Za AApocketza i ostale!
U ovom postu,što ću sad napisati,ja neosporavam trojstvo i nepodržavam JS itd.
Ovim postom hoću da dokažem,da nije potrebno učenje o trojstvu ili,učenje JS itd,da bi se dokazalo da je isus hrist naš gospod bog,
tvorac svega.
Zato bih vas molio da pažljivo sve pročitate,pa da probamo da diskutujemo o mom mišljenju u ovom postu.
Do današnjeg dana hrišćanstvo je još uvek u zabuni o tome ko i šta je u stvari bio Isus Hristos. S jedne strane većina ljudi veruje u tajanstveno Sveto Trojstvo, dok s druge strane bučna manjina veruje da je Hristos bio stvoreno biće. Nijedna strana ne misli ispravno.
Ali, čemu sva ta zbrka? Biblijski stihovi jasno pokazuju ko je bio Isus. O Njemu je napisan tekst koji postoji već vekovima. Dok su se hrišćani bavili međusobnim ekskomunikacijama i ubijanjima oko toga ko je bio Isus, odgovor je postojao u biblijskom tekstu čije objašnjenje o Isusu nije u skladu sa onim što o njemu podučava većina crkava danas. Hristos nije druga ličnost u Trojstvu, niti Ga je Bog stvorio - On je Bog Stvoritelj!
U početku...
Da bismo otkrili ko je bio Isus, vratimo se na početak. Počeci se spominju u bar dva odvojena biblijska teksta, u prvom poglavlju Postanja i u prvom poglavlju Jovanovog Jevanđelja. Apostol Jovan je započeo svoje Jevanđelje tako što je opisao ko i šta je bio Isus pre nego što je došao na Zemlju kao Spasitelj čovečanstva: "U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ova beše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, nije postalo bez nje... I Reč se ovaploti i stanova među nama, i gledasmo njenu slavu, slavu kao jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine" (Jevanđelje po Jovanu 1:1-3,14). Ako ne bismo čitali Novi Zavet dalje od ovoga teksta, bili bismo u stanju da van svake sumnje znamo da je Isus Hristos bio sam Bog i da je On taj koji je stvorio čoveka u Prvoj Mojsijevoj 2:7. To je zato što Jovan jasno ističe da je Reč - to jest ono što je postalo Hristos - stvorila sve. Da su hrišćani jasno razumeli ove stihove nikada ne bi postojalo nešto poput arijanske kontraverze ili doktrine o Trojstvu.
Ali, apostol Jovan nije jedini Novozavetni pisac koji je pisao o Hristovom prepostojanju. Pogledajte šta je Pavle napisao Korinćanima: "Neću da vam ostane nepoznato, braćo, da su svi naši očevi bili pod oblakom, i svi su prošli kroz more, i svi su bili u Mojsija kršteni u oblaku i u moru, i svi su jeli isto duhovno jelo, i svi su pili isto duhovno piće; jer su pili iz duhovne stene koja ih je pratila, a ta stena beše Hristos " (Prva Korinćanima 10:1-4). Pavle nam jasno kaže da je Isus Hristos Bog iz Starog Zaveta - onaj koji je govorio Mojsiju i izveo Izrael iz Egipta. Ovo nam jasno pokazuje da je onaj koji je postao Sin bio i Bog u Starom Zavetu, a nikako Bog Otac. Pa ipak doktrina o Trojstvu zasniva se na pretpostavci da se Bog prikazao kao Otac u Starom Zavetu, a kao Hristos u Novom.
Dualnost Božija kroz Bibliju
Pluralizam Boga nije samo "množina veličanstava", kao što bi neki hteli da veruju. Šest stotina godina pre Hrista, prorok Danilo je zabeležio u viziji sledeće: "Videh u utvarama noćnim, i gle, kao Sin čovečiji iđaše s oblacima nebeskim i dođe do Starca i stade pred njim" (Knjiga proroka Danila 7:13). "Sin čovečiji", kako je on opisao, ne može biti niko drugi do onoga koji je kasnije postao Isus Hristos. Danilo je potom video kako je njemu data vlast i Carstvo koje nikada neće biti uništeno (14. stih). "Sin čovečiji", koji se ovde spominje, teško da bi mogao biti najobičnije ljudsko biće! Starac je, u ovom slučaju, božansko biće koje se u Novom Zavetu naziva Ocem.
