11,34; Psalam 22,21; Psalam 25,16; Izreke 4,3; Jeremija 6,26; Amos 8,10; Zaharija 12,10, s naglaskom na značenju "jedini". Da je Mojsije nameravao poucavatii Božje apsolutno jedinstvo nasuprot složenom jedinstvu, reč YAHID bila bi mnogo primerenija i upotrebljenija
Bog je barem dvoje
Elohim i YHVH aplicirano na dve licnosti. Postoje situacije u Tanakhu u kojima se termin Elohim koristi za dve licnosti u jednom stihu. Jedan takav primer je Psalam 45,6-7: Tvoj tron, o Bože, je zauvek i uvek, žezlo pravednosti je žezlo tvoga kraljevstva, Ti ljubiš pravednost i mrziš pokvarenost, stoga Bože, Tvoj Bog pomazao Te uljem radosti više nego tvoje drugove. Treba zapaziti da se obraća prvom Elohimu i da je drugi Elohim Bog prvog Elohima. I tako je Božji Bog pomazao Njega uljem radosti.
Drugi primer je Osija 1,7: Imati ću milosti prema kući Judinoj, spasit ću je Jahvom, Bogom njihovim, neću je spasiti lukom, mačem... Govornik je Elohim koji kaže da će imati milosti prema kući Judinoj i da će je spasiti instrumentaliziranjem Jahve, njenog Elohima. Dakle, Elohim broj 1 će spasiti kuću Judinu sredstvom Elohima broj 2.
Ne samo da se Elohim aplicira na dve licnosti u jednom stihu, nego i samo ime Božje. Jedan primer je Postanak 19,24: Tada On Jahve pusti
sumpor i vatru na Sodomu i Gomoru od Jahve gore na nebesima. Prvi
Jahve, ovdje na Zemlji, pušta kišu sumpora i vatre od drugog Jahvea koji je na nebesima.
Dalje, Zaharija 2,12-13: Ovako govori Jahve nad Vojskama, čija me Slava izaslala k narodima koji su vas opljačkali: ko vas dira, dira mi zenicu oka. Gle, ruku dižem na njih da plenom budu svojim robovima. Znat ćete tako da me posla Jahve nad Vojskama! Opet imamo jednog Jahvu koji šalje drugog Jahvu da izvrši specifičan zadatak.
Bog je troje
Ako Tanakh zaista upućuje na pluralnost Božju, postavlja se pitanje koliko licnosti postoji u Bogu? Za sada smo videli dokaze za dve, ali ako pomnije pregledamo pisma ćemo videti da su tri, i samo tri različite osobnosti ikada smatrane božanskima.
1. Na prvom mestu stoji izraz Gospod Jahve. On se spominje toliko često da ga nije potrebno objašnjavati.
2. Druga licnost je Anđeo Jahvin. Ova individua je uvek različita od svih drugih anđela i jedinstvena je. U skoro svakom stihu u kojem se spominje imenuje ga se Anđelom Jahvinim i samim Jahvom. Npr. U Postanku 16,7 on je anđeo Jahvin, a u Postanku 16,13 on je sam Jahve. U Postanku 22,11 on je anđeo Jahvin, ali je sam Jahve u sledećem stihu. Ovakvih primera ima mnogo, npr. u Postanku 31 on je Anđeo Božji u stihu 11, ali Bog betela u stihu 13. U izlasku 3 on je anđeo Jahvin u drugom stihu, a istovremeno i Jahve i Bog u stihu 4. U Sudijama 6 on je Anđeo jahvin u stihovima11, 12, 20, 21, ali je Jahve licno u stihovima 14, 16, 22 i 23. U Sudijama 13,3 i 21 on je Anđeo Jahvin, ali je u stihu 22 sam Bog. Zanimljiv je stih Izlazak 23,20-23 u kojem ovaj anđeo ima moć opraštanja greha jer je Božje vlastito ime Jahve na njemu i zato ga se mora slušati bez pitanja. To se ne može reći za bilo kojeg anđela. No, činjenica da je Božje vlastito ime na tom anđelu ukazuje na njegov božanski status.
3. Treća licnost je Duh Božji, kojeg se često označava jednostavno ruah ha-kodeš (sveti duh). Postoji dobar broj referenci na Duha Božjega, među kojima su Postanak 1,2 i 6,3; Jov 33,4; Psalam 51,11 i 139,7; Isaija 11,2 i 63,10-14. Duh Sveti ne može biti tek emanacija jer ima sve karakteristike licnosti (intelekt, emocije i volju) i smatra se božanskim.
