Strah???

[majale]

Normalno je ako se plasis zmije ona predstavlja opasnost po tvoj zivot,strah jeste komleksan jer ne noras da se plasis samo odredjenih predmeta i stvari tokom zivota,vec i odredjenih drustvenih obaveza,normi,situacija i sl stvari ,recimo plasis se da se udas/ozenis,da se nikad ne udas/ne ozenis,predjes u novu sredinu pa se plasis da se ne prilagodis,zaljubis se u nekog pa se plasis da on to sazna i da mu kazes i td. a tu mnoge stvari ne zavise od tebe,vec od citavog drustva,nekada najmanje od tebe ali ti se plasis a ne drustvo i drugi i ti snosis posledice.

 

[miona951]

a takvih ne postoji....

 

[Mostarka]

Plasim se da ne iskoristim sve prilike i 'plasim' se da nikad necu imati dovoljno vremena. Jos se sjecam sto nam je u srednjoj skoli rekla jedna super profesorica engleskog jezika 'Ne iskorisiti svoje talente i potencijale je grijeh', nesto u tom smislu..i slazem se u potpunosti s njom..

Generalno o strahu..(nisam citala cijelu temu pa je mozda netko vec ovo napisao). Postoji razlika izmedju straha koji te ogranicava, sprecava da nesto postignes u zivotu (u krajnjem slucaju postoje i fobije koje ljudima zagorcavaju zivot na dnevnoj bazi, ali se i lijece..) i zdravorazumskog straha koji ti spasava zivot u kriznim situacijama, ciste bioloske simpaticke reakcije na opasnost...

S druge strane postoje i ovisnici o strahu (adrenalinu), ali to nije tema ove emisije

 

[Ратибор]

Pa i ove dimnzije, prostorana i vremenska, ovde već vidimo da imaju dve svoje prirode; merljivu i nemerljivu. Nešto čemu nemožeš da sagledaš kraj a meriš da i izražavaš to merenje satima ili kilometrima, ili svetlosnim godinama, ali interesantno je da ne možemo da izmerimo ni koliko traje jedan trenutak, ali ne zato što je suviše kratak, već upravo zato što traje beskonačno. Večnost je isto što i jedan trenutak. Prelazak u večni život je prelazak u tu prirodu vremena gde smo stalno u tom trenuku u kome u ovom životu ovozemaljskom nikada nismo a očigledno je da postoji. Ovo što sam počeo da pišem u prošlosti završiću u budućnosti, nema ovde tog trenutka, a znamo da je u prirodi vremena, ali je nemerljiv jer traje čitavu večnost. Tako je i sa prostornom dimenzijom, opet merimo ono čemu ne možemo da sadledamo kraj, beskonačnost nebesa je nad nama, "Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka":Kaže Knez Lazar. Sveti Vladika Nikolaj kaže:"Nije čovek što može stati u jedan grob, već što nemože stati u celu vasionu". Nalazeći se u ovim beskonačnostima nemogu da predpostavim konačnost života. Crnjanski je rekao:"Nema smrti ima samo seoba".

 

[Crnka Full]

pauka ... ne znam ni ja sto ...

 

[Ратибор]

pauka ... ne znam ni ja sto ...

Ima kod Skota Peka u knjizi "Ljudi Laži" o devojci koja je imala strah od pauka. Pročitaj i videćeš zašto se plašiš.

 

[Crnka Full]

hehe okej

 

[vessna]

Plasim se grmljavine,zmije,psa.
Plase me bolest,usamljenost,starost.

 

[kamenicvet]

iza mnogih agresivnosti se krije strah..

 

[sendi]

Kako pobediti strah

Kako pobediti strah

Ne postoji osoba koja se nikada nije suočila sa strahom. Strah je emocija koja nastaje kad nam se u većini slučajeva nešto što je u potpunosti nestvarno čini stvarnim. Pošto strah zadaje brojne simptome koji nam onemogućavaju normalan život, moramo da naučimo kako da se prema njemu postavimo.
Strah je emocija koja nas izbacuje iz naše zone komfornosti. Upravo iz tog razloga nam strah stvara toliko jaku nelagodu dok ga iskušavamo. Da bismo mogli adekvatno da se suočimo sa strahom, bitno je da saznamo zašto nam se određeni strah pojavljuje. Kada znamo uzrok svojih strahova, tada umanjujemo njihovu vrednost odnosno slabimo ih.
U većini slučajeva sve emocije koje iskušavamo imaju psihološku osnovu, pa tako i strah. Da bismo određenu emociju mogli da nadvladamo, u ovom slučaju, potrebno je pozabaviti se psihološkim uzrocima naše reakcije.
Strah je emocija koja nas zaustavlja u našim akcijama. Ako joj dopustimo da to i učini, samo je jačamo. Umesto toga, mnogo je bolja opcija suočiti se sa strahom, dopustiti sebi da prođemo kroz njega nastavljajući da radimo ono u čemu nas isti sprečava. Kvalitet našeg života jako je duboko povezan sa emocijama koje imamo u sebi i sa kojima provodimo dane. Izbor je na nama koju emociju ćemo svakog dana odabrati kao prioritetnu. Što bolje emocionalno stojimo, to ćemo postići veće uspehe u životu. Bilo da se radi o osećaju ljubavi, entuzijazma, slobode, zadovoljstva, mira, radosti ili nekom drugom osećaju, ako smo konstantno u njemu on će nam omogućiti brže i lakše pomake. A strah je emocija koja čini upravo suprotno.
Sve na šta smo fokusirani to raste. Ako nam je fokus sve vreme na strahovima, tada će oni postajati sve veći i jači. U protivnom, ako usmerimo svoj fokus na stvari koje u životu želimo da postignemo, strah će za nas predstavljati samo jednu malu stepenicu koju trebamo preći kako bismo došli do onoga čemu težimo. Kako ćemo doživeti određenu situaciju, zavisi od toga koliko smo vešti u upravljanju svojim fokusom i emotivnim stanjima. Uvek imamo izbor fokusirati se na ovo ili ono i biti u ovom ili onom stanju. Pitanje je samo šta odaberemo i koliko smo svesni izbora koje imamo. Svaka situacija koju proživljavamo ima svoje dobre, pozitivne i poželjne strane.
Strah nastaje pod uticajem misli koje ga probude. Kada se nađemo u situaciji koja nas zastrašuje, upravo su naše misli te koje su odgovorne za emociju straha koja usledi za nekoliko sekundi. Umesto da mislimo da će se nešto loše dogoditi, bolji je izbor da usmerimo svoj fokus na nešto pozitivnije. Na taj način ne dopuštamo strahu da nas blokira i upravljamo situacijama u kojima se nalazimo.
Upravljanje sopstvenim mislima traži dosta vežbe.
Što se više budemo trudili da probudimo našu komfornu zonu dopuštajući da prođemo kroz strahove koje imamo, to ćemo imati više vere u život i ono što nam on donosi.

Izvor: Na vidiku.rs