Član
- Učlanjen(a)
- 31.12.2011
- Poruka
- 1.534
Potpuno te podrzavam u tome jer i sam sam takav brate Adriane!
Posdrav od Gere.
Sveto Trojstvo
- Začetnik teme Ana_ana
- Datum pokretanja
Posdrav od Gere.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2011
- Poruka
- 1.562
Peko 71, brate. Šta bi sa mojim postom # 1048? Jel sam nešto pogrešno rekao u njemu i uvredio te!?
Kaži mi vrlo rado ću se izvinuti i ispraviti svoje greške u njemu.
Pozdrav
Član
- Učlanjen(a)
- 05.11.2010
- Poruka
- 1.246
Nisam se naljutio nego vam neke stvari ne vredi govoriti. Recimo uporno koristite stih 1. Jovanova 5.7. koji je prepravljen u korist trojstva i ne koristi se u novijim prevodima. Nekoliko puta sam to isticao i opet terate po svom. Ja ne sedim samo za računarom nego i radim tako kad budem imao vremena napraviću opširniji post pa sagledajte to u nekom novom svetlu ako je moguće.
Član
- Učlanjen(a)
- 22.05.2012
- Poruka
- 3
Ne moze nama niko nista zato sto u Svetome Pismu Isus jasno kaze krstite ih u ime Oca Sina i Svetoga Duha,dakle jasno je da je Bog po licima,licnostima trojican a po prirodi,bicu,sustini jedan.Toliko nam je otkriveno.
Termin trojstvo je deo katolicko ucenja i shvatanja Boga u pravoslavlju postoji termin Sveta Trojica.Otac,Sin i Sveti duh su tu da nam opisu odnose unutar Bozanskog bica.
Poslednja izmena od urednika:
Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2011
- Poruka
- 1.562
[FONT=&]Uh dobro je![/FONT]
[FONT=&]Taman sam pomislio da si se nešto naljutio. [/FONT]
[FONT=&]OK, idemo dalje.[/FONT]
[FONT=&]Samo bih dao jednu malu digresiju. U mom navedenom postu # 1048, zbog kog si mi ti sada ovako odgovorio od 24 korišćena stiha iz Novog i starog Zaveta ja ni jedamput nisam koristio stih iz 1. [/FONT][FONT=&]Јованова [/FONT][FONT=&]5,7[/FONT][FONT=&] ([/FONT][FONT=&]Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Реч, и Свети Дух; и ово је троје једно.[/FONT][FONT=&]) iz prostog razloga jer ga ja NIKADA NE KORISTIM U DOKAZIVANJU TROJSTVA.[/FONT]
[FONT=&]Meni je uvek polazna osnova prevoda Vulgata. I pošto ga tamo nema ja ga ne koristim. ([/FONT][FONT=&]quia tres sunt qui testimonium dant[/FONT][FONT=&] - [/FONT]постоје три који сведоче на земљи[FONT=&]). Mada i ovde se zna o kome je reč! Evo ti i dokaz:[/FONT]
[FONT=&]A ko su ta TRI koja svedoče na Zemlji?[/FONT]
[FONT=&]A i ne treba mi. Ima najmanje 50 stihova, a mislim i preko 100 koji eksplicitno govre da je Hrist jedini Bog. I da drugogo Boga nema. A da je Trojstvo tajna koju mi obični ljudi ne možemo dokučiti.[/FONT]
[FONT=&]I jedino što bi mene naljutilo kod tebe je da te sutra ne vidim u raju sa mnom, zbog ovakvih stvari – a sve drugo ti opraštam unapred.[/FONT]
[FONT=&]Bog s tobom. Pozdrav sa jednim lepim stihom:[/FONT]
[FONT=&]Јован 3,12[/FONT][FONT=&] [/FONT]Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?
Član
- Učlanjen(a)
- 05.11.2010
- Poruka
- 1.246
Јован 3,12 Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?
Reći ću vam jedan ključni problem zbog kog vi ne možete da prevaziđete trojstvo. Problem je u tome što vi imate predstavu o dve dimenzije. Materijalne i duhovne. Ja sam uz pomoć biblije izgradio predstavu o tri dimenzije. Materijalne, duhovne i još jedne koja je iznad te duhovne. Kad biste to razumeli Isusa nikad ne biste izjednačavali sa Bogom Ocem.
Stari zavet je unapred najavio da će Isus pored svega biti i kamen spoticanja i to je se desilo. Nije bio problem pre Isusa govoriti da je Bog jedan ali je to postao problem posle Isusa. Trojstvo je u stvari bezuspešan pokušaj da se nekako spoji monoteizam i politeizam što je nespojivo. Hteli su da slede tvrdi monoteizam ali sa Isusom to nije moguće tako da je monoteizam ostao samo kao izgovor.
Kad pročitamo Otkrivenje 5.13. tu više ne može da se govori o monoteizmu.
13. I čuo sam svako stvorenje koje je na nebu i na zemlji i ispod zemlje i na moru i sve što je u njima kako govori : Onome koji sedi na prestolu ( Bogu Ocu ) i jagnjetu ( Isusu) neka je blagoslov i čast i slava i moć u svu večnost.
U prilog ovome govori i Otkrivenje 14.1.
1. I pogledao sam kad gle Jagnje stoji na gori Sionu i s njim sto četrdeset i četri hiljade onih koji imaju njegovo ime i ime njegovog Oca napisano na svojim čelima.
U ovom stihu se govori o dva imena. Zato ako kažete da je Isus u stvari i Bog Sin i Bog Otac onda dolazimo samo do jednog imena i tako eliminišete Boga Oca i ostaje samo Isus. Zanimljivo je da se u predhodnim stihovima nigde ne pojavljuje treće lice vašeg božanstva sveti duh.
