Stihovi koje volim

[sendi]

Sentimentalna pesma - Milan Rakic

Po mesecu ti saljem uzdah jedan,
Po tom u ceznji bratu. Nek ti rece,
U tuzni cas kad zimsko pada vece,
Da sam, ko Azra, bled, veran, I predan.

I sta bi on, taj mesec kome poju
Od Indije do vecitog Rima
Ceznjivu svetlost I sanjivu boju
Svi pesnici na jezicima svima,

Kad ne bi tako u gluhoj samoci
Tesio srca sto sa ceznjom guse
I ljupkim sjajem kroz beskrajne noci
Vezivao svse rastavljene duse!

I sad, kad sine ta starinska Luna
I setne zrake prospe mojom sobom,
Ja cudno prenem I, ko da si tuna,
Sva dusa moja zamirise tobom...

 

[Nimfa]

Bezimena pesma - Željko Krznarić

Ne govorim ti baš u zadnje vrijeme
da te volim
i ne gasim ti svijetlo u očima prije spavanja
ne govorim ti nešto nježno
i ne grlim ti dušu
ali... ovo
ti moram reći:
previše je gorkog i ljudi su grubi
pa,ako i ne govorim
još uvijek te ono najljepše
u meni
voli i ljubi...

 

[death row]

Ja sam stena - Đura Jakšić
​

Ja sam stena,​

o koju se zloba mori,​

svetska čuda i pokori.​

Mnogi težak oblak, jeka,​

krš gromova, oganj, kletva​

i sto čuda neba, zemlje,​

razbilo se o meneka...​

Usamljena​

na sredini morske pene,​

cepam munje i gromove;​

a talase rikajuće​

sa hrapavim kamom grudi​

u kapljice sitne mrvim.​

U noćima smrti strasne​

na rame mi ptice sleću​

i zloslutnim grakću glasom:​

pakost, zlobu i nesreću -​

sto zlokobih​

dva'est osam stojim leta,​

prezirući, smejući se​

pakostima bezbožnika;​

hladna, nema​

za radosti i za zlosti,​

nepomična, neosetna,​

u kojojzi otrov-srce,​

umorena ljuta zmija,​

na uzglavku - večnom mraku -​

na kamenu od uvreda,​

razmrskana, ćuti, spava...​

Ja sam stena... al' krvava!...​

Ispirana gnevom, jedom,​

zaljuljana mukom, bedom!...​

Smrt mi grozna, nemilosna,​

sa pesnicom koštunjavom,​

zlokobnicom oka svoga,​

umiruća časom preti...​

Čekaj, sele!​

Još ne želim ja umreti!​

Dok se zemlja ne zatrese,​

burno more ne zajoše,​

ne pocrni sjaj zvezdani,​

i meseca svetlost bleda​

ne zavije u oblaku​

božje pravde i istine,​

sjajne zore i večeri​

zrak crveni ne proturi​

u krvave ljute zmije,​

kojima će duh večiti​

po jauku, bolu, pisci,​

nesrećnoga šibat sveta -​

donde - donde!...​

Uvređeno srce moje,​

u večitom bolu, gnevu,​

smeha se je zaželelo...​

- Ha! Il' možda, neće doći​

strašnog suda glas užasni?​

Možda nikad neće moći​

gorkoj muci i jauku​

nasmejat se srce moje?...​

Idi!... Idi!...​

Ne diraj me mraznom rukom,​

da preživim večnost tužnu​

na vrletnom mome visu,​

gde me čuda i otrovi​

zlobnog sveta uzvisiše -​

al' otklen ću sam, po volji,​

stojat... pasti... ili večno​

zla i podlost prezirati​

lednim okom gorskog lava...​

Ja sam stena, al' krvava!...​

​

 

[sendi]

Kao bajka - Milan Rakic

Hteo bih jednu noc kad mesec kunja,
Placevan, krzljav, bez sjaja i boje,
A zemlja ima setan miris dunja
Sto mesecima u prozoru stoje;

I sve da bude tuzno, sve da bude
Kao da svuda jece bolna deca,
Rastapaju se ceznje kao grude,
I sve kroz suton priguseno jeca;

Pa kad na mene padnu usne tvoje,
Da zajecamo i mi, obadvoje...