Isus Hristos je ukazao na istu pojavu iz ove vizije u svojoj priči o gospodaru (simbol samoga Hrista) koji je otišao u daleku zemlju (na nebesa) da bi primio Carstvo, pre nego što se bude vratio (Jevanđelje po Luci 19:12). Na dualnost božanske porodice takođe se ukazuje u Psalmu 110, čiji je autor car David: "Reče Gospod Gospodu mojemu: sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje u podnožje nogu tvojih" (1. stih). U ovom stihu spominju se dva različita Gospoda. Jedan je Bog Otac, a drugi je onaj koji je postao Isus Hristos. Pavle citira ovaj stih hrišćanima-Jevrejima, povezujući ga direktno sa Isusom Hristom: "A kome je od anđela ikad rekao: 'sedi meni s desne strane dok položim tvoje neprijatelje kao podnožje tvojih nogu'?" (Jevrejima 1:13).
Da li je i Sin bio Bog? U 8. stihu nalazi se odgovor na to pitanje: "Za Sina pak:'Tvoj presto, Bože, stoji u sve vekove..." Ne može biti sumnje u to da se Bog Otac i Isus Sin spominju u Starom Zavetu kao dva zasebna bića.
Koliko Tvoraca?
Mnogi drevni narodi su u svojim mitovima sačuvali izveštaj o stvaranju sveta. Ma koliko takve priče bile iskrivljene, one sadrže izvesne osnovne elemente koji su zajednički sa ostalim pouzdanijim drevnim dokumentima. Popol Vuh, sveta knjiga starih Maja iz Gvatemale, na primer, sadrži priču o stvaranju, vrlo sličnu onoj koja piše u Bibliji. Ona započinje sa slikom praznine koja je vrlo nalik onoj u Prvoj knjizi Mojsijevoj 1:1-2:
"Zemljina površina se još nije ukazala. Postojalo je samo mirno more i ogromna nebeska širina. Nije bilo ničeg... Bilo je samo nepokretnosti i tišine u tami, u noći" (Popol Vuh, Norman: University of Oklahoma Press, 1950, str 81). Potom je u ovom prostranstvu vode i tmine nereda, započelo stvaranje. Ali, neprilično uobičajenim konceptima o Tvorcu koji radi sav posao sam, izveštaj Maja govori o dva bića - Tepeu i Gukumac, "tvorac" i "vajar", poznati kao "praoci", koji su udružili svoje napore u izvršavanju ovog posla: "Tepeu i Gukumac pojavili su se zajedno usred mraka... i razgovarali su zajedno... diskutovali su i razmatrali; Složili su se, ujedinili se u rečima i misli... Onda su osmislili kreaciju, kao i rast drveća i žbunja, a i rođenje života i stvaranje čoveka".
Potom priča nastavlja dalje sa "neka bude svetlost" i pojavom kopna, biljaka, životinja i čoveka - što sve naliči opisima iz Prve Mojsijeve. Obratite pažnju da Maje govore ne o jednom, već o dva bića koja stvaraju. Taj narod je zapravo zadržao detalj koji se obično ne razumeva van izvornog hebrejskog konteksta u zapisu o postanju. Jer i Biblija takođe pokazuje da su postojale dve odvojene ličnosti, koje su učestvovale u procesu stvaranja, a ne jedna kako se obično pretpostavlja.
Dok Prva Mojsijeva počinje priču rečima: "U početku stvori Bog...", hebrejska reč "Bog" je "Elohim". Ova reč određuje množinu, to jest činjenicu da postoji više ličnosti. Primetili ste da se Prva Mojsijeva 1:26 ispravno prevodi sa izvornog hebrejskog: "Potom reče Bog: da načinimo čoveka po svojem (našem) obličju..."
Većina onih koji ispovedaju hrišćanstvo smatrala bi stranim koncept po kome se Tvorac poima kao neko ko se sastoji od više od jednog bića. Pa ipak "Elohim" može da se odnosi na množinu. Reč koja se spominje u Prvoj Mojsijevoj 1, znači Bog, ali u smislu porodičnih odnosa. Novi Zavet govori o "Bogu Ocu" i "Bogu Sinu", koji je postao Isus. Oni su dva razdvojena bića, ali su obojica Bog. Obojica su oduvek živeli u zajednici. "U početku beše Reč (Sin), i Reč beše u Boga (Otac) i Bog beše Reč" (Jevanđelje po Jovanu 1:1). Oni su zajednički isplanirali stvaranje sveta, a Bog Sin je taj plan sproveo u delo (Jovan 1:3; Kološanima 1:16). Obratite pažnju na poslanicu Efescima 3:9: "...u Bogu (Ocu), koji je sazdao sve kroz Isusa Hrista" (prevod Vuka S. Karadžića).
Tako nam Biblija otkriva da su zapravo postojala dva duhovna bića - dve odvojene ličnosti koje su ujedinile svoja nastojanja u cilju da stvore svet - upravo onako kako nas i zapis Maja iznenađuje svojim pripovedanjem o tom događaju.
Ko beše Melhisedek?
