Stihovi koje volim

[cupka03]

Jecam zela

Jecam zela kosovka devojka
Jecam zela, majcice, kosovka devojka
Jecam zela, majcice, kosovka devojka
Jecam zela jecmu govorila
Jecam zela, majcice, jecmu govorila
Jecam zela, majcice, jecmu govorila

Jecam zito seme plemenito
Jecam zito, majcice, seme plemenito
Jecam zito, majcice, seme plemenito
Ja te zela a ja te ne jela
Ja te zela, majcicie, a ja te ne jela
Ja te zela, majcice, a ja te ne jela

Svatovski te konji pozobali
Svatovski te, majcice, konji pozobali
Svatovski te, majcice, konji pozobali
Ili moji, ili brata moga
Ili moji, majcice, ili brata moga
Bolje moji, majcice, nego brata moga

 

[cupka03]

GDE SI DA SI, MOJ GOLUBE


Gde si da si, moj golube,
Sto se ne javiš?

Evo mene pokraj tebe,
Zar me ne vidiš?

A gde ti je stara majka,
Ne bilo ti je?

Otisla je u đul baštu
Cveće da bere.

Cveće bere tebe kiti
Da si najlepsa.

 

[Angie83]

Ako se sretnemo u nekom novom životu

Ako se sretnemo u nekom novom životu,
necu Ti oprostiti za sve besane noci
i nedovršene snove u njima.


Necu Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje pored jezera
i nedovršene prièe o lepim iskustvima.
Dobro znaš da volim da Te slušam.


Necu Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje parkovima
i nedovršene price o životu.
U tome smo uvek bili dobri!


Ako se sretnemo u nekom novom životu,
necu Ti oprostiti za neostvarena
putovanja u nepoznata mesta
gde su drugaciji ljudi i obicaji, lepota i predeli.
Znaš da oboje to volimo!


Necu Ti oprostiti za neodsvirane
pesme na gitari
i neodigrane igre uz pesme
koje su ispevane samo za NAS.
Znaš da bih mogla To dok ne poludim!


A više od svega,
ako se sretnemo u sledecoj reinkarnaciji,
necu Ti oprostiti
VREME kad nismo bili zajedno.
Znaš da nam ga je uvek bilo malo!

 

[sendi]

Iluzija - Dragana Konstantinovic

Iluzija - Dragana Konstantinovic

Trazili smo se po tudjim zalutalim osmesima
blesavo razvučenim i praznim...
Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena,
otrovnom dahu sosptvene setve...
Upijali bezvezne reči u nemim odjecima
zamorno tupim i neprolaznim...
I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena...
San koji uzleće iznad kletve...
Ne, nisi ti iluzija... Tako nešto ne postoji.
U iluziju veruju samo izgubljene duše.
U svakoj dozi nemira koja bojom telo žesti
oživljavaju dubine što te videše i čuše
kako izranjaš iz svemira
kroz paučinu svesti...
Izgubljeni trenuci slažu se u memljive kule
otežalih eona vremena...
Ustalasani se oblici stapaju s okolinom
i prelivaju poslednje kapi...
I one što su sve videle, i one što su čule
posrću pod teretom bremena...
Hoće li se bar jedna obojiti svojom silinom
pre no što se stopi, ishlapi...?
Ne, nije sve iluzija... Tako nesto ne postoji.
U iluziju veruju samo umorni i stari.
U svakoj senci trajanja nazirem nešto o tebi
što mi zenice boji i ćutanje osmehom zari
dok te u moru kajanja
nalazim negde u sebi...

 

[tamara1990]

OVE NOĆI


Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Napisati, na primjer: “Noć je puna zvijezda,
Trepere modre zvijezde u daljini".
Noćni vjetar kruži nebom I pjeva.
Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Volio sam je a katkad je I ona mene voljela.
U noćima kao ova, držao bih je u svom naručju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Voljela me, a katkad sam I ja nju volio.
Kako da ne ljubim te njene velike nepomicne oci.
Ove noći mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvjezdovita I ona nije uz mene.
Ista noc odijeva bjelinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, ali koliko sam je volio.
Moj glas je iskao vjetar da joj dodirnem uho.
Drugome. Pripast ce drugome. Kao prije mojih poljubaca.
Njen glas, Njeno sjajno tijelo. Njene beskrajne oci.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug je zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo posljednja bol koju mi ona zadaje,
I ovi stihovi posljednji koje za nju pisem.



Pablo Neruda

 

[hinata]

D moll - Djordje Balasevic

Odlutas ponekad, i sanjam sam.
Priznajem, ne ide, ali pokusavam.
I uvek dodje d mol.

Spusti se k'o lopov po zicama.
Ruke mi napuni tvojim sitnicama.
I tesko prodje sve to.

Jedan d mol me dobije.
Kako odes ti, u sobi je.
Glupi d mol uvek sazna kad je to.
Uhvati me cvrsto i ne popusta.
Lud je za tisinom, to ne propusta.
Vodi me u svoj plavicasti dom.

Jedan d mol me razvali.
Neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to...
Sta je tuga za d mol?

