Stihovi koje volim

Član
Učlanjen(a)
02.02.2010
Poruka
33

AKO - Radjard Kipling


Ako možeš da sačuvaš razum kad ga svi oko tebe gube i osuđuju te;
Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad svi sumnjaju u tebe,
Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;
Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž,
Ili te mrze, a da sam ne daš maha mržnji;
I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar ni tvoje reči suviše mudre;
Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu cilj,
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu
I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;
Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao,
Izopačenu od podlaca u zamku za budale.
Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,
I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;
Ako možeš da sabereš sve što imaš
I jednim zamahom staviš sve na kocku,
Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš
I nikada, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak;
Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
Da te služe još dugo, i ako su te već odavno izdali
I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više
Do volje koja ti govori: „Istraj! “
Ako možeš da se pomešaš sa gomilom i da sačuvaš svoju čast;
Ili da opštiš sa kraljevima, a da ostaneš skroman;
Ako te, najzad, niko, ni prijatelj ni neprijatelj, ne može da uvredi;
Ako svi ljudi računaju na tebe, ali ne preterano;
Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta
Sa šesdeset skupocenih sekundi,
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
I što je mnogo više, tada ćeš biti Čovek, sine moj.
 
ADMINISTRATOR
Učlanjen(a)
11.10.2009
Poruka
67.652
Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli


424139_sad_dog.jpg



PESMA O KERUŠI - Jesenjin




U svitanje, u pojati niskoj,
Gde se zlati rogoza gomila,
Sedmoro je štenadi ridaste,
Sedmoro je kucka oštenila.

Ližuci ih jezikom crvenim,
Milovala štenad sve do mraka,
I kopneo sneg je zagrejani
Ispod njenog toploga stomaka.

Kad je jato kokošaka lenih
Zadremalo na motki sedeci,
Pošao je seljak natmureni,
Svih sedmoro noseci u vreci.

Muceci se da im pride malo,
Trcala je kroz nanose meke...
I dugo je, dugo je drhtalo
Nezamrzlo ogledalo reke.

Kada se natrag vukla po prtini,
Ližuci svoje telo oznojeno,
Mesec joj se nad kucom ucini
Kao jedno ride štene njeno.

Gledala je u visinu modru,
Žalosni se urlik dugo cuo,
Tanki mesec klizio po svodu
I u polja za breg utonuo.

Nemo, ko od milostinje bedne,
Kada kamen bace joj iz šale
U sneg su se psece oci njene
Kao zlatne zvezde skotrljale.


bon.jpg



Dodato posle 4 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Ne vjeruj...

Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim,
I da ti u stabla urezujem ime.

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo gdje u grmu proljece leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi -

Dodi, cekacu te! U casima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se cvršce,
Osjetiš li, draga, da mi tijelo dršce,
I da silno gorim ognjevima svijem.

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za rijeci ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše!



Aleksa Šantic

000v053JRdQ.jpg


Dodato posle 4 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Ocajna pesma

M.Rakic
Upij se u mene zagrljajem jednim,
Ko groznica tajna struji mojom krvi,
Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
I daj mi poljupce za kojim žednim.
Kao Hermes stari i s njom Afrodita,
Stopi se u meni strašcu tvojom celom,
Da sav iznemognem pod vitkim ti telom,
I da duša moja bude sitaÂ…
-Kada pomislim, draga, da ce doci vreme
Kad za mene nece postojati žene,
Kad ce cula moja redom da zaneme,
I strasti da produ kao dim i pena,
A da ce, još uvek, pokraj mene svuda
Biti mesecine pod kojom se žudi,
I mladih srdaca što stvaraju cuda,
I žena što vole i voljenih ljudi,
Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada
Kao bik pogodenom zrnom posred cela
Što u naporima uzaludnim pada
Dok iz njega bije krv crna i vrela
Upij se u mene zagrljajem jednim,
Ko groznica tajna struji mojom krvi,
Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
I daj mi poljupce za kojim žudim ....

