- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.011
I bogovi su imali mirise
I bogovi su imali mirise
S. KOSTIĆ | 17. oktobar 2010. 17:35 | Večernje novosti
Istorija parfema počela je od drevnog otkrića da sagorevanje nekih vrsta drveta širi prijatne arome
“Divno mirišeš”... Ko god da nam to kaže - prijateljica, brat, mama, dečko, muž, svekrva, komšinica... napravio nam je vredan kompliment. Zato što se toliko trudimo da izaberemo miris našeg zadovoljstva i da prenesemo ličnu poruku. Taj miris koji nosimo i koji leprša oko nas deo je našeg stila i karaktera, osećanja i pokreta. Jer kao i pesme, slike i muzička dela, i parfemi nastaju tako da prenesu zamisao, fantazije i želje, pa se tako treba odnositi i prema njima. A osećaj koji pružaju ne može se opisati rečima. Nije važno da li ste muškarac ili žena, mladi ili stari, bogati ili siromašni - zaista je posebno kada vam neko kaže da divno mirišete.
U Malom leksikonu parfema(izdanje Mono i Manjana) navodi se da je naučno je dokazano da čovek može da prepozna 10.000 različitih mirisa, a za tu sposobnost zaslužno je 350 receptora na sluzokoži nosa, koji otkrivaju određenu mirisnu poruku. Prema savremenim naučnim teorijama na svet dolazimo bez određenog otiska mirisa. Čulo mirisa se tek tokom života razvija, sazreva, širi, da bi u starosti njegova sposobnost opet opadala. Ipak, postoje očigledne razlike u sposobnosti opažanja i prepoznavanja mirisa. Smatra se da su mnogi veliki tvorci parfema kao deca mogli da prepoznaju daleko više mirisa nego drugi ljudi. Međutim, takvi “nosevi” su ipak izuzetak.
A jedan od razloga što se parfemi češće vezuju za pripadnice lepšeg pola, je i to što žene u povoljnim godinama za rađanje imaju najbolji nos, bolji od muškaraca bilo kojih godina. Pretpostavlja se da hormoni u ovom slučaju sarađuju sa čulom mirisa i imaju značajnu ulogu u izboru partnera i zaštiti deteta. Stoga ne iznenađuje činjenica da su seksualno sazrele žene najveća ciljna grupa industrije parfema.
Od dima do mirisa
Otkriće da sagorevanje određenih vrsta drveta odaje prijatne arome možda je podstaklo u ljudima ideju da tu tehniku koriste ne bi li dobili prijatne mirise. Tako je i nastala reč parfem, čije je poreklo u latinskom izrazu perfumum, što znači “kroz dim” i odnosi se prvenstveno na mirisne rituale iz drevnih vremena. Zanimljivo je da je paljenje tamjana postalo prvi oblik proizvodnje parfema. Pre najmanje pet hiljada godina Egipćani su spaljivali mirisno cveće, začine i smole u čast boga sunca Amona Ra. Tamjan je goreo i u grčkim domaćinstvima svakom mogućom prilikom, a svaki bog imao je svoj miris. Ubrzo su i Rimljani prihvatili ovaj običaj, koristeći ga u ritualima i u kozmetičke svrhe. Sagorevali su mirisne smole u svojim domovima da bi im sobe bile mirišljave, a i sami su stajali u dimu da bi se namirisali.
Velikoj popularnosti parfema u Evropi doprinela je Katarina Mediči, jer kada je došla na francuski presto posle udaje za Anrija Drugog iz Italije nije samo donela kulturu parfema, već i svog ličnog kretora parfema. Tako, imućni Parižani, ljubitelji ovog luksuza, više nisu morali da dopremaju mirišljave dragocenosti iz Italije, već su mogli da ih kupe u srcu franscuske prestonice. Kraljica je verovala svom ličnom parfemaru Reneu le Florentenu, a čuvena Madam de Pompadur svake godine samo na parfeme trošila je pola miliona franaka. Međutim, parfimerije su doživele svoje zlatno doba tek u 19. veku. Mladić po imenu Pjer Fransoa Paskal Gerlen otvorio je prodavnicu u Ulici Rivoli u Parizu, u kojoj je prodavao pomade, sapune, paste za zube i prafeme. Radio je i na porudžbinama - parfem za damu iz udvaračevih snova ili samo za jedno posebno veče. Vrlo brzo je ovaj mudri poslovni čovek postao poznat u čitavom gradu, čak je i nekoliko plemićkih porodica iz Evrope poručivalo kod njega, a njegovu čuvenu adresu potražili su i princ od Velsa i bugarski car Ferdinand.