Ponekad te nema i sasvim sam
Izmisljam nacin da malo smuvam dan,
Ali je lukav d mol.
Pusti da se svetla svud priguse,
Saceka poslednje zvezde namiguse.
Vuce mi rukav: 'idemo.'

Plasi me on, gde si ti?
Hiljadu se stvari moglo desiti.
Glupi d mol sa kojim tugujem svu noc...
Uzme me u svoju tamnu kociju.
Nebo primi boju tvojih ociju.
Znam taj put, to je precica za bol.

Jedan d mol me razvali.
Neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to...
Sta je tuga za d mol?

Ostala je knjiga sa par neprocitanih strana
I neke stvarcice od 'heredi' porcelana
I jedan pulover u kom si bila.

I ostala je ploca 'best of ry cooder'
I fina mala plava kutijica za puder.
I ja sam te ostao zeljan dok me bude,
Moja mila...

 

[summer]

Ja sam staromodna cura - Radmila Lazić

Ja sam staromodna cura
Volim kuće prizemljuše krastavih zidova
Sa dvorištima krcatim starudijama,
Umesto oblakodera i apartmana
U kojima se budim i spavam.

Muškatle u prozorima i u loncima na tufne
Više volim od imitacija, od veštaka...

Ja sam staromodna cura
Što više voli vespe umesto automobila.
Tamndrkanje tramvaja i kloparanje parnjače,
Više od zvižduka mlaznjaka.
Puteljke umesto avenija i bulevara,
Kojima moje potpetice odzvanjaju.

Ja sam staromodna cura
Što voli miris opranog veša
Koga vetar naduvava
Do moga lica, preko moga nosa
I sve ono što veje iz predhodnog života.

Ja sam staromodna cura
Još slušam longplejke i tipkam oliveti,
Govorim hvala, izvinite, molim.
Volim da mi dasa pripali cigaretu
Otvori vrata, pridrži kaput, primakne stolicu,
Da me svlači krpicu po krpicu.

Ja sam staromodna cura
Što voli kič scene sa zalascima sunca,
Modne žurnale i porodične albume,
Od okretnih igara "stiskavac" jedino razumem.

Ja sam staromodna cura,
Ne zujim i ne skitaram kojekuda,
U kući drežidim povazdan,
Ko glineni ćup sušeci se na promaji
Samoće i zadovoljstava,
Mamurna od snova.

Ja sam staromodna cura
O ljubavi i strasti malo šta znam
Devicijeg srca rođena udovica,
Pod čijim nogama život kulja
Kao para iz šahta
Koju zaobilazim brzim koracima.

Ja sam staromodna cura
Ne kupujem po sniženoj ceni
Ni osmehe, ni svilu.
Ne nosim mini suknje i dekoltee,
Bilo bi to lako oružje za nekog
Ko je nameran da osvaja bez.

Ja sam staromodna cura
Što se kuvam u sopstvenom loncu
Marke hoću-neću.
Kao keruša sama ližem sopstvene rane,
Umreti skoro neću.

Ja sam staromodna cura
Niti psujem, niti zvocam, niti besnim,
Možete me mazati na hleb.
Al' s medom se uvek dobije malo otrova,
Ljubavi u smrtonosnim dozama.

Ja sam staromodna cura
Žuljas me kao nova cipela
Koju moram izuti, promeniti,
Za jednog udobnog ko patika
Ili razgazenog ko susetkina sandala.

Ja sam staromodna cura
Dobra sam prema muškarcima,
Kao prema onim koji se plaše mraka,
Lifta i prelaska ulice van pešačkog prelaza.
Sa njima volim da idem u bioskop
I gledam nove filmove na stari način,
Iz zadnjeg reda bioskopske polutame.

Ja sam staromodna cura,
Drevna ko Kartagina,
Minimalno oštecena zubom vremena.
Muzejski komad,
koga nema na aukciji.
Pipanje nije dozvoljeno.

Uzmi ili ostavi.​

 

[cupka03]

Kazi mi, kazi


Kazi mi, kazi,
Kako da te zovem;
Kazi mi, kakvo
Ime da ti dam, -
Hocu li reci:
"Diko", ili "snago",
Ili cu "lane",
Ili "moje blago";
Hocu li "duso",
Ili "moje drago" -
Kazi mi, kakvo
Ime da ti dam!
Sve su to mila
Imena i lepa
Kojima Srbin
Svome zlatu tepa;
Al' ja bih proveo
Citav jedan vek,
Trazeci lepse,
Dicnije i sladje,
Milije ime,
Sto jos ne cu svet,
Da njim nazovem
Moj rumeni cvet.

Jovan Jovanović Zmaj

 

[romantica]

prelep izbor..

 

[sendi]

Smiraj - Milos Crnjanski

Setim se, kako su u ljubavi,
dragi prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oci slede,
preletajuci one kolutove blede,
oko usana...



Sto drhte, protkani,
mutnom tisinom,
u kojoj su osmeh i tuga pomesani
nesigurno i tamno.


Klatno zvona
tesko i tmurno
u grudi udara me.


Tad se dizem,
i, u mutna oka prozora,
puna sitnih glasova veceri,
sapucem, nesigurno,
i moje ime.