Stihovi koje volim

Učlanjen(a)
29.04.2009
Poruka
3.068
....BLAGO TEBI...

Blago tebi, ako na svijetu
Nađeš srce, u kom vjera sjaji,
U kome se čista ljubav taji
Kao miris u rosnom cvijetu.

Ljepšeg dara od tog' dara nema, -
U toj sreći tek bi sreća bila;
Čisto srce nebeska su krila,
Što ih Gospod s blagoslovom sprema.

Blago tebi, ako vjerno bije
Na tvom srcu jedno srce drugo:
Skrsti ruke i moli se dugo
Onoj Misli, što nad tobom bdije!
 
Član
Učlanjen(a)
28.09.2009
Poruka
856
Sve te vodilo k meni

Sve te vodilo k meni
iz daljine, iz mraka
sve te vodilo k meni
već od prvih koraka.
mada ništa nisi rekla,
ja sam znao, ja sam znao
iz tih kretnji i porijekla
sve je isto, sve je kao.

Sve te vodilo k meni
sve što rode samoće
mala primorska mjesta
isti pisci i ploče.
kad te baci kao ladu
noćni val do moga praga
nije bilo teško znati
da mi moraš biti draga
da mi moraš biti draga.

Sve te vodilo k meni
tvoje oči i usta
tvoje ljubavi mrtve
moja loša iskustva.
mi smo bili na početku
istim vinom opijeni
i kad si išla krivim putem
sve te vodilo k meni
sve te vodilo k meni.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Tužne su ispitivačke oči tvoje. One bi da smisao moj
dokuče kao što bi mesec da izmeri more.
Razotkrio sam život svoj pred tvojim očima s kraja na kraj,
i ništa ne ostade ni skriveno ni presvučeno.
I upravo me zato ne poznaješ.
Da je to barem dragulj, mogao bi ga zdrobiti u stotinu komadića
i nanizati ih u ogrlicu da ti je na vrat stavim.
Da je to barem cvet, okrugao, sitan i ljubak, otkinuo bih ga
sa stabljike da ti ga u kosu zataknem.
Ali, to je srce, ljubljena moja. Gde li su njegovi žali i
dno njegovo?
Ti ne poznajes granice ovomu kraljevstvu, pa ipak si
kraljica njegova.
Da dodje samo časak radosti, on bi se u lagani osmeh
rascvao, i ti bi ga začas mogla videti i pročitati.
Da bude samo bol, razlila bi se u bistrim suzama,
pa bi se u njima i bez reči odrazila nutarnja tajna.
Ali, to je ljubav, ljubljena moja.
Njena je radost i njena bol bezgranična, i beskrajna je
oskudica njena i njeno bogatstvo.
Blizu ti je kao i sam život, ali je nikada ne možeš
sasvim upoznati.

Tagore
 
Učlanjen(a)
10.07.2010
Poruka
2.773
1 Solomunova pesma nad pesmama.
2 Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih! Jer je tvoja ljubav bolja od vina.
3 Mirisom su tvoja ulja prekrasna; ime ti je ulje razlito; zato te ljube devojke.
11 Načinićemo ti zlatne grivne sa šarama srebrnim.
12 Dok je car za stolom, nard moj pušta svoj miris.
13 Dragi mi je moj kita smirne, koja među dojkama mojim počiva.
14 Dragi mi je moj grozd kiprov iz vinograda engadskih.
15 Lepa ti si, draga moja, lepa ti si! Oči su ti kao u golubice.

8 Glas dragog mog; evo ga, ide skačući preko gora, poskakujući preko humova.

9 Dragi je moj kao srna ili kao jelenče; evo ga, stoji iza našeg zida, gleda kroz prozor, viri kroz rešetku.
10 Progovori dragi moj i reče mi: Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi.
11 Jer gle, zima prođe, minuše daždi, otidoše.
12 Cveće se vidi po zemlji, dođe vreme pevanju, i glas grličin čuje se u našoj zemlji.
13 Smokva je pustila zametke svoje, i loza vinova ucvala miriše. Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi.
14 Golubice moja u raselinama kamenim, u zaklonu vrletnom!
Daj da vidim lice tvoje, daj da čujem glas tvoj; jer je glas tvoj sladak i lice tvoje krasno.
1 Lepa ti si, draga moja, lepa ti si, oči su ti kao u golubice između vitica tvojih;
kosa ti je kao stado koza koje se vide na gori Galadu;
2 Zubi su ti kao stado ovaca jednakih, kad izlaze iz kupala, koje se sve blizne, a nijedne nema jalove.