OurTwistedFantasy.jpg


Dodato posle 11 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli

I ne znam od kog bola on je ostao, i da li je to bilo jutro ili
suton kad se urezao u moju dusu…“. Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze, nasmeju, zabole.
Ponekad namerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas
ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko
tudje nebo i uzalud trazimo one zvezde ka kojima smo nekad
davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih
mladalackih ljubavi. Pa se naprezemo da cujemo onaj letnji
povetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,
drzeci svoju prvu ljubav za ruke, skrivali od radoznalih pogleda.
Ali… umesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo.
Prohujalo je vreme i mnoge vode protekle… nema vise ni parnjaca
ni zvizduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji
nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca. Niti iscekivanja
postara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji
put procitamo reci koje su drhtavom rukom pisane; „ljubim te“,
„mislim na tebe“, „nedostajes mi“. Pa prislonimo pismo na grudi
i uzdahnemo od nekog slatkog bola sto nam kroz srce mine…
Od svega ostase samo uspomene od kojih se pobjeci ne moze.
Cak i kada bi znali put sto vodi u zaborav, mi nebi posli njime.
Vec se uvek istom stazom vracamo sto vodi do mora uspomena.
I uronimo u te talase koji nas miluju, nose, vuku u dubine…
I plovimo, plovimo ka onim nekim dalekim, nedostiznim obalama
sto nas svake noci zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer
se uplasimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.
A kad se pogledamo u ogledalo… vidimo ispod ociju nekoliko
sitnih kapi… blistavih… slanih…

Desanka Maksimovic

kiss.jpg

 
Poslednja izmena:
Učlanjen(a)
19.09.2009
Poruka
27.630
I svakog dana ja ću da se molim
Kad zvono verne u crkvu poziva...
Ja nisam znao da te tako volim.
Prosta ti bila moja ljubav ziva!

Cuj, Boze, molbu moje duse jadne:
Sva patnja sto si pis'o njoj, k'o ženi,
Nek mimoidje nju, i neka padne
Na onaj deo sto je pisan meni!

Uslisi ovu molitvu, o Boze!
I dusa će mi mirno da pociva;
I saputace vecno, dok god može:
Prosta ti bila moja ljubav ziva!

I onda kada dodje ono doba
U kom će zemlja telo da mi skriva,
Cuces i opet sa dna moga groba:
"Prosta ti bila moja ljubav ziva!"

[Velimir Rajic]
 
Član
Učlanjen(a)
29.08.2009
Poruka
133
O, da mi je da se još jednom zaljubim.
Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bih samo nju, nijednu drugu.
 

Byk

Član
Učlanjen(a)
04.02.2010
Poruka
2.355
Neznani tudjince, kad slucajno mines
Pored ovog svetog zajednickog groba,
Znaj, ovde su nasli vecno utociste
Najveci junaci danasnjega doba!

Roditelj je njihov: hrabri srpski narod,
Gorostas u svetskoj istorijskoj vojni,
Koji je sve staze iskusenja proso,
I ciji su borci, divljenja dostojni.

Padali od zrna, od gladi i zedji,
Raspinjanji na krst, na Golgote visu,
Ali cvrstu veru u pobedu krajnju,
Nikad, ni za casak, izgubili nisu...
 
Član
Učlanjen(a)
05.02.2010
Poruka
26
Prva ljubav
1.

Naiđu tako dani.
Zatrpaju ti oči
kao zvezdane kiše.


Oko nosa se neka
šarena nežnost isplete.


I ti staneš,
i ne znaš
da li si, il' nisi više
ono obično dete,
ono bezalzleno dete.


Nekakvo zrno zlata
počne u srcu da žulji.


Stidljivost neka u tebi
tiho se zasmejulji.


Naiđu tako dani.
Ne prepoznaješ boje aprila.


Ne prepoznaješ svoje ruke.
Izgledaju ti kao krila.


Ne prepoznaješ svoje ogledalo:
iz njega te neko čudan posmatra,
neko kome u dahu
mirišu suncokreti
i plamte obrazi,
plamte
kao nestrpljiva vatra.


Naiđu tako dani.
Vetar ti u potiljak diše.


Zdravo, poslednja bajko,
kad staneš i ne znaš više
da li se visine ruše
il' s tobom u nebo lete!


Zdravo ljubavi!
Tajno!
Zdravo sve neverovatno!
Sve zabranjeno i zlatno!


Zdravo, čudnovati svete!



2.


Vrlo je važno,
pre svega,
da prvu ljubav umeš
da izgovoris ćutanjem.



Da je sagledaš žmureći.
Da je oslušneš osmehom.
I dotakneš šaputanjem.