Što se tiče ovih stihova iz posta 1048 # sam Isus je to lepo objasnio u jevanđeljima pogotovu u jevanđelju o Jovanu. I bilo bi ti jasno kad bi shvatio da iznad duhovne dimenzije postoji još jedna za njih duhovna dimenzija.
Reći ću vam jedan ključni problem zbog kog vi ne možete da prevaziđete trojstvo. Problem je u tome što vi imate predstavu o dve dimenzije. Materijalne i duhovne. Ja sam uz pomoć biblije izgradio predstavu o tri dimenzije. Materijalne, duhovne i još jedne koja je iznad te duhovne. Kad biste to razumeli Isusa nikad ne biste izjednačavali sa Bogom Ocem.
Stari zavet je unapred najavio da će Isus pored svega biti i kamen spoticanja i to je se desilo. Nije bio problem pre Isusa govoriti da je Bog jedan ali je to postao problem posle Isusa. Trojstvo je u stvari bezuspešan pokušaj da se nekako spoji monoteizam i politeizam što je nespojivo. Hteli su da slede tvrdi monoteizam ali sa Isusom to nije moguće tako da je monoteizam ostao samo kao izgovor.
Kad pročitamo Otkrivenje 5.13. tu više ne može da se govori o monoteizmu.
13. I čuo sam svako stvorenje koje je na nebu i na zemlji i ispod zemlje i na moru i sve što je u njima kako govori : Onome koji sedi na prestolu ( Bogu Ocu ) i jagnjetu ( Isusu) neka je blagoslov i čast i slava i moć u svu večnost.
U prilog ovome govori i Otkrivenje 14.1.
1. I pogledao sam kad gle Jagnje stoji na gori Sionu i s njim sto četrdeset i četri hiljade onih koji imaju njegovo ime i ime njegovog Oca napisano na svojim čelima.
U ovom stihu se govori o dva imena. Zato ako kažete da je Isus u stvari i Bog Sin i Bog Otac onda dolazimo samo do jednog imena i tako eliminišete Boga Oca i ostaje samo Isus. Zanimljivo je da se u predhodnim stihovima nigde ne pojavljuje treće lice vašeg božanstva sveti duh.
Što se tiče ovih stihova iz posta 1048 # sam Isus je to lepo objasnio u jevanđeljima pogotovu u jevanđelju o Jovanu. I bilo bi ti jasno kad bi shvatio da iznad duhovne dimenzije postoji još jedna za njih duhovna dimenzija.
Član
- Učlanjen(a)
- 31.12.2011
- Poruka
- 1.534
Peko brate recimo da se slozimo s tobom onda bi smo morali da iscepamo list (jovan 1:1-14)iz Biblije Zato? Pa zato da bi smo potverdili tvoj post!(Jovan 1:1-14) jasno govori ko je Isus! i tu nema dileme samo onaj koji ne razume i ne zeli da razume te stihove nece ih nikad ni razumeti.Jer zeli da ospori hristovo Bozanstvo.
Sam Bog govori u isaiji da mu se pripremi put na zemlji A jovan Krstitelj i apostoli to potvrdjuju:
Jovan je taj koji donosi vest o isusu hristu, TJ JHVH TAJ isti koji bese kod Avraama u poseti, da, da, dragi moj citaj (1 mojsija-gl 18 ) celu glavu pa videti.(jovan 1:6-14,15,23,27)
6 Posla Bog čoveka po imenu Jovana.
Mal. 3:1
7 Ovaj dođe za svedočanstvo da svedoči za Videlo da svi veruju kroza nj.
14 I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca.
Isa. 40:5, Mt. 1:20, Mt. 17:2, Jn. 2:11, Rim. 1:3, Kol. 2:3, 1 Tim. 3:16, Jev. 2:14
15 Jovan svedoči za Njega i viče govoreći: Ovaj beše za koga rekoh: Koji za mnom ide preda mnom postade, jer pre mene beše.
23 Reče: Ja sam glas onog što viče u pustinji: Poravnite put Gospodnji; kao što kaza Isaija prorok.
27 On je Onaj što će doći za mnom, koji beše preda mnom; kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obući Njegovoj.
(isaija 40:3)
3 Glas je nekoga koji viče: Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našem.
(matvej 3:3)
3 Jer je to onaj za koga je govorio prorok Isaija gde kaže: Glas onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodu, i poravnite staze Njegove.
procitaj ovo1 kor. 10:2-5)
1 Ali neću vam zatajiti, braćo, da očevi naši svi pod oblakom biše, i svi kroz more prođoše;
2 Moj. 13:21, 2 Moj. 14:22, 4 Moj. 9:18, Isa. 63:11
2 I svi se u Mojsija krstiše u oblaku i moru;
3 I svi jedno jelo duhovno jedoše;
4 I svi jedno piće duhovno piše; jer pijahu od duhovne stene koja iđaše za njima: a stena beše Hristos.
Ovi stihove skoro svi izbegavaju da komentarisu neznam zbog cega ali cinimi se da ruse mnoge dogme i doktrine.
1 Moj. 24:32, 1 Moj. 43:24
5 I izneću malo hleba, te potkrepite srce svoje, pa onda pođite, kad idete pored sluge svog. I rekoše: Učini šta si kazao.(ko je reko??)
6 I Avram otrča u šator k Sari, i reče: Brže zamesi tri kopanje belog brašna i ispeci pogače.
2 Sam. 13:6
7 Pa otrča ka govedima i uhvati tele mlado i dobro, i dade ga momku da ga brže zgotovi.
8 Pa onda iznese masla i mleka i tele koje beše zgotovio, i postavi im, a sam stajaše pred njima pod drvetom dokle jeđahu.(Pred kim je Avram stajao i ko je jeoo???)
9 I oni mu rekoše: Gde je Sara žena tvoja? A on reče: Eno je pod šatorom.(koji to oni??)
A ovaj najvise rusi!1 Moj. 24:67, Titu 2:5
10 A jedan između njih reče: Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će žena tvoja imati sina. A Sara slušaše na vratima od šatora iza njega.(Koji to jedan izmedju njih rece Sari)
Znaci opet ce doci k Avramu???