Nova otkrića u hemijskoj industriji uticala su i na proizvodnju parfema, kao i otvaranje modnih kuća što je učinilo da luksuzna kozmetika postane dostupna i široj populaciji. Jedna od prvih profesionalnih dizajnerki bila je Koko Šanel, koja je uvela laganu i smirenu eleganciju u modu i stil, a na tržište donela i novu jedinstvenu vrstu parfema. Čuvena kreatorka uposlila je Ernesta Boa da joj osmisli miris. On je napravio razne mirisne kompozicije i predao svojoj klinejtkinji više od 10 ideja, a ona je odbrala petu bočicu. Bio je to čuveni “Šanel 5”, a njegovo dejstvo bilo je senzacionalno. Njegovo ime čisto i jednostavno kao i same kreacije Koko Šanel izazvalo je, uz klasičnu bočicu i jednostavan sastav nasuprot teškim mirisima tog vremena, pravu revoluciju u svetu parfema. I nakon toga trendove u industriji parfema sve češće su određivali modni kreatori čija su imena i danas utisnuta na skupocenim bočicama.
Ipak, ono što svakako ne može da se promeni u parfemu je njegovo psihološko dejstvo, koje je, zapravo, i tajna njegovog uspeha. To je ono što nas zavede da kupimo često grešno skupe bočice, a lepim mirisima tu snagu privlačnosti, pa često i erotike, pripisuje naš mozak. Zato i mnogi kreatori pri stvaranju parfema pokreću razna psihološka istraživanja i ankete ne bi li otkrili želje i fantazije potencijalnih kupaca.
I onima koji ga stvaraju i onima koji ga kupuju želja je da pronađu taj poseban, jedinstven, neponovljiv parfem. Taj miris za kojim tragamo odraz je naših želja. A želimo da mirišemo moćno, na lepotu, uspeh, seksualnost. Ako je jednom bio rasut u najzavodljivijoj mirisnoj prašini po našem vratu, kosi, rukama, grudima...sećanje na takav parfem čuva se čitavog života. Čak i kada se više ne prodaje, neprestano ćemo tražiti miris sličan njemu.
“NOS” KAO APSOLUTNI SLUH
Kretaori parfema uglavnom obrazuju malu grupu u okviru koje, na čitavom svetu, postoji samo 2 ili 3 stotine “noseva”. Zahtevna obuka za kreatora parfema traje 5 ili 6 godina i održava se u školama parfema kao što je Viši institut za parfeme u Parizu.
Nos je najvažniji alat uspešnog tvorca parfema. Precizna percepcija mirisa i sposbnost njihovog razlikovanja ključ su uspeha u umetnosti parfema. Ali vrlo je mali broj parfemdžija kojima su te osobine visoko razvijene, još manje onih koji imaju pravi nos da postignu savršenu kompoziciju. U okviru zanata takav kretaor parfema nosi titulu “nos” i može se uporediti sa “apsolutnim sluhom” kod muzičara. Mnogi iskusni stručnjaci već na samom početku posla imaju sliku konačnog mirisa koji žele da naprave.
BOJE MIRISA
Boja bočice ili same tečnosti mogu vam pomoći da lakše odaberete izbor parfema. Svetloplavi, zeleni ili žuti navode na svežinu i lakoću, providni nagoveštravaju klasičnu eleganciju, nežno ružičasti upućuju na cvetne, a intezivno ružičasti na slatke, dok crvena, ljubičasta i tamnoplava često predtstavljaju senzualne orijentalne mirise.
Inače, jutro je najbolje vreme za isprobavanje novih mirisa, jer nos u to doba još nije opterećen i na pravi način može da oseti mirisne supstance. Ljudski nos ima ograničen kapacitet primanja složenih parfemskih kompozicija i ako se preoptereti, postaće neosetljiv na mirise. Po pravilu, ako se držite jednog stila, kakav je cvetni, ne bi trebalo da pomirišite više od tri parfema.
PRVI PARFEMI
Pravi pioniri današnjih parfema bili su Arapi. Lekaru i alhemičaru Ibn Sini, poznatom i po imenu Avicena, pripisuje se otkriće ružine vodice. On je koristio alkohol da izdvoji esencijska ulja iz cvetova, čime je udario kamen temeljac za proizvodnju parfema u tečnom stanju. U 11. i 12. veku krstaši su prvi doneli u Evropu saznanje o mirišljavim vodama. Prvi savremeni parfem stvoren je 1370. godine. Mađarska voda ušla je u priču o prafemima kao mešavina esencijskih ulja ruzmarina i lavande. Po jednoj verziji jedan isposnik je napravio za ostarelu mađarsku kraljicu Eržebet. Obećao je da će je time ulepšati i vratiti joj večnu mladost. Kraljica je odmah posle toga zavela kralja Poljske.
