Sinovi Božji

[Ivan141]

ja verujem da su divovi bili hibridi andjela i coveka, prvenstveno zato što to piše u septuaginti, a zatim.tu je i jevrejska tradicija koja tvrdi isto.
u enohovoj knjizi imamo takodje isti opis događaja. jedino je biblija u ovoj temi nedorečena, ali jasno se vidi iz teksta o čemu se radi.
ne znam kako neko moze tvrditi da su u pitanju ljudi, prvenstveno što imamo toliko dokaza šta su jevreji verovali...
u drugim apokrifnim knjigama se čak govori o ukrštanju ljudi i životinja, gde nastaju poznata mitska bića, npr. minotaur.
u ono vreme ljudi nisu imali pojma o genetici, pa su i ovakve tvrdnje neuobicajene za ono vreme.
zato su sigurno i istinite...
ne govori se o parenju, seksualnom činu, već o doslovnim eksperimentima, koje su vršila ova bica, demoni.. zato je verovatno istina...

http://www.religija.me/?p=3602

http://www.religija.me/biblija_nauka/12_dokaza_za_Bibliju.pdf

 

[mire000]

http://www.religija.me/?p=3602

http://www.religija.me/biblija_nauka/12_dokaza_za_Bibliju.pdf

hvala na linku, pogledao sam na brzinu.
da se razumemo, Bibliju smatram nadahnutom, onako kako je kanonski prihvaćeno.
medjutim postoje apokrifi koji nam pružaju određene podatke, što o verovanju tadašnjih ljudi, što o istoriji. zato ih bez obzira na njihovu ne nadahnutost treba uzeti u obzir, a naročito na ovoj temi.
Pored toga tu je i Septuaginta, koja se tradicionalno smatra nadahnutom, a citirali su je i koristili apostoli. u njoj ovaj stih glasi ovako: umesto "sinovi Bozji" stoji -"Anđeli istinitog Boga, videvši žene kako su lepe, uzimase ih koje htese.."
Dakle i sam SZ potvrdjuje da se ne radi o ljudima..

Ps: ne smes postavljati žive linkove na forumu.

 

[Jurivaka]

Ne budite naivni, ljudi! Kakvi divovi kakvi bakrači! Vjerovati danas nečemu što se dokumentuje fotografijama, više je od naivnosti. Pogledajte gornje fotografije. Prva je originalna, a druga je obična manipulacija u Photoshopu. Na sličan način se dans može uraditi sve što čovjek poželi i baš zbog te mogućnosti, mnogi su skloni manipulacijama i pravim podvalama, kada je u pitanju fotografija kao dokumenat ili nekakv dokaz.

 

[mire000]

Ako i nema dokaza, ja opet verujem bibliji, jer je svo vreme potvrdjivala svoju istorijsku tacnost, i to dok su zvanicni istorijski podaci kaskali za njom..

 

[Ivan141]

hvala na linku, pogledao sam na brzinu.
da se razumemo, Bibliju smatram nadahnutom, onako kako je kanonski prihvaćeno.
medjutim postoje apokrifi koji nam pružaju određene podatke, što o verovanju tadašnjih ljudi, što o istoriji. zato ih bez obzira na njihovu ne nadahnutost treba uzeti u obzir, a naročito na ovoj temi.
Pored toga tu je i Septuaginta, koja se tradicionalno smatra nadahnutom, a citirali su je i koristili apostoli. u njoj ovaj stih glasi ovako: umesto "sinovi Bozji" stoji -"Anđeli istinitog Boga, videvši žene kako su lepe, uzimase ih koje htese.."
Dakle i sam SZ potvrdjuje da se ne radi o ljudima..

Ps: ne smes postavljati žive linkove na forumu.

Nema na cemu. Sto se tice apokrifa, bas zbog te njihove -ne nadahnutosti- ne treba ih ni uzimati u obzir. Kao ni septuagintu, i bilo kakve, bilo cije tradicije, obicaje itd.

 

[mire000]

Nema na cemu. Sto se tice apokrifa, bas zbog te njihove -ne nadahnutosti- ne treba ih ni uzimati u obzir. Kao ni septuagintu, i bilo kakve, bilo cije tradicije, obicaje itd.

Septuagintu moramo uzeti u obzir, jer pisci Novog Zaveta odnosno Apostoli sve svoje citate Staroga Zaveta navode iz nje.
Dakle ako tamo pise ''andjeli istinitog Boga'' a ne ''Sinovi Bozji'' onda ja ne mogu da zatvaram oci pred cinjenicom da to nisu bili ljudi...

 

[Ivan141]

Septuagintu moramo uzeti u obzir, jer pisci Novog Zaveta odnosno Apostoli sve svoje citate Staroga Zaveta navode iz nje.
Dakle ako tamo pise ''andjeli istinitog Boga'' a ne ''Sinovi Bozji'' onda ja ne mogu da zatvaram oci pred cinjenicom da to nisu bili ljudi...

Prvo sto treba uzeti u obzir je razlog zbog kojeg je Septuaginta bila prevodjena. Dakle, bila je prevodjena jer su neki jevreji van palestine zaboravili svoj jezik, pa je zbog toga bilo potrebno da im se prevede jevrejski kanon. Drugo sto treba uzeti u obzir je to da je, taj aleksandrijski kanon u sebi sadrzao spise kojih nije bilo u jevrejskom kanonu. Dakle, prevedeno je mnogo toga, kako kanonskog tako i nekanonskog. A to sto su Apostoli citirali neke SZ knjige iz Septuaginte, ne stavlja Septuagintu u polozaj autoriteta. Uopste, citiranje odredjenih spisa ne cini te spise automatski i kanonskim. Kanon Starog zaveta je vec bio poznat citav vek pre Hrista i za vreme Hrista, i to upravo onakvim kakvim ga i danas jevreji smatraju. Shodno svemu tome, moze tamo (u Septuaginti) da pise sta hoce, bitno je sta pise u jevrejskom kanonu. Cinjenica je da su to bili ljudi.