Hteo bih jednu noc vencano belu,
Providnu, svetlu, svu u mesecini,
Da nezemaljski izgled da tvom telu,
I svakoj stvari, i da mi se cini

Ko bajka da je, da to nije java,
Da s mesecinom sve se stapa sada,
I neosetno gubi se i pada,
I sve nestaje, i sve iscezava,

Pa kad na mene padnu usne tvoje
Da isceznemo i mi, obadvoje...

 

[Nimfa]

NE BUDI DALEKO OD MENE

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i cekat cu te na nekoj stanici
kad negdje daleko usnu valovi.
Nemoj otici ni samo jedan cas, jer tada,
u tom casuu, spoje se kapi nesanice
i mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu
doci da ubije i moje izgubljeno srce.
Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vjede u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otici ces tako daleko
da cu obici zemlju ispitujuci
hoces li se vratiti ili me ostaviti da umrem.

Pablo Neruda

 

[Jurivaka]

Ne tuguj, draga, zbog minulih dana
Što želje i nade odniješe naše.
Sreća je kao nježna pjena razigrana.
Što se stalno lomi o rubove čaše.

U životu našem ništa vječno nije,
A dani sreće najkraće traju...
Od svih drugih, prođu najprije -
Mnogo daju al' mnogo i uzimaju.

Neka, ipak, tuga ne ovlada tobom
I gorčina srce otruje toliko,
Ako smo našoj sreći rekli zbogom,
Uspomene nam ne može uzeti niko.

 

[sendi]

Mi se čudno razumemo - Stanislav Vinaver

Mi se čudno razumemo
k'o dva bola, k'o dva vala
k'o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.

I stvari snovi, evo
polagano nadolaze
k'o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev'o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.

 

[zexmon]

Katarza

Katarza

Usta žedna pod kišom,

rasprsla jabuka na dlanu,

jutro mi prepuno tebe,

razlito more u slepočnicama

najavilo majsko slavlje,

treba se popeti na vrh neba

pogledati odozgo kosu divlju

i pasti u ruke činjenici

da me još uvek boliš.

Б.

​

 

[cupka03]

Zakleo se bumbar - Decije Pesme


Zakleo se bumbar u cvet i u med,
Da ce na livadi da napravi red.
Nece tu da vrslja od sad bilo ko,
Ni zeka, ni jaga, ni koza, ni vo.


Zakleo se bumbar u cvet i u med,
Da ce na livadi da napravi red.
Nece tu da vrslja od sad bilo ko,
Ni zeka, ni jaga, ni koza, ni vo.


Nek znaju i stranci,
Zirafa, zebra i los.
Svakoga k'o pase,
Ugrisce za nos, za nos, zanos.


Zakleo se bumbar u cvet i u med,
Da ce na livadi da napravi red.
Nece tu da vrslja bilo ko,
Ni zeka, ni jaga, ni koza, ni vo.


Zakleo se bumbar u cvet i u med,
Da ce na livadi da napravi red.
Nece tu da vrslja bilo ko,
Ni zeka, ni jaga, ni koza, ni vo.


Jer oni su zbilja,
Nevaspitan svet.
Cupajuci travu,
Pojedu i cvet, i cvet, i cvet.

 

[sendi]

JASTUK ZA DVOJE - MIKA ANTIC

Ovo je pesma za tvoja usta od
višanja i pogled crn.
Zavoli me kad jesen duva
u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji
da napravim jun.
I nemam obične sreće.
I nemam obične grehove.
Podeleću s tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju senku
što se tetura niz mokri dan.
Sutra nas mogu sresti ponori.
Ili uzglavlja. Svejedno:
lepo je nemati plan.
Zavoli trag mog osmeha
na rubu čaše, na cigareti, i blatnjav
hod duž ulica koje sigurno nekuda vode.
Čak i kad ti se čini da ih mi nekud vodimo,
one se smeškaju blago i nekuda nas vode.
Bićemo tamo negde možda suviše voljeni,
potpuno neprimetni, ili javno prokleti.