3 Usne su ti kao konac skerleta, a govor ti je ljubak; kao kriška šipka jagodice su tvoje između vitica tvojih;
4 Vrat ti je kao kula Davidova sazidana za oružje, gde vise hiljadama štitovi i svakojako oružje junačko;

5 Dve su ti dojke kao dva laneta blizanca, koji pasu među ljiljanima.

10 Lepa li je ljubav tvoja, sestro moja nevesto, bolja je od vina ljubav tvoja, i miris ulja tvojih od svih mirisnih stvari.
11 S usana tvojih kaplje saće, nevesto, pod jezikom ti je med i mleko, i miris je haljina tvojih kao miris livanski.


Ovo su samo odlimci
http://wwwyu.com/biblija/22pes003.htm#5
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Posedujuci sve

Zbog tebe kazem da cu slaviti mesec,
odrediti boju reke,
naci nove reci za agoniju
i ekstazu galebova.

Posto si blizu
sve sto ljudi cine, posmatraju
ili sade jeste blizu, jeste moje:
galebovi koji lagano leprsaju, tiho pevaju
na kopljima vetra;
gvozdena kapija iznad reke;
most koji izmedju kamenih prstiju nosi
njenu hladnu sjajnu bisernu ogrlicu.

Grane drveca sa obale,
kao drhtave linije reka na geografskim kartama
dozivaju mesec za saveznika
da bi on opravdao njihove zestoke odlaske
sa crnog neba,
ali nista se ne odaziva.
Grane jedino daju zvuk
brzini vetra.

Sa tvojim telom i tvojim glasom
ti si govorila u ime svih,
ja vise nisam stranac,
poistovetila si me
sa korenom i galebom i kamenom,
a posto spavam toliko blizu tebe
ne mogu se grliti
niti nasamo voleti s njima.

Ti se bojis da cu te napustiti.
Necu te ostaviti.
Jedino stranci putuju.
Posedujuci sve,
ja nemam kud da odem.
 
Član
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
109
Odlaziš

Kažeš zauvek
uzimaš čak i onaj stari kaput
koji je u ormaru visio
iz čiste sentimentalnosti
i rukavice izmedju ostalog
koje si nosila one hladne zime
kad su ti samo oči bile tople
ljubavi

Ova godina mora da je loše pocela

Ima u tome nešto
što nećemo nikad razumeti
ima tako nekih tuga
koje ne osetiš
i koje te zateknu pri budjenju

I sad ti odlaziš

Nervozno pališ cigaretu
Okreni se još jednom
i pogledaj me u oči
pogledaj u budućnost
koja gori negde daleko
i reci
pošteno od srca

Znas i sama da takvih ljubavi
nema na svetu
i sad kad ideš
izadji tiho na prstima
predji tih par koraka
iz sadašnjosti

Zaustavi vetar

Poneku sitnicu namerno zaboravi
da se možeš vratiti
kad prodju godine
i kad srce sabere sve dobro i loše

Odlaziš

Čak i to činiš na svoj prefinjeni način
u sobi tišina
samo neka pesma na radiju
dopola izgorjela sveća
napolju prve pahulje snega

Kraj koji sam već negde čitao u romanima

Blesav i nepotreban

Ubitačan

Kraj koji ostavlja tragove

Godina će biti loša...
 
Poslednja izmena:

Byk

Član
Učlanjen(a)
04.02.2010
Poruka
2.355
ХОРДА

Ми нисмо познали вас по заставама,
Ни ваше хероје од лавова љуће:
Све на коленима вукли сте се к нама,
Носећ' мач убице и луч паликуће.