Vrlo je važno da o njoj
ne brbljaš hvalisavo svima
Ljubav - to nije užina
koju drugari dele.


Prva ljubav je providna
kao lutkino oko,
drhtava kao tišina
koja hoda po prstima


i prva prava čistota
tvoje nežnosti bele.


Ona je knedla u grlu,
srebrna knedla u grlu,
sve nedokučivo tvoje
i sve kristalno tvoje
i sve gugutavo tvoje
kao večernje zvono.


Ona je duboko u tebi
i duboko van tebe.


Ona je malo onako.
Pa još malo onako.


Pa onda ono.
I ono,
I onda: sasvim ono.



3.


Nije to nagovaranje,
rođeni moji,
ko neće dalje da veruje,
nek slobodno zažmuri.


Ali pazite dobro:
ako u vama postoji
jedno veliko pitanje
koje nestrpljivo žuri,


pitanje veće od brda
i veće od dva brda,
i jedna treperava duša
što veruje u čuda,


i ako se u vama
neke lepote talasaju
i neke svetlosti rađaju,


onda je sasvim svejedno
da li žmurite ili ne žmurite,
jer čuda se već događaju.


U tebi skazaljka nekog
nevidljivog magneta
pokazuje odjednom
hiljade strane sveta.



Miroslav Mika Antić
 
Član
Učlanjen(a)
19.02.2010
Poruka
18
Bez naslova.

Ovo je pesma za tvoja usta od visanja
i pogled crn.
Zavoli me
kad jesen duva u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji da napravim jun.

I nemam obicne srece.
I nemam obicne grehove.

podelicu s tobom sve bolesti
i zdravlja.
Zavoli moju senku
sto se tetura niz mokri dan.

Sutra nas mogu sresti ponori.
ili uzglavlja.
Svejedno:lepo je nemati plan.

Zavoli trag mog osmeha na rubu case,
na cigareti.
i blatnjav hod duz ulica
koje sigurno nekuda vode.
Cak i kad ti se cini da ih mi nekud vodimo,
one se smeskaju blago
i nekud nas vode.

Bicemo tamo negde
mozda suvise voljeni,
potpuno neprimetni,
ili javno prokleti.

Budi uz mene kad odem.

Miroslav Mika Antic.Posljednji Boem Srbije.

Dodato posle 52 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

da.volio sam te.
kako samo ja znam i umijem.
Srce,dusa i te gluposti za ljubavne romane..
Ja sam te ,bre VOLIO,
Moje tijelo me boljelo,ako te ne vidim sutra.
I ti si otisla.
Boze moj ,mozda tako treba.
Otisla si.
a ja te tako silno volio..
Neko mi je davno rekao
da je i mrznja jedna vrsta ljubavi.
Ja necu vise ni da te mrzim.
A boli.


Moja malenkost je napisala ove stihove.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
01.01.2010
Poruka
49
"Ja zovem"

Ja neću da umrem


Ja neću da umrem zbog jedne žene

Mada bi labud mog'o da ti se divi;

Glupi su oni što za tobom svisnu –

Ne misli da sam i ja glupak živi.



Zašto da ostavim za sobom svet

Zbog tih nežnih ruku, tvojih belih grudi,

Usana rujnih, sanjalčkog oka –

Zar zbog tog hoćeš da odem od ljudi?



Zbog veselog duha, slobodnih snova,

Bedara mekih k'o da su od pene,

Te vitke palme – devojačkog vrata?

Ne, neću da umrem zbog jedne žene.



Đavo nek nosi tu zlatnu kosu –

Ta devojačka ćud, ta ovalna peta,

Taj umilni glas, te predivne noge

Glupake će samo odvest' sa sveta.



Mada se i labud tvom izgledu divi,

Jedan mudar čovek učio je mene,

Pa znajući zamke ljubavi tvoje,

Ja neću da umrem zbog jedne žene.


