Sta se desava.....

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
mozda se vama cini da su cinicni, mozda oni samo hoce da vidite koliko gresite...

Na silu nikoga ne možeš da ubediš ni u šta. Veri se privodi čovek samo kroz neko lično iskustvo. Kad oseti "priziv" ili mu se desi nešto u životu što ga "probudi" i usmeri na pravi put. Onda počne da čita, razgovara, traži....Jedino deca, čiste duše, prihvataju veru iskreno, iz srca bez mnogo priče i podučavanja.

Ko je ciničan, a ko nije je opet subjektivni doživljaj.

Svi smo mi ovde različitih godina, sa različitim životnim iskustvom, sa različitim stepenom obrazovanja, razvijenom savešću i svešću, vere i ostalog. Ono što je meni OK tebi ne mora da bude, ono što ja smatram zajedljivim možda je nekome samo stil izražavanja.

Svi mi ovde imamo teškoću koja se zove nemanje ličnog kontakta. Kad bismo sagovorniku čuli glas, videli gestikulaciju, sve bismo možda drugačije shvatili i tumačili. Kada toga ovde već nema, onda, mislim dar, treba paziti na reči. Nije uzalud rekao pesnik "Ubi me prejaka reč".

"Kada je sujeta prisutna, onda dolazi do gordosti, svađe.. Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro ,ali da shvatimo, da ne dođe do mržnje i onoga što nas cepa i deli.
Ne zaboravimo da smo dužni da svoju veru, ne namećući je, propovedamo u vremena i nevremena, a hrišćanskim životom svagda".

Patrijarh Pavle
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
04.01.2010
Poruka
579
Jedino deca, čiste duše, prihvataju veru iskreno, iz srca bez mnogo priče i podučavanja.

Hmmm ;) Koliko sam posmatrao decu, oni uopste nemaju veru. Malo dete samo posmatra i istrazuje stvari oko sebe i to iskljucivo one vidljive stvari. Kada malo poraste, u slucaju da su mu roditelji nagnuti ka religiji, dete pocinje da oponasa roditelje i vrsi istu formu koja vremenom prelazi u naviku. Tek mozda negde oko 13, 14 godine minumum, dete pocinje da trazi taj smisao vere. E, sad u zavisnosti od mnogih uslovljenosti, to dete nalazi odredjene odgovore. Obicno je neki zivotni problem, neka patnja uslov za pokretanje tog mehanizma jer vera jeste odbrambeni mehanizam uma. Nada da nas ceka nesto bolje, nekada.

Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

mozda se vama cini da su cinicni, mozda oni samo hoce da vidite koliko gresite...