13 Tada reče Gospod Avramu: Što se smeje Sara govoreći: Istina li je da ću roditi kad sam ostarela?
14 Ima li šta teško Gospodu? Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će imati sina.(za Gospoda nema nista tesko zaista on je svemoguc)
Koga to Avraam prati??? tri coveka ili Gospoda???
15 A Sara udari u bah govoreći: Nisam se smejala. Jer se uplaši. Ali On reče: Nije istina, nego si se smejala.
16 Potom ustaše ljudi odande, i pođoše put Sodoma; a Avram pođe s njima da ih isprati.
17 A Gospod reče: Kako bih tajio od Avrama šta ću učiniti,(skim je to Avram posao?? s duhom ili s jednim od tri coveka koje oslovljava sa Gospode,i ko to govori Aramu sta se sprema raditi Gospd??)(pogledaj 1 mojs 1:26)
Zasto avraam vidi 3 coveka a govori cas u jednini cas u mnozini Gospode???
2 Podigavši oči svoje pogleda, i gle, tri čoveka stajahu prema njemu. I ugledavši ih potrča im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje;(Mi vrlo dobro znamo da se andjelima nesmemo klanjati do samo Bogu!!)
1 Moj. 18:22, 1 Moj. 19:1, Jev. 13:2, 1 Pet. 4:9
3 I reče: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge svog.
U celoj glavi se ne spominju andjeli niti proroci a samo Gospod,cas u jednini,cas u mnozini???
2 Podigavši oči svoje pogleda, i gle, tri čoveka stajahu prema njemu. I ugledavši ih potrča im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje;
1 Moj. 18:22, 1 Moj. 19:1, Jev. 13:2, 1 Pet. 4:9
3 I reče: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge svog.(Znaci duhu se sigurno nije klanjao Avraam vec ono sto vidi, mozes procitati i preobrazenje isusovo u Matveju)jasno se vidi da je Isus Jahve jedan jedini Bog koji je svemoguc i koji deluje u tri oblika da nekazem lica, jer ces ti to shvatiti kao trojstvo, a vec kao Otac i Sin I Sv Duh.
Kad budes razumeo ove stihove onda ces razumeti i trojstvo.
Pozdrav bratre Peko 71.
Pogledajte ovaj film!!!
Copy/past navigation, search
БОГ (грч: Θεός), појам који се не може дефинисати, јер је то "Име које је изнад сваког имена" (Флп 2, 9); највише Биће (Суштина), коме Православна теологија даје тумачење кроз служење и величање Његове славе, када је и једино могуће изразити оно што Бог у Библији говори ο самоме Себи.
Под појмом Бог подразумева се Биће које је све створило, а само је нестворено; дакле, Бог јe Творац који је изнад света, и није од овог света. Бог је први узрок овог света, свега створеног и временог, а Његова особина није створеност, него нествореност, непроузрокованост, самобитност. Бог је узрок почетка (1 Moj 1,1) човекове историје, а Његово постојање је чињеница којој није потребно никакво разјашњавање. Само је Бог "први и последњи", а сазнати Бога, значи открити Га на извору сопственог постојања.
Бог у Старом Завету
У Старом Завету, у старом и песничком говору, Бог је имао више имена. Ел одговара нашој речи Бог и исто је што и Елохим, само што је Ел општа именица која означава божанство уопште, као и властито име за ознаку једног, сасвим одређеног Бића (а то је Бог), а Елохим је множина, али нипошто множина која означава мноштво богова, него множина која се односи на мноштво Божијих сила. Име Јахве, под којим се Бог такође јавља, одговара делу које предузима. То име, наравно, садржи тајну, оно само по себи говори нешто неприступачно: "Ја сам онај који јесте" (2 Мој 3,14). Облик Јахве је треће лице од облика у првом лицу: 'ehjen (ја јесам). Уз то, наши праоци су разним придевима именовали Бога: он је Бог вишњи (`el `elijon - 1 Мој 14,22), Бог вечни (`el `olam - 1 Мој 21,33), али и "Бог који види" (`el r°`i - 1 Мој 16,13). Готово сва Божија имена одређивана су Његовим односом према Свом народу.
Бог у Новом Завету
За разлику од Старог Завета, Нови Завет јасно говори ο Богу - Светој Тројици: Оцу, Сину и Светом Духу. Кападокијски оци су установили формулацију, која је постала критеријум Православне теологије ο Светој Тројици: Бог је једна суштина у три ипостаси, а ми не можемо знати шта је Бог, него само да Бог јесте, јер се сам открио у историји спасења као чињеница која не може бити изведена ни из каквог принципа. Три ипостаси Бога су личне особине Оца (нествореност), Сина (рађање) и Духа Светог (исхођење), несводљиве једна на другу по свом личном бићу. Дакле, Бога је могуће познати једино у мери у којој се Он сам открије, односно по Његовим делима или енергијама.
Биће Божије
Бог је творац живота, јер сам живот је дар Бића које је несравњено умније и савршеније од човека, који је најсавршеније биће у сфери познате стварности. Човек је релативно биће, зато што према њему и око њега постоји апсолутно Биће - Бог. Према томе, Бог је апсолутно Биће, а сам појам ο апсолутном неминовно претпоставља и појам ο једном духовном Бићу, чија је суштина недокучива за људски разум. Бога одликује бескрајност (одсуство граница у простору) и вечност (Бог је изнад сваког временског ограничења), једном речју - трансценденталност.