 

[mire000]

Prvo sto treba uzeti u obzir je razlog zbog kojeg je Septuaginta bila prevodjena. Dakle, bila je prevodjena jer su neki jevreji van palestine zaboravili svoj jezik, pa je zbog toga bilo potrebno da im se prevede jevrejski kanon. Drugo sto treba uzeti u obzir je to da je, taj aleksandrijski kanon u sebi sadrzao spise kojih nije bilo u jevrejskom kanonu. Dakle, prevedeno je mnogo toga, kako kanonskog tako i nekanonskog. A to sto su Apostoli citirali neke SZ knjige iz Septuaginte, ne stavlja Septuagintu u polozaj autoriteta. Uopste, citiranje odredjenih spisa ne cini te spise automatski i kanonskim. Kanon Starog zaveta je vec bio poznat citav vek pre Hrista i za vreme Hrista, i to upravo onakvim kakvim ga i danas jevreji smatraju. Shodno svemu tome, moze tamo (u Septuaginti) da pise sta hoce, bitno je sta pise u jevrejskom kanonu. Cinjenica je da su to bili ljudi.

Mozemo mi pricati sta hocemo, ali apostoli nikada ne bi citirali iz pogresno prevedenih knjiga.
A citirali su iz nje gotovo svi apostoli.. Zato danas lingvisti veliku paznju poklanjaju upravo Septuaginti jer iz nje vidimo kako su rani Hriscani tumacili i razumevali SZ. Ignorisati je ovom prilikom i na ovoj temi je vise nego pogresno..

Osim toga, Jevreji najbolje znaju svoju tradiciju, a po njima Divovi su hibridi andjela i coveka.
Meni vise dokaza i nije potrebno.

Ali evo, ako cemo jedino Bibliju uzimatii u obzir, zapitaj se, zasto se tek u vreme Noja spominju Divovi, zasto se nisu spominjali ranije?
Da je to bila normalnost u ono vreme, ne bi se ni spominjalo.
Ali ovde se Divovi spominju kao izuzetak od pravila, kao 'abnormalnost'.
Sto znaci da se nesto cudno desilo sto je dovelo do promene geneticke strukture kod coveka.
Zato pisac ovo i naglasava.
Spajanje ''Bozjeg naroda'' i ''paganskih zena''(u brak) - nikako ne bi dovelo do nastanka 'geneticke mutacije' koja bi za posledicu imala 'divovski rast' kod ljudi.
Jasno je da je u pitanju nesto drugo.

Takodje, da su ljudi ''stvoreni kao Divovi'' a da su se vremenom ''smanjivali''(degradacija) , onda ne bi mogli da se pojave Divovi kasnije(nakon izumiranja Divova), ovo je smesno i geneticki neizvodljivo..
Jasno se iz teksta vidi, da su ljudi stvoreni ''niskog rasta'' a onda se u vreme Noja pojavljuju Divovi i 'abnormalni rast'.

 

[Ivan141]

Mozemo mi pricati sta hocemo, ali apostoli nikada ne bi citirali iz pogresno prevedenih knjiga.
A citirali su iz nje gotovo svi apostoli.. Zato danas lingvisti veliku paznju poklanjaju upravo Septuaginti jer iz nje vidimo kako su rani Hriscani tumacili i razumevali SZ. Ignorisati je ovom prilikom i na ovoj temi je vise nego pogresno..

Osim toga, Jevreji najbolje znaju svoju tradiciju, a po njima Divovi su hibridi andjela i coveka.
Meni vise dokaza i nije potrebno.

Ali evo, ako cemo jedino Bibliju uzimatii u obzir, zapitaj se, zasto se tek u vreme Noja spominju Divovi, zasto se nisu spominjali ranije?
Da je to bila normalnost u ono vreme, ne bi se ni spominjalo.
Ali ovde se Divovi spominju kao izuzetak od pravila, kao 'abnormalnost'.
Sto znaci da se nesto cudno desilo sto je dovelo do promene geneticke strukture kod coveka.
Zato pisac ovo i naglasava.
Spajanje ''Bozjeg naroda'' i ''paganskih zena''(u brak) - nikako ne bi dovelo do nastanka 'geneticke mutacije' koja bi za posledicu imala 'divovski rast' kod ljudi.
Jasno je da je u pitanju nesto drugo.

Takodje, da su ljudi ''stvoreni kao Divovi'' a da su se vremenom ''smanjivali''(degradacija) , onda ne bi mogli da se pojave Divovi kasnije(nakon izumiranja Divova), ovo je smesno i geneticki neizvodljivo..
Jasno se iz teksta vidi, da su ljudi stvoreni ''niskog rasta'' a onda se u vreme Noja pojavljuju Divovi i 'abnormalni rast'.

Nije poenta u tome sto su Apostoli citirali iz tih knjiga, vec je poenta u tome, u kom kontekstu i zbog cega. A cemu lingvisti poklanjaju veliku paznju kao i bilo ko drugi, to nije toliko bitno - jer nisu oni ni merilo ni autoritet, pa da se povodimo za njima. Kada znamo da je neko koristio Septuagintu, treba da znamo i da nije koristio sve knjige koje ulaze u taj prevod. Sto se tice samog hriscanstva i hriscana, tu se vrsi najveca manipulacija, mnogo toga je u hriscanstvu i medju hriscanima - prihvaceno zdravo za gotovo.


Nego, evo jedan tekst u kom se izmedju svega ostalog govori i o tome, ko su zapravo "sinovi Bozji" i tzv. divovi.