Kako znas ko gresi a ko je upravu? Sta je merilo ispravnosti a sta realnost?
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
07.11.2009
Poruka
34
Rekoh da neću da se uključujem, ali reći ću još nešto da razjasnim, jer licemerje jednih (ne osuđujem, ali kad vam neko na pp piše jedno a u realnosti radi drugo, kako se to zove?), i ne razumevanje drugih o čemu se radi i kako ih neko koristi da bi postigao svoj cilj - nipodaštavanje, etiketiranje i skrivanje prave suštine problema iza "površnih" priča - (kako su "navučeni" da uđu u raspravu sa onima koji ispovedaju pravilno pravoslavnu veru, Mindy i Joksir, dok su ih drugi "pravoslavci" sa ovog foruma u tome podržavali). Za ovo poslednje navešću odmah primer da se pokaže u pravom svetlu na šta mislim. Mindy i ja se već "poznajemo" od ranije. On je bio na drugom forumu, na Krstarici, gde se zvao drugačije. Ali smo se prepoznali. I tamo, kao i ovde, Mindy je pokušavao da me ubedi u svoje stavove, ali način na koji je on to činio, nije bila prosta "razmena infromacija" ili tolerantno sagledavanje, već je kao i ovde on pokušavao da me navede da ja kažem nešto onako i na onaj način kako bi on to želeo da čuje. Znači, ja ni jednog trenutka nisam rekla da sam tolerantna povodom pitanja dogmi i učenja Pravoslavne Crkve. Jer o kakvoj toleranciji mi tu možemo da govorimo, ako se baš TO (rasuđivanje po svome i po sopstvenom razumu ili iskustvu ili utvrđenim navikama ili kako se nama to već svidi) u pravoslavlju naziva telesnim mudrovanjem i potpada osudi ??? Eh, naravno da mu ja nisam mogla pružiti to zadovoljstvo, ali mu nisam rekla da on ne može da misli kako hoće. Imaš takav stav, tako misliš? Ok, misli i dalje tako, ja sam ti rekla na osnovu ličnog iskustva i na osnovu toga kako uči crkva šta je i gde je istina, i to je to. Ne moramo više govoriti ako ti misliš da sam ne prosvetljena, uspavana, da pogrešno shvatam hrišćanstvo i da je ono ok, ali je za mene loše jer mi je loše uticalo na dušu i duhovni razvoj i slično...I čak, ja se na to nisam ni gnevila niti vređala, nego sam upotrebila šaljivi ton, da mu opet objasnim da nemamo o čemu da pričamo, jer polazim od čistog pravoslavnog shvatanja, a on od čisto budističkog shvatanja. Ali, ono što je bilo još jedna "kapisla" u našem razgovoru nije dolazilo od nas, nego od onih kojima je i stalo da me oteraju sa ovog foruma, a znam i zašto, ali i njima ne uzimam to za zlo. Neka ih, sami su svoje već pokazali. To njihovo korišćenje citatima i vađenjem iz kontelksta reči svetih, zatim ili ne namerno ili u ne znanju tumačenje istih, je nešto što ću da objasnim i odgovorim niže u tekstu.
Ali da se vratim na primer: dakle na tom drugom forumu Mindy i ja smo VEĆ imali ovakvu prepirku, i naravno, nismo došli ni do kakvih zaključaka, ni on ni ja, ali nismo se ni svađali, niti "častili". Ja Mindija zaista doživljavam kao čoveka koji iskreno traga. Po mome saznanju i onome što sam već prošla put koji on prolazi sada, on je trenutno u prelesti tj. nepravilnom sagledavanju i u zabludi što se tiče sagledavanja Boga tj. Našeg Gospoda. I to je sve. Čak, Mindy se nije usuđivao da me tamo etketira na ovaj način, niti da ja njemu u odgovor na to dajem slične procene, zašto? Prosto zato, što su tamo urednici objektivni i neutralni i kod svakog vređanja ili ukoliko se osetite prozvani i napadnuti bilo kako, možete se požaliti i njihove reči se brišu, a oni opominju da ne budu banovani. Naravno, i to nije uvek dosledno, ali zavisi da li se neko žali urednicima ili ne. Dok ovde, tako nešto nije moguće, pogotovo ako se urednik nađe u LIČNOM konfliktu sa vama iako mu je VRLO jasno da je takva uvreda, uvreda ne samo za nekog pravoslavca lično, već i za Crkvu i učenje Hristovo u globalu. I sa tog aspekta,ovde se dešavala još jedna vrlo čudna stvar: naime, tamo, u razgovoru sa Mindijem, i iznošenju pravoslavnog stava, mene su bez obzira na moje pripadanje zilotima podržavali nekolicina Pravoslavaca iz SPC-a. A zašto? oni se samnom u pogledu zilotizma nisu slagali. Nismo imali nikakve kontakte tipa: ja tebi-ti meni činimo usluge, i slično. Ne. Oni ZNAJU šta je učenje Crkve. I ZNAJU da je povlađivanje na hule i na pljuvanje po Hristu i rečima svetih greh koji je ravan huli na Duha Svetog, za koji je rečeno da je neoprostiv (iz usta samog Gospoda!). Dakle, ovde je jako čudno, da ne kažem da je simptomatično, ZAŠTO pravoslavci (ili oni koji se tako izjašnjavaju) drže stranu onima koji otovreno napadaju i hule na Boga.
Ti "pravoslavci# kažu da su snishodljivi da bi ih na taj način priveli Crkvi. Onda kažu, kako sveti tako uče (??!!---GDE?!)da se tako treba odnositi prema zabludelom čoveku koji nipodaštava Crkvu i Boga i čak ima potrebu da i samog pravoslavnog sagovornika skrene na takvu misao i potvrdu svoga stava, onda navode reči svetih koje potpuno izvlače iz konteksta. Reči Patrijarha Pavla, koji je bio ekumenista i blagosiljao razgovore i molitve sa inoslavnima i katolicima, pod kojim je SPC potpisala Ravenski sporazum priznavši prejemstvo rimskog Pape, koji je sam u ličnim razgovorima na pitanje :" Kako ćete dati odgovor pred Bogom, Vaša Svetosti, što ste Crkvu uveli u jeres?", kada su mu to pistanje postavili monasi nakon odbijanja sa njegove strane Sopoćanskog skupa i potpisa za izlazak SPC-a iz SSC-a, - i uz gnev i vikanje(!!!)- im rekao: "Ja ću se za sebe POKAJATI!", a njima svima zapretio da ako se ko bude opirao Sinodu i i njegovim odlukama da će biti ukoren kao neposlušan i da će biti ili raščinjen ili proteran iz manastira. Znači da je bio svestan šta radi. Znači, njegove reči, ekumenski obojene (a i lično sam ga upoznala), nisu mi odgovor i nisu mi vodilja kako uči i propoveda Crkva da se odnosimo prema onima koji u veri zastraniše, već reči osvedočenih svetitelja.
Dalje, odgovorila bih Jokshiru:
Dragi Jokshire, vidim da si se ti zaista potresao oko ovih rasprava. Nema potrebe da se potresaš. Ja ti se ni jedan put nisam lično obratila i ni jednom ti nisam uputila nikakvu uvredu. Razgovarala sam sa Mindijem. I to na osnovu ličnog iskustva. Vidiš, Jokshire, ti kažeš da ja koristim reči svetih i kažeš da to nije lično iskustvo. A otkud ti to znaš? A evo kako je. Ja sam dosta lutala u životu i tragala za istinom. Dosta sam toga "probala". Ali, kada me je sam Gospod našao i pokazao mi suštinu Pravoslavne vere (da, namerno kažem suštinu, i sad oni koji se ovde osećaju pravoslavnima mogu reći po milion puta da sam u prelesti, ali ja ZNAM da nisam i imam potvrdu ljudi koji žive u duhovnom opitu da nisam), a ta suština je upravo ono što je sveti Serafim pokazao Motovilovu: dar Duha Svetog.( opet se ograđujem da ja nemam dar Duha kako su imali Sveti, meni je samo pokazan, kao i Motovilovu KAKAV je i GDE ga treba tražiti i KAKO ga treba zadobiti). I, kad ti to Bog pokaže, onda sumnje ne da nema, nego ona potpuno prestaje i nestaje. A onda sam Jokshire, reči svetih potvrdila na sopstvenom iskustvu i videla da su u svemu ispravne i istinite. I to ne običnom iskustvu hrišćanina, nego pravim duhovnim delanjem u poslušanju. Znači meditaciju i njene "plodove" sam potvrdila na sopstvenom iskustvu, a onda shvatla da nije od Boga, i tako sam kasnije potvrdila i reči svetih na sopstvenom iskustvu i shvatila da su sveti POTPUNO u pravu povodom svega što su pisali. Zato, ja kad okačim reči svetoga, ja stojim iza njih, KAO da sam ih ja rekla( opet, da se ogradim, ne mislim da sam sveta pa mogu tako da pišem kao sveti, daleko od toga, ali ih potvrđujem i u tom smislu odgovaram), jer ne da im verujem, nego ih imam POTVRĐENE u sopstvenom duhovnom opitu. Ali, za razliku od njih, ja nisam dostigla i daleko sam od svetosti (naravno), upravo stoga što je jedno potvrda, a drugo zadobiti Duha Svetog kada se on živo useli u dušu i srce, a za to je potreban napor i sradanja i vera i potpuno umrtvljenje strasti i odricanje od sebe, i pokajanje, ne kroz godinu, dve, pet, deset, trideset, nego do kraja života. Sveti nisu postajali svetima, onda kada bi nešto shvatili. Ili bi im se čak potvrdilo, to je samo deo spoznaje i prihvatanja Boga koja od vere ide ka znanju. Oni su postajali svetima, ne ni u starosti. Nego TEK kada su prošli mitarstva. Oni su do tada imali Duha možda uz sebe, ali je i do mitarstava postojala sumnja da će bez NJega da ostanu. Zašto? jer borba sa duhovima podnebesja traje čak i kada duša izađe iz tela. I tek kada stane pred Hrista i prođe poslednje mitarstvo gordosti, izbegavši i tu poslednju zamku (kao što je demon kada je sveti Antonije bio na zadnjem mitarstvu, prošavši sva ostala rekao mu: Bravo, Antonije pobedio si me! A sveti mu odgovorio: Ne, ja, nego Hristos u meni! Da mu je odgovrio:jesam ili bilo šta slično, gde bi sebi prepisao pobedu namesto Bogu, on bi pao strmoglavce u pakao). E, tako se postaje sveti i tako se zadobija Duh Sveti i biva se usinovljen Bogu. Svi ostali koji kažu da je drugačije lažu i misle naopako i po sopstvenom razumu. (tj. gordosti).
Zato Jokshire, ne protivim se ja tebi lično, niti ti kažem da je tvoj put definitivan, jer sve zavisi i od volje Božije: možda te Bog jednog dana umudri kao što je umudrio i mene? Daj Bože. Ne kažem da imam mrzost prema tome što pišeš, a još manje da nipodaštavam tvoje ili bilo čije iskustvo, daleko od toga, samo kažem, da ono nije po Bogu. I da nije onda istinito. A to je ono kako propoveda vera Pravoslavna i opet kada bih ti rekla, (samo zato što tebe ili nekoga vređa kada mu se kaže da mu stanovište nije ispravno), da si u pravu ili bi ti na bilo koji drugi način snishodila (kao što ti "pravoslavci" ovde na forumu daju pohvale za tvoja pisanja, samo te na taj način utvrđujući i to sa zanjem da nisi u pravu, u tvojim stavovima), ja bih tako paka u greh licemerja, dvojedušnosti i čak svesno survala bližnjega još dublje u ponor. Opet kažem tako kažu sveti.
Navešću samo jedan deo teksta sv. Ignjatija Brjančaninova, ne zbog vas, inovernih, nego zbog ove braće vernika, koji mudruju po svome misleći da Bogu službu čine što vam "češkaju uši". Time potvrđujem i da je deo teksta istog svetitelja koje je navedeno na početku ove teme izvučeno iz konteksta, tj. da je u rečima svetih tražen način da se opravda snishođenje hulama i onima koji hule na Hrista, kao i onima koji revnuju za očuvanje vere. Znači iz usta istog svetitelja iz dela О немогућности спасења иноверних и јеретика:
"Суштина сваке јереси је богохулство. Свети Флавијан, патријарх константинопољски, који је запечатио крвљу исповедање истините вере, изнео је опредељење помесног Константинопољског сабора према јересијарху Евтихију следећим речима: ''Евтихије, досада јереј, архимандрит, потпуно је разоткривен и прошлим својим поступцима и садашњим својим изјашњавањима о заблудама Валентина и Аполинарија, у упорном слеђењу њиховом богохулству, тим више што он није чак ни саслушао наше савете и поуке да прихвати здраво учење. И зато, плачући и уздишући због његове коначне погибије, ми објављујемо у име Господа нашега Исуса Христа, да је он пао у богохулство, да је лишен сваког свештеничког чина, општења са нама и управљања манастиром, дајући на знање свима који од сада буду беседили са њим, или га посећивали, да ће бити сами подвргнути одлучењу''. Ово опредељење је образац општег мишљења Васељенске Цркве о јеретицима; њега је признала сва Црква, потврђено је васељенским Халкидонским сабором. Јерес Евтихија састојала се у томе што он није исповедао две природе у Христу по оваплоћењу, како исповеда Црква. Он је допуштао једино природу Божанску. Рећи ћете: тек толико! Забаван је по свомe недостатку истинског знања и горко жалостан по своме својству и последицама одговор неког лица коме је поверена власт овога света, светом Александру патријарху александријском о аријанској јереси. То лице саветује патријарха да сачува мир, да не започиње препирке, толико противне духу хришћанства, због неколико речи. Пише да не налази ништа за осуду у учењу Арија, так само понеку разлику у обртима речи – тек толико! Ти ''обрти речи'', примећује историчар Флери, ''у којима нема ничег за осуду'', одбацују божанство Господа нашега Исуса Христа – тек толико! Приметно је да су све древне јереси, под различитим маскама које су мењале, стремиле ка једном циљу: одбацивале су Божанство Слова, и изопачавале су догмат оваплоћења. Најновије понајвише стреме да одбаце дејства Светога Духа. И све су то назвале установљењима људским, дрскије: празноверјем, заблудом. Разуме се, у јереси ви не видите ни разбојништво ни крађу. Можда је само због тога не сматрате грехом? Ту је одбачен Син Божији, ту је искључен и похуљен Дух Свети – тек толико! Онај који је прихватио богохулно учење и држи га се, онај који произноси богохулство, не отима, не краде, чак чини добра дела пале природе – он је предиван човек! Како може Бог њему да ускрати спасење! Сав узрок последње ваше недоумице, исто као и свих осталих, јесте дубоко непознавање хришћанства."
Pošto je ovde sveti rekao skoro sve razobličivši i naše pravoslavce sa ovog foruma kako pohvaljuju jedne (budiste) i sa njima vode "opuštene" razgovore, a sa druge strane na pp pišu drugo, tj. meni lično kako su mi tekstovi poučni, vredni i puni znanja, ali da treba da snishodim onima koji su u zabludi i da se tako "širi" vera (što je naravno potpuno pogrešno stanoviše), opet bih podvukla samo jedno: ako kažete da radite ispravno, onda vaše reči, dela i misli su u jedinstvu: ono što kažete, biće potvrđeno vašim delanjem. Tako, ako kažete da neko piše poučne tekstove ili da su oni ikako vredni, svaki korisnik na ovom forumu, kada pročita takav tekst, ostavi svoje "hvala" za njega. Ovde vidim da se dešava potpuno suprotno: na te "poučne i vredne" tekstove pa čak ni na reči teoretičara crkve na temi duhovnost, nije sledilo "hvala" , već opomena, i pohvaljivanje onih koji u ne znanju(ali opet navaljivanju), hule na Duha Svetog i učenje Crkve. NJihove postove ste brže bolje ishvalili do poslednjeg. ;) Nije meni stalo, da se razumemo, do pohvala. Daleko bilo! smile3 Ali vaš način ponašanja, razotkrio je vaše namere. Ovu dvojicu neupućenih ste iskoristili da bi me izazvali i posredno stavili do znanja da vam ne treba nikakvo širenje istine o Pravoslavlju preko ovog sajta, već samo jedno: širenje ekumenističkih ideja i stvaranje "klime" kroz forume i medije, za sve većom potrebom ekumenskog delovanja i širenja tepogubne zaraze među vernicima u Srbiji. Ako, neka svako pred Bogom radi svoj posao, i kako sam već negde istakla: sveti neka se i dalje posvećuju a gdešnici neka i dalje greše", jer ide Gospod i svakom će dati platu po delima njegovim....
I namojte pokušavati da me ocrnite za licemerje, ironiju (naravno da sam je upotrebila, a šta ste vi mislili da hrišćanin nikada ne sme da iskoristi ironiju? Time sam samo dokazala da ste se prepoznali u njoj...), ili optužbe. Mnogima koji ovo čitaju sve je jasno, barem onima koji ZNAJU kako zaista uči Crkva, a ne onako kako bi vi to hteli i izvadili iz konteksta... Mogla bih još da stavljam reči svetih o tome šta je prava ljubav i kako se ukoravaju da bi se priveli istini oni koji zabludeše, ali sada nemam vremena, ali možda i to dodam kasnije.

