Stihovi koje volim

[Anjanas]

Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim mirno pored tebe;ali se ne usuđujem;
jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.

 

[erinija]

Pretnja

To je ljubav.
Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem.
Rastu zidovi njene tamnice,
kao u strašnom snu.
Lepa maska se promenila,
ali, kao i uvek,
jedinstvena je.
Čemu moji talismani:
bavljenje književnošću,
nepouzdana erudicija,
učenje reči koje je koristio
oštri sever da opeva svoja mora
i svoje mačeve, vedrine prijateljstva,
galerije Biblioteke,
obične stvari, navike,
mlada ljubav moje majke,
ratničke sene predaka,
bezvremena noć,
ukus sna?
Biti sa tobom
ili ne biti sa tobom je mera mog vremena.
Već se vrč razbija na izvoru,
već čovek ustaje na cvrkut ptice,
potamneli su oni koji gledaju sa prozora,
ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav:
nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas,
čekanje i sećanje,
užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama,
sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao
kojim se ne usuđujem da prođem.
Vosjke me već opkoljavaju, horde.
(Ova osoba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svud po telu.

Horhe Luis Borhes

 

[sendi]

PUSTI

Pusti sad to
Sutra ce i onako doci novi dan
I sve ce biti svetlije
I sarenije
Pusti sad reci
Koje mogu boleti
Neka tiho nestanu same
I cuti
Pusti sad rasprave koje nemaju kraja
Neka se svadjaju same
Jer nama nikada nisu ni bile potrebne
Pusti sad raspolozenje
Nekih proslih dana
Neka obuce kaput i ide
Nemoj ga zadrzavati
Pusti sad i sve sumnje
Nikome na poklon nisu donele nista dobro
Neka uzalud muce
Zvono na vratima
Pusti sad i lazi
Premazane svim bojama
Da stoje na kisi i kisnu
Jer mozda ce im ta kisa staviti do znanja
Da im ovde nije mesto
Pusti i sve ostale gluposti
Uplasi ih
Neka beze
I kada svi budu kilometrima daleko
Stavi glavu na moje grudi
I pusti me da ti priznam
Da te volim.

 

[death row]

Jovan Dučić - Čežnja

Nebesа su prаznа; nemo veče slаzi,
Negde u аleji zаdnji zrаčаk blistа,
Venus аrhаičkа sаmа je nа stаzi,
Golа, i svа stidnа, bez smokvovа listа.
Veče će joj tiho dа okupа telo
U mirisu ruže i u čistoj rosi;
Mesečinа mirno dа posrebri čelo,
I ponoćno inje dа prospe po kosi.
Golа, onа čekа; а pogled, pun žudi,
Vаpije u nebo, i strаdа, i moli!
I dok stidno oko u nebesа bludi,
Čežnjom drhću prsа i udovi goli.
Tаko noć prolаzi tiho, jednoliko,
Vetаr mesečinom zаsipа i veje;
Spi nebo i zemljа; i ne doznа niko
Tu pаgаnsku ljubаv sred mrtve аleje

 

[ljubopitljiva]

[FONT=Verdana, Tahoma, Arial, Helvetica, sans-serif]RAZGOVOR SA CRNIM ZIDOVIMA

Ja govorim u noć,
Sa čelom o prozorskom staklu
Riječ, koja me tješi,
O koju se hvatam
U smutnji u šutnji
Zidova golih.

Oh, da si tu,
Da i tebe tješiti mogu
Dahom usana svojih
I svojim glasom
Kog ne shvaća nitko
Osim onih, što poput tebe
Čekaju naslonjeni
S čelom o prozorsko staklo
Beskraja gluhog!

George Forestier[/FONT]

 

[miodrag milaci]

Najljepsa poezija

OSTAO JE NEKO DA SE ZA NAS MOLI


Jos krvava noc ne dojavi,
Dok cekali smo krik u osami,
Skupljali smo suze,od ociju krali,
A na zulj yivota kao da smo stali.

I evo pun mjesec okrenu nam zube,
Da srusi nam snove,ako smo i snili,
U daljini cujem sirene i trube,
Na kocki smo,il mrtvi, il zivi.

Zapalise kuce i zemlju uzese,
Grobovi nam tad ostase sami,
Kolijevke suzom zadojise,
Jesmo li to Boze svi u tvojoj drami.

Ostala je sjeta,ostale su boli,
Tisina sto staklo duse nam polomi,
Manastiri,crkve i zlatni krstovi,
Ostao je neko da se za nas moli.