"Бог је љубав" (1 Јн 4,8), "и који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему." (1 Јн 4,16) Љубав је врхунска вредност и највернији појам Бога (Рм 8,32), а снага човека не долази од човекове логике, већ од Божије објаве и присутности Његове у човеку. "Бога нико није видео никад" (Јн 1,18), а Господ Исус Христос јесте савршен узорак створења који човеку објављује савршен лик Бога: "Ко је видео мене, видео је Оца." (Јн 14,9)
Бог као Циљ
Бог је мотив за човеков развој, тим пре што и сам човек може постати Бог (Св. Атанасије Велики), боголик или христолик. Имати Бога за највиши духовни циљ, значи имати могућности за духовни развој. Друштво у коме се Бог замишља као човек, не може имати узвишену представу ο себи, јер је човек коначно, пролазно и грешно биће. Тиме што настоји да се поистовети са вишим од себе, човек не може да се ограничи на себе, да се поистовети са собом какав јесте - као својом мером развоја. Мера мора бити нешто више и највише. Бог је крајња мера човековог развоја: без те мере развој би био бесмислено кретање, лутање без циља. Без те мере може се постојати, али не и живети вредан и смислен живот. Имати веру у Бога као највишу меру, значи отворити себе за развој. Вера у Бога проширује и продубљује човека до бесконачности. Са овог становишта Бог представља људске идеале сабране у јединствен облик или симбол. Цела људска историја није ништа друго до тражење човека који би одговарао Божијој слици и прилици: Бог је наша најбоља и најдаља будућност. Спасити се, значи обожити се, постати причасник божанске природе, учесник у Богу који је Живот. Бог је оно што човек може бити, ако послуша Божији глас у себи.
Бог као Апсолут
По свести ο целини спознаје, човек показује да је још увек сличан Богу, по својим ограниченим увидима у њу, он доказује да је људско биће. Ако немамо појам апсолутне Истине, онда не знамо ни колики је домашај и значај било које релативне истине до које смо дошли искуством или методским истраживањем. Зато је апсолутна Истина нужна у логичком смислу (као мерило), а Бог је нужан у методолошком смислу (као носилац синтезе). Апсолутна Истина је за нас регулативна идеја. Нашу жељу за спознајом може задовољити само једно апсолутно начело као крајње мерило наше спознаје: једна целина у којој се све делимичне истине слажу у складан поглед на свет. Целину света, или целу Истину ο свету и Себи, могао би докучити само Ум, који, наравно, не обитава у овом искуственом свету. Он се мора претпоставити као крајња Мера до које се уопште може ићи у нашој спознаји света: управо то је основа наше мисли ο Богу. Свето Писмо је реч Божија и она увек има предност у односу на реч људску. Баш зато вредност Божије речи и може да буде мерило за људску реч. Сваки релативизам, а да то и не зна, губи наду у појам Истине. Мора се претпоставити да постоји нека веза између свих истина, а ту везу изражава Бог као највиши симбол спознаје.
Бог је највиша духовна вредност и све друге вредности се пореде у односу на ту узвишену вредност: то је онда један објективни поредак или лествица вредности и свако зна где је и на чему је. Човек живи у уређеном свету вредности, при чему, свестан своје ограничености, слути у себи захтев да се уздигне до врховне вредности (да буде Бог). "Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески" (Мт 5,48). Христове речи и дела, као и живот првих Хришћана, јесу вредности и норме за дух и живот свих каснијих поколења. Ако је Његово порекло друкчије од осталих људи, онда то значи да је оно духовно: он је оличење духовних вредности. Морална начела, висока као Небо, остваривала су се само у животу пророка и светитеља. У њима је човек постао сличан Богу, у њима је човек Βере достигао завидно висок духовни облик. Показали су својим примером, како се Божија реч претвара у дело, духовни став у духовни живот, морални идеал у моралну особу. Они су мера за друге, па се не могу мерити према другима.
Постојање Бога нужно је из моралних разлога, јер без Бога као Апсолута, не бисмо имали врховно мерило за вредновање наших поступака. Изгледа да људско биће не може уопште да чини било шта добро, ако не верује у највише добро. Живот је добар само у мери у којој одговара вредности добра. Пошто су вера и морал нераскидиво повезани, онда свако слабљење вере повлачи за собом нагризање моралних вредности и распад моралних норми.
Спознаја Бога кроз свет
Свет се често схвата као уметничка творевина која подразумева свога Творца: естетички доказ Божијег постојања. Ако се свет посматра као уметничко дело, онда извори религиозног осећања могу бити и у естетским особинама света: као савршено обликоване целине! Са естетичког становишта, религија је трагање за најузвишенијим облицима у којима се изражава људско искуство са апсолутном и мистичном моћи. Вера се не заснива само на чудима, него и на искуству склада и лепоте света. Лепо се осећа као божанско: Бог је савршен облик који служи као мерило вредности свих других облика стварања. Ако већ имамо представу ο једном савршеном облику, онда тај облик мора да постоји. Како неки човек види свет, не зависи толико од света, колико од њега, тј. устројства његовог духа.
Однос Бога и човека
У хришћанској вери, однос између Бога и човека је непосредан и драматичан, јер је човек, као и Бог - личност. Ко верује у Бога, верује у добро у човеку. Кад смо добри један другоме, хвалимо Бога у нама: у рукама држимо упаљену свећу на путевима таме. Бог може да обитава у људској души и духу, иначе би за нас остао пуко слово на папиру. Најчистији део људског бића је дух. Ако је дух чист, онда је све чисто: свет очишћен од зла. Психолошки гледано, Бог је оличење онога што бисмо желели да будемо у најбољем смислу речи. Ово подразумева бескрајну љубав, не само према пријатељу него и према непријатељу, од кога сазнајемо шта у нама не ваља: без њега не бисмо упознали себе! "Који чини добро од Бога је; а који чини зло није видео, Бога." (3 Јн 11) Бог је метафора за љубав: за највиши морални чин, за узвишену моралну мисао и морално осећање. Извор наде и вере може бити само оно што нема почетка и краја. Бог нема почетка ни краја. Бог може бити једини извор наде и вере. Зато човек треба да се врати своме дому - Богу. Бог се, у најмању руку, у једној слици света вредној помена мора претпоставити, да би човек могао да тежи обожењу, истини, да би могао морално да делује и има оправдање за своје поступке и обликовање света.
