Stihovi koje volim

Član
Učlanjen(a)
06.04.2010
Poruka
131
POEMA XX

Puedo escribir los versos más tristes esta noche.

Escribir, por ejemplo: "La noche está estrellada,
y tiritan, azules, los astros, a lo lejos."

El viento de la noche gira en el cielo y canta.

Puedo escribir los versos más tristes esta noche.
Yo la quise, y a veces ella también me quiso.

En las noches como ésta la tuve entre mis brazos.
La besé tantas veces bajo el cielo infinito.

Ella me quiso, a veces yo también la quería.
¡Cómo no haber amado sus grandes ojos fijos!

Puedo escribir los versos más tristes esta noche.
Pensar que no la tengo. Sentir que la he perdido.

Oír la noche inmensa, más inmensa sin ella.
Y el verso cae al alma como al pasto el rocío.

¡Qué importa que mi amor no pudiera guardarla!
La noche está estrellada y ella no está conmigo.

Eso es todo. A lo lejos alguien canta. A lo lejos.
Mi alma no se contenta con haberla perdido.

Como para acercarla mi mirada la busca.
Mi corazón la busca, y ella no está conmigo.

La misma noche que hace blanquear los mismos árboles.
Nosotros, los de entonces, ya no somos los mismos.

Yo no la quiero, es cierto, pero cuánto la quise..
Mi voz buscaba al viento para tocar su oído.

De otro. Será de otro. Como antes de mis besos.
Su voz, su cuerpo claro. Sus ojos infinitos.

Ya no la quiero, es cierto, pero tal vez la quiero.
Es tan corto el amor, y es tan largo el olvido.

Porque en noches como ésta la tuve entre mis brazos,
mi alma no se contenta con haberla perdido.

Aunque éste sea el último dolor que ella me causa,
y éstos sean los últimos versos que yo le escribo.

Pablo Neruda, poeta chileno (1904-1973)
 
Član
Učlanjen(a)
28.04.2010
Poruka
1.625
Nekako s proleca - Kemal Monteno
Nekako s' proleca
Uvijek meni doluta
Neka ceznja tamna
Tiha mudrost davna.
Spustam ja stare kofere
Na perone sudbine,
To je miris zrelih godina
Moj kaput bas je tezak najdraza.

Nekako s' proleca
Ja se sjetim starih drugova
Probude se u meni
Svi derneci pijani.
Tad nosim stare cipele
One znaju moje ulice
To je boja crno ponocna
Moji koraci bas su teski najdraza.

I opet taj osjecaj samoce
Kad nece nikog mene krene i hoce
I opet mrakom svoje pjesme bojim
Pijan od zelje za usnama tvojim.

Sav sam ti od ludila
Nekako s' proleca.

Nekako s' proleca
Sjeti mene nepravda
Na pobjede, poraze
I sve lazne obzire.
Napravim racun prastnja
Popijem pusta mastanja
To je ukus ljepog kajanja
Moji koraci bas su teski najdraza.
 

Byk

Član
Učlanjen(a)
04.02.2010
Poruka
2.355
SUSRET - Jovan Ducic

Cekasmo se dugo, a kad smo se sreli,
Dala si mi ruku i posla si sa mnom,
I iduci stazom nejasnom i tamnom,
Iskali smo sunca i srece smo hteli.

Oboje smo strasno verovali tada
Da se besmo nasli. I mi nismo znali
Koliko smo bili umorni i pali
Od sumnja i davno prezivljenih jada...

I za navek kad se rastasmo, i tako
Stezuc svoje srce rukama obema,
Otisla si placna, zamrzla i nema,
Ko sto bese dosla, tuzno i polako.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Otvorila si dveri - Aleksa Santic

Otvorila si dveri srca i duše sjajne
I primila me u raj čiste ljubavi tvoje,
Sa mrtvih pustolina bola i tuge tajne
Povratila me k nebu, gdje rajska milja stoje.



Ne lijem suze više, niti me misô bludi
Po nebu prošlosti davne, gdje pale nade stoje.
Snova se život rađa, snova mi nebo rudi
I blista svetim žarom čarobne slike tvoje.



Kô svježi poljski vjetrić, kô bujna gorska vrela,
Sad mi se život kreće kroz bokor mirisnih ruža;
Sve što sam željno čekô, sve što mi duša htjela -
U tebi, lijepi cvijete, blaga mi sudba pruža.



Pa neka letne pjesma krilu vječnosti tajne,
U slavu onog žara u kom nam srca stoje,
Nek čuje sreću moju nebo i zvijezde sjajne,
Sreću što sad me zgrijeva vjerom ljubavi tvoje.



(1894.god.)

 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Ej, bijelo stado izgubljenih dana!
Godine - vuci grubo te rasturiše.
Ej, mladosti moja razuzdana!
Nikada, nikada više...!

Da li zato sada po poljima zrelim
Osamljeni vjetar tužnu priču piše?
I cvijeću šapće glasom neveselim:
Nikada, nikada više...!

Da li zato sada s uzdrhtalih grana
Suze zlatnog lišća zemlju orosiše?
Sa posljednjim šumom u smiraju dana:
Nikada, nikada više...!