Dakle, iz raznih stihuva hebrejskih Pisama vidljivo je da se tri
licnosti smatraju božanskima i da su Bog: Gospod Jahve, Anđeo
Jahvin i Duh Božji.
Tri licnosti u istom stihu
U Tanakhu takođe se nalaze reci u kojima se spominju sve tri božanske osobe. Dva primera su Isaija 48,12-16 i 63,7 14. Zbog važnosti prvog stiha, citirat ćemo ga:
"Slušaj me, o Jakove i Izraele, Kojega sam pozvao, Ja sam On, Ja sam prvi, Ja sam isto tako i posljednji. Uistinu moja ruka je položla temelje Zemlji, a Moja desnica je razapela nebesa, kada ih zovem, stoje zajedno. Svi vi, skupite se i slušajte! ko je među njima objavio ove stvari? Jahve Ga voli, On će izvršiti svoju zadovoljštinu nad Babilonom i Njegova ruka bit će protiv Haldejaca. Ja, čak Ja,govorio sam: da, zvao sam Ga, doveo sam Ga, i Njegov put će uspevati. Dođite blizu Mene, čujte ovo: nisam govorio u tajnama od početka i od kad se zbivalo, bijah onde. I sad Gospod Jahve Duh Njegov poslaše me."
Treba zapaziti da govornik govori o sebi kao o onome ko je odgovoran za stvaranje neba i zemlje. Očito je da ne može govoriti ni o kome drugome nego o Bogu. Ali opet, u stihu 16 govornik govori o sebi koristeći zamenice "ja" i "mene" i pravi razliku između sebe i druge dve licnosti. Razlikuje sebe od Gospoda Jahve i onda od Duha Gospodnjeg. Ovde je trojstvo najjasnije što se iz Tanakha dade iščitati. U drugom stihu nalazimo refleksiju nazad u doba Izlaska kada su sve tri osobe bile prisutne i aktivne. Gospod Jahve nalazi se u sedmom stihu, anđeo Jahvin u devetom i Duh Božji u recima 10, 11 i 14. Mada u Starom Zavetu Bog često ističe da je samo On odgovoran za Izraelovo oslobađanje iz Egipta, u ovom stihu sve tri osobe nose odgovornost. Ipak, kontradikcije nema jer sve tri osobe čine jedinstvo Božje.
Zaključak
Nauka je Tanakha da postoji mnoštvo u Bogu. Prva osoba se konstantno naziva Jahve, dok druga osoba nosi ime Jahve, anđeo Jahvin i sluga Jahvin. Druga osoba uvek biva poslana od prve. Treću osobu se naziva Duhom Jahvinim ili Duhom Božjim ili Svetim Duhom. I ona je poslana od prve osobe, ali je uvek povezana s poslanjem druge osobe.Isus, On je isti onaj o kojem je Mojsije pisao kad je Gospod rekao: Gledaj, poslao sam anđela pred tobom da te drži na putu i dovede na mesto koje sam pripremio. Čuvaj Ga se i slušaj Njegov glas, ne ljuti Ga jer neće otpustiti tvoje prestupe, jer Moje ime je na Njemu. Ali ako slušaš Njegov glas i činiš što Ja govorim tada ću biti neprijatelj tvojih neprijatelja i protivnik tvojih protivnika jer moj anđeo će ići pred tobom i dovesti te do Amorićana i Hetita i Perižana i Kanaanaca i Hivijaca i Jebusejaca; i Ja ću ih poseći.
Svetlo Novog zavjeta
U skladu s učenjima Tanakha, Novi Zavet jasno prepoznaje tri osobe u Bogu, mada postaje specifično. Prva osoba se naziva Ocem, a druga Sinom. Novi Zavet odgovara na pitanje u Izrekama 30,4; Koje je Njegovo ime i koje je ime Njegova Sina ako znaš? Ime Njegova Sina je Isus. U skladu s Tanakhom, poslan je od Boga da bude Mesija, ali ovaj put kao čovek, a ne kao anđeo. Nadalje, poslat je sa specifičnom svrhom: da umre za naše grehe. U suštini, dogodilo se da je Bog postao čovekom da bi postigao pomirenje Boga i čovjeka. Novi Zavet treću osobu naziva Svetim Duhom. Kroz celi Novi Zavet povezan je s radom druge osobe u skladu s učenjima hebrejskih Pisama. Vidimo kontinualitet učenja o trojstvu od Tanakha do Novog Zaveta.
izvinjavam se zbog duzine ali je ovo skracena studija koju sam obecao
Zato se nemoj postavljati kao da si iznad ovih ljudi na forumu i kao da nešto znaš više od ostalih.