Pozdrav od Gere.
Sam Bog govori u isaiji da mu se pripremi put na zemlji A jovan Krstitelj i apostoli to potvrdjuju:
Jovan je taj koji donosi vest o isusu hristu, TJ JHVH TAJ isti koji bese kod Avraama u poseti, da, da, dragi moj citaj (1 mojsija-gl 18 ) celu glavu pa videti.(jovan 1:6-14,15,23,27)
6 Posla Bog čoveka po imenu Jovana.
Mal. 3:1
7 Ovaj dođe za svedočanstvo da svedoči za Videlo da svi veruju kroza nj.
14 I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca.
Isa. 40:5, Mt. 1:20, Mt. 17:2, Jn. 2:11, Rim. 1:3, Kol. 2:3, 1 Tim. 3:16, Jev. 2:14
15 Jovan svedoči za Njega i viče govoreći: Ovaj beše za koga rekoh: Koji za mnom ide preda mnom postade, jer pre mene beše.
23 Reče: Ja sam glas onog što viče u pustinji: Poravnite put Gospodnji; kao što kaza Isaija prorok.
27 On je Onaj što će doći za mnom, koji beše preda mnom; kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obući Njegovoj.
(isaija 40:3)
3 Glas je nekoga koji viče: Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našem.
(matvej 3:3)
3 Jer je to onaj za koga je govorio prorok Isaija gde kaže: Glas onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodu, i poravnite staze Njegove.
procitaj ovo1 kor. 10:2-5)
1 Ali neću vam zatajiti, braćo, da očevi naši svi pod oblakom biše, i svi kroz more prođoše;
2 Moj. 13:21, 2 Moj. 14:22, 4 Moj. 9:18, Isa. 63:11
2 I svi se u Mojsija krstiše u oblaku i moru;
3 I svi jedno jelo duhovno jedoše;
4 I svi jedno piće duhovno piše; jer pijahu od duhovne stene koja iđaše za njima: a stena beše Hristos.
Ovi stihove skoro svi izbegavaju da komentarisu neznam zbog cega ali cinimi se da ruse mnoge dogme i doktrine.
1 Moj. 24:32, 1 Moj. 43:24
5 I izneću malo hleba, te potkrepite srce svoje, pa onda pođite, kad idete pored sluge svog. I rekoše: Učini šta si kazao.(ko je reko??)
6 I Avram otrča u šator k Sari, i reče: Brže zamesi tri kopanje belog brašna i ispeci pogače.
2 Sam. 13:6
7 Pa otrča ka govedima i uhvati tele mlado i dobro, i dade ga momku da ga brže zgotovi.
8 Pa onda iznese masla i mleka i tele koje beše zgotovio, i postavi im, a sam stajaše pred njima pod drvetom dokle jeđahu.(Pred kim je Avram stajao i ko je jeoo???)
9 I oni mu rekoše: Gde je Sara žena tvoja? A on reče: Eno je pod šatorom.(koji to oni??)
A ovaj najvise rusi!1 Moj. 24:67, Titu 2:5
10 A jedan između njih reče: Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će žena tvoja imati sina. A Sara slušaše na vratima od šatora iza njega.(Koji to jedan izmedju njih rece Sari)
Znaci opet ce doci k Avramu???
13 Tada reče Gospod Avramu: Što se smeje Sara govoreći: Istina li je da ću roditi kad sam ostarela?
14 Ima li šta teško Gospodu? Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će imati sina.(za Gospoda nema nista tesko zaista on je svemoguc)
Koga to Avraam prati??? tri coveka ili Gospoda???
15 A Sara udari u bah govoreći: Nisam se smejala. Jer se uplaši. Ali On reče: Nije istina, nego si se smejala.
16 Potom ustaše ljudi odande, i pođoše put Sodoma; a Avram pođe s njima da ih isprati.
17 A Gospod reče: Kako bih tajio od Avrama šta ću učiniti,(skim je to Avram posao?? s duhom ili s jednim od tri coveka koje oslovljava sa Gospode,i ko to govori Aramu sta se sprema raditi Gospd??)(pogledaj 1 mojs 1:26)
Zasto avraam vidi 3 coveka a govori cas u jednini cas u mnozini Gospode???
2 Podigavši oči svoje pogleda, i gle, tri čoveka stajahu prema njemu. I ugledavši ih potrča im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje;(Mi vrlo dobro znamo da se andjelima nesmemo klanjati do samo Bogu!!)
1 Moj. 18:22, 1 Moj. 19:1, Jev. 13:2, 1 Pet. 4:9
3 I reče: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge svog.
U celoj glavi se ne spominju andjeli niti proroci a samo Gospod,cas u jednini,cas u mnozini???
2 Podigavši oči svoje pogleda, i gle, tri čoveka stajahu prema njemu. I ugledavši ih potrča im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje;
1 Moj. 18:22, 1 Moj. 19:1, Jev. 13:2, 1 Pet. 4:9
3 I reče: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge svog.(Znaci duhu se sigurno nije klanjao Avraam vec ono sto vidi, mozes procitati i preobrazenje isusovo u Matveju)jasno se vidi da je Isus Jahve jedan jedini Bog koji je svemoguc i koji deluje u tri oblika da nekazem lica, jer ces ti to shvatiti kao trojstvo, a vec kao Otac i Sin I Sv Duh.
Kad budes razumeo ove stihove onda ces razumeti i trojstvo.
Pozdrav bratre Peko 71.
Pogledajte ovaj film!!!