Без буктиња иде та војска што ћути,
Пожар села светли за маршеве горде...
Ваше громке химне не чуше нам пути:
Немо убијају деца старе хорде.

Поломисте више колевки, о срама!
Него херојима отвористе рака.
Подависте више њих у постељама,
Него што сте у крви срушили јунака.

Узели сте очи фрескама са свода,
Главе киповима хероја из бајке;
Спржили сте семе у страху од плода,
И реч убијали убијајућ' мајке.

Пресити се земља од крвавог вала,
Али вам победа не осветли лице:
Јер ловор не ниче с буњишта и кала,
Он је за хероје а не за убице!
 
Član
Učlanjen(a)
06.04.2010
Poruka
131

Branko Miljkovic
Ljubav poezije

Ja volim sreću koja nije srećna
Pesmu koja miri zavađene reči
Slobodu koja ima svoje robove
I usnu koja se kupuje za poljubac

Ja volim reč o koju se otimaju dve slike
I sliku nacrtanu na očnom kapku iznutra
Cvetove koji se prepiru sa vremenom
U ime budućih plodova i prolećne časti

Ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće
Kreće se po zakonima mirovanja i smrti
Volim sve istine koje nisu obavezne

Ja volim jučerašnje nežnosti
Da kažem svome telu "dosta" i da sanjam bilje
Prste oči sluh drugačije raspoređene
U šumi negoli u telu
 

Byk

Član
Učlanjen(a)
04.02.2010
Poruka
2.355
Письмо к матери

Ты жива еще, моя старушка?
Жив и я. Привет тебе, привет!
Пусть струится над твоей избушкой
Тот вечерний несказанный свет.

Пишут мне, что ты, тая тревогу,
Загрустила шибко обо мне,
Что ты часто ходишь на дорогу
В старомодном ветхом шушуне.

И тебе в вечернем синем мраке
Часто видится одно и то ж:
Будто кто-то мне в кабацкой драке
Саданул под сердце финский нож.

Ничего, родная! Успокойся.
Это только тягостная бредь.
Не такой уж горький я пропойца,
Чтоб тебя не видя, умереть.

Я по-прежнему такой же нежный
И мечтаю только лишь о том,
Чтоб скорее от тоски мятежной
Воротиться в низенький наш дом.

Я вернусь, когда раскинет ветви
По-весеннему наш белый сад.
Только ты меня уж на рассвете
Не буди, как восемь лет назад.

Не буди того, что отмечталось.
Не волнуй того, что не сбылось, -
Слишком раннюю утрату и усталость
Испытать мне в жизни привелось.

И молиться не учи. Не надо!
К старому возврата больше нет.
Ты одна мне помощь и отрада,
Ты одна мне несказанный свет.

Так забудь же про свою тревогу.
Не грусти так шибко обо мне.
Не ходи так часто на дорогу
В старомодном ветхом шушуне.
 

end

Član
Učlanjen(a)
27.06.2010
Poruka
131
GIUSEPPE UNGARETTI

RISVELGI

Ogni mio momento
io l'ho vissuto
un'altra volta
in un'epoca fonda
fuori di me

Sono lontano colla mia memoria
dietro a quelle vite perse

Mi desto in un bagno
di care cose consuete
sorpreso
e raddolcito

Rincorro le nuvole
che si sciolgono dolcemente
co' gli occhi attenti
e mi rammento
di qualche amico
morto

Ma Dio cos'è?

E la creatura
atterrita
sbarra gli occhi
e accoglie gocciole di stelle
e la pianura muta

E si sente
riavere

BUĐENJA

Svaki svoj tren
proživeo sam
već nekada
u nekom dobu davnom
izvan sebe

U sećanju zaostajem
za onim izgubljenim životima

Budim se u kupatilu
sred milih i prisnih stvari
prenut
i ublažen

Hrlim za oblacima
što se blago raspredaju
u mojim zenama netremičnim
i sećam se
jednog
mrtvog prijatelja

Ali bože ko je to?

A stvorenje prestravljeno
oči širi
i zbira kapi zvezdane
i nemu ravan

I oseća
utopljenje
 
Natrag
Top