<< Sinovi Bozji, kceri ljudske i divovi - nekad i sad. >>

Izgleda kao da je ceo svet prozet osecanjem nesigurnosti. Niko ne moze da ostane ravnodusan prema zbivanjima u svetu. Svet je zahvacen ratovima, ekonomskom krizom, kriminalom, nemoralom. Naucnici tvrde da prirodni izvori vode i vaznih sirovina nece moci jos dugo da zadovoljavaju potrebe sveta. Mnogima se cini da je na pomolu kriza svetskih razmera. Koji stav hriscani treba da zauzmu u takvim prilikama?

Danasnje vreme veoma podseca na jedno istorijsko razdoblje koje je opisano u Svetom Pismu - na prepotopno vreme (1. Mojsijeva 5,32–9,29). Proroci Naum (Naum 1,8) i Danilo (Danilo 9,26) prepoznali su u potopu tip ili sliku poslednjeg Bozjeg suda. Hrist je kazao da ce zavrsnica ljudske istorije biti slicna vremenu koje je bilo neposredno pred potop (Jevandjelje po Luki 17,26-27). Zato je vazno da izvestaj o potopu ponovo proucimo i izvucemo pouke iz njega.

Kako je sve pocelo?

Posle pada u greh odmah su se pokazale razorne posledice greha. Vec u prvoj generaciji dogodilo se ubistvo. Kajin, ubica svog brata, postao je rodonacelnik odmetnika od Boga (1. Mojsijeva 4,1-24). Njihovo bezakonje brzo se sirilo i Zemlja je ubrzo bila preplavljena buntovnistvom usmerenim protiv Boga.

Tek od rodjenja Sitovog sina, Enosa, pocelo se prizivati ime Gospodnje (1. Mojsijeva 4,26). U 5. poglavlju postoji genealogija onih koji su postovali Boga. Zanimljivo je da se Kajinova genealogija zavrsava Lamehom, koji je predstavljen kao veliki pobunjenik protiv Boga (1. Mojsijeva 4,19.23-24), dok se Sitova genealogija zavrsava Nojem, koji je jednako ziveo po Bozjoj volji (1. Mojsijeva 5,32; 6,9).

Dakle, vec u to vreme jasno su se odvojile dve grupe ljudi, ciji su predstavnici bili: Lameh (predstavnik puta zlih) i Noje (predstavnik puta pravednih). Na pocetku sestog poglavlja citamo o kulminaciji velike borbe izmedju dobra i zla.

Sinovi Bozji, kceri ljudske i divovi

Zamislite svet toga vremena kao pozornicu. Nalazite se na pocetku neverovatne drame. Na pocetku sestog poglavlja (stihovi 1-4) predstavljeni su prvi ucesnici: sinovi Bozji i kceri ljudske, iz cijih brakova su nastali tzv. divovi. Ko su zapravo ovi ucesnici? Neki smatraju da su sinovi Bozji - andjeli koji nisu mogli da odole lepoti kceri ljudskih, pa su stupili u zabranjene odnose sa njima iz kojih su nastali divovi, polubozanska bica. Ovo podseca na dobro smisljen mit. Medjutim, da li je izvestaj o Potopu mit?

Najpre pogledajmo zasto navedeno tumacenje nije ispravno. Prvo, Hristos je jasno rekao da se andjeli ne zene (Jevandjelje po Luki 20,34-36). Drugo, kada se prouci stil pisanja 1. Mojsijeve knjige jasno se vidi da je pisac, Mojsije, pazljivo nastojao da izbegne mitske elemente. To se, na primer, vidi u Mojsijevom izboru termina za Sunce (nazvao ga je "velikom lampom" a ne Semes – Sunce, jer je to bilo ime paganskog mitskog bozanstva), Mesec, bezdan, itd. i trece - takvo tumacenje nije u saglasnosti sa porukom iz izvestaja. Naime, izvestaj o Potopu zavrsava se Bozjim sudom nad gresnim ljudima. Bog, otkriven u Svetom Pismu, nikada ne bi kaznio covecanstvo zbog greha koji su pocinili andjeli.

Koga, onda, predstavljaju navedene grupe? Kljucno pravilo u tumacenju biblijskog teksta je sagledavanje stiha u njegovom kontekstu, tj. u svetlosti okolnih stihova, a zatim i celog poglavlja, biblijske knjige i, na kraju, celog Svetog Pisma. To cemo sada i uciniti. U 1. Mojsijevoj 1. i 2. poglavlju dat je izvestaj o stvaranju, u 3. poglavlju izvestaj o padu coveka u greh, u 4. poglavlju data je genealogija onih koji su odstupili od Boga, a u 5. poglavlju genealogija onih koji su ostali verni Bogu. Stoga, kada se u 6. poglavlju susrecemo sa terminima "sinovi Bozji" i "kceri ljudske" mi smo vec ranije upoznati sa podelom covecanstva na one koji sluze Bogu i one koji su se odmetnuli od Boga. O tome da je termin "sinovi Bozji" vec poznat od ranije pokazuje i gramaticki clan koji se u jevrejskom tekstu nalazi uz taj termin. Osim toga, genitiv u jevrejskom jeziku pored toga sto oznacava pripadnost (sinovi koji pripadaju Bogu i kceri koje pripadaju ljudima), takodje oznacava kvalitet ili karakter (sinovi koji odrazavaju karakter Bozji; kceri koje odrazavaju karakter ljudi). Dakle, "sinovi Bozji" su Sitovi potomci, a "kceri ljudske" su Kajinove kceri.

