SOTONA - DJAVO ko je on i taktike varanja ?

Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
Када пишемо о свакаквим преварама које су се одигравале, које се тренутно одигравају и које су планиране да се остваре, ми тада непосредно спомињемо дотичног који манипулише са појединцем, али и са масама. Потпуно изокрене свест човеку и сам човек није способан да види ни његова (не)дела, а ни утицај који врши. Тек са библијским примерима, ми овде присутни и широм планете, можемо да предочимо како овај умишљени преварант изазива катастрофе. За мене је катастрофа једна изгубљена људска душа, а многе јесу и биће.

Глобалним медијским утицајем, турбо културом, а ту убрајам све аспекте (филм, музику, нови покрет за нешто, са неким полудефинисаним идеалима, бројне прохришћанске и антихришћанске верске групе...), сотона "набеђује" човека да је он изнад потребе за Богом, што нас увек враћа на сам почетак Библије:

4. А змија рече жени: Нећете ви умрети;
5. Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло. (1.Мојсијева 3)

Све нас, дакле, хвата на исти начин. Само, лукаво запакованим утицајем човек нема представу о томе да се користи древни трик и лаж како бисмо сви били одвојени од Онога који нас стварно и искрено воли и цени. Ипак, по Његовом обличју смо створени:


26. Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи. 27. И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.(1.Мојсијева 1)

Како још заводи оне који траже Христа (Спасење)?

13. Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
14. И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
15. Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.(2.Коринћанима 11)

Како ми уопште да се одупремо? Прво морамо да схватимо да су његове тактике лукаве и препредене, али се базирају на једноставним циљевима. Прихватањем Христа, ми постајемо "мета" јер смо се ослободили савеза и робије. Ако знамо шта нас чека и какве ћемо препреке имати касније јер смо Христови, ми препознајемо покушаје преко људи и догађаја да нас одврати од Спасења. Веома је једноставно. Ту је веома битно читање Библије јер садржи велики број примера где су веома прецизно описане те тактике, али кључна је љубав и вера у Господа Исуса Христа, тј. ослањање на Њега.

11. Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.(2.Коринћанима 2)

10. А даље, браћо моја, јачајте у Господу и у сили јачине Његове.
11. Обуците се у све оружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског:
12. Јер наш рат није с крвљу и с телом, него с поглаварима и властима, и с управитељима таме овог света, с духовима пакости испод неба.
13. Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се.
14. Станите дакле опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде,
15. И обувши ноге у приправу јеванђеља мира;
16. А сврх свега узмите штит вере о који ћете моћи погасити све распаљене стреле нечастивог;
17. И кацигу спасења узмите, и мач духовни који је реч Божија.
18. И сваком молитвом и мољењем молите се Богу духом без престанка, и уз то стражите са сваким трпљењем и молитвом за све свете, (Ефесцима 6)