I bogovi su imali mirise
S. KOSTIĆ | 17. oktobar 2010. 17:35 | Večernje novosti
Istorija parfema počela je od drevnog otkrića da sagorevanje nekih vrsta drveta širi prijatne arome
“Divno mirišeš”... Ko god da nam to kaže - prijateljica, brat, mama, dečko, muž, svekrva, komšinica... napravio nam je vredan kompliment. Zato što se toliko trudimo da izaberemo miris našeg zadovoljstva i da prenesemo ličnu poruku. Taj miris koji nosimo i koji leprša oko nas deo je našeg stila i karaktera, osećanja i pokreta. Jer kao i pesme, slike i muzička dela, i parfemi nastaju tako da prenesu zamisao, fantazije i želje, pa se tako treba odnositi i prema njima. A osećaj koji pružaju ne može se opisati rečima. Nije važno da li ste muškarac ili žena, mladi ili stari, bogati ili siromašni - zaista je posebno kada vam neko kaže da divno mirišete.
U Malom leksikonu parfema(izdanje Mono i Manjana) navodi se da je naučno je dokazano da čovek može da prepozna 10.000 različitih mirisa, a za tu sposobnost zaslužno je 350 receptora na sluzokoži nosa, koji otkrivaju određenu mirisnu poruku. Prema savremenim naučnim teorijama na svet dolazimo bez određenog otiska mirisa. Čulo mirisa se tek tokom života razvija, sazreva, širi, da bi u starosti njegova sposobnost opet opadala. Ipak, postoje očigledne razlike u sposobnosti opažanja i prepoznavanja mirisa. Smatra se da su mnogi veliki tvorci parfema kao deca mogli da prepoznaju daleko više mirisa nego drugi ljudi. Međutim, takvi “nosevi” su ipak izuzetak.
A jedan od razloga što se parfemi češće vezuju za pripadnice lepšeg pola, je i to što žene u povoljnim godinama za rađanje imaju najbolji nos, bolji od muškaraca bilo kojih godina. Pretpostavlja se da hormoni u ovom slučaju sarađuju sa čulom mirisa i imaju značajnu ulogu u izboru partnera i zaštiti deteta. Stoga ne iznenađuje činjenica da su seksualno sazrele žene najveća ciljna grupa industrije parfema.
Od dima do mirisa
Otkriće da sagorevanje određenih vrsta drveta odaje prijatne arome možda je podstaklo u ljudima ideju da tu tehniku koriste ne bi li dobili prijatne mirise. Tako je i nastala reč parfem, čije je poreklo u latinskom izrazu perfumum, što znači “kroz dim” i odnosi se prvenstveno na mirisne rituale iz drevnih vremena. Zanimljivo je da je paljenje tamjana postalo prvi oblik proizvodnje parfema. Pre najmanje pet hiljada godina Egipćani su spaljivali mirisno cveće, začine i smole u čast boga sunca Amona Ra. Tamjan je goreo i u grčkim domaćinstvima svakom mogućom prilikom, a svaki bog imao je svoj miris. Ubrzo su i Rimljani prihvatili ovaj običaj, koristeći ga u ritualima i u kozmetičke svrhe. Sagorevali su mirisne smole u svojim domovima da bi im sobe bile mirišljave, a i sami su stajali u dimu da bi se namirisali.
Velikoj popularnosti parfema u Evropi doprinela je Katarina Mediči, jer kada je došla na francuski presto posle udaje za Anrija Drugog iz Italije nije samo donela kulturu parfema, već i svog ličnog kretora parfema. Tako, imućni Parižani, ljubitelji ovog luksuza, više nisu morali da dopremaju mirišljave dragocenosti iz Italije, već su mogli da ih kupe u srcu franscuske prestonice. Kraljica je verovala svom ličnom parfemaru Reneu le Florentenu, a čuvena Madam de Pompadur svake godine samo na parfeme trošila je pola miliona franaka. Međutim, parfimerije su doživele svoje zlatno doba tek u 19. veku. Mladić po imenu Pjer Fransoa Paskal Gerlen otvorio je prodavnicu u Ulici Rivoli u Parizu, u kojoj je prodavao pomade, sapune, paste za zube i prafeme. Radio je i na porudžbinama - parfem za damu iz udvaračevih snova ili samo za jedno posebno veče. Vrlo brzo je ovaj mudri poslovni čovek postao poznat u čitavom gradu, čak je i nekoliko plemićkih porodica iz Evrope poručivalo kod njega, a njegovu čuvenu adresu potražili su i princ od Velsa i bugarski car Ferdinand.