Pored "sinova Bozjih" i "kceri ljudskih" postoji jos jedna zagonetna grupa, a to su "divovi" (4. stih). Neki smatraju da se ovde radi o grupi polubozanskih bica. Medjutim, jevrejska rec "nefilim" prevedena kao "divovi" u nastavku 4. stiha objasnjena je sa "silni ljudi od starine na glasu". Rec je o potomcima Sitovih potomaka koji su napustili Boga. Sveto pismo njih naziva "nefilim". Ovde se krije ironija: oni koje su ljudi smatrali silnima, poznatima, bili su u Bozjim ocima "nefilim", sto u prevodu sa jevrejskog znaci "oni koji su pali". Mnogi Kajinovi potomci bili su izumitelji razlicitih vestina: gudaci, sviraci, kovaci (1. Mojsijeva 4,21.22). Iako poznati i veliki u ocima svoje okoline, ovi ljudi su u Bozjim ocima bili samo pala stvorenja.

Dijagnoza

Iskvarenost covecanstva koje je zivelo u vremenu koje je prethodilo Potopu bila je velika, jer su cak i sinovi Bozji odstupili od Boga rukovodeci se u svom zivotu pozudom i pohlepom. Peti stih opisuje potpunu degradaciju covecanstva. Dijagnoza je vise nego zastrasujuca: sve misli ljudi bile su svagda samo zle. Ali, nisu samo misli ljudi bile zatrovane zlom. Stihovi od 11. do 13. pokazuju da se Zemlja napunila bezakonjem (u originalu stoji nasiljem). U 4. stihu za mlade ljude se tvrdi da su bili "silni ljudi", izraz koji u jevrejskom znaci "nasilnici", "ratnici". Kada je Bog pogledao na Zemlju "ona bese pokvarena (unistena), jer svako telo pokvari svoj put na zemlji" (12. stih). Svaka celija covekovog bica bila je zahvacena rakom greha.

Sapatnik u nevolji

Da li Bog vidi zlo na Zemlji? Sta Bog preduzima u odnosu na pojavu takvog stanja?

Stihovi 5. i 12. pokazuju da Bog vidi. On vidi sve. Stanje voljene planete Zemlje ne ostavlja Boga ravnodusnim. Naprotiv, 6. stih opisuje Bozji bol: "Pokaja se Gospod sto je stvorio coveka na Zemlji i bi mu zao u srcu." Mnoge zbunjuje misao da se Bog pokajao. Medjutim, ovde se ne radi o pokajanju kao o promeni misljenja ili zaljenja sto je nesto ucinjeno (to znacenje bi odgovaralo jevrejskoj reci "suv" koja se ne spominje u tekstu). Znacenje jevrejske reci "naham" koja se javlja u 6. stihu je "uzdisati, ciniti duboke udisaje", "biti izneveren, ozaloscen".

Bog je duboko uzdisao, patio zbog tragedija na Zemlji i, nastavlja 6. stih, bilo mu je zao u srcu. Ovde postoji jos jedna zanimljivost u jevrejskom tekstu. Naime, jevrejska rec "acav" prevedena sa "bi zao", takodje ima znacenje "biti u bolu, muciti se". Tu istu rec Mojsije je upotrebio u 1. Mojsijevoj 3,16-17 kada je pisao da ce zbog greha covek "s mukom" ("acav") proizvoditi sebi hranu i da ce zena iskusiti muke ("acav") prilikom porodjaja.

Tekst, dakle, govori da zbog covekovog greha ne pati samo covek, nego i sam Bog, kao covekov Tvorac i Prijatelj. Bog se u svojoj ljubavi toliko priblizio coveku da je postao njegov sapatnik. Dok covek podnosi "acav" (patnju) zbog svog bezakonja, Bog podnosi "acav" (patnju) zbog ljubavi i saosecanja prema coveku. Na samom pocetku izvestaja o Potopu vidimo da Bog duboko uzdise zbog ljudskog bezakonja i pati zajedno sa covekom.

Bogu je stalo do coveka. Ova misao je posebno istaknuta u 3. stihu: "Nece se Duh moj doveka preti s ljudima." To znaci da se Bog borio sa covekom da ga odvrati od zla i trudio oko njegovog spasenja. Bog ne prepusta lako coveka zlu. Bog se "pre"! On se bori. Iako je dijagnoza vec jasna, stanje ocigledno, Bog u svojoj milosti daje covecanstvu jos 120 godina. Bogu nije mila smrt. Bog zeli da isceli.

Lecenje

Medjutim, biblijski tekst se ne zaustavlja na cinjenici da je Bog sapatnik covecanstva. Bog je vise od toga. On je suvereni Gospodar svemira, Gospodar koji ima resenje za probleme covecanstva. Ako ljudi ne donesu rod pokajanja, Bog mora da pristupi "radikalnoj" metodi lecenja. Kada smrtonosni rak promeni sve celije jednog organa, neophodna je amputacija tog organa da bi se spaslo ostalo telo.

Zato u 7. stihu Bog, kao suvereni Gospodar sveta, najavljuje svoj sud. Drugi deo 7. stiha pokazuje da se Bozji suverenitet i pravo da sudi svetu, ne sukobljava sa Bozjim sazaljenjem i miloscu. Sta vise, ova dva aspekta neodvojivo su povezana, jer je namera suda spasenje onih koji se uzdaju u Boga. Bog trazi nekoga da spase i nalazi Noja (8. stih). Jevrejski tekst kaze da je Noje nasao milost "u Bozjim ocima". Bog posmatra svet, trazeci coveka koji cezne za pravdom i istinom.

U stihovima 13. i 17. Bog iznosi Noju svoju nameru da ucini kraj nasilju i bezakonju na svetu. Medjutim, u 14. 15. i 16. stihu Bog daje Noju uputstva za izgradnju kovcega koji ce pruziti utociste onima koji budu prihvatili njegova upozorenja. Bozja namera nije da unisti, nego da spase i sacuva. Ova misao je dva puta neposredno izrecena – u stihovima 19. i 20. covek unistava i greh razara.

