Stihovi koje volim

[erinija]

Suprotnosti ljubavi

Kad je Ljubav plamen, što trpim moć leda?
Kad je Ljubav slepa, kako me napada?
Kad je Ljubav sumnja, otkud stiže nada?
A kad je veselje, što me tužnog gleda?

Kad je Ljubav igra, što sam lika bleda?
Kad je Ljubav spokoj, zašto sam pun jada?
Kad je Ljubav samrt, sve je zalud tada?
A kad je smirenje, što mi prati beda?

Kad je Ljubav nežna, ko me ljuto rani?
Kad je Ljubav vedra, što su crni dani?
A kad je sva čedna, što mrem u gorčini?

Vaj! veliku tajnu Ljubav za nas satka,
i duh mnogi napor da je sazna čini,
a na kraju ne zna je l` gorka il` slatka.

Olivije de Manji

 

[Nimfa]

Slovenska - Djordje Balasevic
Nosen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan.
Zasto, ko da zna, al' to sam jutro docekao umoran.
K'o da sam i ja leteo s njim, krilima teskim, olovnim,
I video svet sakriven iza zlatnih oblaka.

Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da naprave od toga tuzni treci cin.
Nek mi ne drze govore, nek drugom pletu lovore,
Ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.

O, zagrli me sad, jako, najbolje sto znas
I nemoj crnoj ptici da me das.

O ne, ne brini, proci ce za tren,
Ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
I ja ponekad ne znam sta mu je,

Sto luduje, od srece tugu tka
Moja prosta dusa slovenska.

Uplasi me sjaj milion sveca kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zasto se sve to desava, dal' covek ista resava
Il' smo samo tu zbog ravnoteze medju zvezdama?

O zagrli me sad...

 

[sendi]

Secam se toga dana.
Pljusak je besneo,pa se smirio,
i ponovo poceo,cudljiv,s duvanjem
vetra.
Uzeh svoju spravu za sviranje.
Nemarno sam dodirivai zice;
nehotice muzika je pratila raitam naleta
vetra i kise.
Ona je krisom ostavila svoj posao,
zastala kod mojih vrata,
pobegla,dvoumeci se.
Vratila se,
ostala trenutak naslonjena na zid;
najzad je tiho usla u sobu i sela.
Pognute glave hitro okrece iglu
u tisini.
Uskoro zastaje,
i ide da pogleda kroz prozor
drvored taman od kise.
Jedan cas kisnog popodneva,
punog senki,pesme i tisine.
Nista drugo.

 

[erinija]

Volite kad mnoge dane
provodim pokraj vas često,
al` tražite da postane
moja ljubav prijateljstvo.

Pjer Kornej Opomena



Neblagodarnosti

Prestani da želiš
da učiniš kome kakvo dobročinstvo!
I nikada ne veruj
da iko može biti zahvalan!
Nezahvalnost je opšta pojava.
Nizašta se dobročinstvo ne ceni,
niti pak koristi.
Štaviše, mrsko je i više škodi.
Meni je naneo veću i težu štetu baš onaj
kome sam nedavno samo ja bio prijatelj.

Gaj Valerije Katul

 

[sendi]

Van Gogh - Sta ako


Svo vreme ovog sveta
je moglo biti nase
sad sedim i gledam
kako dan svojom lepotom se budi

Ne, nisam tuzan, ponekad takvo je lice
dok sedim i cekam
da kazes mi, odlazim
zar tako lako, polako, je sve uzeti

A sta ako ti ja sapnem sad
neke reci koje nikad nisi ti cula pre
koje te probude i podsete
da mozda mi poneki put sapnemo sve
one reci koje nikad nismo pre govorili
hajde, spavaj sad,
mozda i nadjem te u snu

Svo vreme ovog sveta
je moglo biti nase
sad sedim i gledam
ovde se dlanovi spojiti nece
tako lako, polako, je sve uzeti
a tako tesko, tesko je s tim ziveti

A sta ako ti ja sapnem sad
neke reci koje nikad nisi ti cula pre
koje te probude i podsete
da mozda mi poneki put sapnemo sve
one reci koje nikad nismo pre govorili
svo vreme ovog sveta
oduvek je bilo uz nas

 

[erinija]

* * *

O, da sam znao da je tako,
Još na početku svom ranije:
Da stih sa krvlju guši lako,
Navre na grlo i -ubije!

Ja bih se šala tih odreko-
S tom pozadinom-istog maha.
Početak beše još daleko,
A radoznalost puna straha.

Ali ta starost, Poput Rima,
U zamenu za laž vodviljsku,
Neće od glumca tekst što ima,
No pogibiju punu, zbiljsku.

Kad osećanje pesmu daje
Ono na scenu roba šalje.
I sva umetnost tu tad staje.
A tle, sudbina-dišu dalje.

Boris Pasternak

 

[cupka03]

Pesma usamljenog srca

Opet je kisa nocas padala,
A zorom pocelo sunce da sja.
Opet je pticica tuznu pesmu pevala.
Jer bila je usamljena koliko i ja.
Svi dani bez tebe tako su prazni.
Sa tobom bi bilo drugacije sve.
Al’ opet nebi imala hrabrosti,
Da ti kazem:”Koliko ja volim te.”

 

[Dijjana]

Ostavljen na planinama srca

Rajner Marija Rilke


Ostavljen na planinama srca. Gle, u daljini sićušno,
gle: poslednje naselje reči, a još više.
ali i on majušan, poslednji
zaselak osećanja. Prepoznaješ li ga?-
Ostavljen na planinama srca. Kamen
pod rukama. Jest, tu cveta
ponešto; iz neme litice
cveta raspevan korov koji ni o čem ne zna,
pa sada ćuti, ostavljen na planinama srca.
Jest, tu se kreće ponešto, nenačete svesti,
kreće poneka bezbedna životinja s planine,
ide, zastaje. I velika zaštićena ptica
kruži oko čistog protivljenja vrhova. - Ali
ne zaštićen, ovde na planinama srca.

 

[erinija]

Užasne su večeri hladne...

Užasne su večeri hladne,
Vetar što drhti od nespokoja,
I drumom uznemirujući šum
Nestvarnih koraka bez broja.

Ko sećanje na bolest skorašnju
Hladna je svitanja pruga,
Pouzdan znak da smo u vlasti
Neraskidivog nekog kruga.

Aleksandar Blok

 

[Jurivaka]

Kroz maglu vidim
Put svoj krivudavi. -
Želje na jednu,
Život na drugu stranu...
Sudbina rijetko
Napravi zapis pravi,
Samo rijetki,
Njeni miljenici postanu.

Svima nam je, valjda,
Sa životom dato,
Da kob svoju
Nosimo o vratu.
Sudbonosno slovo,
Nama nepoznato,
Nosimo od rođenja,
Ko nevidljivu kravatu!

Upravo zato
Strepnje me muče,
Što ne mogu znati
Šta me sutra čeka?
To što znam danas,
Šta je bilo juče,
I nije baš
Utjeha neka;

Tek da se sjetne
Uspomene hrane
I, možda, poneko
Iskustvo shvati...
Kad se našoj knjizi
Prelistaju strane.
Bez značaja je tada
Sadržej joj znati!

Ipak, dok još mučno
Listanje traje,
Mi pamtimo sva
Pročitana slova.
To životu našem
Sadržaj daje,
To nas svakim danom
Ispunjava s nova.

***