Sobne biljke

[Nostradamus]

COELOGYNE
Familija Orchidaceae

Ovo je veliki rod veoma rasprostranjen u Aziji. Biljke su epifitne. Cvetovi su obično beli, ali mogu da budu krem boje ili zeleni. Veličina biljke (raspon listova) varira od nekoliko centimetara do 1 m. Jedna od najrasprostranjenijih vrsta je Coelogyne cristata.
Gaji se u saksijama ili korpama u krupnom supstratu jer teško podnosi zadržavanje vode i koren vrlo brzo truli. Znak da je vlaga preterana je kada vrhovi listova počnu da tamne
do braon boje. Često se to dešava u vreme mirovanja kada se desi raskorak između velike vlage i niske temperature. Tada biljka mora da se prebaci u topliju prostoriju i da se smanji zalivanje. Promena boje listova pri vrhu može da bude i znak drugih problema – suv vazduh ili nagomilane soli u supstratu. Ako nismo sigurni koji je razlog, najbolje rešenje je da se zameni supstrat.

 

[Nostradamus]

USLOVI GAJENJA :

VLAGA: Uspešno može da se gaji u kućnim uslovima jer joj je sasvim dovoljno da se saksija na tacni stavi na kamenčiće, koji se povremeno vlaže. Preko leta veoma dobro utiče na rast ako se svakog dana orošava i/ili se izlaže pari.
Sve to rečeno u brojevima je:
Preko leta i početkom jeseni - vlažnost 85%, ostalo vreme 60%.

SVETLOST: Od sredine proleća do kraja jeseni može da se gaji napolju, s tim što mora da bude zaštićena od direktnog sunca. Ne preporučuje se da bude napolju ako su temperature preko +26oC. Zimu može da provede pored osunčanog prozora.

TEMPERATURA: Mora da bude umerena i niska. Kada je najtoplije ne sme da bude preko +26oC.

PRESAĐIVANJE se vrši retko, tek kada je saksija potpuno ispunjena. Pre presađivanja se dobro zalije, sadi se u SUVOM supstratu i ne zaliva se par dana.

Ciklusi ZALIVANJA I PRIHRANE su različiti u zavisnosti od životnog ciklusa biljke.

U PROLEĆE se Coelogyne budi i tada počinje rast lišća iz bulbi koje su se stvorile prethodne godine. U početku koriste hranljive sastojke iz starih bulbi i zato se one smežuraju (što je normalno). Tada se zaliva jednom nedeljno, a prihranjuje se azotnim đubrivom jednom u dve nedelje.

Početkom LETA počinju da se formiraju novi izdanci. Tada se biljka zaliva dva puta nedeljno i đubri se jednom nedeljno. Đubrivo mora da bude bogato fosforom. Kada rast završi, stare bulbe su povratile svoje hranjive sastojke i ponovo su sjajne i glatke.

Tokom SEPTEMBRA i OKTOBRA potrebno je da se biljci osigura period sa nižim temperaturama (+12 do +16 stepeni), zalivanje se smanjuje na jednom u 2-3 nedelje, a cvetni štapići se formiraju na novim bulbama.

 

[Nostradamus]

Cvetovi u početku rastu veoma sporo sve dok ne izađu iz „kapuljače“, koja ih u prirodi štiti od niskih temperatura. Posle toga cvetovi ubrzavaju rast i za 2-3 nedelje dostižu zrelost. U tom periodu biljci je potrebna velika količina hranljivih sastojaka koji ne mogu biti obezbeđeni preko korena. Zato tu ulogu ponovo preuzimaju bulbe i postaju smežurane.

Miris cvetova počinje da se oseća par dana posle otvaranja – naročito u prepodnevnim satima. Cvetanje traje 4-5 nedelja.

Posle toga biljka prelazi u period dubokog mirovanja sve do aprila.

Preporučuje se da se drži na hladnom i svetlom mestu i zaliva jednom mesečno, a može i ređe. Moguće je u tom periodu da bulbe izgube svoje lišće. To je sasvim normalno i nema razloga za uznemirenost.


Lično iskustvo

Preko leta biljku držim na prozoru gde ima prepodnevnog sunca. Ako se grejete pomoću klima uređaja nećete da imate problema sa visokim temperaturama. Đubrim je kod svakog zalivanja tako što je to jedanput đubrivo, a sledeći put – biostimulans. Pre nego što je zalijem đubrivom, dobro je zalijem običnom vodom da bi se sprale nagomilane soli.