Biblijski tekst pokazuje da su ljudi prvi unistili Zemlju (11-13. stih). Bog stavlja tacku na ono sto su ljudi dugo cinili, ponudivsi im spasenje i novi zivot. Bog je u svojoj milosti stavio tacku na proces unistavanja koji je covek sprovodio na Zemlji. Stanje koje je vladalo na Zemlji neposredno pred potop bilo je strasnije nego sto se to obicno misli. Kada je Bog pogledao Zemlju, ona je bila pokvarena, tj. unistena (12. stih). Bog potopom donosi kraj neopisivim zlocinima i nemoralu na Zemlji. "Jer evo pusticu potop na Zemlju, da istrebim svako telo, … sve ce izginuti" (17. stih).

Bozje ALI

Sve ce izginuti! Bez obzira koliko strasno zvucale ove reci, Bozji sud je pravedan. Medjutim, Bog nastavlja: "ALI cu s tobom uciniti zavet svoj." (18. stih) Ovo je veoma vazno "ali". Ono je ulilo nadu i sigurnost u Nojevu dusu. Ono takodje donosi nadu ovom svetu. To "ali" je izraz Bozje blagodati, Njegovog ocinskog sazaljenja i zelje da svoja stvorenja sacuva u zivotu (19. i 10. stih). Iza njega se krije zrtva Bozjeg jedinorodnog sina Isusa Hrista.

Do stvaranja zaveta doslo je Bozjom inicijativom. Na Bozji poziv Noje je odgovorio ljubavlju i poslusnoscu (22. stih).

Centralna pouka

Izvestaj o Potopu govori o Bozjoj ljubavi. Ljudi u ovom izvestaju cesto vide gnevnog, osvetoljubivog Boga, zato sto tekst povrsno citaju. Da je pouka o Bozjoj ljubavi i milosti zaista centralna u izvestaju, vidi se i iz strukture izvestaja. Naime, izvestaj o Potopu napisan je u kajastickoj strukturi. Da bismo je bolje razumeli, kajasticku strukturu uporedimo je sa trouglom. Na levoj i desnoj stranici trougla zapisani su dogadjaji koji su usko povezani ili se kao u ogledalu tematski ponavljaju, a na vrhu, u centru istaknuta je kljucna poruka teksta.

Kajasticka struktura izvestaja o Potopu pokazuje da je centralna poruka izvestaja - Bozja vernost zavetu sa svojim narodom. U srcu ove strukture nalazi se prvi stih 8. poglavlja: "A Bog se opomenu Noja". Bog je sklopio zavet sa Nojem i obecao mu je da ce mu sacuvati zivot. Bog je odrzao svoju rec. Dok je besnela oluja i voda nosila malenu barku, dok se sve treslo, gromovi i munje parali nebo, Noje je bio bezbedan zato sto je Bog veran svom zavetu.

Nekad i sad

Nasilje i bezakonje i danas su preplavili svet. "Divovi", nasilnici i ratnici, seju strah i nemir. Mnogi zive vodjeni pozudom i pohlepom. Mnogi sinovi Bozji napustaju Boga zadivljeni kcerima ljudskim i uzivanjem ovog sveta. Istorija se ponavlja.

Da li je na pomolu nova kataklizma, smak sveta? Sveto Pismo govori o Bozjoj intervenciji kao u vreme potopa. Medjutim, bez obzira sto postoje mnoge slicnosti izmedju vremena potopa i poslednjeg vremena, postoji i vazna razlika. Bezakonje i nasilje na ovom svetu na kraju vremena nece oprati voda potopa, nego vatra Hristovog drugog dolaska! Posle toga, po Bozjem obecanju, zlo se vise nikad nece podici. Bice to nase konacno, vecno izbavljenje.

Kada Bog danas posmatra Zemlju, On to cini sa istim bolom i uzdisanjem kao u prepotopno vreme. Bog vidi. On sve vidi. Bog trazi ljude koji, kao nekada Noje, ceznu za pravdom i istinom. Bog zeli da nacini zavet sa njima i sacuva ih u zivotu. Da li si odgovorio na Bozji poziv? Da li si sklopio zavet sa Bogom krstenjem? Ako jesi, osloni se na Bozja obecanja i veruj Bogu do kraja, jer je On veran svom zavetu. On nas nece zaboraviti. Ako nisi, razmisli. Bog te poziva i ceka tvoju odluku. Donesi ispravnu odluku.

 

[mire000]

Nije poenta u tome sto su Apostoli citirali iz tih knjiga, vec je poenta u tome, u kom kontekstu i zbog cega. A cemu lingvisti poklanjaju veliku paznju kao i bilo ko drugi, to nije toliko bitno - jer nisu oni ni merilo ni autoritet, pa da se povodimo za njima. Kada znamo da je neko koristio Septuagintu, treba da znamo i da nije koristio sve knjige koje ulaze u taj prevod. Sto se tice samog hriscanstva i hriscana, tu se vrsi najveca manipulacija, mnogo toga je u hriscanstvu i medju hriscanima - prihvaceno zdravo za gotovo.


Nego, evo jedan tekst u kom se izmedju svega ostalog govori i o tome, ko su zapravo "sinovi Bozji" i tzv. divovi.


<< Sinovi Bozji, kceri ljudske i divovi - nekad i sad. >>

Izgleda kao da je ceo svet prozet osecanjem nesigurnosti. Niko ne moze da ostane ravnodusan prema zbivanjima u svetu. Svet je zahvacen ratovima, ekonomskom krizom, kriminalom, nemoralom. Naucnici tvrde da prirodni izvori vode i vaznih sirovina nece moci jos dugo da zadovoljavaju potrebe sveta. Mnogima se cini da je na pomolu kriza svetskih razmera. Koji stav hriscani treba da zauzmu u takvim prilikama?