Sada zapazite šta se kaže u poslanici Jevrejima 5:5-6: "Tako i Hristos ne proslavi samoga sebe da bude prvosveštenik, nego onaj koji mu reče:'Ti si Sin moj, ja sam te danas rodio', kao što i na drugom mestu govori:'Ti si sveštenik doveka po redu Melhisedekovu'". Dakle, Hristos obavlja Melhisedekovu dužnost. Ko beše Melhisedek? Jedan od Ličnosti koje sačinjavaju Boga. U Prvoj Mojsijevoj 14:18 on se naziva carem Salimskim i sveštenikom Boga Višnjega. Obratite pažnju zašto on nije mogao da bude puko ljudsko biće.
Apostol Pavle ga dalje opisuje u Jevrejima 7:2-3: "Kome je Avraam odvojio i desetak od svega, čije ime prevedeno znači prvo:'kralj pravednosti', a zatim i 'salimski kralj' to jest 'kralj mira', bez oca, bez majke, bez rodoslovlja, nemajući ni početka danima ni svršetka životu, upodobljen (upoređen sa) Sinu Božijem, ostaje sveštenik doveka". Pavle nije mogao da opisuje ljudsko biće, pa ni anđela, budući da se ovde opisuje biće koje je oduvek postojalo, a to samo može da bude Bog.
Melhisedek beše sveštenik Boga Višnjega. A ko je Bog Višnji? Pa naravno, Otac! Isus Hristos je rekao: "Otac je (moj) veći od mene" (Jevanđelje po Jovanu 14:28). A Melhisedek je još uvek živ (i ako pažljivo pročitate poslanicu Jevrejima 7:8 videćete da Pavle ponavlja ovu nadasve važnu činjenicu) i još uvek je taj prvosveštenik. Ali i Hristos je prvosveštenik (vidi Jevrejima 7:26; 8:1). Ne mogu postojati dva prvosveštenika a da oba imaju istu dužnost, pa stoga Melhisedek i Isus Hristos moraju biti jedna te ista ličnost.
Tako dakle vidimo da je već u prvoj biblijskoj knjizi Bog prikazan u vidu množine, mada ova istina nije bila jasno razumljiva sve dok Isus nije došao da je otkrije u Novom Zavetu. Isus reče: "I niko - sem Oca - ne zna ko je Sin, i ko je Otac - zna samo Sin i onaj kome Sin hoće da otkrije" (Luka 10:22).
Došao da otkrije Oca
U Novom Zavetu se pravi jasna razlika između Hrista i Oca. Bog koga je video i čuo Mojsije nije bio Bog Otac, što ponovo dokazuje da je Hristos bio Bog u Starom Zavetu. "Boga niko nikad nije video; jedinorodni Bog, koji je u Očevom krilu, on ga objavi" (Jevanđelje po Jovanu 1:18). Hristos je došao na Zemlju kako bi, između ostalog, otkrio Oca i pokazao kakvi porodični odnosi vladaju u božanstvu. Ali više o tome kasnije.
Da nam Isus nije otkrio Oca, ne bi bilo drugog načina da ga spoznamo. "Sve mi je predao moj Otac, i niko ne poznaje Sina do Otac, niti Oca ko poznaje do Sin, i kome hoće da otkrije " (Jevanđelje po Mateju 11:27).
Značenje reči "JHVH"
U hebrejskom, na kome je pisan izvorni nadahnuti biblijski tekst, postoje dva različita imena koja se uobičajeno koriste kada je reč o Bogu. Prva reč koja se koristi u vezi sa Bogom nalazi se u Prvoj knjizi Mojsijevoj - "Elohim", dok je druga - koju ćemo ovde razjasniti - "JHVH" (ona se uobičajeno, mada pogrešno, izgovara kao "Jehova"). Ta reč obično se prevodi kao "Gospod". Prvo mesto gde se ona pojavljuje u Bibliji je Prva Mojsijeva 2:7. Dakle, Gospod Bog - JHVH - je taj koji je oblikovao čoveka od praha zemaljskog. Takođe je Gospod Bog bio taj koji je direktno komunicirao sa Adamom i Evom u edemskom vrtu. I kao što vidimo u prvom poglavlju Jovanovog Jevanđelja, Reč - Isus Hristos - beše onaj koji je stvorio sve što postoji. Stoga je Gospod Bog u Starom Zavetu bio taj koji je u Novom postao Isus Hristos. Ova činjenica se veoma zanimljivo ilustruje gramatičkom analizom reči "JHVH". Rabinski izvori objašnjavaju "JHVH" kao reč koja u sebi obuhvata tri jevrejske reči: "HJH" znači "bio je", "HVH" znači "jeste" (u doslovnom značenju "sadašnjost", budući da se reč "jeste" ne koristi u hebrejskom jeziku) i "JHJH" što znači "nastaviće da bude". Kada se sve te reči ukombinuju, "JHVH" zapravo znači biće koje "je bilo - jeste - nastaviće da bude". Čak i jevrejski lingvisti se slažu sa tim da reč "JHVH" mora da bude izvedena od nekog oblika glagola "biti" (bio je, jeste, biće).