 

[Nostradamus]

STROMANTHA SANGUINEA

Porodica: Marantaceae
Rod: Stromanthe
Vrsta: Sanguinea
Domaci naziv: Stromanta

Stromanta potice iz Brazila, Hondurasa i Kosta Rike. Ime potice od Grčkih reci stroma - prekrivač ili dušek i od reci anthos - cvet.


Opis i karakteristike vrste


Stromanta je tropska perena koja može dostići visinu od 40 do 70 cm u zavisnosti od velicine saksije u kojoj se nalazi. Listovi su dugi 30-40 cm, a mogu biti široki i do 10cm u svom prirodnom staništu Gornji deo lista Stromante je zelene a donji crvene boje. Postoji nekoliko kultivara ove biljke sa izuzetno lepim šarenim listovima:

1. Stromanthe sanguinea Triostar
2. Stromanthe sanguinea Multicolor
3. Stromanthe sanguinea Horticolor
4. Stromanthe sanguinea Magicstar
5. Stromanthe sanguinea Stripestar

Biljka se prvenstveno gaji zbog dekorativnog lišća, ali uz dobru negu može i da procveta.
Zanimljivo u vezi ove biljke je primetno kretanje listova u toku dana. Ovo kretanje zavisi od potrebe biljke za svetlošću ili potrebe da se sakrije od štetnog zračenja koje sunce ima u podne. Ponekad biljka izgleda kao da su joj listovi polomljeni, a ponekad su uspravljeni i izgledaju kao ruke sklopljene u molitveni položaj.

Nega

Stromanta, kao i svaka tropska biljka, voli veliku vlažnost vazduha pa je treba orošavati najmanje jednom nedeljno. Idealna temperatira za gajenje je od 18 - 20 C i nije preporučljivo držati je na nižoj temperaturi od 15 stepeni. Biljku treba češče orošavati ako je temperatura veća, da ne bi došlo do uvijanja i sušenja lišća. Takođe, treba je čuvati i od naglih promena temperature.

Nije joj potrebno puno sunca tj. ne treba je izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti. Zemlja uvek mora biti vlažna, a višak vode iz podmetača treba uvek odstraniti. Naravno, treba je polivati odstajalom vodom.

Sadi se u dobro propustljivu zemlju sa dobrom drenažom. Presađivati jednom godišnje, ako je moguće i čuvati je od promaje.

Đubriti svakih 14 dana u periodu rasta.

Razmnožava se deobom korena.

 

[Nostradamus]

Syngonium

Syngonium je vrlo interesantna sobna biljka sa nekoliko nadimaka: arrowhead, five-fingers, Nephytis i goosefoot. Neka od ovih uobičajenih imena odnose se na oblik lista tokom različitih faza rasta. Blizak je srodnik philodendronu.


Iako preci ove prelepe biljke iz tropskih krajeva Meksika i centralne Amerike su bili uglavnom zeleni, noviji varijeteti imaju nežne bronzane i roze prelive.
Pripada porodici Araceae.

Syngonium podophyllum je raskosna vrsta Syngoniuma. Raste mnogo sporije i dobra je sobna biljka. Dok su mladi, listovi su skoro potpuno zeleni sa samo malo prošaranosti duž glavnih vena. Kako biljka sazreva, prošaranost postepeno pokriva ceo list, samo margine ostaju zelene. Listovi će porasti i do 30 cm dužine na peteljci čak 60 cm dugačkoj. Ovo je biljka laka za uzgoj u zatvorenom prostoru u saksijama i kontejnerima.

Vreme cvetanja: Obično će procvetati u proleće u prirodnom okruženju, a ponekad i u sobnim uslovima, ukoliko su odgovarajući. Cvet je uokviren cvasnom nožicom, veličine oko 10 cm. Podseća na cvet spatifiluma.
Uzgoj: Syngonium podophyllum traži bogatu, dobro-oceditu zemlju, delimičnu senku ili jako unutrašnje osvetlenje. U plastenicima se koristi mešavina od 2 dela treseta, 2 dela gline i 1 dela peska ili perlita. Biljku dobro zalijte, zatim dozvolite da se malo osuši pre nego što je ponovo zalijete. Na mesečnom nivou jednom dodati tečno đubrivo. Zahteva takođe podupirač, npr. štap obučen u mahovinu. Tokom zime smanjiti zalivanje, ali nikada ne treba dozvoliti da se biljka osuši potpuno.

