Stihovi koje volim

[Ana_ana]

Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoju, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi ti to mogla učiniti.


-R. Tagore-

 

[Jurivaka]

POD TANKI VEO



Pod tanki veo ruke sam skrila......
"Zašto si danas tako blijeda?"....
---Zato što sam mu dušu nalila
gorkog bola i leda.



Kako da zaboravim? Izašao je pognut
i bolno iskrivljenih usta,
a ja sam, ne držec se ograde stuba,
za njim trcala pusta.



"Pa to je šala!" - kriknuh kao bez duše -
"Vrati se. Umrijet cu bez tebe,"
A on mi rece mirno i trpko: "Puše,
cuvaj se da ne nazebeš."


Ana Ahmatova

 

[djenadija]

bosonoga pesma

Ovo je pesma
za tvoja usta od visanja
i pogled crn.
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obicne srece.
I nemam obicne grehove.

Moja je sreca srneca,
a gresno mi je smesno
Ako me neko cacne
u ove oci placne,
nije to neutesno:

ja umem od suza da pravim
klikere lepe, prozracne.

Podelicu sa tobom
sva moja sasava zdravlja.
Zavoli moju senku
sto se klati niz dan.

Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja.
Ludo moja, zar ne znas:
divno je nemati plan.

Izadji iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh, dubok
kao jezerske vode.

Evo, i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.

Budi uz mene kad odem.

mika antic

 

[Ana_ana]

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

M.Antić

 

[terminus]

Nisam tako mračan,ali zna li ko šta je ovo?

There they stood, ranged along the hill-sides, met
To view the last of me, a living frame
For one more picture! in a sheet of flame
I saw them and I knew them all. And yet
Dauntless the slug-horn to my lips I set,
And blew “Childe Roland to the Dark Tower came.”

 

[terminus]

Naravno,šalim se,nije pitanje nego eto nešto drugačije .
W.S,L.B.,R.B. i nažalost s.king.Čisto kao naznaka ako nekoga uopšte zanima.

 

[Tiki]

~ SONET CXVI

Ljubavnoj sprezi dva srodna stvorenja
prepreke nema. Ljubav, ljubav nije
ako sa svakom promenom se menja
i ako se pred svakom silom krije.
Ne! Čvrst je ona svetionik: grudi
oluji pruža, al` se ne pokrenu;
svakoj je lađi zvezda, kojoj ljudi
visinu znaju, al` ne vrednost njenu.
Ne smuti Vreme ljubav, mada krivi
srp njegov kosi mladosti miline;
kroz kratke dane ona ista živi
i traje sve do oštrice sudbine.
Ako je, pak, to varka, što me sludi,
pad nit` ja pisah, nit` voljahu ljudi.

Viljem Šekspir

 

[annastanko]

JELENA

Prvom kapi kise ubijeno je leto
Pokvasene su reci iz kojih su nastale vedrine
Sve reci kojima si Ti bila jedini cilj!
Gde cemo sada ispruziti nase ruke kad nas vreme ignorise
Gde cemo sada ostaviti nase oci kad us daleke linije potonule u oblake
Sada kad su se sklopile tvoje trepavice na nase predele
I jesmo - kao kad je kroz nas prosla magla -
Sami samcijati opkoljeni tvojim mrtvim slikama

Sa celom na oknu bdimo novu patnju
Smrt nije ta koja ce nas zgaziti jer postojis Ti
Postoji negde jedan vetar koji te ozivljava
Odeva te iz blizine kao sto te odeva iz daljine nasa nada

Jer postoji negde
Zelena livada dalje od tvog smeha sve do sunca
Govoreci poverljivo da cemo se opet sresti
Ne smrt nije ona od koje cemo se braniti
Vec sicusna kap jesenje kise
Jedno mutno osecanje
Miris vlazne zemlje u nama koji se udaljujemo sve vise

ODISEJ ELITIS

 

[Julkica]

POZIV

O, ako zbilja, dok je mrak,
Kad san utisa duse zive,
I s neba padne sjajni zrak,
Na neme grobne ploce sive.

O, ako zbilja u taj cas,
Opusti redom grob za grobom,
Ja cekam tad na susret s tobom,
Ja cekam tad tvoj lik, tvoj glas.

O, dodji mi, kroz noc, kroz san,
Onakva kao zadnjeg casa;
Ko led i sva ko zimski dan;
Od bola bleda i bez glasa...

O, dodji mi sto pre, sto pre,
Ko vetra dah, ko zvuk, il' tajna.
Ko strasna sen, ko zvezda sjajna,
Svejedno je: sto pre, sto pre!

Ne zovem tebe ja zbog tog
Da korim ljude cija zloba
Ucini kraj zivota tvog,
Ni da procitam tajne groba.

I ne zbog tog sto sumnji roj
U dusi nosim: da prebolim,
Ne mogu ja: i sad te volim,
I jos sam kao nekad tvoj.

A. S. Puskin​

 

[Big Moca]

Rastanak



I 'utasmo dugo u noć gledajuć daljine
i titrala nam srca od velike čežnje
dok mesec je visok prosipao trake
i dirao njene bele grudi nežne.

A znali smo da vreme kao vihor leti
i da ide sutra što rastanak nosi
tek ruka sama k njoj se lako pruži
i nađe raj u njenoj bujnoj kosi.

K'o umorni ratnik što za mirom žudi
i traži krilo gdje će stavit lice
tako za njom se tresla cela duša
dok usnama joj gladih svilne trepavice.

A s dalekih se gora rosila tišina,
u rukama počivao mi njezin tanak struk,
ko slatki san se čuo uzdah njezin
dok nad celim krajem snivao je mrtvi muk.

Silno je ljubih, dugo do svitanja,
k'o zemlja pusta kad uživa kišu
i danas kad prođem k'o slučajno tuda,
zastanem, slušam, tu njene grudi dišu.




Oprosti



Sinoć dok se mesec prosipao zlatom
i gladio vrbe vrhom nežnog traka,
stajao sam tiho pod prozorom tvojim
dobro skriven usred nemog mraka.

Nagnule se zvezde sa visina
ne bil čule dal ću nešto reći,
hteo jesam, al sa usna nemih
reči nisu znale, nisu htele teći.

Znam, ostavih te, naglo i bez reči
a i danas ne znam neki razlog prosti,
nek ti mesec, zlatne zvezde, zora
šapnu tihu, malu reč, oprosti.

Autor: Ivica Grgić