Прецизнији начин одбране и "ратовања" не постоји, свака реч је битна у овом савету нашег апостола који је братски и родитељски оставио упутство како да препознамо лукавство, ако га и не препознамо одмах, ми већ имамо ојачано оружје и пре или касније наводно фине речи и помоћ коју добијамо од неког почињу да се мењају, и злобник се открива и показује своје право лице јер види да смо чврсти у вери и у Господу нашем. Јер као што већ ставих: "...јер се сам сотона претвара у анђела светла."
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
31.12.2011
Poruka
1.534
KO JE ZAPRAVO DJAVO:Lucifer je bio najljepši medju heruvimima, bio je prvi od svih andjela. Imao je tu službu slavljanja Boga. Bio je prvi do trona, andjeo svjetla i zaklanjač. Pošto nema toga ko je vidio slavu Božiju, licem, a da je ostao živ. Lucifer je svojim krilima zaklanjao slavu Božiju, da bi ostali andjeli su mogli gledati u pravcu trona i mogli slaviti. Uzoholio se, gledajući na te milijarde andjela koji su gledali u pravcu njega i slavili boga. Pomislio je da može i on biti onaj koga obožavaju, jednak Sinu Božijemu, da ta ogromna sjenka od njegovih krila koja prekrivala to mnoštvo andjela, je dokaz njegove sile i veličine.
Tu u ovoj prapriči, krije se i sjeme i objašnjenje nastanka sjenki. Sjenke nemaju svoju egzistenciju, one ne postoje, već su samo odsustvo svjetla. To je kao kad smo u djetinjstvu, ja i brat za vrijeme višečasovnih restrikcija, na svjetlosti svjeća, igrali smo one igre sjenki prstima. Pravili zeca, pravili vuka, orla itd.
Tako je i sa nama, kada se okrećemo od Boga, koji je svijetlo i u kome nema nikakve tame, i gledamo u sopstvene sjenku na zidu. Vidimo jedan svijet prikaza u kojima smo samo obične fleke na zidu. Čini se kao da smo kadri u tom svjetlu praviti svojim prstima, ali to je samo igrokaz, pričina stvaralaštva, koja nestaje zajedno sa dolaskom svjetla. U tom svijetu sjenki, sve izgleda sablasno i veliko, i što više želimo se odmaći od njih i pobjeći, sjenke postaju ogromne, kao nakaze. Sve ima samo konture, i sve je nejasno, samo kao kakav dvodimenzioni izražaj poput slike. To je svijet konfuzija, magnovenja, silueta i sablasti, mjesto hladnoće, tame i škrguta zuba. Mi možemo žmuriti, prekrivati svoje oči kao djeca u mraku, misleći da će tako nestati.
Ne budimo kao Lucifer, misleći da je naš svijet ono što možemo zasijeniti svojim krilima, da je to život, ono što možemo prikazati svojim pristima, na zidu naše potamne sobe, i reći to sam ja i to je moja kreacija. Izadjimo iz zemlje sjenki, u kojoj su naši neprijatelji i problemi ogromni kao kakve sablasne i nakazne sjenke koje šetaju po našoj sobi. Okrenimo se na drugu stranu, ka pravom Izvoru, ka Živoj vatri, koja plamti neugasivom svjetlošću, ispred koje svaka tama nestaje brzinom svjetlosti. Okrenimo se ka Izvoru toplote i nježnosti, pred kojim svaki strah i tjeskoba nestaju brzinom zvuka Njegovoga glasa.


Pozdrav od Gere.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
[WARNING]Ne lijepite kopirane tekstove a da ne postavite njihov izvor (referencu). To nije dozvoljeno Pravilnikom foruma.[/WARNING]
 
Član
Učlanjen(a)
28.12.2010
Poruka
1.538
mislim da bog i ne obraca paznju na djavola, suvise je djavo nisko da bi bog obratio paznju na njega, i jos nesto, ne kazu dzabe i bozijeg mira se i sam djavo plasi
 
Član
Učlanjen(a)
31.12.2011
Poruka
1.534
mislim da bog i ne obraca paznju na djavola, suvise je djavo nisko da bi bog obratio paznju na njega, i jos nesto, ne kazu dzabe i bozijeg mira se i sam djavo plasi

Da trenutno ne obraca paznju na njega,ali sledi za njim jer djavolovo vreme istice i on to zna!!
zato pozuruje da sto vise dusa povuce za sobom u pakao.

Do dolaska gospoda ostalo je vrlo malo,on zna da ce se izvrsiti strasni sud nad njim i njegovim demonima,zlim ludima koji upropascuju zemlju.

Pozdrav od Gere.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Šta bi ljudi da nisu izmislili đavola? Ko bi im bio kriv za sva zla, nesreće, pogrome, ratove...? Morali bi okriviti samog Boga, ali to ne ide, pa je đavo zato i "stvoren". :dtyste:
 
Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
Наравно, на тај начин се и напада Бог лично, баш како си написао. Све иде дедукцијом: нема ђавола - значи нема Бога, а то је ђавоља идеја. Зато се и каже да је његова највећа превара да покаже како не постоји, само да се људи окрену од Христа и Спасења. Битно је да се следе његове идеје (ђавоље) и образац понашања, не морамо ми ни да видимо ништа. То правило важи и за хришћане, не морамо ми да имамо сталне доказе, да нас Бог уверава свакодневно да је Он наш Творац и најбрижнији Родитељ, већ на основу онога шта је урадио да ми сами изаберемо, на основу своје вере (верности). Тек онда видимо у свакодневном животу Његову свеприсутност и благодат, иако нам те катастрофе и зла нарушавају мир и спокој. Ипак, води се огромна борба за сваку људску душу, силе се небеске узнемирују. Све се одражава по одређеној закономерности и хармонији која је нарушена настанком греха - одступања од хармоније.