Svako dobro vam želim svima i have a nice day!yes3
 
Član
Učlanjen(a)
04.01.2010
Poruka
579
Bravo, Antonije pobedio si me! A sveti mu odgovorio: Ne, ja, nego Hristos u meni! Da mu je odgovrio:jesam ili bilo šta slično, gde bi sebi prepisao pobedu namesto Bogu, on bi pao strmoglavce u pakao

Dodato posle 12 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Uz ovo cu dodati i neko objasnjenje meditacije. Jeste da to ovde nije tema ali je spominjana ovde a i ovo sto sam izvukao iz prethodnog posta ima veze sa time pa da ukombinujem malo :)

Istrazivanje

Kada sedimo i meditiramo veoma je vazno da imamo strukturu, odredjeni referentni okvir koji nas vodi u nasem istrazivanju sopstvenog iskustva. Ukoliko samo sedimo i posmatramo udah i izdah, pre ili kasnije um ili odluta i onda se zakaci za nesto ili mu postane dosadno do tacke kada se urusi sam u sebe, a mi ostanemo da sedimo u nekakvom stanju obamrlosti, tuposti. Kada je um skoncentrisan, tada je spreman za posao, posao svakog meditanta, a to je istrazivanje sopstvenog iskustva, istrazivanje sta je to sto nas motivise, sta um podstice na mastanje, sta je to sto nam donosi patnju, a sta rezultira ravnotezom uma.

To su pitanja koja istrazujemo kada sednemo da meditiramo. No, ponekad kao meditanti jednostavno sedimo i cekamo na nekakvo prosvetljenje koje ce pasti s neba i osloboditi nas svake konfuzije -- ali um ne funkcionise na taj nacin. Moramo upotrebiti svoj um da uocimo i istrazimo stvarne probleme na koje se neprekidno saplicemo, a da bismo na kraju bolje razumeli upravo taj um i same sebe. I tu je tacka u kojoj sebe ohrabrujemo na svesnost, na vracanje na dah. Udah i izdah koristimo da jasnije uocimo pokrete uma. Koristeci prirodni ritam disanja kao okvir da bismo lakse uocili u kojem pravcu se krece um, da jasnije vidimo to kretanje. A to pomno posmatranje u granicama objekta meditacije nam onda razjasnjava, pomaze da razumemo pravu prirodu uma.