Danasnje vreme veoma podseca na jedno istorijsko razdoblje koje je opisano u Svetom Pismu - na prepotopno vreme (1. Mojsijeva 5,32–9,29). Proroci Naum (Naum 1,8) i Danilo (Danilo 9,26) prepoznali su u potopu tip ili sliku poslednjeg Bozjeg suda. Hrist je kazao da ce zavrsnica ljudske istorije biti slicna vremenu koje je bilo neposredno pred potop (Jevandjelje po Luki 17,26-27). Zato je vazno da izvestaj o potopu ponovo proucimo i izvucemo pouke iz njega.

Kako je sve pocelo?

Posle pada u greh odmah su se pokazale razorne posledice greha. Vec u prvoj generaciji dogodilo se ubistvo. Kajin, ubica svog brata, postao je rodonacelnik odmetnika od Boga (1. Mojsijeva 4,1-24). Njihovo bezakonje brzo se sirilo i Zemlja je ubrzo bila preplavljena buntovnistvom usmerenim protiv Boga.

Tek od rodjenja Sitovog sina, Enosa, pocelo se prizivati ime Gospodnje (1. Mojsijeva 4,26). U 5. poglavlju postoji genealogija onih koji su postovali Boga. Zanimljivo je da se Kajinova genealogija zavrsava Lamehom, koji je predstavljen kao veliki pobunjenik protiv Boga (1. Mojsijeva 4,19.23-24), dok se Sitova genealogija zavrsava Nojem, koji je jednako ziveo po Bozjoj volji (1. Mojsijeva 5,32; 6,9).

Dakle, vec u to vreme jasno su se odvojile dve grupe ljudi, ciji su predstavnici bili: Lameh (predstavnik puta zlih) i Noje (predstavnik puta pravednih). Na pocetku sestog poglavlja citamo o kulminaciji velike borbe izmedju dobra i zla.

Sinovi Bozji, kceri ljudske i divovi

Zamislite svet toga vremena kao pozornicu. Nalazite se na pocetku neverovatne drame. Na pocetku sestog poglavlja (stihovi 1-4) predstavljeni su prvi ucesnici: sinovi Bozji i kceri ljudske, iz cijih brakova su nastali tzv. divovi. Ko su zapravo ovi ucesnici? Neki smatraju da su sinovi Bozji - andjeli koji nisu mogli da odole lepoti kceri ljudskih, pa su stupili u zabranjene odnose sa njima iz kojih su nastali divovi, polubozanska bica. Ovo podseca na dobro smisljen mit. Medjutim, da li je izvestaj o Potopu mit?

Najpre pogledajmo zasto navedeno tumacenje nije ispravno. Prvo, Hristos je jasno rekao da se andjeli ne zene (Jevandjelje po Luki 20,34-36). Drugo, kada se prouci stil pisanja 1. Mojsijeve knjige jasno se vidi da je pisac, Mojsije, pazljivo nastojao da izbegne mitske elemente. To se, na primer, vidi u Mojsijevom izboru termina za Sunce (nazvao ga je "velikom lampom" a ne Semes – Sunce, jer je to bilo ime paganskog mitskog bozanstva), Mesec, bezdan, itd. i trece - takvo tumacenje nije u saglasnosti sa porukom iz izvestaja. Naime, izvestaj o Potopu zavrsava se Bozjim sudom nad gresnim ljudima. Bog, otkriven u Svetom Pismu, nikada ne bi kaznio covecanstvo zbog greha koji su pocinili andjeli.

Koga, onda, predstavljaju navedene grupe? Kljucno pravilo u tumacenju biblijskog teksta je sagledavanje stiha u njegovom kontekstu, tj. u svetlosti okolnih stihova, a zatim i celog poglavlja, biblijske knjige i, na kraju, celog Svetog Pisma. To cemo sada i uciniti. U 1. Mojsijevoj 1. i 2. poglavlju dat je izvestaj o stvaranju, u 3. poglavlju izvestaj o padu coveka u greh, u 4. poglavlju data je genealogija onih koji su odstupili od Boga, a u 5. poglavlju genealogija onih koji su ostali verni Bogu. Stoga, kada se u 6. poglavlju susrecemo sa terminima "sinovi Bozji" i "kceri ljudske" mi smo vec ranije upoznati sa podelom covecanstva na one koji sluze Bogu i one koji su se odmetnuli od Boga. O tome da je termin "sinovi Bozji" vec poznat od ranije pokazuje i gramaticki clan koji se u jevrejskom tekstu nalazi uz taj termin. Osim toga, genitiv u jevrejskom jeziku pored toga sto oznacava pripadnost (sinovi koji pripadaju Bogu i kceri koje pripadaju ljudima), takodje oznacava kvalitet ili karakter (sinovi koji odrazavaju karakter Bozji; kceri koje odrazavaju karakter ljudi). Dakle, "sinovi Bozji" su Sitovi potomci, a "kceri ljudske" su Kajinove kceri.

Pored "sinova Bozjih" i "kceri ljudskih" postoji jos jedna zagonetna grupa, a to su "divovi" (4. stih). Neki smatraju da se ovde radi o grupi polubozanskih bica. Medjutim, jevrejska rec "nefilim" prevedena kao "divovi" u nastavku 4. stiha objasnjena je sa "silni ljudi od starine na glasu". Rec je o potomcima Sitovih potomaka koji su napustili Boga. Sveto pismo njih naziva "nefilim". Ovde se krije ironija: oni koje su ljudi smatrali silnima, poznatima, bili su u Bozjim ocima "nefilim", sto u prevodu sa jevrejskog znaci "oni koji su pali". Mnogi Kajinovi potomci bili su izumitelji razlicitih vestina: gudaci, sviraci, kovaci (1. Mojsijeva 4,21.22). Iako poznati i veliki u ocima svoje okoline, ovi ljudi su u Bozjim ocima bili samo pala stvorenja.