Franc O' Connor

Dodato posle 6 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

U ovom prostoru
omedjanom stablima mog razuma,
u ovom prostoru bez sredista svjetla,
bez okusa, bez glasova,
u ovom sjecanju,
zatvorenom u tamni obruc tijela,
u ovoj boli
u ljubavi nepravednoj,
u ljubavi
ja dozivam lice
koje sam posjedovala jucer,
ja dozivam noc.
U ovaj sat neponovljen,
u ovaj dan neotrovan
blizinom vremena,
u strahu prisutnom medju oblicima,
u ovaj moj plac
neka iz mahovine izidju sve kosute
i poloze moje tijelo
na zle i visoke borove,
danas,
na dan neprolazne osvete,
neka umorne zene
svezu moja stopala
i zapale sve ladje,
snene pod lukom mog vrata.


Ja zovem.



Neka dodje velika tisina,
neka dodje velika tisina,
neka se rijeke udalje od obala
i tijelo neka napusti
dubinu vlastite krvi,
jer ja vise ne poznajem
granicu svog krika,
ne vidim vise daljinu izmedju dva neba,
ne osjecam krv.

U ovaj suton
sastavljen od dva oblika patnje,
u ovu plahost
koju nose stupovi
lagani od nevinosti ljeta,
u ovaj san
ja dozivam rijeci
nage i bez uspomena,
ja dozivam agoniju
hladniju od snijega.
U disanju moje koze,
u ove plohe tuge,
u ovu tamu,
ja zovem vjetar
koji brise obrise gorkih planina,
vjetar zaborava
ja dozivam pcele,
da lancima bez zvukova
zarobe tu travu
taj plamen
na tvom imenu.


Ja zovem.


Neka se mora preliju
u presusen izvor zemlje
i zaustave krv
koja me napusta,
neka se moja zaljubljenost
pretvori u osamljene perivoje,
moj osmijeh otudji od sunca,
neka ostrice izrasle u dodiru nase sutnje
prodru kroz ovaj plemenit okus smrti.


Nadjite me,
vezite me,
spalite moje sjecanje,
zakopajte moje sunce
u jezgro najtamnijeg korijenja,
otvorite moje dlanove od soli
i oduzmite mi taj lik
koji i sljunak pretvara u ljubav.
 
Poslednja izmena:
Učlanjen(a)
11.06.2009
Poruka
505
Vasko Popa -Očiju tvojih da nije

очију твојих да није
не би било неба
у малом нашем стану

смеха твога да нема
зидови не би никад
из очију нестајали

славуја твојих да није
врбе не би никад
нежне преко прага прешле

руку твојих да није
сунце не би никад
у сну нашем преноћило
 
Član
Učlanjen(a)
01.01.2010
Poruka
49
"Čuvaj se"

Oslobodi svoje misli , pokreni ambicije kretanja,
Unesi živost u svoj tromi organizam,
Ustupi mesto starim željama,
Pokreni strahove potisnute maštom,
Realno živi u tuđim snovima,
Život ućutkaj gresima, pokreni poroke zamrle,
Propusti brze vozove, ne prati modne korake,
Moda ne nek ide korak za tebe,
Stani kad svi jure ulicom , juri za ludim oblakom,
Zadji kad sunce izlazi, mesec neka te odprati,
Sve drugove zaboravi, sve gradove prekoraci,
Na mape gradske odspavaj, neka se zemlja preokrene,
Ti čvrsto stani na litici,
Pokosi trave sećanja, popuši lulu ratova,
Ponesi orden gordosti, za umrle duše iskapi,
Nek ti se nebo otvori, neka te prime svetovi,
U noć nek te čuvaju vetrovi,
Dok spavas nek prolaze vekovi...
Ti gori u dan pokisli, beži dok padaju snegovi,
Stalno se krive stazice dok pregaze se bregovi,
Gazi u bare sumorne, zapazi likove umorne,
Plivaj u moru gadosti dok ti se smeju radosti,
Saznaj junake neznane, zori u noći prerane,
Sravaj dok drugi govore,
Politika ne zna za stihove,
Zakonom ostavi krikove unuci neka ih podele,
A ti pravi sinove i bludne ćerke prelepe,
Dok čekaš stare godine u svetu broji trendove,
Jer šta ti jos preostaje od ove životne osnove....
I nikad ne zaboravi gde su te duhovi pronašli,
Duhovi tvoje prošlosti kako su se ušunjali,
I nikad nikom ne govori, te reći lude bezbrižne,
Jer možda ste se i voleli, al ćuvaj misli za sebe...


nesto moje, možda se nekome posvidja... ;)
 
Natrag
Top