Za RIS BG-a
Veoma ste interesantni vi JS taj stih koji si napisao uopste nije tacan, on je iz prevoda (karadzic danicic iz (1989) prevoda kojeg JS uopste ne priznaju) a i mnogi drugi.
sem kada potvrdjuje njihovu dogmu tj doktrinu.
Savremeni prevod glasi ovako" kumranski original"(jEVREIMA 3:1-3)
1 Зато, браћо света, учесници у небеском
позиву, пажљиво посматрајте онога кога
признајемо за апостола и првосвештеника -
Исуса. 2 Он је био веран Богу који га је пос -
тавио у ту службу, као што је и Мојсије био
у целом Божјем дому. 3 Јер Исус је дос тојан
веће славе од Мојсија, као што већу част од
дома има онај ко га је саградио.
"PREVOD NOVI SVET"
JEVREIMA 3:1-3
1 Зато, браћо света, учесници у небеском позиву, пажљиво посматрајте онога кога признајемо за апостола и првосвештеника — Исуса. 2 Он је био веран Богу који га је поставио у ту службу, као што је и Мојсије био у целом Божјем дому. 3 Јер Исус је достојан веће славе од Мојсија, као што већу част од дома има онај ко га је саградио.
PREVOD LUJO BAKOTIC:
(HEBREIMA 3:1-3)
1 Zato, braćo sveta, zajendičari zvalja nebeskoga, poznajte poslanika i prvosveštenika vere naše, Isusa,
2 koji je veran onome koji ga postavi, kao što bi i Mojsije u svemu domu njegovu. (U domu njegovu: u domu Božjem.)
3 Jer je on smatran dostojan toliko veće slave od slave Mojsijeve koliku veću čast od samog doma ima onaj koji dom sagradi.
PREVOD Dr IVAN SARIC: (JEVREIMA 3:1-3)
1 Bog, koji je negda mnogo puta i različnim načinom govorio ocima po prorocima, progovori nama u posljednje ove dane po Sinu,
2 Kojega postavi baštinikom svemu, po kojemu stvori i svijet;
3 Koji jer je sjajnost slave njegove i prilika bića; njegova i nosi sve riječju sile svoje, pošto nas je očistio od grijeha, sjede s desne strane veličanstva na visini;
PREVOD DANICIC KARADJIC
JEVREIMA 3:2)
2 Koji je veran onome koji ga stvori ,kao i mojsije u svetu domu njegovu. (LJUBLJANSKI PREVOD IZ 1989g)(netacan)
A ovde ti je isti prevod danicic karadjic pa pogledaj razliku
jevrejima 3:2)(tacan)
[PDF] 01 Biblija - STARI ZAVJET MON...
PROVRI SAM!!!
01 Biblija - STARI ZAVJET MON...
U prilog Isusovim specifičnim tvrdnjama o sebi, Njegovi učenici su takođe priznavali Hristovu božansku prirodu. Oni su tvrdili da Isus ima pravo da oprašta grehe – nešto što je samo Bog mogao da uradi, jer je Bog taj koga vređamo grehom (Dela 5:31; Kološani 3:13; Psalam 130:4; Jeremija 31:34). U tesnoj vezi sa poslednjom tvrdnjom, Isus je takođe rekao, da će On biti taj koji će "suditi živima i mrtvima” (2 Timoteju 4:1). Toma je uzviknuo Isusu, "moj Gospod i moj Bog!” (Jovan 20:28). Pavle naziva Isusa “veliki Bog i Spasitelj” (Tit 2:13), i upućuje na to da je pre nego što se utelovio, Isus postojao “kao Bog” (Filipljani 2:5–8). Pisac poslanice Jevrejima u pogledu Isusa kaže “Tvoj presto, o Bože, stoji u sve vekove” (Jevreji 1:8). Jovan izjavljuje, “U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč[Isus]” (Jovan 1:1). Mogu dati još mnogo biblijskih primera koji uče o Hristovom božanskom poreklu (vidi Otkrivenje 1:17; 2:8; 22:13; 1 Korinćanima 10:4; 1 Petrova 2:6–8; obj. Psalam 18:2; 95:1; 1 Petrova 5:4; Jevrejima 13:20), ali samo jedan od ovih je dovoljan da se pokaže da su Isusa Njegovi sledbenici smatrali Bogom.