Adjan Pasanno: Keep it Simple

Znaci, nikakva stanja uma koja nisu prirodna, nikakve moci - apsolutno nista. Samo i iskljucivo miran um, vezan za sadasnji trenutak, skoncentrisan i sposoban da shvati zbog cega mislimo, zasto tako mislimo, sta su nase misli, zbog cega patimo itd.

Imam jedno interesantno poredjenje meditacije i njenih efekata :) Mozda je neko nekada bio na razgovor kod psihologa ili psihijatra zbog nekog problema. Meditacija je otprilike razgovor sa psihologom i psihijatrom ali se taj strucnjak nalazi u vama. S obzirom da je psiholog i psihijatar prvo duzan da vas upozna da bi mogao prava pitanja da postavi i da dodje do srzi (mada je uvek moguce da ce pogresiti), kada koristite strucnjaka u sebi, rizik greske ne postoji i sama spoznaja je dublja i brza.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
12.09.2009
Poruka
511
Meni je iskreno žao. I izvinjavam se zbog licemerja koje činim (ili ih samo neki vide). Jer kada se pogodi sujeta, onda se dešavaju mnoge ružne stvari, kao što su na primer bukvalno shvatanje situacije ili umišljaj da napadam nekog ili da napadanjem nekog ja skrnavim i njeogv put, njegovu veru. Nemam pametnija posla nego da utičem na nekoga.

Ja hrišćanstvo nisam shvatio kao veru gde iskreni hrišćanin se bori i bije protiv neprijatelja. U novom zavetu ne postiji ni jedna pouka kako se boriti svim snagama protiv neprijatelja, rđavih i zlih ljudi. Hrišćanstvo mi je ponudilo spas i slobodu. Ja mogu da pročitam sve knjige koje mi se ponude i da razgovaram sa svim ljudima. A neki isključivo samo sa pravoslavcima i monasima i da čitaju samo svete spise. Ostalo je po difoltu sektaška tvorevina.

Negiranje druge religije je ništa drugo do iluzija i umišljaj: ja sam iznad, vi ste iskrivljeni. Pa ako ti mene negeriš, šta očekuješ, da igramo potapanja brodova?????

Onaj ko spozna, istinski spozna veru kao LJUBAV taj nikada u ovozemaljskom životu neće ni pomisliti da etiketira nekog kao sektaša, jer kako kaže Hristos ‚‚podigni kamen i naćićeš me". Ako je trag božanskkog, trag Tvorca našeg u svakome i u svačemu, ako mi kažeš da sam iskrivljen, ko je zapravo tu iskrivljen? Ti nekom govoriš da krivi nešto, da krivi hrišćansto???

Ljubav koja je pravoslavlje, Ljubav koje oplemenjuje i daje smisao meni kao hriščaninu neda mogućnost dualizma, da nekoga volim a nekoga ne. Napravili ste veru koja napada ostale vere? Hrišćanstvo koje govori loše u budizmu? Hrišćanstvo koje nipodaštava druge relegije?
Drago mi je što sam sektaš i što volim ostale religije. Što kroz upoređenja mogu samo da učvrstim temelje ‚‚moje" vere. Drago mi je što je ‚‚moj Hrist" pod plašt Istine, Ljuvai i Života prihvatao sve smrtnike i što im je poukama pokazivao kako izgleda put po kojim će hodati i kakva im je žrtva i kakva im večnost leži na tim žrtvama. Drago mi je što u susret mogu ići svakom ne praveći u svom umu podele na hrišćane i jeretike i pritom uvek biti onakav kakav sam dok sam sam u prirodi ili među ljudima na pijaci. Nemenjajući stav u zavisnosti ko ili šta je ispred mene. Jer ja imam SLOBODU. Slobodu koja se bazirala na Ljubavi kojom je Hrist isijavao čitav svoj život na zmelji.

Hrist osuđuje dela ali svesna dela koja imaju negativne posledice (što individualne što kolektivne). Čovek koji je nesvestan svog ponašanja ne može mu se suditi (jer da je svestan on rđava dela nikada ne bi ni čino). Svest o kojoj pričama jeste spoznaja sebe i svoje iskrenosti i Ljubavi. Ako istiniski proživiš uput ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe, videćeš da ovde nema nikakvog negiranja. Ne piše ljubi bližnjega svog koji ne krivi hrišćanstvo ili koji nije sektaš. Bližnji nije samo porodica, rod, prijatelj. Bližnji je ČOVEK, i duh i dah = kreacije Boga. Ako ti voliš samo prijatelja i porodicu onda si ti kao fenjer koji je otvoren na jednoj strani a na drugoj ima zastor da svetlost ne može da sija. Pouku da je Ljubav Sunce koje sija za svakoga, ti nikada nećeš shvatiti. Ako nisi u stanju da voliš i poštuješ svakoga, bez obzira ko ili šta je to drugo, ti nećeš znati šta je Ljubav. Ljubav je totalna, celovita i ne deljeva. Ne može biti polovična. Kao što Bog ne može biti polovično dobar. Ili je imaš ili ne. Ako voliš jednog a drugog ne, onda tu nema ni Lj od ljubavi. Ljubav prevazilazi sve granice koje samo um može da stvori.

Nikakvih problema nemam kada mi se neko obrati. Jer ne shvatam ništa lično i ništa bukvalno. A evo i primera sa svetim spisima. Dok ti tumaćiš doslovce kako je napisano, da ne bi krivio hrišćanstvo, ti bežiš od suštine, i to tako što ne uviđaš vezu, ono što je ispod tih reči. Da si bilo šta od svetih spisa doživeo, iskusio i proživeo (trajno vreme) znao bi i to vrlo dobro da se rečima ne može opisati ni 10% o događaju koji se zove transformacija duha ili ti kada mesto oko duše koja je bilo okupirano zlobom i sujetom, nastane praznina jer je ljubav očistila, spalila. Prazina koja je bila ogromna sada boli, i nastaje kajanje. Kajanje koje toliko boli da iskočim iz svoje kože. Ali kada sam oprostio sebi, kada sam prihvatio pokajanje, tu prazninu je samo mogla Ljubav da popuni. 6 meseci sam spavao sa ikonom u krevetu koliko mi je loše bilo zbog načina života kojim sam živeo. I niko ili ništa nije moglo da mi pomogne do ja samom sebi. Jer jedino ja, u mom životu, idem putem do jedinog cilja. Sveti spisi i uputi služe da ti pomognu na tom putu. Da razumeš zašto se to događa i zašto je to tako. Žitaja svetih jesu putokaz koji će ti olakšati potragu, a ne da ih zabijaš na svaka mesta gde se pojavi neko ili nešto što ti ‚‚pravi prepreke". Jednom shvaćena pouka i svaka naredna (ista) prepreka je samo blagi skok i ona ostaje iza tebe. Kada neko ko je umislio za sebe da je istinski vernik i na pitanje odgovara sa copy/paste kazivanja svetih otaca, vidim samo sekretaricu koja deli memorandume sa već unapred iskucanim textom. I to doslovce sopy/paste. Svojim rečima pokažite kako je na vas uticala pouka ili neka poslanica. Neka vaše Biće govori, istinski govori.