 

[Nostradamus]

Razmnožavanje : Syngonium podophyllum se razmnožava reznicama ili vazdušnim poleganjem.
Syngonium se može uzgajati sam ili ga možete dodati visećim korpama dok je mlad da osveži grupu u kojoj se može kombinovati sa Epipremnum aureum (Pothos), Krotonom, Bršljanom, Scindapsusom, i Philodendronom.
Sve vrste Syngoniuma sa zelenim listovima će tolerisati srednje do slabo svetlo, ali prošarane vrste će izgubiti nijanse ukoliko nemaju filtrirano sunce ili jaku osvetljenost. Ni jedna vrsta ne voli direktno sunce.
Sok Syngoniumove grane iritira ukoliko dospe u usta ili oči i zbog toga se nalazi na listama otrovnih biljaka.

Nemaju posebne temperaturne zahteve dok god se drži na prosečnim sobnim temperaturama.
Vole povišenu vlažnost, tako da ih treba prskati svakodnevno ili ih držati nad vodom (sistem sa šljunkom u tanjiriću)

Presađivati ga treba svakog proleća, ako u međuvremenu izbaci korenje kroz rupice na saksiji – presaditi ga i u leto.
Ne koristiti vosak za lišće – izaziva oštećenja, samo povremeno ga istuširati ako se na listovima nakupi prašina.

 

[Nostradamus]

Simptomi bolesti:


Listovi su bledi, skoro providni – Potrebno ga je prihraniti. Dodati mu tečno đubrivo u proleće i leto, a u jesen i zimu mu obično ne treba prihrana.
Biljka je ‘’razbacana’’ sa velikim prostorima između grana, grane vise – potrebno mu je više svetla (ne direktnog) i vode.
Listovi se suše i dobijaju smeđu boju – Suviše mu je vruće i suvo. Povisite vlažnost vazduha i premestite na hladnije mesto.
Biljka je klonula i listovi se uvijaju i dobijaju smeđu boju na ivicama – Možda mu je previše hladno, ili je na promaji ili je previše zalivan. Premestite na toplije mesto i zalivajte samo onda kada se zemlja prosuši

Nakon iznošenja napolje, listovi su izbledeli – to je posledica direktnog sunca. Biljka je naviknuta na slabo svetlo i iznenada je izneta na sunce. Premestite je senovitije mesto i odstranite oštećene listove da bi biljka povratila svoj atraktivan izgled.
Listovi imaju paučinu na poleđini, bledi su i izgledaju ‘’otužno’’ – Syngoniumi su vrlo podlžni napadima pauka. Istuširajte biljku i poprskajte insekticidom, posebno po poleđini lista. Pauci obično vole tople, suve uslove. Preventive radi, povišite vlažnost i smanjite temperature. Ponekad postupak sa insekticidom treba ponoviti nakon sedam do deset dana.



Autor : Daniela

 

[Nostradamus]

Kohleria i Koellikeria
Red: Lamiales
Porodica: Gesneriaceae

Kohleria bogotensis

Koellikohleria "Rosea"

Koellikeria erinoides
KARAKTERISTIKE:

Kohleria je veliki rod tropskih biljaka Centralne i Južne Amerike. Odrasle biljke na korenovom sistemu stvaraju rizome iz kojih niču nove biljke. Lišće većine biljaka pripadnica ovog roda je dlakavo, ponekad prošarano privlačnim crvenkastim šarama a cvetovi, često zvonastog oblika, uglavnom su vedrih boja i prošarani sitnim pegama – glavnim “krivcima” što je ovaj biljka poznata upravo po prelepim cvetovima.

Koellikeria, vrlo srodna Kohleriji, biljka je interesantnog izgleda koji duguje suprotnosti svog niskog “stasa” i prilično visokih cvetnih peteljki. Za razliku od Kohlerie, cvetovi ovog roda biljaka su prilično sitni, ponekad i neupadljivi pojedinačno, ali brojne cvetne stabljike koje rastu iz biljke prepune sitnih cvetova u okruženju simpatičnih listova posutih srebrnkastim flekama daju biljku vrlo privlačnog izgleda.