Dijagnoza

Iskvarenost covecanstva koje je zivelo u vremenu koje je prethodilo Potopu bila je velika, jer su cak i sinovi Bozji odstupili od Boga rukovodeci se u svom zivotu pozudom i pohlepom. Peti stih opisuje potpunu degradaciju covecanstva. Dijagnoza je vise nego zastrasujuca: sve misli ljudi bile su svagda samo zle. Ali, nisu samo misli ljudi bile zatrovane zlom. Stihovi od 11. do 13. pokazuju da se Zemlja napunila bezakonjem (u originalu stoji nasiljem). U 4. stihu za mlade ljude se tvrdi da su bili "silni ljudi", izraz koji u jevrejskom znaci "nasilnici", "ratnici". Kada je Bog pogledao na Zemlju "ona bese pokvarena (unistena), jer svako telo pokvari svoj put na zemlji" (12. stih). Svaka celija covekovog bica bila je zahvacena rakom greha.

Sapatnik u nevolji

Da li Bog vidi zlo na Zemlji? Sta Bog preduzima u odnosu na pojavu takvog stanja?

Stihovi 5. i 12. pokazuju da Bog vidi. On vidi sve. Stanje voljene planete Zemlje ne ostavlja Boga ravnodusnim. Naprotiv, 6. stih opisuje Bozji bol: "Pokaja se Gospod sto je stvorio coveka na Zemlji i bi mu zao u srcu." Mnoge zbunjuje misao da se Bog pokajao. Medjutim, ovde se ne radi o pokajanju kao o promeni misljenja ili zaljenja sto je nesto ucinjeno (to znacenje bi odgovaralo jevrejskoj reci "suv" koja se ne spominje u tekstu). Znacenje jevrejske reci "naham" koja se javlja u 6. stihu je "uzdisati, ciniti duboke udisaje", "biti izneveren, ozaloscen".

Bog je duboko uzdisao, patio zbog tragedija na Zemlji i, nastavlja 6. stih, bilo mu je zao u srcu. Ovde postoji jos jedna zanimljivost u jevrejskom tekstu. Naime, jevrejska rec "acav" prevedena sa "bi zao", takodje ima znacenje "biti u bolu, muciti se". Tu istu rec Mojsije je upotrebio u 1. Mojsijevoj 3,16-17 kada je pisao da ce zbog greha covek "s mukom" ("acav") proizvoditi sebi hranu i da ce zena iskusiti muke ("acav") prilikom porodjaja.

Tekst, dakle, govori da zbog covekovog greha ne pati samo covek, nego i sam Bog, kao covekov Tvorac i Prijatelj. Bog se u svojoj ljubavi toliko priblizio coveku da je postao njegov sapatnik. Dok covek podnosi "acav" (patnju) zbog svog bezakonja, Bog podnosi "acav" (patnju) zbog ljubavi i saosecanja prema coveku. Na samom pocetku izvestaja o Potopu vidimo da Bog duboko uzdise zbog ljudskog bezakonja i pati zajedno sa covekom.

Bogu je stalo do coveka. Ova misao je posebno istaknuta u 3. stihu: "Nece se Duh moj doveka preti s ljudima." To znaci da se Bog borio sa covekom da ga odvrati od zla i trudio oko njegovog spasenja. Bog ne prepusta lako coveka zlu. Bog se "pre"! On se bori. Iako je dijagnoza vec jasna, stanje ocigledno, Bog u svojoj milosti daje covecanstvu jos 120 godina. Bogu nije mila smrt. Bog zeli da isceli.

Lecenje

Medjutim, biblijski tekst se ne zaustavlja na cinjenici da je Bog sapatnik covecanstva. Bog je vise od toga. On je suvereni Gospodar svemira, Gospodar koji ima resenje za probleme covecanstva. Ako ljudi ne donesu rod pokajanja, Bog mora da pristupi "radikalnoj" metodi lecenja. Kada smrtonosni rak promeni sve celije jednog organa, neophodna je amputacija tog organa da bi se spaslo ostalo telo.

Zato u 7. stihu Bog, kao suvereni Gospodar sveta, najavljuje svoj sud. Drugi deo 7. stiha pokazuje da se Bozji suverenitet i pravo da sudi svetu, ne sukobljava sa Bozjim sazaljenjem i miloscu. Sta vise, ova dva aspekta neodvojivo su povezana, jer je namera suda spasenje onih koji se uzdaju u Boga. Bog trazi nekoga da spase i nalazi Noja (8. stih). Jevrejski tekst kaze da je Noje nasao milost "u Bozjim ocima". Bog posmatra svet, trazeci coveka koji cezne za pravdom i istinom.

U stihovima 13. i 17. Bog iznosi Noju svoju nameru da ucini kraj nasilju i bezakonju na svetu. Medjutim, u 14. 15. i 16. stihu Bog daje Noju uputstva za izgradnju kovcega koji ce pruziti utociste onima koji budu prihvatili njegova upozorenja. Bozja namera nije da unisti, nego da spase i sacuva. Ova misao je dva puta neposredno izrecena – u stihovima 19. i 20. covek unistava i greh razara.

Biblijski tekst pokazuje da su ljudi prvi unistili Zemlju (11-13. stih). Bog stavlja tacku na ono sto su ljudi dugo cinili, ponudivsi im spasenje i novi zivot. Bog je u svojoj milosti stavio tacku na proces unistavanja koji je covek sprovodio na Zemlji. Stanje koje je vladalo na Zemlji neposredno pred potop bilo je strasnije nego sto se to obicno misli. Kada je Bog pogledao Zemlju, ona je bila pokvarena, tj. unistena (12. stih). Bog potopom donosi kraj neopisivim zlocinima i nemoralu na Zemlji. "Jer evo pusticu potop na Zemlju, da istrebim svako telo, … sve ce izginuti" (17. stih).