Kada sam pričao o vladici Nikolaju šta je on rekao čuvaru, nisam ni naglasio ko je to rekao jer nije bilo potrebe. To što je on rekao, to je prisutno u svima nama. Samo on jedini je to (za svoje vreme) spoznao i rekao: ‚‚ U Boga neverujem jer znam da postoji, a verujem da ću sutra dan proživeti u dobru". Godinu dana od kada sam pročitao to kazivanje, ja nisam smeo da pomislim da gospod Bog postiji, da znam da postoji. Saletao bi me strah da nisam u iluziji i da sam sebe pravdam tako što ću govoriti da Bog postoji a dok izgovaram moje telo bilo je ladno kao santa leda.
Posle godinu dana na ulici javio mi se odgovor. Pogledao sam ljude koji su prolazili, zgrade kojima sam bio okružen, psi lutalice koji su ležali na pločnicima i ptice koje su cvrkutale na drvećima. Odgovor je bio samo: da li ti je dovoljno dokoza. Momentalni preokret. Katarza. I da pokušam da napišem ne bi vredelo. Minuti su bili kao sati (deluje smešno kada se čita, hahhaaha). Ono što su doživeli sveti ljudi, to prevazilizi ovo što sam ja doživeo jer njima je to svaki trenutak. Svaki dah im je katarza. I to je jedino (što vidite i kažete da meni smetaju reći svetih otaca) što imam da kažem na vaše konstatacije i radnju copy/past textova. Sada će ti vi reći a otkud ti znaš da mi ništa ne osećamo dok postavljamo textove. Ako se desi takav odgovor pročitajete opet pasus iznad.

Najgore od svega jeste da kažete nekome ne sudi da ti ne bi bilo suđeno. Rekavši ovo nekome vi ste automatski napravili sud. Sudili ste a da toga niste ni svesni. Napravili ste sud u odnosu na nešto drugo. Zauzeli ste stav da je vaš uvek dobro a drugo uvek loše. Da je u vama Sloboda vi bi ste rekli: u redu to je tvoje mišljinje, ja drugačije rezonujem. U opšte nema potrebe da se nešto raspravlja ili dokazuje. Ima ako drugra strana ili ti kažeš a zašto misliš. Onda treba da se pojavi komunikacija koja neće ‚‚napadati" sa svetim spisima već iskrena govorenja onih doživljaja koja su probudila i osvestila ta sveta spisa i svete knjige. Kada mi na svako pitanje odgovaraš sa kazivanjima svetih otaca, ja onda ne razgovaram sa tobom već sa ocem Pajsijem ili ocem Tadejem ili ocem Joijlom. Ali nigde vi. Nigde Vas. Pa ja ću pročitati njihova dela ali da li je moguće da vi nemate ništa da kažete?

Meni nije u opšte teško da prihvatim da sam pogrešio. Hrišćanstvo mi je podarilo tu osobinu. Izvanjavam se ljudima kada me šutnu u autobusu, zašto bi mi tek bilo teško da se izvinim za nešto što se tiče moga jastva.

Samo znam jedno. ISKRENO ZNAM. Slobodu koju gajim u srcu mi dozvoljava da za istu trpezu sednem sa ateistom, jehovinim svedokom, budistom, sektašem i paganom. Dok vi ni u ‚‚ludulu". Dosta mi je vremena trebalo da izbrišem etikete koje su glasile ovim navedenim. I taj proces još uvek traje ali više nisam rigidan kao što sam nekada bio. I ponosan sam na sebe celim ovim postom jer sada je isključivo mir pisao (ovde se inače u većini piše sa žučnom notm i primesama napad-odbrana). Kod mene to nije (sem kada se posle nekoliko postova iznerviram, živ sam čovek pa pogrešim i izvinim se). Kod mene je prisutna obrana kada neko pokušava da nametno nešto njegovo.

Onaj ko nema Ljubav i Slobodu, on će se i posle ovog (ovakvog) posta osetiti ugruženim. I teži će da ‚‚odgovori" na njega. Većina neće izdržati ni da ga pročita. Hvala onima koji su ga pročitali.

Dodato posle 6 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Evo pročitaj ovaj post i ako smeš stisni hvala Kalisti.

Evo sta je sveti Vladika Nikolaj napisao u svojoj knjizi Molitve na jezeru. Da li se ovde oseca netrpeljivost prema drugim verama?S druge strane, da li se zagovara ekumenizam?Da li se Pravoslavlje unizava?Da li ovo ucenje odstupa od ucenja Pravoslavne vere?
Da li je moglo lepse i tacnije da se opise kakav treba da bude stav prema duhovnosti, revnovanju, religioznosti...istinski pravoslvnih hriscana? Osim ljubavi i razumevanja sustine Bogopoznanja, ja nista drugo ovde ne vidim. Gde je prozivka?Gde su tabori?Gde su prepucavanja?Gde mudrovanje?Ili nas uci da postujemo i ljubimo jedni druge, a pre toga da se okrenemo sebi, prvo sebi, da bismo, tek kada uzrastemo u veri, mogli druge da poducavamo?I da li ce iko ko je istinski potrazio Boga, ako je dovoljno iskren prema sebi, moci da kaze da u ovim recima nema Istine, nema Ljubavi, nema Vere, nema Trojedinog Boga?
Ko ima oci neka cita...



XLVIII

Сви пророци од постанка вапију души мојој, да се створи девојком и спреми за пријем Сина Божанског у пречисту утробу своју.
Да постане лествица, низ коју ће Бог сићи у свет, и човек узићи к Богу.
Да исуши у себи црвено море крвних страсти, те да човек - роб може прећи у земљу обећану, земљу слободе.
Китајски мудрац опомиње душу моју, да буде мирна и непокретна и да чека, да Тао дејствује у њој. Слава нека је Лао - Цеу, учитељу и пророку народа свог!
Индијски мудрац учи душу моју, да се не плаши страдања, но да се кроз тешко и истрајно вежбање, кроз чишћење и молитву, диже Вишњему, који ће јој изићи на сусрет и показати јој лице Своје и силу Своју. Слава нека је Кришни, учитељу и пророку народа свог!
Царски син Индије учи душу моју, да се испразни потпуно од свега семена и усева света, и отпадне од свих змијских прелести немоћне и сеновите материје, па да као празна, мирна, чиста и блажена Нирвана чека. Слава нека је Буди, царском сину и неумитном учитељу народа свог!
Громовити персијски мудрац говори души мојој, да у свима световима нема ништа осим светлости и таме, и да се душа мора оцепити од таме као дан од ноћи. Јер синови светлости зачињу се од светлости, а синови таме зачињу се од таме. Слава нека је Зороастру, великом пророку народа свог!
Израиљски пророк вапије души мојој: гле, девојка ће зачети и родити, сина, коме ће име бити - Богочовек. Слава нека је Исаији, видовитом пророку душе моје!
Господе небесни, отвори слух души мојој, да се не оглуши о савете посланика Твојих.
Не убијај пророке своје, душо моја, јер у гробовима њиховим не леже они но убице њихове.
Умиј се и опери се; осветли се и у светлости обуци. Смири се насред усталасаног мора светског, и чувај у себи савете пророка својих. Предај себе сву Вишњему, и реци свету: немам ништа за тебе.
И најправеднији од синова људских, верника твојих, само су немоћне сенке, које, као праведни Јосиф, у сенци твојој ходе. Јер смртност рађа смртност а не живот. Заиста ти кажем: варају се мужеви земаљски кад говоре да они дају живот. Они не дају но кваре; и сурвавају и топе живот у црвено море, и унапред га увијају у таму и чине обманом ђаволском. Нема живота, душо, док од Светог Духа не дође. Нити има стварности у овом свету, док с неба не сиђе.
Не убијај пророке своје, душо моја, јер убиство је самообмана сенки. Не убијај, јер никога убити не можеш до себе.
Буди девојка, душо моја, јер девичанска душа је једина полустварност у свету сенки. Полустварност - док се Бог у њој не роди. Тада душа постаје пуна стварност.
Буди мудра, девојко моја, и срдачно прими драгоцене дарове мудраца са Истока, намењене сину твоме. Не обзири се на Запад, где сунце залази и не лакоми се на дарове призрачне и лажне.