Dakle, samim svojim imenom Bog sasvim bukvalno obuhvata sve aspekte vremena - prošlost, sadašnjost i budućnost. Ovo se potpuno slaže sa stihom u Knjizi proroka Malahije 3:6: "Jer ja Gospod (JHVH) ne menjam se"; Jevrejima 13:8: "Isus Hristos je isti juče (bio je) i danas (jeste) i doveka (nastaviće da bude)"; Otkrivenje 1:8: "Ja sam Alfa i Omega, govori Gospod Bog, koji jeste, koji beše i koji će doći, Svedržitelj".
U ovim stihovima uočavamo da se čak i Isus Hristos i JHVH mogu etimološki poistovetiti. Pa ipak ovo je samo mali deo slike, jer jasne tvrdnje iz Starog i Novog Zaveta daju nepobitan dokaz da je Bog Starog Zaveta upravo onaj koji je postao Isus Hristos.
Toliko za sada. pozdrav
Dodato posle 16 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
U osmom poglavlju Knjige proroka Isaije, stihovi 13-14, nalazimo veoma zanimljivo proročanstvo koje se tiče Gospoda nad vojskama:
"Gospoda nad vojskama svetite; i on neka vam je strah i bojazan. I biće vam svetinja, a kamen za spoticanje i stena za sablazan obema domovima Izraelovim, zamka i mreža stanovnicima Jerusalimskim". Ovi stihovi se odnose na onog koji kasnije postaje Isus Hristos. Još sigurniji dokaz naći ćemo u Novom Zavetu.
U svojoj prvoj poslanici apostol Petar piše: "Zato u Pismu stoji:'Evo postavljam ugaoni kamen na Sionu, izabran i dragocen, i ko u njega veruje neće se postideti'. Tako njegova dragocena vrednost služi na dobro vama koji verujete, a za one koji ne veruju 'kamen koji odbaciše zidari, taj posta kamen ugaoni' i 'kamen spoticanja i stena sablazni', na koji se spotiču oni što se ne pokoravaju reči, na što su i određeni" (Prva Petrova 2:6-8).
Jevanđelje po Luci 2:34 upravo aludira na to isto proročanstvo. Ne može se opovrgnuti činjenica da je Isus Hristos bio Bog u Starom Zavetu, to jest Kamen o koji su se mnogi spotakli. Verski poglavari tog vremena jednostavno nisu mogli da shvate kako je to Isus mogao da bude Bog. Pa ipak Stari Zavet, koga su oni vekovima prepisivali, pun je proročanstava o Njemu. Oni su bili uistinu zaslepljeni, a mnogi su i ostali do današnjeg dana, baš onako kako je apostol Pavle objasnio u svojoj poslanici Rimljanima, u poglavljima 9, 10. i 11. Dok je Isus Hristos, Bog Starog Zaveta, bio na Zemlji kao ljudsko biće, na nebesima je ostalo samo jedno božansko biće - Otac. Vidimo kako se Isus molio svom Ocu na nebesima: "A sada, Oče, proslavi ti mene - kod sebe - slavom koju sam imao kod tebe pre no što je svet postao" (Jevanđelje po Jovanu 17:5).
Jevrejima i Arijancima bilo je teško da poveruju da Bog može da postane čovek. Uprkos tome, Novi Zavet objašnjava kako se to zaista zbilo. Jedan od članova Božanstva postaje čovek da bismo mi dobili šansu da postanemo kao Bogovi.
Apostol Pavle objašnjava ovaj koncept u svojoj poslanici Filipljanima. U poglavlju 2:5-8, on ohrabruje Filipljane: "Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus ima; On, koji je u obličju Božijem, nije smatrao kao nešto prigrabljeno - to što je jednak Bogu, nego je lišio samoga sebe, kada je uzeo obličje sluge i postao sličan ljudima. I našavši se u liku kao čovek On je unizio samoga sebe i postao poslušan do smrti, do smrti na krstu". Isus Hristos je bio Bog, ali je dobrovoljno odustao od svoje božanske pozicije, postao telesno ljudsko biće i došao na Zemlju da umre za nas kako bismo se mi spasili.
Istinski uticaj i važnost biblijskog stiha koji se često ponavlja stoga postaje sasvim jasan: "Jer je Bog tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život" (Jevanđelje po Jovanu 3:16).
Ako napisem pesmu - kako ta pesma moze biti protiv mene ? Kako neki svirac moze negirati moje postojanje uz pomoc moje pesme ? 