Bozje ALI

Sve ce izginuti! Bez obzira koliko strasno zvucale ove reci, Bozji sud je pravedan. Medjutim, Bog nastavlja: "ALI cu s tobom uciniti zavet svoj." (18. stih) Ovo je veoma vazno "ali". Ono je ulilo nadu i sigurnost u Nojevu dusu. Ono takodje donosi nadu ovom svetu. To "ali" je izraz Bozje blagodati, Njegovog ocinskog sazaljenja i zelje da svoja stvorenja sacuva u zivotu (19. i 10. stih). Iza njega se krije zrtva Bozjeg jedinorodnog sina Isusa Hrista.

Do stvaranja zaveta doslo je Bozjom inicijativom. Na Bozji poziv Noje je odgovorio ljubavlju i poslusnoscu (22. stih).

Centralna pouka

Izvestaj o Potopu govori o Bozjoj ljubavi. Ljudi u ovom izvestaju cesto vide gnevnog, osvetoljubivog Boga, zato sto tekst povrsno citaju. Da je pouka o Bozjoj ljubavi i milosti zaista centralna u izvestaju, vidi se i iz strukture izvestaja. Naime, izvestaj o Potopu napisan je u kajastickoj strukturi. Da bismo je bolje razumeli, kajasticku strukturu uporedimo je sa trouglom. Na levoj i desnoj stranici trougla zapisani su dogadjaji koji su usko povezani ili se kao u ogledalu tematski ponavljaju, a na vrhu, u centru istaknuta je kljucna poruka teksta.

Kajasticka struktura izvestaja o Potopu pokazuje da je centralna poruka izvestaja - Bozja vernost zavetu sa svojim narodom. U srcu ove strukture nalazi se prvi stih 8. poglavlja: "A Bog se opomenu Noja". Bog je sklopio zavet sa Nojem i obecao mu je da ce mu sacuvati zivot. Bog je odrzao svoju rec. Dok je besnela oluja i voda nosila malenu barku, dok se sve treslo, gromovi i munje parali nebo, Noje je bio bezbedan zato sto je Bog veran svom zavetu.

Nekad i sad

Nasilje i bezakonje i danas su preplavili svet. "Divovi", nasilnici i ratnici, seju strah i nemir. Mnogi zive vodjeni pozudom i pohlepom. Mnogi sinovi Bozji napustaju Boga zadivljeni kcerima ljudskim i uzivanjem ovog sveta. Istorija se ponavlja.

Da li je na pomolu nova kataklizma, smak sveta? Sveto Pismo govori o Bozjoj intervenciji kao u vreme potopa. Medjutim, bez obzira sto postoje mnoge slicnosti izmedju vremena potopa i poslednjeg vremena, postoji i vazna razlika. Bezakonje i nasilje na ovom svetu na kraju vremena nece oprati voda potopa, nego vatra Hristovog drugog dolaska! Posle toga, po Bozjem obecanju, zlo se vise nikad nece podici. Bice to nase konacno, vecno izbavljenje.

Kada Bog danas posmatra Zemlju, On to cini sa istim bolom i uzdisanjem kao u prepotopno vreme. Bog vidi. On sve vidi. Bog trazi ljude koji, kao nekada Noje, ceznu za pravdom i istinom. Bog zeli da nacini zavet sa njima i sacuva ih u zivotu. Da li si odgovorio na Bozji poziv? Da li si sklopio zavet sa Bogom krstenjem? Ako jesi, osloni se na Bozja obecanja i veruj Bogu do kraja, jer je On veran svom zavetu. On nas nece zaboraviti. Ako nisi, razmisli. Bog te poziva i ceka tvoju odluku. Donesi ispravnu odluku.

Poštovanje Ivane.
Vidi, ne mogu ti odgovarati na tako dugačak post kopiranog teksta. Mogao si ukratko svojim rečima.
Što se tiče Septuaginte, u njen sastav ulaze samo knjige jevrejskog kanona, a te apokrife koji su dodati kasnije , a spominješ, pronađeni su kod zajednice u kumranu i zato nemaju veze sa onim o čemu mi govorimo. Dobro se zna da originalna verzija Septuaginte nije sadržala apokrife. Jevrejske sekte su to kasnije dodale.
Dakle samo postojanje apokrifa nije dokaz ne-nadahnutosti ili nadahnutosti, kao što ni postojanje apokrifa u sastavu biblijskih knjiga nije dokaz ne-nadahnutosti.
Što se tiče apokrifa, mnogi biblijski pisci starog zaveta citiraju knjige koje su baš to, apokrifi. Npr. knjigu Jasherovu, koja i danas postoji van biblije, kao i ostale citirane, ali nisu u kanonu.
Dakle pričati ovde o prihvatanju ili ne određenih knjiga je vrlo diskutabilno, i zahteva vreme za razmatranje.
Razumno je sve te knjige uzimati u obzir kao što ja činim kada ih smatram izvorom informacija, treba ih konsultovati, a o nadahnutosti ne moramo uopšte ovde .
Sve te knjige bacaju svetlo na razumevanje biblijskog teksta, pa mi možemo proveriti da li se to uklapa u zvanični stav biblije. A ja tvrdim da se uklapa.
Dakle, ja sam biblijom krenuo pricu i dokazivanje, a ove tekstove sam samo uzeo kao potvrdu tog stava i van nje, što je korisno uzeti u obzir, jer vekovima tj. hiljadugodistima se kod jevreja tako veruje..
Sve jedno ti se na moje tumačenje nisi osvrnuo na analitički način, već mi nudis pripremljeno, gde ja vidim da ti vise ceniš tuđe mišljenje, tkz stručnjaka, a ne želiš o tome razmisliti samostalno.
Nemam nista protiv da ti verujes kako želiš, ja sam rekao sta je istina, a tebe Bog dalje može voditi ako mu to dopustis...
Imam samo jedno pitanje, da li si adventista, jer tako mi se čini iz tvog obrazlaganja?
Pozdrav.