Copy/past navigation, search
БОГ (грч: Θεός), појам који се не може дефинисати, јер је то "Име које је изнад сваког имена" (Флп 2, 9); највише Биће (Суштина), коме Православна теологија даје тумачење кроз служење и величање Његове славе, када је и једино могуће изразити оно што Бог у Библији говори ο самоме Себи.
Под појмом Бог подразумева се Биће које је све створило, а само је нестворено; дакле, Бог јe Творац који је изнад света, и није од овог света. Бог је први узрок овог света, свега створеног и временог, а Његова особина није створеност, него нествореност, непроузрокованост, самобитност. Бог је узрок почетка (1 Moj 1,1) човекове историје, а Његово постојање је чињеница којој није потребно никакво разјашњавање. Само је Бог "први и последњи", а сазнати Бога, значи открити Га на извору сопственог постојања.
Бог у Старом Завету
У Старом Завету, у старом и песничком говору, Бог је имао више имена. Ел одговара нашој речи Бог и исто је што и Елохим, само што је Ел општа именица која означава божанство уопште, као и властито име за ознаку једног, сасвим одређеног Бића (а то је Бог), а Елохим је множина, али нипошто множина која означава мноштво богова, него множина која се односи на мноштво Божијих сила. Име Јахве, под којим се Бог такође јавља, одговара делу које предузима. То име, наравно, садржи тајну, оно само по себи говори нешто неприступачно: "Ја сам онај који јесте" (2 Мој 3,14). Облик Јахве је треће лице од облика у првом лицу: 'ehjen (ја јесам). Уз то, наши праоци су разним придевима именовали Бога: он је Бог вишњи (`el `elijon - 1 Мој 14,22), Бог вечни (`el `olam - 1 Мој 21,33), али и "Бог који види" (`el r°`i - 1 Мој 16,13). Готово сва Божија имена одређивана су Његовим односом према Свом народу.
Бог у Новом Завету
За разлику од Старог Завета, Нови Завет јасно говори ο Богу - Светој Тројици: Оцу, Сину и Светом Духу. Кападокијски оци су установили формулацију, која је постала критеријум Православне теологије ο Светој Тројици: Бог је једна суштина у три ипостаси, а ми не можемо знати шта је Бог, него само да Бог јесте, јер се сам открио у историји спасења као чињеница која не може бити изведена ни из каквог принципа. Три ипостаси Бога су личне особине Оца (нествореност), Сина (рађање) и Духа Светог (исхођење), несводљиве једна на другу по свом личном бићу. Дакле, Бога је могуће познати једино у мери у којој се Он сам открије, односно по Његовим делима или енергијама.
Биће Божије
Бог је творац живота, јер сам живот је дар Бића које је несравњено умније и савршеније од човека, који је најсавршеније биће у сфери познате стварности. Човек је релативно биће, зато што према њему и око њега постоји апсолутно Биће - Бог. Према томе, Бог је апсолутно Биће, а сам појам ο апсолутном неминовно претпоставља и појам ο једном духовном Бићу, чија је суштина недокучива за људски разум. Бога одликује бескрајност (одсуство граница у простору) и вечност (Бог је изнад сваког временског ограничења), једном речју - трансценденталност.
"Бог је љубав" (1 Јн 4,8), "и који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему." (1 Јн 4,16) Љубав је врхунска вредност и највернији појам Бога (Рм 8,32), а снага човека не долази од човекове логике, већ од Божије објаве и присутности Његове у човеку. "Бога нико није видео никад" (Јн 1,18), а Господ Исус Христос јесте савршен узорак створења који човеку објављује савршен лик Бога: "Ко је видео мене, видео је Оца." (Јн 14,9)
Бог као Циљ
Бог је мотив за човеков развој, тим пре што и сам човек може постати Бог (Св. Атанасије Велики), боголик или христолик. Имати Бога за највиши духовни циљ, значи имати могућности за духовни развој. Друштво у коме се Бог замишља као човек, не може имати узвишену представу ο себи, јер је човек коначно, пролазно и грешно биће. Тиме што настоји да се поистовети са вишим од себе, човек не може да се ограничи на себе, да се поистовети са собом какав јесте - као својом мером развоја. Мера мора бити нешто више и највише. Бог је крајња мера човековог развоја: без те мере развој би био бесмислено кретање, лутање без циља. Без те мере може се постојати, али не и живети вредан и смислен живот. Имати веру у Бога као највишу меру, значи отворити себе за развој. Вера у Бога проширује и продубљује човека до бесконачности. Са овог становишта Бог представља људске идеале сабране у јединствен облик или симбол. Цела људска историја није ништа друго до тражење човека који би одговарао Божијој слици и прилици: Бог је наша најбоља и најдаља будућност. Спасити се, значи обожити се, постати причасник божанске природе, учесник у Богу који је Живот. Бог је оно што човек може бити, ако послуша Божији глас у себи.
Бог као Апсолут
По свести ο целини спознаје, човек показује да је још увек сличан Богу, по својим ограниченим увидима у њу, он доказује да је људско биће. Ако немамо појам апсолутне Истине, онда не знамо ни колики је домашај и значај било које релативне истине до које смо дошли искуством или методским истраживањем. Зато је апсолутна Истина нужна у логичком смислу (као мерило), а Бог је нужан у методолошком смислу (као носилац синтезе). Апсолутна Истина је за нас регулативна идеја. Нашу жељу за спознајом може задовољити само једно апсолутно начело као крајње мерило наше спознаје: једна целина у којој се све делимичне истине слажу у складан поглед на свет. Целину света, или целу Истину ο свету и Себи, могао би докучити само Ум, који, наравно, не обитава у овом искуственом свету. Он се мора претпоставити као крајња Мера до које се уопште може ићи у нашој спознаји света: управо то је основа наше мисли ο Богу. Свето Писмо је реч Божија и она увек има предност у односу на реч људску. Баш зато вредност Божије речи и може да буде мерило за људску реч. Сваки релативизам, а да то и не зна, губи наду у појам Истине. Мора се претпоставити да постоји нека веза између свих истина, а ту везу изражава Бог као највиши симбол спознаје.
