Jesi li procitao? To su vasi rani skupovi. To dokazuje, a sve je dokumentovano u novinskim clancima, da ste bili "padavicari" kao pentakostalci, stavise svedoci govore o bludnim radnjama, padanju na pod, lajanju, vikanju i fanatizmu kojem su prisustvovali. Do te mere da je to bilo opasno za posetioce, da su ljudi pozvali policiju jer su se uplasili. Ne moram ja da tumacim novinske retke, dovoljno je procitati.
Mire, nije to ništa, To je opšta pojava kod Sola Scriptura, kod nekih više kod nekih manje, dok je kod nekih nema. Slično rade sufiji. Možda je slično radio i David kada je od sreće igrao pred Kovčegom Zaveta, ali ni to nije bitno. Bitno je to što adventisti, koji su sami sebe proglasili "The Remnant Church",, čuvarima pisma i tako tim stvarima, svim drugima zameraju sve, posebno Crkvi, dok sebi dozvoljavaju takve pojave. To je oholost i samoljublje. Kao što je oholost i samoljublje sve pravdati pismom, i tvrditi da samo oni poznaju istinu.
Što nas opet vraća na temu, a to je Sola Scriptura da li je dovoljno? Nije. Luterovo zakucavanje teza, ratovi, pobune, Cvinglizam, usukani Kalvinizam, sve to je došavši u Ameriku napravilo haos rađanjem novih i novih međusobno zavađenih sekti koje jedna drugoj, a i Crkvi oduzimaju vernike, tvrdeći svaka za sebe da je Crkva. Nezadovoljni širenjem svojih kukuriku verovanja okreću se krajem 19 veka Evropi, gde ispočetka nemaju velikog uspeha zbog snage tradicionalne Crkve i starijih Sola Scriptura denominacija (Luterani, Kalvinisti, Anglikanci), u SAD ih zboig liberalnog ustava smatraju crkvama, dok su u Evropi velikim delom smatrani za sekte na koje niko nije toliko obraćao pažnju, da bi se nakon dva svetska rata, u vreme kada je ateistički komunizam dominirao polovinom kontinenta, njihovo delovanje proširilo.
Tokom postojanja SFRJ dve su sekte bile najagilnije na ovim prostorima: Adventisti i Džehovisti, razlog se možda već može i naslutiti; loše ponašanje pojedinih velikodostojnika Crkve (kako katolika tako i pravoslavaca) tokom II svetskog rata, nametanje ateizma od strane vladajućeg režima, uljuljkanost Crkve u tihi otpor ili čak saživot sa režimom, što je ljude koji su bili gladni duha ostavilo kao mete sekti. Naravno, to ne znači da su ove dve pomenute sekte bil uljulkavane i podržavane od strane režima, ne. Režm je i njih napadao, ali samo zbog dve stvari, adventiste zbog odbijanja da služe u JNA, a Džehoviste zbog odbijanja transfuzije. Sve ostalo u njihovim "teologijama" nije smetalo režimu, a pomenute zamerke, vođstva sekti su koristila da se prikažu "mučenicima", što je davalo ne malu dozu solidarnosti sa svim ostalim verskim zajednicama. Padom komunizma, u dušama ljudi ostavljen je vakum, koji su ovi brže bolje rešili da popune nudeći svoja rešenja, a delovanje istih će eksplodirati tokom rata na ovim prostorima.
Gde taj rat Džehovisti, koriste kao dokaz svojih šetajućih tvrdnji o skorom Kraju Sveta, a Adventisti da za sve nesreće okrive Crkvu, jer navodno svega toga ne bi bilo da smo svi Subotari. Ostali Sola Scriptura, o tome ćute i ne koriste se krizama da šire svoju doktrinu.