Ime Elohim
To je jedno od najpoznatijih imena koje se koriste za Boga u Bibliji. Ime u množini koje samo po sebi ne mora biti indikativno, ali otvara druge mogućnosti. Zanimljivo je kako imenicu ElohIM (im je muška množina) objašnjava Rabin Šimon ben Joakhim:
’’Dođite i vidite tajnu riječi Elohim! Ima tri stepena i svaki je različit, pa ipak svi su tako jedinjeni da se ne odvajaju jedan od drugog!’’ (uporedi sa Ispovedanjem Vjre sv. Atanasija Aleksandrijskog)
Glagoli u množini korišteni uz ime Elohim
Biblija najčešće koristi glagole u jednini uz ime Elohim kada govori o jednom pravom Bogu, a glagole u množini kada se ime Elohim odnosi na lažne bogove.
Ipak, na par mesta Biblija koristi pluralne glagole uz ime Elohim, a kada se odnose na jedinog pravog Boga: Postanak 20,13: Dogodilo se, kada me Bog (Elohim) izveo iz očeve kuće da lutam... (doslovno: kada su me ONI izveli...)Postanak 35,7: ...jer ondje se Bog (Elohim) njemu objavio...(doslovno: jer ondje su se ONI njemu objavili...) 2 Samuelova 7,23: ...Bog (Elohim) ode... (doslovno: ONI odu...) Psalam 58: Uistinu On je Bog koji sudi... (doslovno: ONI su Bog koji sude...)
Ime Eloah
Eloah je jednina imenice Elohim. U Tanakhu koristi se tek 250 puta, dok se Elohim koristi 2500 puta, što odbacuje tezu da biblijski pisci nisu imali izbora nego su morali koristiti izraz u množini. Brojnost korištenja pluralnog izraza upućuje na množinu unutar Boga.
Pluralne zamenice
Bog često kada govori o sebi, koristi pluralne zamenice:
Postanak 1,26: Tada Bog (Elohim) reče: NAČINIMO čoveka na NAŠU sliku, NAMA sličnima. Postanak 3,22: Tada Gospod Bog (YHVH Elohim) reče: Gle, čovek postade kao jedan od NAS. Postanak 11,7: POĐIMO, SIĐIMO dolje i ondje POBRKAJMO njihove jezike. Izaija 6,8: I čuh glas Gospoda koji govoraše: Koga ću poslati, i ko će ići za NAS? Poslednji stih bio bi kontradikcija da ne razumemo Božju množinu unutar jedinstva.
Pluralni opisi Boga
U hebrejskim tekstovima imenice i pridevi korišteni u govoru o Bogu su često u pluralu:
Propovednik 12,1: Seti se sada svoga Tvorca (doslovno: svojih Tvoraca) Psalam 149,2: Neka se raduje Izrael Stvoritelju svojem (doslovno:Stvoriteljima svojim) Isus 24,19: ...sveti Bog... (doslovno: sveti Bogovi) Isaija 54,5: Jer tvoj Stvoritelj je tvoj suprug (doslovno: Jer tvoji Stvoritelji su tvoji supruzi)
Svi dosadašnji dokazi temelje se samo na hebrejskom jeziku samog Tanakha.
Šema
Ponovljeni zakon 6,4: Čuj, Izraele! Jahve je Bog naš, Jahve je jedan! Ovaj stih, znan kao ŠEMA oduvek je bio Izraelova velika ispovest. Upravo se on često uzimao kao dokaz o Božjem jedinstvu i protiv svake množine. Moramo zapaziti da u hebrejskom izvornom piše ...Jahve su BOGOVI NAŠI... Ali glavni argument leži u reči JEDAN, hebrejski EHAD. Ako pogledamo korz Pisma, vidimo da EHAD nema značenje apsolutnog jednog, nego sastavljenog jednog, sastavljene celine. Npr. u Postanku 1,5 kombinacija večeri i jutra čini jedan (EHAD) dan. U Postanku 2,24 muškarac i žena sjedinjuju se u braku i dvoje "će postati jedno (EHAD)meso." U Ezri 2,64 kaže nam se da je celo mnoštvo jedno (EHAD), mada se sastoji od mnogo ljudi. Jezekilj 37,17 pruža slikovit primer u kojem se dva štapa spajaju u jedan (EHAD). Iz navedenoga vidimo da se reč EHAD u Tanakhu koristi da pokaže složeno jedinstvo delova, a ne apsolutno jedno. Hebrejska riječ koja označava apsolutno jedinstvo je YAHID nalazi se u mnogim recima Pisama: Postanak 22,2; Sudije 11,34; Psalam 22,21; Psalam 25,16; Izreke 4,3; Jeremija 6,26; Amos 8,10; Zaharija 12,10, s naglaskom na značenju "jedini". Da je Mojsije nameravao poucavatii Božje apsolutno jedinstvo nasuprot složenom jedinstvu, reč YAHID bila bi mnogo primerenija i upotrebljenija
Bog je barem dvoje
Elohim i YHVH aplicirano na dve licnosti. Postoje situacije u Tanakhu u kojima se termin Elohim koristi za dve licnosti u jednom stihu. Jedan takav primer je Psalam 45,6-7: Tvoj tron, o Bože, je zauvek i uvek, žezlo pravednosti je žezlo tvoga kraljevstva, Ti ljubiš pravednost i mrziš pokvarenost, stoga Bože, Tvoj Bog pomazao Te uljem radosti više nego tvoje drugove. Treba zapaziti da se obraća prvom Elohimu i da je drugi Elohim Bog prvog Elohima. I tako je Božji Bog pomazao Njega uljem radosti.