(Bas se pitam kako bi ovaj post, da se ne zna ko ga je napisao, prosao na forumu...bas se pitam...)

Zanima me o kom Vladici Nikolaju ti pričaš!
Ne razumem...slazes se sa pisanjem vladike Nikolaja?pa onda znas da on budizam i sve ostale "veroispovesti" izvan Pravoslavlja smatra za jeresi i sekte

Nema potrebe da ulećeš kao pomoć Milošu, nema 12 godina (ako ima onda ja skidam kapu, jer smirenost se vidi na kilometar) jer je napad na njega samo u tvom umu. Njega niko nije napao. Čovek je i živ i zdrav (nadam se da jeste tako).
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
07.11.2009
Poruka
34
Jokshir, opet pokušavam da se ogradim od ličnog ocenjivanja tebe kao čoveka, ali ti kažem ono kako zaista i iskreno ispoveda vera Hristova. Ove reči koje navoid Kalista, su reči kojih se u mnogome kasnije vladika Nikolaj odricao. Zašto? Jer je u vreme kada je pisao Molitve na jezeru ( i pored nesumnjivog kako umetničkog, tako i duševnog pogleda na pravoslavlje, ali namerno kažem duševnog), bio pod jakim uticajem ekumenizma i pokušavajući da potakne na pokajanje ljude koje je i lično poznavao i veoma cenio (kao što je Tagora), govoreći da su sve vere jako blizu toga da su pronikle u mudrost, ali onu ljudsku, a da im samo još jedno fali da bi bili zaista mudri i sveti, a to je Hristos. Kasnije kada je uvideo zabludu ekumenizma, tj. da pravoslavlje odstupa od svojih korena i učenja i dogmi, zarad "mirenja" sa svetom, on se gorko kajao. Njegovo ispovedanje je zaplenjeno iako postoje neke od njegovih beseda koje je držao kao episkop RZC-a u vreme pred kraj svog života kada je mučenički stradao, upravo protiveći se ekumenističkoj struji u koju je zašlo svetsko Pravoslavlje. Zbog ovih svojih stavova je i ubijen. Dakle, ovo jeste lepo rečeno, ali je opet vađenje iz konteksta, jer treba imati u vidu, da je sveti vladika Nikolaj bio pokajani povratnik istinama Pravoslavlja, nakon svoje zablude da se ekumenizmom može širiti pravoslavlje i da će inoslavni primiti to pravoslavlje. On je čak prekinuo i svoje prijateljske veze sa onima koji su bili drugih veroispovesti nakon uveravanja da oni uopšte nemaju namere da se pokaju i priđu Hristu. Postoje ti citati iz njegovih beseda, ali ih ja ne mogu sada naći...Ako ih pronađem i njih ću naravno ovde dati na izloženje.

A evo sada, više za "braću" pravoslavce, nego za vas koji to niste, pouke svetih o veri i revnovanju za nju. Kažem da to nije za vas, jer vi ne pripadate Crkvi i možete ovim izrekama biti samo uvređeni, ali verujte da sveti nisu imali želju nikoga da vređaju. Oni su iznosili dogmu Crkve onakvu kakva ona jeste. Ovi citati su više za one koji misle da je moguć kompromis i slaganje sa onima koji misle drugačije od onoga kako uči crkva i Sabori svetih, a na osovu Duha Svetog i apostola koji su to učenje primili od Gospoda našeg Isusa Hrista.

Никада ни у каквој прилици не повезујте се са јеретицима, и поврх свега, никада не учествујте у Светој Причести са њима, чак ако би остао без причести целог свог живота, јер у датим околностима не можеш пронаћи заједницу саборне Цркве. Јер, као што смо венчани са женом у овом материјалном свету, и забрањено нам је Божјим законима да је напустимо и сјединимо се са другом женом, иако морамо провести много времена у некој удаљеној земљи, за шта би били кажњени ако нарушимо наша обећања (венчана), како ћемо онда, будући да смо уједињени са Богом кроз Православну веру и саборну Цркву - као што Апостол рече: '... јер вас обрекох мужу једноме, да девојку чисту изведем пред Христа' (2 Кор 11,2) - како ћемо избећи казну, која у веку који надолази, чека јеретике, ако окаљамо Правослaвну и свету веру кроз блудничење са јеретицима?
Заједничарење се зове тако, јер онај који је заједничар има заједништво, и у складу је са онима са којима је у заједништву. Зато вас молим најискреније, децо, никада не идите ни близу пропагатора јереси да заједничарите тамо.
Св. Јован Милостиви, Патријарх Александрије

Ја не желим да се јеретици муче, нити се радујем њиховом злу, - Боже сачувај! - него се већма радујем и заједнички веселим њиховом обраћењу. Јер шта може вернима бити милије него да виде да се растурена чеда Божја саберу у једно? Ја нисам толико помахнитао да саветујем да се немилост више цени него човекољубље. Напротив, саветујем да треба са пажњом и искуством чинити и творити добро свима људима, и свима бити све како је коме потребно. Притом, једино желим и саветујем да јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него ту треба бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу него човекомржњом и отпадањем од божанске љубави када неко потпомаже јеретичку заблуду, на већу пропаст оних људи који се држе те заблуде.
Нити вам ја говорим да ставите грубост изнад љубави према човеку... Тражим од вас да чините добро свим људима са пажњом и поштовањем, постајући свима све, по потребама сваког понаособ желим да будете потпуно груби и одбојни према јеретицима само у случајевима сарадње са њима или у стварима које подржавају њихову погрешну веру.
Св. Максим Исповедник
PG 91:465c

Ја, тј. не ја, него љубав Исуса Христа, тражимо од вас да користите само хришћанску храну, а уздржавате се од биља друге врсте, мислим јереси. Јер јеретици мешају Исуса Христа са својим властитим отровом, причајући ствари које нису вредне награде, као они који дају смртоносни отров у слатком вину, које непажљиви халапљиво узме, и са кобним задовољством упада у властиту смрт.
Св. Игњатије Богоносац
Посланица Тралијанима

Ако је неки човек пао у напаст, и десило се да је пао у искушење, пружи му руку, и подигни га из тога, али ако је пао у јерес, и нема вољу да се врати након убеђивања, одвојите се од њега одмах, јер ако се дуго трвете са њим, одвући ће и вас, и потонућете доле у највеће дубине.
Авва Теодор
Казивања пустињских отаца, 315

Ако се неки претварају као да исповедају здраву веру, но опште са другачије мислећима (са јеретицима), такве ако ни после опомене не престану, не само да их не треба имати у општењу, него их ни браћом не називати.
Св. Василије Велики
PO 17:303

Тешко онима који поклањају пажњу духовима преваре и учењима демонским, јер ће са њима бити осућени у другом животу... Тешко онима који прљају свету веру јеретичким учењима и онима који се друже са јеретицима... Помрачиће се њихов ум и пролиће горке сузе, када чују ону болну одлуку "Идите од мене, проклети, у огањ вечни." (Мт. 25, 41)
Преподобни Јефрем Сирин

Ваља увек избегавати она друштва и људе који су заражени безверјем (јересима или другим пороцима), да се не бисмо заразили њиховом болешћу и пострадали, јер Свето Писмо каже: "С преподобним ћеш преподобан бити... и с непослушним ћеш се развратити."
Св. Макарије Оптински