Бог је највиша духовна вредност и све друге вредности се пореде у односу на ту узвишену вредност: то је онда један објективни поредак или лествица вредности и свако зна где је и на чему је. Човек живи у уређеном свету вредности, при чему, свестан своје ограничености, слути у себи захтев да се уздигне до врховне вредности (да буде Бог). "Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески" (Мт 5,48). Христове речи и дела, као и живот првих Хришћана, јесу вредности и норме за дух и живот свих каснијих поколења. Ако је Његово порекло друкчије од осталих људи, онда то значи да је оно духовно: он је оличење духовних вредности. Морална начела, висока као Небо, остваривала су се само у животу пророка и светитеља. У њима је човек постао сличан Богу, у њима је човек Βере достигао завидно висок духовни облик. Показали су својим примером, како се Божија реч претвара у дело, духовни став у духовни живот, морални идеал у моралну особу. Они су мера за друге, па се не могу мерити према другима.
Постојање Бога нужно је из моралних разлога, јер без Бога као Апсолута, не бисмо имали врховно мерило за вредновање наших поступака. Изгледа да људско биће не може уопште да чини било шта добро, ако не верује у највише добро. Живот је добар само у мери у којој одговара вредности добра. Пошто су вера и морал нераскидиво повезани, онда свако слабљење вере повлачи за собом нагризање моралних вредности и распад моралних норми.
Спознаја Бога кроз свет
Свет се често схвата као уметничка творевина која подразумева свога Творца: естетички доказ Божијег постојања. Ако се свет посматра као уметничко дело, онда извори религиозног осећања могу бити и у естетским особинама света: као савршено обликоване целине! Са естетичког становишта, религија је трагање за најузвишенијим облицима у којима се изражава људско искуство са апсолутном и мистичном моћи. Вера се не заснива само на чудима, него и на искуству склада и лепоте света. Лепо се осећа као божанско: Бог је савршен облик који служи као мерило вредности свих других облика стварања. Ако већ имамо представу ο једном савршеном облику, онда тај облик мора да постоји. Како неки човек види свет, не зависи толико од света, колико од њега, тј. устројства његовог духа.
Однос Бога и човека
У хришћанској вери, однос између Бога и човека је непосредан и драматичан, јер је човек, као и Бог - личност. Ко верује у Бога, верује у добро у човеку. Кад смо добри један другоме, хвалимо Бога у нама: у рукама држимо упаљену свећу на путевима таме. Бог може да обитава у људској души и духу, иначе би за нас остао пуко слово на папиру. Најчистији део људског бића је дух. Ако је дух чист, онда је све чисто: свет очишћен од зла. Психолошки гледано, Бог је оличење онога што бисмо желели да будемо у најбољем смислу речи. Ово подразумева бескрајну љубав, не само према пријатељу него и према непријатељу, од кога сазнајемо шта у нама не ваља: без њега не бисмо упознали себе! "Који чини добро од Бога је; а који чини зло није видео, Бога." (3 Јн 11) Бог је метафора за љубав: за највиши морални чин, за узвишену моралну мисао и морално осећање. Извор наде и вере може бити само оно што нема почетка и краја. Бог нема почетка ни краја. Бог може бити једини извор наде и вере. Зато човек треба да се врати своме дому - Богу. Бог се, у најмању руку, у једној слици света вредној помена мора претпоставити, да би човек могао да тежи обожењу, истини, да би могао морално да делује и има оправдање за своје поступке и обликовање света.
Pozdrav od Gere.
Poslednja izmena od urednika:
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Доктрина да ми нешто изједначавамо или поредимо је лоша из основног разлога: Отац је у Сину и Син у Оцу. Како поредити нешто што је једно у другоме, тј. ЈЕДНО. Свако ко Оца и Сина гледа као људског оца и његовог сина грдно греши и самог себе саблажњава. Зато и не може никако да схвати. Исус се стално "мучио" да објасни да Отац који је у Њему чини дела, а и да је Он у Оцу. И тада многи нису могли да схвате, а касније су схватили само они који су то и хтели. Ко се противио Христу није ни био хришћанин као што су били они страдалници за веру. Остали су филозофирали уместо да следе Христа. Исто као и данас.
Још већи проблем је ова реченица:
3. Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу. (1 Коринћанима 11)
Исус из Бога изиђе (од Бога), исто као и Дух Свети, део је Бога и сам Бог (Реч Божија). Престаните више да Бога поредите са човеком, Он има Сина који је од Њега изишао. Сину се сва власт даде јер оста веран Оцу своме и прослави закон Божији. И опет старозаветна реченица која је довољна онима који одбацују Сина да покушају да је схвате:
6. Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће Му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мирни. (Исаија 9)
Још већи проблем је ова реченица:
3. Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу. (1 Коринћанима 11)
Исус из Бога изиђе (од Бога), исто као и Дух Свети, део је Бога и сам Бог (Реч Божија). Престаните више да Бога поредите са човеком, Он има Сина који је од Њега изишао. Сину се сва власт даде јер оста веран Оцу своме и прослави закон Божији. И опет старозаветна реченица која је довољна онима који одбацују Сина да покушају да је схвате:
6. Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће Му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мирни. (Исаија 9)
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
[h=1]Ko je Sveti Duh?[/h]
Pitanje: Ko je Sveti Duh?
Odgovor: Postoje mnoga pogrešna tumačenja o identitetu Svetog Duha. Neki vide Svetog Duha kao neku mističnu silu. Drugi shvataju Svetog Duha kao bezličnu silu koju je Bog učinio dostupnom sledbenicima Hrista. Šta Biblija kaže o identitetu Svetog Duha? Jednostavno rečeno – Biblija kaže da je Sveti Duh, Bog. Biblija nam isto kaže da je Sveti Duh Osoba, Biće sa umom, emocijama i voljom.