Zato i imamo Tripovo konstanto ponavljanje o djelima i "haosu". To im je osnov teologije i lova na duše. Činjenica da je njihovo učenje lažno, da je kultističko ne zabrinjava ih ni malo. Samouvereni su. Uostalom, to im donosi ne mali profit i napredovanje u zajednici,
Džehovisti moraju da ispune broj zavedenih da bi napredovali, a advetnisti imaju, gle čuda, obavezu da daju desetak za "crkvu", dok istovremeno naglašavaju traženje novca od strane sveštenika pravoslavne ili katoličke Crkve. A to im je ujedno i jedno od najvećih oružja u zavođenju ljudi. Razočarani materijalizmom sveštenika Crkve, a ne želeći da odbacimo veru, tražimo najmanji zajednički sadržalac, i nalazimo ga u Bibliji, tu sekte dolaze na svoje mesto, jer kao papagaji ponavljaju da oni imaju pismo. "Uvereni" da smo eto pronašli utehu, a oni nam još i naglašavaju da smo u pravu što nam smeta materijalizam Crkve iz koje smo kao pobegli, jer to navodno smeta i Bogu (kažem navodno jer materijalzam postoji i u "usrećiteljskim" zajednicama" i to u mnogo opasnijoj formi, i oni zloupotrebljavaju sve čega se dohvate, pa tako i Boga uzimaju uzalud u usta, da bi zaveli ljude), i mi prigrljavamo učenje sekte, počinjemo da "evangeliziramo", jer to je naša prva družnost, drugu nam donose nešto kasnije, jer program se ne unosi odjednom, a to je da bi smo kao napredovali, moramo da privedemo što veći broj ljudi ka "istini", Žrtve su nesvesne da su žrtve, sve dok se ružno lice materijalizma ne pojavi u vidu obaveznog destka. Ponavljam obaveznog. Ukolko se nekome to i ne svidi, odmah se vadi primer Ananije iz djela apostolskih. Zašto, pitaće se mnogi? Pa da se raširi strah, jer taj desetak se navodno ne daje za pastora i zajednicu (a daje se, od toga se pravi profit, pastori u vrhu zajednice takođe voze dobre automobile i imaju velika konta u bankama) nego za Boga, a zajednica je jelte "tumač i čuvar prave istine" i ako ne date, ne učlestvujute u spasenju sa zadrškom. Ne dao Bog da ne ispunjavate dužnosti koje vam zajednica nameće, još manjje da se usudite da posumnjate u "istine" zajednice. I jedno i drugo izaziva opasne posledice, naravno ne nasilne, barem ne fizički nasilne, ali su sve forme psihičkog nasilja dozvoljene nad pojedincem koji se usudi da ne da desetak, ili da posumnja u učenje "proroka" ili da recimo krši pravilnik zajednice (rođendani, slavlja, alkohol, pravila ishrane), tu onda počinje psihički teror u kome se koriste sve vrste ostrakizma.....
Gde je tu Hrišćanstvo, gde je ljubav? Nema je. Jer ove zajednice nije osnovao Bog, nego čovek, sa jasnim ciljem kontrole. Apsolutne kontrole i izvlačenja profita.
Kakve sada to ima veze sa Sola Scriptura? Ima i to velike, jer Sola Scriptura je i nastala kao ideja da se Crkvi i to posebno Crkvi Zapada oduzme ono što osnivači Sola Scriptura nisu imali: Moć. Crkva je po njima imala moć koja joj po njima nije pripadala. Iako je ta "moć" Crkve, bila pod velikim zankom pitanja, iako su pape često bivali žrtve kraljeva i careva, iako je patrijarh Konstantinopoljski često bivao zbog svoje vere i čvrstine kažnjavan, a cele monaške zajednice mučene, sotonsko samoljublje tvoraca Sola Scriptura je kao i samoljublje oca im bilo toliko da Krst koji svi mi nosimo nisu videli, videli su samo NEOGRANIČENU moć.
I zato su i započeli i sproveli pobunu, tokom koje će stega kojom će svoje vernike držati biti mnogo jača i pogubnija od one kojom je Crkva navodno terorisala ljude.