И шта треба много говорити? Сви Учитељи Цркве, сви Сабори и сва божанска Писма саветују нас да бежимо од другачије мислећих (јеретика) и да избегавамо општење са њима.
Св.Марко Ефески

Чак ако би лажни јерарси, док су у јереси, успели да преваре и придобију одређени број игнорантних, а у окупљањима имали и значајан број следбеника, они су ипак изван светих зидова Цркве. Чак ако свега неколицина остане у Православљу и побожности, они су у Цркви, и ауторитет и заштита црквене институције је на њима. Ако страдавају због истините побожности, то ће само допринети њиховој вечној слави и спасењу њиховох душа.
Св. Никифор Исповедник
PG 100:844d

Чињеница да се не обазиремо на мале ствари је узрок свих наших патњи и зато што омање грешке избегну корекцију, веће грешке се појављују. Као што на телу, занемаривање рана узрокује грозницу, инфекцију и смрт, тако и на души, омања зла која занемаримо отварају врата већем злу... Да је правилна исправка дата онима који су покушали да се удаље од божанских речи, и промену неке мале детаље, то би спречило појаву епидемије, и олуја не би прекрила Цркву јер онај који преокрене чак и оно што је минорно у здравој вери, изазваће рушење свега.
Св. Јован Златоусти
Беседа Прва на Посланицу Галатима

Грешити у погледу догми мало или много је исто, јер је у оба случаја реч о занемарењу Божјег закона.
Св. Тарасије
Патријарх Цариграда

Сви смо обавезни да се придржавамо свега што је заједничко за све, и поврх тога, онога што се односи на веру, где и мало одступање представља чињење смртног греха.
Св. Фотије Велики
Посланица папи Николасу Римском

Не само да онај који поседује знање има обавезу да проповеда и учи Православне догме, него чак и онај који је у редовима ученика има обавезу да исповеда Истину одлучно и отворено.
Св. Теодор Студит
Друго писмо монасима, PG 99:1120b

Заповест је Господња да не ћутимо када је вера у опасности. Када је вера у питању, не можемо рећи:"Ко сам ја? Свештеник, владар, војник, сељак, сиромах? Немам ја шта да кажем или се бринем око тога."Никако! Стене да проплачу а ти да и даље ћутиш и будеш незаинтересован?
Св. Теодор Студит
Посланица 81, PG 99:1321ab

Боље ти је дати да ти се језик отсече, него ли ћутати када покушавају праву вeру да искваре.
Св. Теодор Студит

Многи су узалудно покушавали да убеде мученика да се одрекне Христа само својим речима, а да задржи своју веру у души, унутар себе, тврдећи да Бог не обраћа пажњу на наше речи него на нашу унутрашњост. Међутим, Гордије Мученик је био постојан у својој вери и одговорио је: "Језик који је створио Христос, не може изрећи ишта против Њега... Не варајте се, Бог се не може наружити, и Он нас суди на основу наших уста, Он нас нашим речима оправдава, и нашим речима и осуђује."
Св. Василије Велики
Беседа о Гордију Мученику


Не може бити мира и заједништва са онима друге вере, јер је и то јерес
Бољи је громогласни рат него мир који одваја људе од Бога... неслагање око побожности је боље него емоционални склад (без побожности)."

Св. Григорије Ниски
Одговор Понтусу, PG 35:488c

Живите у миру не само са својим пријатељима, него и са непријатељима, али само са својим личним непријатељима, а не и са непријатељима Божјим.
Св. Теодосије Кијевски (†1074)