MILACIC MIODRAG

 

[erinija]

Ne budi daleko od mene

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
čeka ću te na nekoj stanici

kad negdje daleko usnu valovi.
Nemoj otići ni samo jedan sat, jer tada,
u tom satu, spoje se kapi nesanice,
i možda će sav dim što traži svoju kuću
doći da ubije i moje izgubljeno srce.

Jao, neka se tvoj lik ne razbije na pijesku,
jao, neka ne lete tvoje vjeđe u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,

jer u tom otići ćeš tako daleko
da ću obići zemlju ispitujući
hoćeš li se vratiti ili me ostaviti da umrem.

Pablo Neruda

 

[death row]

Đurа Jаkšić - Nebo

Nebo moje, sunce moje,
Zаgrli me, poljubi me!

Željаn sаm ti pustа rаjа:
Zаgrljаjа, uzdisаjа;

Zаgrli me, rаju moj!
Tude bele ruke sklopi,

Tаko! Čekаj! Ljubi! Ljubi,
Dok se teret ne izgubi,

A srce ne rаstopi –
Ne izgori život moj!

 

[sendi]

Kraj - Aleksa Santic

I svrseno je bilo… U velu i beloj svili,
Silazila si mirno niz stepenice hrama,
Pod krunom mirta… Svi su pogledi na tebi bili.

Pred crkvom zagor i teska. A kao stena sama,
Uz onaj stari jablan ja sam prislonjen bio,
I cut’o… Na moje celo studena padase tama.

Uz melodiju ceznje praznicki dan je lio,
Toplo i blago sunce. Pod grozdovima behara,
Mirisale su baste. Jedan je leptir mio

Svrh tebe kruzio lako, pun svetlih duginih sara.
I kada svati pocese bacati limune zute,
I skladno sviraci vesti, uz cemaneta stara,

Pocese toplu pesmu -: jos jednom pogledah u te
Sjajnu, kao jabuka sunca u vencu grana…
I moja dusa zadrhta; i s bolom smrtne minute

Zlatno se kube srusi svrh njenih sedrvana…

 

[macula]

CAROBNA PESMA

Vidim te vec,
istina-kao u nekoj srebrnoj magli,
ali divno te vidim:
na nogama ti cizme od sedam milja,
u ruci Aladinova lampa,
putujes na onom cudotvornom tepihu
iz 1001 noci,
preleces planine i mora
i dizes se visoko prema zvezdama.

Mozda ti i ne slutis
koliko volim tvoju trsavu glavu,
detinju glavu koja mirise na sapun
i penusavi aprilski vetar,

Glavu u kojoj stanuju samo boje
visoke,
ogromne,
nedostizne,

glavu koja ce shvatiti bezmerja
i razdaljine svetlosnih godina,
nerazumljive cifre
i geometrijske krivulje
i hrabrost svemirskih brodova
sto ce krenuti sutra
na nova nepoznata sunca.

Ja sam svoja putovanja
protutnjao pod celom
i tu su stali prostori
o kojima i ne sanjas.

Cetiri ulice tamo
i tri ulice ovamo,
tako sam jednom leteo
cak do Kumove slame.

Dve,tri,pet casa vina
u restoranu kraj reke,
tako sam beskrajno lebdeo
kroz udaljena sazvezdja.

I jedan obican osmeh,
i jedno jesenje vece,
tako sam trazio nove
zlatogrive komete.

Tako sam sebi nasao
i jednu tihu mudrost
od koje rastu krila.

Zato i hocu samo da te zamolim:
preleti beskonacnost
i pobedi vreme i mastu,
ali nikad ne zaboravi
kako se koraca po zemlji.

Dodirni rukama prasinu
dalekih dvojnih zvezda,
nek ti se damari usklade
sa ritmovima pulsara,
al nikada ne zaboravi
kako se koraca po zemlji.

Jer ljudska srca
zasadjena su nisko kao kupine
tu, gde su svici crveni dzinovi
naseg malenog kosmosa,
tu gde smo sebi nacinili
milimetarske beskonacnosti,
a ipak dovoljno glomazne
da se u njima izgubimo:
ja daleko od tebe
kao Alfa Kentaura,
ti daleko od mene
kao belo zrnevlje Vlasica.

Pronadji nove svetove
i izatkaj im nebo.
I podari im vazduh
da disu i da ozive.

Ali nikad ne zaboravi
kako se koraca po zemlji.
Samo tako se mozemo
jedan drugom pribliziti.

Cetiri ulice tamo
i tri ulice ovamo,
moja i tvoja casa piva
u restoranu kraj reke,
i moje iskrene oci
i tvoje iskrene oci
u jedno jesenje vece
detinjasto i roditeljsko,

-to je ono prostranstvo
koje hocu da pomirim
izmedju moje i tvoje zvezde.


Miroslav Mika Antić.