Drugi primer je Osija 1,7: Imati ću milosti prema kući Judinoj, spasit ću je Jahvom, Bogom njihovim, neću je spasiti lukom, mačem... Govornik je Elohim koji kaže da će imati milosti prema kući Judinoj i da će je spasiti instrumentaliziranjem Jahve, njenog Elohima. Dakle, Elohim broj 1 će spasiti kuću Judinu sredstvom Elohima broj 2.
Ne samo da se Elohim aplicira na dve licnosti u jednom stihu, nego i samo ime Božje. Jedan primer je Postanak 19,24: Tada On Jahve pusti
sumpor i vatru na Sodomu i Gomoru od Jahve gore na nebesima. Prvi
Jahve, ovdje na Zemlji, pušta kišu sumpora i vatre od drugog Jahvea koji je na nebesima.
Dalje, Zaharija 2,12-13: Ovako govori Jahve nad Vojskama, čija me Slava izaslala k narodima koji su vas opljačkali: ko vas dira, dira mi zenicu oka. Gle, ruku dižem na njih da plenom budu svojim robovima. Znat ćete tako da me posla Jahve nad Vojskama! Opet imamo jednog Jahvu koji šalje drugog Jahvu da izvrši specifičan zadatak.
Bog je troje
Ako Tanakh zaista upućuje na pluralnost Božju, postavlja se pitanje koliko licnosti postoji u Bogu? Za sada smo videli dokaze za dve, ali ako pomnije pregledamo pisma ćemo videti da su tri, i samo tri različite osobnosti ikada smatrane božanskima.
1. Na prvom mestu stoji izraz Gospod Jahve. On se spominje toliko često da ga nije potrebno objašnjavati.
2. Druga licnost je Anđeo Jahvin. Ova individua je uvek različita od svih drugih anđela i jedinstvena je. U skoro svakom stihu u kojem se spominje imenuje ga se Anđelom Jahvinim i samim Jahvom. Npr. U Postanku 16,7 on je anđeo Jahvin, a u Postanku 16,13 on je sam Jahve. U Postanku 22,11 on je anđeo Jahvin, ali je sam Jahve u sledećem stihu. Ovakvih primera ima mnogo, npr. u Postanku 31 on je Anđeo Božji u stihu 11, ali Bog betela u stihu 13. U izlasku 3 on je anđeo Jahvin u drugom stihu, a istovremeno i Jahve i Bog u stihu 4. U Sudijama 6 on je Anđeo jahvin u stihovima11, 12, 20, 21, ali je Jahve licno u stihovima 14, 16, 22 i 23. U Sudijama 13,3 i 21 on je Anđeo Jahvin, ali je u stihu 22 sam Bog. Zanimljiv je stih Izlazak 23,20-23 u kojem ovaj anđeo ima moć opraštanja greha jer je Božje vlastito ime Jahve na njemu i zato ga se mora slušati bez pitanja. To se ne može reći za bilo kojeg anđela. No, činjenica da je Božje vlastito ime na tom anđelu ukazuje na njegov božanski status.
3. Treća licnost je Duh Božji, kojeg se često označava jednostavno ruah ha-kodeš (sveti duh). Postoji dobar broj referenci na Duha Božjega, među kojima su Postanak 1,2 i 6,3; Jov 33,4; Psalam 51,11 i 139,7; Isaija 11,2 i 63,10-14. Duh Sveti ne može biti tek emanacija jer ima sve karakteristike licnosti (intelekt, emocije i volju) i smatra se božanskim.