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш:"Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Еф 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.
Св. Теодосије Кијевски (†1074)
Из писма кијевском принцу кога су паписти хтели врбовати
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
11.01.2010
Poruka
603
Imam samo jedno pitanje: Cemu sluze religijske diskusije na forumima?
Ako je diskusija, onda nije monolog.Ako se uveris da je osoba sa kojom diskutujes jeretik, zbog cega ulazis u dalju raspravu?U kom cilju?!Sirenja Pravoslavlja?Zar se Pravoslavlje siri preko foruma?!I to ubedjivanjem...ne bih rekla.
Vera se dokazuje zivotom po veri, a ne teoloskim raspravama.
Sve vas od srca pozdravljam i zbogom.Necu vise ulaziti u njih.Niti se pojavljivati uopste, po svemu sudeci...
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
07.11.2009
Poruka
34
"Religijske diskusije" naravno, nisu uopšte za forume, zato i nisam ulazila u njih, pogotovo ne sa inoslavnima. A sad ako kažete da jesam, vi pogledajte malo bolje: govorila sam u odgovoru na temi o revnovanju i telesnom mudrovanju ono što mislim i ono što kažu sveti oci...Mindfulness se uključio i otpočeo diskusiju, a ja sve vreme izbegavala tu istu diskusiju sa rečima da je tema o pravoslavnom terminu telesnog mudrovanja koje se koristi iz perspektive pravoslavlja i da ja sa njim o tome ne mogu da diskutujem. On je ipak bio u tome uporan da dokaže da su putevi različiti, a suština cilja ista. Naravno ni sa time se nisam složila ali sam šalom pokušala da prekinem diskusiju. Na temu o duhovnosti koju je zaista postavio Mindfulness, baš iz tog razloga nisam htela da se uključujem sa svojim rečima, da NE BIH diskutovala o pitanjima duhovnosti sa onima koji nisu u Crkvi koja uči da izvan Hrista nema duhovnosti...Opet ne osuđujem one koji tako misle, a koji su inoslavni, jer misle po svom razumu i očito im nije dato da to još razumeju. Ali sam se zaista iznenadila kada sam videla kako pravoslavci učestvuju u tim razgovorima upravo zato jer sam znala da ako tako čine, čine greh, baš po učenju Crkve kojoj kažu da pripadaju, a gore sam pomenutim citatima ilustrovala kako sveti govore o tom grehu. Dakle, dala sam tekst Pravoslavnog teoretičara i jednog od najboljih poznavalaca isihastičkog bogoslovlja i duhovnosti koji pripada Grčkoj Crkvi (napominjem čak i da je taj episkop novokalendarac, ali to ne smeta, jer uči po ovom pitanju ispravno), ne bi li "opomenula" svoju braću (tj. sestre) da se prizovu šta čine, misleći da će "čavrljanjem" o veri i povlađivanjem ljudima koji su (opet po učenju crkve) u vrlo nezavidnom položaju. Ovakvim načinom opštenja sa njima oni su ih samo ubedili u njihovim stavovima, predstavljajući im da su njihovi načini i stavovi ispravni i da su potpuno prihvatljivi. Dakle, nisam se javljala sama svojim rečima, upravo zato da bi rečima onoga, koga bi pravoslavni trebalo barem da poštuju i uzimaju u obzir, (ne govorim za one koji nisu pravoslavni), ove naše sestre se zapitale šta čine. Ali, umesto barem ćutanja, one su davale reputacije i pohvale ovim korisnicima koji su inoslavnog učenja i čak su se pogrdno izrazili o samom tom tekstu. Dakle, šta sam trebalo da pomislim? Kakvo je to "propovedanje" vere pravoslavne, kada se isključuju sveti oci, dogmatičari Crkve, bogoslovi i isihasti koji nam objašnjavaju ŠTA je vera? I to ne od onih koji nisu članovi Crkve, nego od onih koji su pripadnici crkve i upravo tako sebe i nazivaju: Pravoslavnima? Kako onda povezati dve potpuno oprečne pojave: sa jedne strane, u nekoj od prošlih tema, provoslavni "kukaju" kako je 500000 Srba u sektama (navodeći ih poimence i redom), a nepunih mesec dana kasnije, daju pohvale onima koje su indirektno pozivali da su sektaši i ovaj put se udružuju sa njima da bi se ogradili od reči ili svetih ili pravoslavnih dogmatičara? I to sve pod izgovorom da onaj ko postavi takav tekst NIJE TOLERANTAN? :???:Hmmm...Kakva je onda vaša tolerancija prema učenju Crkve kojoj pripadate, kad govorite da sledite ta učenja a sve u šesnaest proizvajući one koji govore o učenju Crkve da se gneve, da su navodno licemeri i telesno mudruju, samo zato što se pridržavaju crkvenih dogmata i učenja?:dntknw:
Pri tom, jedna od korisnoca koja se smatra pravoslavnom kaže kako je "uzburkana mirna površina po kojoj su plovili" - očito njihove konverzacije i dijaloga u "duhu mira i ljubavi", samo zbog "negativne energije" koje su neki ubacili. Naravno, nije mi odgovoreno na koju je negativnu energiju mislila, pošto je na odgovore na moj tekst koji su postavljali korisnici inoslavnog veroispovedanja davala pohvalu. Dakle ona je tekst mitropolita Jeroteja nazvala "negativnim"??? E, to je ono što mene zabrinjava. Ne ovi ljudi koji imaju drugačije mišljenje od Crkve, i nisu u NJoj, jer oni su pošteni: kažu šta misle, kako misle i u šta veruju. Možda i hule, ali ni to nije sporno, u kom smislu? Jer sami odgovoraju za svoj greh, a Bog će im suditi da li hule iz ne znanja, ili iz mržnje na Hrista. Moja je slobodna procena da je u pitanju ne znanje. Takvi imaju velike šanse za spasenje i preobraćenje. Dovoljno je da im Gospod pokaže ono što je pokazao meni i - gotova priča. Ja im to ne mogu pokazati i dokazati, zato ih NE PREOBRAĆAM, i vrlo dobro znam da ih je nemoguće preobratiti rečima, jer sam i sama bila "tamo" i mnogi drugi koje sam videla "tamo" niko se nije preobratio rečima, već isključivo i samo "intervencijom" samoga Hrista. I zato im ne "češkam uši".;)
Mene više brinu oni koji kažu da veruju, kažu da su pobožni, kažu da slede Crkvu, kite se rečima svetih (koje kao po nekom pravilu izvlače iz konteksta) kažu kako su verna čeda Crkve, dok druge prozivaju ukoliko govore po učenju Crkve nazivajući ih onda da su gordi i nadmeni, prave se "učitelji drugima", osuđuju, nemaju trpljenja i ljubavi, ni tolerancije...A istovremeno se ograđuju od iskaza Crkvenih otaca i čak otovreno prelaze preko istih...E, takvi, to što rade, upravo i jesu oni koji imaju telesno mudrovanje, koji revnuju po razumu, sopstvenom, a ne kako uči Crkva, koji su se nadvisili i nad svetima i nad bližnjima pa im kažu: ovakvi ste ili onakvi, samo zato što oni kažu inovernima: vi ste u zabludi, a Crkva je Istina. Jesmo li rekli laž? Jesam li se bilo kome na ovom forumu obratila sa gnevom i mržnjom? Ne, nego sam lepo odgovarala i čak i na najžešće osude se smejala i pravila šalu. Čak i moje pismo koje je napisano u ironiji, nije bilo cinično (jer je cinizam gordost koja je podla i pokvarena) nego sam htela da "zamenom uloga" pokažem gde se nalaze oni koji ruže učenja svetih a izdaju se pravoslavnima i posebno prosvetiteljima.
E, sad ovo što sam napisla je dovoljno da pokaže šta sam mislila...
Zato vas sve još jednom pozdravljam i želim Vam svima spasenje u Hristu, a onima koji nisu Hristovi da se pokaju i da mu priđu! yes3
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
12.09.2009
Poruka
511
Kažem da to nije za vas, jer vi ne pripadate Crkvi i možete ovim izrekama biti samo uvređeni, ali verujte da sveti nisu imali želju nikoga da vređaju. Oni su iznosili dogmu Crkve onakvu kakva ona jeste. Ovi citati su više za one koji misle da je moguć kompromis i slaganje sa onima koji misle drugačije od onoga kako uči crkva i Sabori svetih, a na osovu Duha Svetog i apostola koji su to učenje primili od Gospoda našeg Isusa Hrista.

Lepo rekoh, samo sudi, to je hrišćanski. Ja kažem da pripadam Crkvi. I misliš da me je briga šta imaš da kažeš i kome da kažeš da li pripada ili ne. Usuđeješ se ti da nekom određiješ. Ko si ti? Nije čudo o kom nerazumevanju pričaš. Samo si obrnula uloge. Osećam hladnoću koju pružaš drugima.

O kompromisu nisi kompetenta da govoriš i misliš. Jer ga doslovce nemaš. Najverovatnije da su svi protiv tebe na ovom svetu ili da svi pokušavaju da te smetnu sa puta kojim hodaš. Breme neviđeno.

Da ne budem prijatelj sa nekim samo zato što je neko druge vere? Ili da se brecam ili da grčevito branim svoje stavove? Nikada.
Niko ne može da promeni moje mišljenje i moje stavove u kokliko ja to ne želim.

Da odbijam druge u njihovim kazivanjima zbog različitih stavova??? Bože sačuvaj. Ali znam sigurno da nećeš biti sama u raju. Tamo će da budu samo pravoslavni hrišćini koji nepropovedaju ekumanizam. Negde oko 147 ljudi. A i sigurno si revoltirana ponašenjem sadašnjih crkvenoslužitelja i monaha, tako da oni isto ne pripadaju Crkvi. Jer poštuju ostale ljude koji imaju svoje stavove izgrađena na ‚‚iskrivljenom" hrišćanstvu.

Ti ne bi trebala da se bojiš, ti si već 3458 puta zaslužila mesto u Raju. Nema više potrebe da se boriš protiv ‚‚iskrivljača" i jeretika. I da sebe dokazuješ i Bogu i drugim smrtnicima. Imaš čelični štit vere, to se, nadam se, slažemo.

Samo na jedno si zaboravila. Dete se rađa bez ikakvih spoznaja/znanja/prestava o narodima, nacijama i veroispovesti. Kada bi nagovarala dete od 5 godina da ti kaže da je hrišćanin, on će da te pogleda i rećiće ne lupaj gluposti, ja sam dete i otićiće da se igra i sa vršnjakom crncem i sa kinezom i sa tibentacom jer ono što ti vidiš on to ne vidi. Jer nema usađene filtire u očima. I jako je srećan zbog toga. Jer je potpuno oduzet od svih predstava koje imaju odrasli ljudi. U njemu je prisutno samo IGRA=ISTRAŽIVANJE. Garant, da si vaspitačica ti bi zabranila deci da igraju lopte protiv tima ‚‚iskrivljača". Čak mislim da bi se namerno preselila iz ulice Gandijeve (primera radi, jer zna se koje bio on!!!).

Ma šta ja pričam. Za tebe niko nije vredan ko nije hrišćanin. Ali onaj pravi, kojeg samo ti možeš da prepoznaš. Ti si samo tužna osoba sa velikim osmehom na licu u iluziji sreće.
Pozdrav i neka ti se namere ispune!
Narvno budi s Bogom (na sa mojim u kojeg verujem, to ni slučajno!!!!!!!)
 
Poslednja izmena:
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Natrag
Top