Dok se, kada su Koellikerije u pitanju, uglavnom susrećemo s Koellikerijom erinoides, mnoštvo Kohlerija se danas već udomaćilo širom sveta a lepota cveta je isprovocirala mnoge oduševljenje uzgajivače na stvaranje hibrida – većinom se, tako, i susrećemo upravo s njihovim hibridima. Ali danas postoji i najmanje jedan održivi intergenetički hibrid ovih dvaju rodova nazvan Koellikohleria “Rosea”. Ovaj konkretni hibrid sličan je nekim Koellikerijama ali s krupnijim ružičastim cvetovima.

 

[Nostradamus]

UZGOJ:

Kohlerija je vrlo prilagodljiva uzgoju pod veštačkim svetlom, izuzetno dobro napreduje u stakleničkim uslovima a sve se češće gaji i kao sobna biljka iako prozorske daske i sobne temperature i vlažnost za nju nisu idealni uslovi.Koellikerijama veštačko svetlo prilično godi ali potrebnu vlažnost vazduha uglavnom je moguće stvoriti tek u manjim, zatvorenim prostorima. Zbog toga je gajenje ove biljke u sobnim uslovima uglavnom i manje uspešno od gajenja Kohlerija.Uza svu važnost dobrog svetla, ne treba suviše strahovati od nižih temperatura jer, ne samo da ih ove biljke prilično dobro podnose već često daju i mnogo izdržljivije i čvršće izdanke.

Razmnožavanje deobom rizoma:
Važno je znati da su, zahvaljujući svojim rizomima, obe biljke prilagođene za period mirovanja tokom hladnijeg dela godine. Nakon perioda intenzivnog rasta i cvetanja, većina biljaka postepeno počne gubiti svoju atraktivni izgled. Periodu mirovanja treba se prilagoditi proređenim zalivanjem i dopuštanjem da se supstrat između svakog zalivanja u potpunosti osuši. Nakon što se listovi u potpunosti osuše potrebno je odrezati vrhove odumrlih izdanaka/stabljika a rizome izvaditi iz supstrata i smanjiti na prihvatljivu veličinu. Nije retkost da rizomi izrastu i do 20-30 cm - tada ih treba podeliti na delove dužine od 5-6 cm i presaditi u svež supstrat. Kako rasporediti rizome u novim saksijama zavisi ponekad od kultivara ali i od izgleda i bujnosti koji uzgajivač želi postići nakon što biljka ponovo počne rasti i listati. Neki od kultivara koji stabljike “razbacuju” u širinu poput puzavica, gaje se kao viseće biljke. U saksije se stavlja veći broj rizoma kako bi se omogućilo stvaranje “krune” novih izdanaka koji će u periodu najintenzivinijeg rasta padati preko rubova saksije. S druge strane, rizomi kultivara čije stabljike rastu uspravno, uglavnom se sade udaljeni jedni od drugih ili čak samostalno osim kada se želi postići efekat bogatog žbuna
Razmnožavanje iz reznica:
Osim deobom rizoma, ove se biljke vrlo uspešno razmnožavaju iz reznica uzetih sa vršnih izdanaka starijih biljaka u vreme najintenzivnijeg rasta. Zahvaljujući ovom načinu razmnožavanja (i brzini rasta biljke)- u dobrim uslovima je moguće “preskočiti” period mirovanja ovih biljaka. Uzgajivači, naime, birajući pravi trenutak bogatog rasta biljke i zakorenjuju reznice koje će u vreme stagnacije biljaka sa kojih su skinute i same početi stvarati cvet. Dobrom strategijom i u idealnim uslovima moguće je, dakle, cele godine imati rascvetale Kohlerije i Koellikerije.

 

[Nostradamus]

Supstrat i prihrana : Biljke treba da budu posađene u tresetni, dobro drenirani ali nikako suviše porozan supstrat. Vlažnost se konstantno mora zadržavati u blizini korena- dreniranost treba tek da spreči stvaranje blatnjavog okruženja jer korenje ne sme nikada plivati u vodi.
U vreme najintenzivnijeg rasta biljke neophodno je pružiti joj i redovnu prihranu. Kohlerije su prilično veliki “potrošači” prihrane i zahtevaju redovne doze hranjivih tvari. Mlađe biljke i nežniji kultivari zadovoljiće se dodavanjem 5g 60 procentne prihrane na svakih 5 L vode. U istom odnosu s vodom, čvršće i robustnije biljke smeju se tretirati i prihranama jače pa i 100 procentne koncentracije.

Maja_J