Pa i ti, mjeseče, utvaro bijela,
I tvoji se zraci u led pretvoriše.
Uzalud zurim kroz okna potamnjela,
Snova nema, nema više!
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Cekanje - Milan Rakic

Cekam u senci jedog strog duda
Da mesec zadje I, skrivena tamom,
Po uskoj stazi sto kroz noc krivuda,
Da sidjes k meni ceznjivom I samom.

Cekam, a lenjo prolaze minuti,
I sati biju na tornju daleko.
Vec zora svice, blede mlecni puti,
A ja jos cekam, - I vecno bih cek'o!

O, sta je to sto mene veze sada
Za jedan put, za jedan oblik tela,
I sto mi dusa zatreperi cela,
I sva nemocna izdise I pada,
Kad me se takne jedna ruka bela!

I sav zasenjen pred cudesnim sjajem
Lepote tvoje, slab, bez jednog daha,
Kao da svakog casa zivot dajem,
Prilazim tebi pun poboznog straha,

Posrcem, klecam, dokle me privlace,
Ko provalija tamna I duboka,
I dok se strasnim prelivima mrace,
Tvoja dva crna neumitna oka...

 

Byk

Član
Učlanjen(a)
04.02.2010
Poruka
2.355
Ми нисмо познали вас по заставама,
ни ваше хероје од лавова љуће:
све на коленима вукли сте се к нама
носећ мач убице и луч паликуће.

Без буктиња иде та војска што ћути,
пожар селa светли за маршеве горде.
Ваше громке химне не чуше нам пути:
немо убијају деца старе хорде.

Поломисте више колевки, о срама!
Него херојима отвористе ракa.
Подависте више њих у постељама
него што сте у крв срушили јунака.

Узели сте очи фрескама са свода,
главе киповима херојa из бајке;
спржили сте семе у страху од плода,
и реч убијали убијајућ мајке.

Пресити се земља од крвавог вала,
али вам победа не осветли лице:
јер ловор не ниче с буњишта и кала,
он је за хероје, а не за убице.
 
Član
Učlanjen(a)
06.04.2010
Poruka
131
Usamljenje - Herman Hesse

Volim da slusam vetar i kisu i da sam
Lutam unaokolo kroz sumske tople tmine.
Kad oblaci nebom nalete, ja sve njine
Nade bih hteo i sve ciljeve da znam.

Tesim se kad kao putnik u neki tudji stan
Kroz prozor gledam: tiho sav svet taj nepoznati
Posmatram kako zivi i srecan je i pati,
Pa, negledavsi se, sve to odnosim u svoj dan.

Al`nocu, kada zvezde gledaju u moj log
I kad nemilosrdno sude nad mojom glavom,
Zebem u dnu svog bica i posmatram sa stravom
Tudjinu silnu i pustos sred samog srca mog.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Sjećanje mi
Iznjedrilo priču
O ljubavi
Iz đačkijeh klupa. -
Prve rade
Počele da niču...
Trinaesta
Na vrata mi lupa!

April sjeni
Grmlje golišavo...
Uskoro će
Grane da napupe!
A meni je,
Meni je sve plavo,
Kao oči
Iz susjedne klupe!

Otkrio sam,
Kao tajnu malu,
Dok me plavo oko
Krišom gleda,
Da se nebo,
Kao u zrcalu,
U njegovoj
Zjenici ogleda!

Kako li sam
Čudio se samo,
Tome novom
Osjećanja valu
I ljepoti
Proljeća i neba,
Što ih vidjeh
U tom ogledalu!


April sjeni
Grmlje golišavo...
Uskoro će
Grane da napupe!
A meni je,
Meni je sve plavo,
Kao oči
Iz susjedne klupe!
 
Član
Učlanjen(a)
28.04.2010
Poruka
1.625
Nedostaje mi nasa ljubav - Djordje Balasevic

Na jastuku,
Bdim na ponocnoj strazi kao stari posustali ratnik
K'o svaki put,
Od riznice neba jedva zapadne
Mesecev zlatnik
Po oklopom
Drhti kosuta plaha
Vecno gonjena
Tamnim obrisima straha
Koja strepi
I od mirnih obronaka sna.

Nedostaje mi nasa ljubav, mila,
Bez nje se zivot kruni uzalud
Nedostajes mi ti kakva si bila
Nedostajem i ja, onako lud.

Ja znam da vreme ne voli heroje
I da je svaki hram ukaljalo
Al meni, eto, nista sem nas dvoje
Nije valjalo.

Kad potrazim
Put u srediste sebe
Staze bivaju tesnje i tesnje
I skrijem se
U zaklon tvog uha kao mindjuse
Od duple tresnje
Al' uspevam
Da jos jednom odolim da prosapucem
Da te nocas ruski volim
Sta su reci,
Kremen sto se izlize kad-tad.

Nedostaje mi nasa ljubav, mila,
A bez nje ovaj kurjak menja cud
Nedostajes mi ti kakva si bila
Nedostajem i ja, onako lud.

Ja znam da vreme svemu menja boje
I da je silan sjaj pomracilo
Al meni, eto, nista sem nas dvoje
Nije znacilo.

Ponekad jos
U moj filcani sesir spustis osmeh
Ko carobni cekin
I tad sam svoj,
Jer, ma kako me zvali ja sam samo
Tvoj licni harlekin
Ponekad jos
Suza razmaze tintu i k'o domina
Padne zid u lavirintu
Tako prosto
Ponekad jos stignemo do nas.
 
Natrag
Top