Nije trik pitanje, već suština odgovora na Stvarnoslapovu tvrdnju da ljudi u Protestantskim zemljama sve više ne veruju u Hrista, ali je pritom sakrio jednu činjenicu kao odgovor zašto je to tako.
Ja sam inače već pisao o tome naglasivši "da današnji Protestantizam nije ni blizu onim grupama Hrišćana koje su sledile reformatore za njihovog života"
U nestajanju vere je najveći krivac Rimokatolička crkva, ali i sami Protestanti, koji danas Prave Ekumenske sporazume sa Rimokatolicizmom, i iz toga prirodno proističe da se ljudi razočaraju i napuste crkve, pa čak da se i okrenu ateizmu, jer poguban uticaj Rimokatolicizma zaodenjuje sve više ovaj svet u duhovnu tamu i vodi ljude ne ka Bogu, već daleko od njega.
Još jedna bitna pojedinost na koju treba ukazati je ta a vezana je za pojam vere, da u tradicionalnim crkvama ne postoji vera.
Ovo je suštinska izjava koja pokazuje religijsko stanje u svetu danas, i kod tradicionalnih crkava, ali i kod Protestanata koji prave kompromis sa njima.
Vere nema, jer ono što se danas u mnogim crkvama smatra verom, nema veze sa tim pojmom, a najveću odgovornost zašto nema vere onako kako je biblija definiše je na sveštenicima i propovednicima, jer imaju i plasiraju ljudima pogrešnu predstavu o tome šta je vera.
odgovor na pitanje "šta je vera" je od suštinskog značaja, i ne podleže verskom formalizmu, jer forma nema veze sa verom.
Prava vera je akcija ( ne formalno ispovedanje ili rituali i obredi ), već koraci koje čovek čini u ostvarivanju jedne prisne neprekidne zajednice sa Bogom, u kojoj on čini određene akcije, a Bog sa a druge strane čini svoj deo posla u čoveku.
Dakle, biblijski pojam vere nije samo jedna formalna misao, ili pak intelektualna spoznaja da je Isus položio svoj život na krstu za ljudske grehe, već biblijska vera podrazumeva korake koje čovek čini na putu svog spasenja, koja se naravno ostvaruje i na nivou misli, i podrazumeva i ovu intelektualnu spoznaju kao bitan faktor, ali je mnogo više od toga.
Ovi koraci koje čovek čini sa svoje strane se mogu podeliti u tri tačke i podrazumevaju sledeće:
1. Čovekovu intelektualnu spoznaju o spasenju kroz biblijsku edukaciju u reči Božjoj putem ličnog proučavanja ili slušanja propovedi na biblijske teme, i podrazumevaju između ostalih spoznaju da smo po prirodi grešni i da nam je potreban spasitelj, da je Bog ljubav, i da je Hristos umro za nas da bi nas spasio od greha, kao i spoznaju da on traži od nas da učinimo konkretne korake.
2. Veru i iskrenost namera koje nas pokreću da prihvatimo Gospoda Isusa Hrista kao ličnog spasitelja, i njegovu žrtvu kao otkup za naše lične grehe, koje nas sa druge strane pokreću da svojom voljom učinimo konkretne korake koje Bog od nas očekuje, koji podrazumevaju "pokajanje, priznanje i odricanje od greha, i odluku da živimo novim životom u zajednici sa Hristom.
3. Sticanje svesti da nismo u stanju da sami sebe promenimo, što dovodi do poniznosti i ličnog traženja da Bog to učini u nama, da deluje na nas i naše srce i misli Duhom Svetim, i da u nama probudi duh pravog pokajanja i obraćenja, i da nas promeni.
Ovo su tri koraka koja moramo učiniti uz Božju pomoć koji sarađuje sa čovekom u njegovom ličnom spasenju.
Ono što Bog sa druge strane čini gledajući našu veru i iskrenost da krenemo putem spasenja i primenimo ono što smo intelektualno spoznali o spasenju i njemu kao spasitelju, putu spasenja i koracima koje trebamo učiniti u tom cilju - je sledeće:
1. Deluje na nas i naše srce i misli Duhom Svetim i daje nam svest da smo grešni i da nam je potreban spasitelj, i budi u nama duh pravog pokajanja, koje nas vodi ka obraćenju i potpunom predanju Bogu.
2. Vodi nas u Svetinju nad Svetinjama u kojoj Hristos posreduje za ljudske grehe, i putem našeg pokajanja, obraćenja i predanja - posreduje za nas lično zaslugama svoje žrtve i prolivene krvi i opravdava nas od greha, vrši promenu u našem biću, u srcu i umu, što se u bibliji naziva "nanovorođenje Duhom Svetim" skida sa nas prljave haljine greha i oblači nas u haljine svoje "uračunate pravednosti" odnosno - uračunava nam zasluge svog pravednog života.
3. Tako pokajane, obraćene, i predane njemu, i obučene u haljine njegove pravednosti - vodi nas putem posvećenja, dajući nam uvek iznova novu meru sile Duha Svetoga putem "date pravednosti" kako bi se uspešno borili sa grehom, odražavali Hristov lik, i rasli u milosti, u savršenog čoveka, u visinu mere rasta Hristova.
Dakle, ovo je odgovor na Stvarnoslapove tvrdnje, i na moje pitanje na koje je izbegao da da odgovor.