Činjenica da je Sveti Duh Bog, jasno se vidi u mnogim stihovima u Pismu uključujući Dela 5:3-4.
U ovom stihu Petar suočava Ananiju zato što je lagao Svetog Duha i kaže mu, “nisi slagao ljudima, nego Bogu.” To je jasna izjava da laganje Svetog Duha je laganje Boga.
Takođe možemo da znamo da je Sveti Duh Bog po tome što poseduje iste osobine ili karakteristike kao i Bog. Na primer, činjenica da je Sveti Duh sveprisutan se jasno vidi u Psalmu 139:7-8 “Kuda bih otišao od Duha Tvoga, i od lica Tvoga kuda bih utekao? Da izađem na nebo,ti si onde. Da siđem u pakao, onde si.” Zatim u 1 Korinćanima 2:10-11 vidimo karakteristiku sveznanja kod Svetog Duha. “ A nama je Bog otkrio posredstvom Duha; jer Duh ispituje sve, i dubine Božije.
Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku – sem čovekovog duha koji je u njemu? Tako isto niko – sem Duha Božijega – ne zna šta je u Bogu.”
Da je Sveti Duh zaista Osoba, možemo da znamo zato što poseduje um, emocije i volju. Sveti Duh misli i zna (1 Korinćanima 2:10). Sveti Duh se može ožalostiti (Efesci 4:30). Sveti Duh nas zastupa (Rimljani 8:26-27). Sveti Duh donosi odluke u skladu sa svojom voljom (1 Korinćanima 12:7-11). Sveti Duh je Bog, treća “Osoba” Svetog Trojstva. Kao Bog, Sveti Duh može zaista da bude Utešitelj i Savetnik, ono što je Isus obećao da će biti (Jovan 14:16,26; 15:26).
question. org
Pitanje: Ko je Sveti Duh?
Odgovor: Postoje mnoga pogrešna tumačenja o identitetu Svetog Duha. Neki vide Svetog Duha kao neku mističnu silu. Drugi shvataju Svetog Duha kao bezličnu silu koju je Bog učinio dostupnom sledbenicima Hrista. Šta Biblija kaže o identitetu Svetog Duha? Jednostavno rečeno – Biblija kaže da je Sveti Duh, Bog. Biblija nam isto kaže da je Sveti Duh Osoba, Biće sa umom, emocijama i voljom.
Činjenica da je Sveti Duh Bog, jasno se vidi u mnogim stihovima u Pismu uključujući Dela 5:3-4.
U ovom stihu Petar suočava Ananiju zato što je lagao Svetog Duha i kaže mu, “nisi slagao ljudima, nego Bogu.” To je jasna izjava da laganje Svetog Duha je laganje Boga.
Takođe možemo da znamo da je Sveti Duh Bog po tome što poseduje iste osobine ili karakteristike kao i Bog. Na primer, činjenica da je Sveti Duh sveprisutan se jasno vidi u Psalmu 139:7-8 “Kuda bih otišao od Duha Tvoga, i od lica Tvoga kuda bih utekao? Da izađem na nebo,ti si onde. Da siđem u pakao, onde si.” Zatim u 1 Korinćanima 2:10-11 vidimo karakteristiku sveznanja kod Svetog Duha. “ A nama je Bog otkrio posredstvom Duha; jer Duh ispituje sve, i dubine Božije.
Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku – sem čovekovog duha koji je u njemu? Tako isto niko – sem Duha Božijega – ne zna šta je u Bogu.”
Da je Sveti Duh zaista Osoba, možemo da znamo zato što poseduje um, emocije i volju. Sveti Duh misli i zna (1 Korinćanima 2:10). Sveti Duh se može ožalostiti (Efesci 4:30). Sveti Duh nas zastupa (Rimljani 8:26-27). Sveti Duh donosi odluke u skladu sa svojom voljom (1 Korinćanima 12:7-11). Sveti Duh je Bog, treća “Osoba” Svetog Trojstva. Kao Bog, Sveti Duh može zaista da bude Utešitelj i Savetnik, ono što je Isus obećao da će biti (Jovan 14:16,26; 15:26).
question. org
Član
- Učlanjen(a)
- 05.11.2010
- Poruka
- 1.246
Nikako da razumete da anđeli mogu da nose Božije ime što znači da oni predstavljaju Boga. Izlazak 23.21. Gerakules uporno govori da se Bog pojavio Avramu kao trojica problem je što su to bili anđeli a ne lično Bog i što su pošli da unište Sodom i Gomor Postananak 19.1. Biblija govori da je dopušteno anđele doživljavati kao Boga lično osim kad se predstave kao anđeli a ne kao Bog.
Imate poređenja između Isusa u novom zavetu sa JAHVE u starom zavetu. Isaija je tada budućeg mesiju okarakterisao kao Moćni Bog i Večni Otac. Evo da vam pomognem sa tim poređenjima. Jeremija 17.10. JAHVE ispituje srce i bubrege. Otkrivenje2.23. Isus ispituje srce i bubrege. JAHVE je alfa i omega u starom zavetu u novom se govori da je Isus alfa i omega sve je to jasno. Ali Isus je imao i ima svog Boga i Oca nad sobom. To je on rekao.
Imate poređenja između Isusa u novom zavetu sa JAHVE u starom zavetu. Isaija je tada budućeg mesiju okarakterisao kao Moćni Bog i Večni Otac. Evo da vam pomognem sa tim poređenjima. Jeremija 17.10. JAHVE ispituje srce i bubrege. Otkrivenje2.23. Isus ispituje srce i bubrege. JAHVE je alfa i omega u starom zavetu u novom se govori da je Isus alfa i omega sve je to jasno. Ali Isus je imao i ima svog Boga i Oca nad sobom. To je on rekao.