Isusu su takođe davana imena koja su jedinstvena za Jahvu (formalno ime za Boga) u Starom zavetu. Starozavetni naziv “Otkupitelj” (Psalam 130:7; Osija 13:14) je korišćen za Isusa u Novom zavetu (Tit 2:13; Otkrivenje 5:9). Isus je nazvan Emanuel ("Bog sa nama " u Mateju 1). U Zahariji 12:10, Jahve je taj koji kaže, “pogledaće na mene, onoga kojega probodoše.” Ali Novi zavet primenjuje ovo na Isusovo raspeće (Jovan 19:37; Otkrivenje 1:7). Ako je Jahve taj koji je proboden i na koga su pogledali, i ako je Isus taj koji je proboden i na koga su pogledali, onda je Isus Jahve. Pavle tumači Isaiju 45:22–23 primenjući te stihove na Isusa, u Filipljanima 2:10–11. Dalje, Isusovo ime se koristi uporedo sa Jahvinim u molitvi “Blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista” (Galatima 1:3; Efescima 1:2). Ovo bi bilo bogohuljenje u slučaju da Hrist nije bio božanskog porekla. Isusovo ime se pojavljuje sa Jahvinim u Isusovoj zapovesti za krštenje “u ime [jednina] Oca i Sina i Svetog Duha” (Matej 28:19; vidi takođe 2 Korinćanima 13:14). U Otkrivenju Jovan kaže da sva stvorenja slave Hrista (Jagnje) – samim tim Isus nije stvorenje (5:13).
Isus nije Božiji Sin na način na koji su to otac i sin. Bog se nje oženio i dobio sina. Isus je Božiji Sin na način da se On, Bog otelovio u ljudskom obliku (Jovan 1:1,14). Isus je Božiji Sin tako što je On začet od Duha Svetog. Luka 1:35 objavljuje, "Anđeo pak odgovori i reče joj: Duh Sveti će doći na tebe i sila Svevišnjega oseniće te; zato će se to sveto dete zvati Sin Božiji" U biblijska vremena, izraz “sin čovečiji” je korišćen da opiše čoveka. Sin čovečiji je čovek.
Tokom njegovog suđenja pred Jevrejskim vođama, Prvosveštenik je zahtevao od Isusa, “Zaklinjem te Bogom živim da nam kažeš jesi li ti Hristos, Sin Božiji?" (Matej 26:63). Isus je odgovorio, “Tako je, kako kažeš; ali vam kažem, od sada ćete videti Sina čovečijeg kako sedi s desne strane sile i dolazi na nebesnim oblacima.” (Matej 26:64). Jevrejske vođe su odgovorile na ovo tako što su optužili Isusa za bogohuljenje (Matej 26:65-66). Kasnije, pred Pontijem Pilatom, “Odgovoriše mu Jevreji: mi imamo zakon i po tom zakonu on mora da umre, zato što se sam proglasio za Sina Božijeg” (Jovan 19:7). Zašto bi se tvrdnja da je “Sin Božiji” smatrala bogohuljenjem i bila vredna smrtne kazne? Jevrejske vođe su jasno razumeli šta je Isus mislio pod izrazom “Sin Božiji.” Da si “Sin Božiji” je da imaš istu prirodu kao Bog. “Sin Božiji” je “od Boga.” Tvrdnja da budeš iste prirode kao Bog, da u stvari “budeš Bog,” je bila bogohuljenje za Jevrejske vođe; samim tim, oni su zahtevali Isusovu smrt. U Jevrejima 1:3 ovo se jasno kazuje, “On ( Sin) je odsjaj Njegove slave i odraz Njegovog bića…”
Drugi primer se može naći u Jovanu 17:12 gde je Juda opisan kao "sin propasti." Jovan 6:71 nam kaže da je Juda bio Simonov sin. Šta Jovan 17:12 misli pod tim kad opisuje Judu kao "sina propasti"? Reč "propast" znači "rušenje, uništenje, rasipanje." Juda nije u bukvalnom smislu bio sin "uništenja,rušenja i rasipanja" – ali ovo su bile odlike Judinog života. Juda je manifestacija propasti. Na isti način, Isus je Sin Božiji. Sin Božiji je Bog. Isus je Božije ovaploćenje (Jovan 1:1,14).