Nova otkrića u hemijskoj industriji uticala su i na proizvodnju parfema, kao i otvaranje modnih kuća što je učinilo da luksuzna kozmetika postane dostupna i široj populaciji. Jedna od prvih profesionalnih dizajnerki bila je Koko Šanel, koja je uvela laganu i smirenu eleganciju u modu i stil, a na tržište donela i novu jedinstvenu vrstu parfema. Čuvena kreatorka uposlila je Ernesta Boa da joj osmisli miris. On je napravio razne mirisne kompozicije i predao svojoj klinejtkinji više od 10 ideja, a ona je odbrala petu bočicu. Bio je to čuveni “Šanel 5”, a njegovo dejstvo bilo je senzacionalno. Njegovo ime čisto i jednostavno kao i same kreacije Koko Šanel izazvalo je, uz klasičnu bočicu i jednostavan sastav nasuprot teškim mirisima tog vremena, pravu revoluciju u svetu parfema. I nakon toga trendove u industriji parfema sve češće su određivali modni kreatori čija su imena i danas utisnuta na skupocenim bočicama.
Ipak, ono što svakako ne može da se promeni u parfemu je njegovo psihološko dejstvo, koje je, zapravo, i tajna njegovog uspeha. To je ono što nas zavede da kupimo često grešno skupe bočice, a lepim mirisima tu snagu privlačnosti, pa često i erotike, pripisuje naš mozak. Zato i mnogi kreatori pri stvaranju parfema pokreću razna psihološka istraživanja i ankete ne bi li otkrili želje i fantazije potencijalnih kupaca.
I onima koji ga stvaraju i onima koji ga kupuju želja je da pronađu taj poseban, jedinstven, neponovljiv parfem. Taj miris za kojim tragamo odraz je naših želja. A želimo da mirišemo moćno, na lepotu, uspeh, seksualnost. Ako je jednom bio rasut u najzavodljivijoj mirisnoj prašini po našem vratu, kosi, rukama, grudima...sećanje na takav parfem čuva se čitavog života. Čak i kada se više ne prodaje, neprestano ćemo tražiti miris sličan njemu.
“NOS” KAO APSOLUTNI SLUH
Kretaori parfema uglavnom obrazuju malu grupu u okviru koje, na čitavom svetu, postoji samo 2 ili 3 stotine “noseva”. Zahtevna obuka za kreatora parfema traje 5 ili 6 godina i održava se u školama parfema kao što je Viši institut za parfeme u Parizu.
Nos je najvažniji alat uspešnog tvorca parfema. Precizna percepcija mirisa i sposbnost njihovog razlikovanja ključ su uspeha u umetnosti parfema. Ali vrlo je mali broj parfemdžija kojima su te osobine visoko razvijene, još manje onih koji imaju pravi nos da postignu savršenu kompoziciju. U okviru zanata takav kretaor parfema nosi titulu “nos” i može se uporediti sa “apsolutnim sluhom” kod muzičara. Mnogi iskusni stručnjaci već na samom početku posla imaju sliku konačnog mirisa koji žele da naprave.
BOJE MIRISA
Boja bočice ili same tečnosti mogu vam pomoći da lakše odaberete izbor parfema. Svetloplavi, zeleni ili žuti navode na svežinu i lakoću, providni nagoveštravaju klasičnu eleganciju, nežno ružičasti upućuju na cvetne, a intezivno ružičasti na slatke, dok crvena, ljubičasta i tamnoplava često predtstavljaju senzualne orijentalne mirise.
Inače, jutro je najbolje vreme za isprobavanje novih mirisa, jer nos u to doba još nije opterećen i na pravi način može da oseti mirisne supstance. Ljudski nos ima ograničen kapacitet primanja složenih parfemskih kompozicija i ako se preoptereti, postaće neosetljiv na mirise. Po pravilu, ako se držite jednog stila, kakav je cvetni, ne bi trebalo da pomirišite više od tri parfema.
PRVI PARFEMI
Pravi pioniri današnjih parfema bili su Arapi. Lekaru i alhemičaru Ibn Sini, poznatom i po imenu Avicena, pripisuje se otkriće ružine vodice. On je koristio alkohol da izdvoji esencijska ulja iz cvetova, čime je udario kamen temeljac za proizvodnju parfema u tečnom stanju. U 11. i 12. veku krstaši su prvi doneli u Evropu saznanje o mirišljavim vodama. Prvi savremeni parfem stvoren je 1370. godine. Mađarska voda ušla je u priču o prafemima kao mešavina esencijskih ulja ruzmarina i lavande. Po jednoj verziji jedan isposnik je napravio za ostarelu mađarsku kraljicu Eržebet. Obećao je da će je time ulepšati i vratiti joj večnu mladost. Kraljica je odmah posle toga zavela kralja Poljske.