Dakle, iz raznih stihuva hebrejskih Pisama vidljivo je da se tri
licnosti smatraju božanskima i da su Bog: Gospod Jahve, Anđeo
Jahvin i Duh Božji.
Tri licnosti u istom stihu
U Tanakhu takođe se nalaze reci u kojima se spominju sve tri božanske osobe. Dva primera su Isaija 48,12-16 i 63,7 14. Zbog važnosti prvog stiha, citirat ćemo ga:
"Slušaj me, o Jakove i Izraele, Kojega sam pozvao, Ja sam On, Ja sam prvi, Ja sam isto tako i posljednji. Uistinu moja ruka je položla temelje Zemlji, a Moja desnica je razapela nebesa, kada ih zovem, stoje zajedno. Svi vi, skupite se i slušajte! ko je među njima objavio ove stvari? Jahve Ga voli, On će izvršiti svoju zadovoljštinu nad Babilonom i Njegova ruka bit će protiv Haldejaca. Ja, čak Ja,govorio sam: da, zvao sam Ga, doveo sam Ga, i Njegov put će uspevati. Dođite blizu Mene, čujte ovo: nisam govorio u tajnama od početka i od kad se zbivalo, bijah onde. I sad Gospod Jahve Duh Njegov poslaše me."
Treba zapaziti da govornik govori o sebi kao o onome ko je odgovoran za stvaranje neba i zemlje. Očito je da ne može govoriti ni o kome drugome nego o Bogu. Ali opet, u stihu 16 govornik govori o sebi koristeći zamenice "ja" i "mene" i pravi razliku između sebe i druge dve licnosti. Razlikuje sebe od Gospoda Jahve i onda od Duha Gospodnjeg. Ovde je trojstvo najjasnije što se iz Tanakha dade iščitati. U drugom stihu nalazimo refleksiju nazad u doba Izlaska kada su sve tri osobe bile prisutne i aktivne. Gospod Jahve nalazi se u sedmom stihu, anđeo Jahvin u devetom i Duh Božji u recima 10, 11 i 14. Mada u Starom Zavetu Bog često ističe da je samo On odgovoran za Izraelovo oslobađanje iz Egipta, u ovom stihu sve tri osobe nose odgovornost. Ipak, kontradikcije nema jer sve tri osobe čine jedinstvo Božje.
Zaključak
Nauka je Tanakha da postoji mnoštvo u Bogu. Prva osoba se konstantno naziva Jahve, dok druga osoba nosi ime Jahve, anđeo Jahvin i sluga Jahvin. Druga osoba uvek biva poslana od prve. Treću osobu se naziva Duhom Jahvinim ili Duhom Božjim ili Svetim Duhom. I ona je poslana od prve osobe, ali je uvek povezana s poslanjem druge osobe.Isus, On je isti onaj o kojem je Mojsije pisao kad je Gospod rekao: Gledaj, poslao sam anđela pred tobom da te drži na putu i dovede na mesto koje sam pripremio. Čuvaj Ga se i slušaj Njegov glas, ne ljuti Ga jer neće otpustiti tvoje prestupe, jer Moje ime je na Njemu. Ali ako slušaš Njegov glas i činiš što Ja govorim tada ću biti neprijatelj tvojih neprijatelja i protivnik tvojih protivnika jer moj anđeo će ići pred tobom i dovesti te do Amorićana i Hetita i Perižana i Kanaanaca i Hivijaca i Jebusejaca; i Ja ću ih poseći.
Svetlo Novog zavjeta
U skladu s učenjima Tanakha, Novi Zavet jasno prepoznaje tri osobe u Bogu, mada postaje specifično. Prva osoba se naziva Ocem, a druga Sinom. Novi Zavet odgovara na pitanje u Izrekama 30,4; Koje je Njegovo ime i koje je ime Njegova Sina ako znaš? Ime Njegova Sina je Isus. U skladu s Tanakhom, poslan je od Boga da bude Mesija, ali ovaj put kao čovek, a ne kao anđeo. Nadalje, poslat je sa specifičnom svrhom: da umre za naše grehe. U suštini, dogodilo se da je Bog postao čovekom da bi postigao pomirenje Boga i čovjeka. Novi Zavet treću osobu naziva Svetim Duhom. Kroz celi Novi Zavet povezan je s radom druge osobe u skladu s učenjima hebrejskih Pisama. Vidimo kontinualitet učenja o trojstvu od Tanakha do Novog Zaveta.
izvinjavam se zbog duzine ali je ovo skracena studija koju sam obecao
Poslednja izmena:
