Sobne biljke

[Nostradamus]

Phalaenopsis ne lista i cvjeta istovremeno, mada se može desiti da ispusta list i cvjetnu štapku u isto vrijeme. Najmanje listova koje može imati je 3-4, a najviše 6-7, što ima više lisne mase više će cvijetova proizvoditi. Lišće i korenje su glavni pokazatelji zdrastvenog stanja biljke, u zavisnosti od previše ili premalo svjetla, žute ili tamne, a u zavisnosti od previše ili premalo toplote, otiču ili se suše.
Zdrava biljka može dati 2-3 cvetne štapke godišnje znači može cvijetati tokom čitave godine, i nekoliko mjeseci biti u cvjetu.

Neophodna im je potpora za štapku da bi ona stajala uspravno. Dok se cvjetna štapka razvija potrebno je odmah poduprijeti sa štapom i usmjeravati njen rast u suprotnom dolazi do deformacija, jer kad očvrsne lako se lomi. Štap se postavlja uz samu cvjetnu štapku, a uklanja poslije cvijetanja. Kada precvjeta otklanja se mjesto na kom su bili cvjetovi tako što se na štapki izabere najzdraviji pup i 1 cm iznad njega se isječe, tu ce možda iznići novi cvjetovi.

U slučaju da štapka počinje da se suši biljka nagovještava proizvodjenju lista i u tom slučaju se preporučuje da se štapka odsječe pri dnu.

Ako je biljka zdrava a ne cvjeta, moguće je da je uzrok nedovoljno svjetla ili nepogodna temperatura.

 

[Nostradamus]

Strelitzia (Strelicija)



Red: Zingiberales; porodica: Strelitziaceae; rod: Strelitzia.

Vrste Strelitzia: S. alba, S. augusta, S. caudata, S. parvifolia, S. regiane i S. juncea.

Poreklo naziva Strelitzia: kada je u 18.veku ova biljka doneta u Englesku, dobila je naziv po ženi engleskog kralja Čarlsa III, Sofiji Šarloti, koja je bila princeza Mecklenburg-Strelitza.

Strelitzia reginae

(Česti nazivi: Rajska ptica, Cvet-ždral)

Cvetovi Strelicija, zbog svog neobičnog oblika, odavno su zauzeli počasno mesto u cvetnim aranžmanima i buketima. Ipak, od svih Strelicija, za titulu najpopularnije izborila se Strelitzia reginae sa svojim plameno narandžastim cvetom koji spada u uski krug najprodavanijeg rezanog cveća na svetu. Dok se kao rezani cvet uglavnom prodaje samo cvetna stabljika, busen bujnog lišća idelan je ukras zelenih površina. Zbog toga je postala zaštitni znak brojnih gradova u različitim delovima sveta čija klima dozvoljava njen uzgoj u parkovima.

Za razliku od njene svetske slave i rasprostranjenosti danas, prirodno stanište joj je ipak samo jedna tačka zemaljske kugle- Istočni rt (Eastern cape) u Južnoafričkoj republici. U svom prirodnom okruženju, Strelicija raste kao divlja biljka pretežno u obalnom pojasu, često okružena zimzelenim žbunjem. Klima tog područja je blaga sa kišovitim danima tokom cele godine.
Lišće Strelitzie regiane tvori bogati busen i raste do 1,5m u visinu. Iznad listova, u kljunastom jedinstvenom „oklopu“ okomito postavljenom u odnosu na cvetnu stabljiku, stvara se cvet zbog čega ova biljka neodoljivo podseća na pticu. Epitet „rajska“, Strelitzia regiane duguje predivnoj kombinaciji indigo-plave i narandžaste boje cveta. Kao i mnoge druge biljke iz reda Zingiberales, i Strelitzia prizvodi jako puno cvetnog nektara kojim mami ptice oprašivače iz prilično udaljenih krajeva, a složena konstrukcija cveta, sem lepote, ima i vrlo praktičnu funkciju - oprašivanje nogica ptica koje slete na cvet u potrazi za nektarom. Odrasle biljke vrlo često i bogato cvetaju u proleće, jesen i zimu.

 

[Nostradamus]

Strelitzia Mandela's Gold (Mandelino zlato)

je varijetet Strelitzie regiane čiji je cvet žute boje. Kako bi se očuvala, ova forma se u poslednje vreme intenzivno veštački oprašuje a čahure sa semenom zaštićuju od ptica do dozrevanja semena.

Strelitzia nicolai

(Natalska divlja banana: KwaZulu- Natal, južnoafrička provincija)

Ova najviša i najbujnija Strelitzia nazvana je nicolai u čast ruskog Cara Nikole dok je narodski naziv Divlja banana dobila zahvaljujući izuzetnoj sličnosti sa tom biljkom. Prirodno stanište su joj morske obale Južnoafričke republike, Mozambika i Zimbabvea gde često raste okružena zimzelenim biljkama. Busen tvori nekoliko stabljika sive boje išaranih prepoznatljivim „ožiljcima“ starih listova. Izuzetno bujno lišće sivo-zelene boje dugačko je i po nekoliko metara i često, usled udara vetra, iskidano te podseća na džinovska pera. Odrasla biljka naraste do 12m u visinu a njen busen zauzima i po 4 kvadratna metra površine. Odrasla S. nicolai cveta tokom cele godine sa izuzetno bogatim cvatom u proleće i leto. Na cvetnoj stabljici javljaju se višestruke čahure modro-sive boje iz kojih izlaze cvetovi.

Na svom prirodnom staništu, ova je biljka i vrlo korisna. Uz obale reka i mora, u njenom busenu sklonište nalaze patke i žabe, od osušenih lisnih peteljki prozvodi se konopac za izradu ribarskih mreža, neke vrste majmuna i ptica hrane se delovima cveta i semenkama a nedozrele semenke ukusne su i jede ih i lokalno stanovništvo.

 

[Nostradamus]

Strelitzia juncea
Ova Strelitzia ime je dobila zahvaljujući svom neobičnom šiljatom lišću ( lat. juncus; šiljat ). Zbog sličnosti cvetova, smatralo se je u pitanju varijetet S. reginae ili S. parvifolie dok, pre 30-ak godina, nije dokazana genetska razlika među ovim biljkama.

S. juncea je izuzetno dugovečna iako spororastuća i najotpornija je na sušu. Naime, njeno prirodno stanište na jugu afričkog kontineta su područja bogata sukulentnim biljkama koje imaju izuzetno malu potrebu da vodom.

Ipak, lako će se prilagoditi povećanoj vlažnosti pod uslovom da je supstrat u kom raste dobro dreniran i da dobija dosta sunčeve svetlosti.

Podnosi samo kratke periode izloženosti mrazu. Razmnožava se deobom stabljike ili semenom.

Kod uzgoja iz semena, do prvog cvetanja uglavnom prođe 4-5 godina a pupoljci se stvaraju od maja do oktobra.

 

[Nostradamus]

Strelitzia caudata

Još jedna visoka Strelitzia koja može narasti i do 8-10 m u visinu. Dugo se smatralo da se radi o varijetetu S. nicolai ali od skora u taksonomskoj podeli ima samostalno mesto. Za razliku od S. nicolai vrhovi njenih listova su manje šiljati, a cvet se znatno razlikuje oblikom i bojom. Naziv caudata dobila je zbog svog „repastog“ vrha.



Manje poznate Strelitzia augusta i Strelitzia parvifolia, prirodno stanište imaju takođe na jugu afričkog kontinenta. Iako se često pominju kao varijeteti prethodne tri vrste, savremena taksonomska podela smatra ih samostalnim vrstama. Ipak, u sadašnjoj podeli, nesuglasice još uvek postoje pa se tako i S. alba često izjednačuje sa S. nicolai. Takođe, zbog velike sličnosti sa lišćem banana, Strelitzie su greškom dugo bile svrstane u porodicu Musaceae pa se i danas mogu često naći takvi podaci.

 

[Nostradamus]

Uzgoj:

Kod uzgoja Strelitzie reginae potrebno joj je obezbediti mesto sa colodnevnim suncem ili polu-senku. Strelitzia juncea zahteva mnogo direktonog sunčevog svetla kako bi cvet bio bogatiji. Najadekvatniji supstrat je mešavina ilovače i peska sa dodatkom humusa odnosno organske tvari ili komposta. Supstrat treba održavati konstantno vlažnim iako odrasle biljke postaju izdržljivije i lakše trpe periode slabijeg zalivanja. Strelitzie su otporne na vetar ali, kod vanjskog uzgoja, treba voditi računa da zime ne donose mnogo mraza koji može trajno oštetiti lišće. Ukoliko ne postoje dovoljno dobri uslovi za vanjski uzgoj, Strelitziu regiane je moguće gajiti kao sobnu biljku u krupnim posudama. Razmnožava se deobom busena ili iz semena. Nakon deobe, cvet se javlja otprilike nakon 2 godine dok je, kod sejanja, na prvi cvet potrebno sačekati 3 do 5 godina kada se može smatrati odraslom biljkom. Semenki je potrebno skinuti narandžasti „pramen“ i natopiti je u vodi 48 sati nakon čega se seje u vlažni pesak i drži na toplom mestu. Za što bolju klijavost, preporučuje se sejanje u proleće i korišćenje svežeg semena. Nakon klijanja, mlade biljke treba držati u senci jer je njihovo lišće vrlo neotporno na direktnu sunčevu svetlost i redovno presađivati u veće saksije kako bi se pospešio njihov rast- skučeni prostor ograničava rast korena i dovodi do slabog razvoja biljke pa i deformacija. Ukoliko joj se omogući veći prostor za rast, S. nicola i se ponekad može bez presađivanja uredno razvijati i rasti i po nekoliko godina.

Autori:

Maja Jokanović
Edin Kučlar
Pripremila:
Biljana Stefanović
Lektor i stručni saradnik:
alex

 

[Nostradamus]

Bauhinia

Listovi bauhinia asociraju na ruske babuške, svojom formom i „pokretljivošću“. Listovi se noću savijaju na dole ka centralnom rebru. Ta pojava takođe se javlja kada je zemlja veoma suva ili u jarko julsko podne. Skupljanjem listova biljka čuva vlagu, smanjuje površinu lista izloženu suncu. Mnoge vrste Bauhinije su prilagođene za sobno cveće. Pogotovo kao bonsai.
Istina postoji granica, sve vrste ne cvetaju u uslovima staklene bašte, ipak zbog lepih krupnih listove te „ne cvetajuće“ bauhinije su popularne i rastu kao veoma bujne dekorativne biljke. Bauhinija ukupno ima 200-300 vrsta, različitog polu-listopadnog i listopadnog žbunja, puzavica i malog drveća.

 

[Nostradamus]

Presađivanje
Poželjno je jednom u proleće ( može zajedno sa orezivanjem), u malo veću saksiju. Ako je nemoguće presaditi u veću saksiju, onda je dobro bar srezati i korenovu masu i promeniti zemlju.

Zemlja
Bauhinija nije zahtevna što se tiče podloge, jedini uslov je dobra drenaža. Pri zadržavanju vode podleže gljivičnim oboljenjima. Za odrasle biljke se preporučuje ubacivanje komadića cigle u podlogu, to ne samo da doprinosi boljem protoku vode i vazduha, već i tezini lonca, zbog mogućnosti prevrtanja.

Đubrenje
U proleće, s početkom aktivnog rasta, potrebno je upotrebiti azotno đubrivo – za formiranje lisne mase i mladica. Od maja do jula kalijum-fosforno đubrivo sa mikroelementima. Manjak azota u letnjem periodu dovodi do umerenog rasta lisne mase, što dovodi do boljeg cvetanja i pripreme za prezimljavanje. U avgustu je potrebno smanjiti prehranjivanje. Mladice s dolaskom jeseni treba da prekinu sa rastom da bi mogle da odrvene i sazru.

 

[Nostradamus]

Bauhinia grandidieri veoma pogodna za bonsai zbog svoje strukture i malim (manji od 1cm) listovima.

Zalivanje
Bahunije su biljke koje ne vole zalivanje, jedino leti (posebno na južnoj strani), biljkama treba mnogo vode. Bolje je zalivati ređe, ali obilno. Zimi je zalivanje ograničeno, pogotovo ako biljka provodi period mirovanja na niskoj temperaturi.

Svetlost
Jarka. Što više direktnog sunca to bolje. U senci (hladovini) slabije cveta i raste štrkljasto i jadno. U proleće je potrebno biti oprezan i pažljivo i postepeno bahuniju privikavati na direktno sunce, inače lisce i stablo mogu dobiti opekotine.

Temperatura
Leti se preporučuje veoma toplo, sunčano mesto , sa ne velikim odstupanjem temperature. Hladno kišno leto malo odmaže u rastu. Povećava se količina slabih pupoljaka, koji opadaju, ne razvivši se do kraja. Zimi je potrebno bauhiniju staviti na svetlo mesto sa nižom temperaturom (12-15C), i minimalnim zalivanjem ( samo kada je zemlja sasvim suva )što će se dobro odraziti na cvetanje i neće dozvoliti prevremeno kretanje rasta. Zlatno pravilo za period mirovanja : što je niža temperatura - suvlja zemlja. Biljka može da zimuje na sobnoj temperaturi na sunčanom mestu, ali će cvetanje u sledećem periodu biti otežano.

Štetočine
Moguća je pojava štitastih vaši, belih vaši, na mladim izbojima.

 

[Nostradamus]

Razmnožavanje
U osnovi razmnožava se semenom. Semenke se seju na dubini od 6mm, i pri temperaturi supstrata 23-29oC .Mnoge vrste vrlo brzo i lako cvetaju već u prvoj godini.
Moguće je i vegetativno razmnožavanje, ali ne uspeva uvek. Reznice i polegnute grane se ukorenjavaju duže vreme obično 1-4 meseca pri povišenoj temperaturi supstrata i korišćenjem fito-hormona za stimulisanje rasta korena. U slučaju uspešnog zakorenjavanja rast mladih biljaka je kasnije odličan.