Да се теби лично покаже Христ, сигурно да би постао верник јер теби требају аудио-визуелни докази (материјални), а то значи да ниси слободном вољом постао верник, већ под страхом од онога шта си видео или чуо. Тако ђаво влада - застрашивањем. Зато је и најјаче осећање на планети (тренутно) страх. По Христовом Царству биће друго осећање и свака суза и бол ће се одстранити, јер Бог није Бог уништења и мржње, већ Бог Стваралац и Бог љубави.
 
Poslednja izmena:
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Adriane, stvar si malo postavio naglavčke! Strah jeste osnovni razlog što postoji vjera i vjernici... i na kraju i Bog. Strah od nepoznatog, strah od smrti..., to su bili glavni motivi koji su nekada davno pokrenuli ljudsku misao da osmisli i Boga i đavola. S druge strane, vjernikom se ne postaje slobodnom voljom, nego indoktrinacijom. Nevjernik ili ateista postaje slobodnom voljom.
 
Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
То су теби усадили индоктринацијом, тако да је то основна предрасуда атеиста према верницима. Као што многи верници мисле да атеисти не верују ни у шта - такође предрасуда. Страх Божији је почетак сваке побожности, али да видимо шта то у ствари значи. Када човек постане свестан колико је мали и безначајан у односу на планету и остале људе, да је његово ово ограничено постојање као трен пролетело или ће пролетети, онда постане као дете у мраку уплашен. Када види да је црв небитни, упрљан многим гресима и заблудама, онда се уплаши и за своју душу, а не само за голи живот. Тада почиње "истрага" Божије воље и човек полако схвата да није баш тако небитан и сам - напуштен.

Онда тај страх прераста у ауторитативни страх, или поштовање, тачније. Као према родитељима што осећамо поштовање. Након тога човек види да је ипак у питању чиста и неискварена љубав и брига Божија за нас црве, да су сви Његови акти у ствари покушаји да нас родитељски поврати и сачува.

Шта је ту кључно? Да ли ми страхујемо од родитеља иако смо способни и да их физички савладамо? Наравно, значи да је та врста страха у ствари поштовање ауторитета Родитеља, а не болесни страх којим се руководи целокупна светска политика тренутно, тј. застрашивање.


Видиш, ја не могу да кажем да се не бојим Господа, наравно да се плашим силине Његове, јер то и јесте реалан страх од Онога који може и универзум да претумба или пошаље потоп, рецимо. Али то више скоро и да не постоји јер је Он за мене сада Родитељ под чијом сам ја заштитом и који ме води кроз живот. Зашто да страхујем од Њега? Ја страхујем да не забрљам нешто и испустим ову благодат и радост коју нисам имао никада пре. Овај осећај, који није умишљен, да све има смисла и да потпуно разумем нешто што нисам раније, а ни многи материјалисти не могу. То што сам под заштитом не значи да ми нико ништа не може, знам да је смрт и за мене реалност, али ја знам шта иде после јер знам да ће се по Васкрсењу свако суочити са собом. Ја сам то урадио раније, а ко чека тај моменат неће бити баш најсрећнији.
 
Poslednja izmena:
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
U suštini, ti si ovim potvrdio ono što sam ja rekao. Pokušavaš da zamijeniš teze, kao npr. ono o predrasudi ateista prema vjernicima, ili da su ateisti indoktrirani. Tava tvrdnja je neutemeljena i nema nikakvog uporišta u stvarnosti. Ateisti nisu ti koji razmišljeju u rade po kanonima i vjerskim pravilima, nego su to upravo teisti.
 
Natrag
Top