pozivam sve gradjevinske inzenjere koji su radi da svoje znanje podele sa drugima da se prikljuce! Mlad sam inzenjer i svaka pomoc mi je dobro dosla! Okolina oko mene je prilicno sebicna po tom pitanju! Svi tako kriju znanje da je to neverovatno! Zato, dajte da se udruzimo i da steknemo iskustvo i znanje uz pomoc ljudi dobre volje! Da se savetujemo i razmenjujemo misljenja nesebicno! Sve sto znam rada sam preneti i podeliti sa drugima!
Savetovanje i pomoc pri projektovanju - gradjevinski inzenjeri
- Začetnik teme Brankam
- Datum pokretanja
Pozdrav kolega. Slažem se u potpunosti sa tvojom konstatacijom da se u našoj struci znanje krije. Mogao bih možda da nađem nekoliko razloga zbog čega je to tako, mada nije ni bitno. Pre izvesnog vremena sam tražio sajtove i forume gde bih mogao da nađem neka rešenja za probleme koji me muče, ali ih nema (možda je potrebno napraviti neki stručan forum - građevinsko inženjerski :dtyste: ).
Pozdrav kolega! E bas to je bila i moja ideja... I ja sam tako lutala pa sam odlucila da ovdje to pokrenemo... nadam se da ce nam se pridruziti jos clanova pa da saradjujemo.... Ako ti mogu pomoci oko nekih nedoumica pitaj. Je li koristis neki program za statiku? Evo npr. sta mene interesuje... Da li pri proracunu npr. zgrade kontrolisete ugibe i prsline? Da li se kod greda u tom pogledu uvek pridrzavate da im je min visina l/12 - l/10 bez obzira na sirinu grede? Npr. imam raspon 5m, skeletni sistem, i gredu sirine 50cm. Ako ona prema nosivosti moze da zadovolji i visinom od 20 cm da li je smem toliku usvojiti ili zbog ugiba mora biti min 50/40cm? I ako imam ram preko vise polja a samo jedan raster je npr. 5m a ostali su manji, da li sada greda rama moze biti u tom polju od 5m visine 40cm a u ostalim manja? Eto za pocetak toliko! A naravno uvek ima nedoumica. To je takva struka i zaista je nephodno saradjivati sa kolegama ali ne znam odakle tolika sujeta kod ljudi. Ali nema veze... Hajde da dokazemo da nas ima i drugacijih....
)))
)))Nikad nisam proračunavao zgrade,tako da su moja znanja o tome skromna.Ali ću probati da odgovorim na neka Vaša pitanja.
Od programa za dimenzionisanje koristim sledeće: Radimpex Tower, Sap2000 i Framework (ovaj zadnji učim).
Što se tiče ugiba i prslina citiraću 75. član PBAB87 : "Preseci armiranobetonskih elemenata proračunavaju se prema graničnim stanjima nosivosti i prema graničnim stanjima upotrebljivosti. Proračun prema graničnim stanjima upotrebljivosti obuhvata proračun prema graničnim stanjima prslina i proračun prema graničnim stanjima deformacija." Tako da što se pravilnika tiče ugibi i prsline se računaju.
Što se tiče dimenzija grede, to je na Vama, mada mi je čudno da je greda visine 20 cm , b/d=50/20 cm, mislim da to treba da pogledate (verovatno postoji razlog zašto je b=50cm),ipak mislim da greda mora imati veću visinu od širine (mada ima izuzetaka - zatega recimo). A sad na red dolazi odnos L/12-L/10. Ja sam ovo shvatio samo kao preporuku da se na početku proračuna usvoji visina oko ovog odnosa (tipa nekoliko puta statički neodređen nosač pa moram, na početku, usvojiti neke veličine elemenata da bih mogao da izračunam uticaje u nosaču). Mada nisam siguran da ovaj odnos uvek daje optimalne dimenzije elemenata. Što se tiče ovog rama i visine grede, nisam siguran da razumem kako konstrukcija izgleda.
Od programa za dimenzionisanje koristim sledeće: Radimpex Tower, Sap2000 i Framework (ovaj zadnji učim).
Što se tiče ugiba i prslina citiraću 75. član PBAB87 : "Preseci armiranobetonskih elemenata proračunavaju se prema graničnim stanjima nosivosti i prema graničnim stanjima upotrebljivosti. Proračun prema graničnim stanjima upotrebljivosti obuhvata proračun prema graničnim stanjima prslina i proračun prema graničnim stanjima deformacija." Tako da što se pravilnika tiče ugibi i prsline se računaju.
Što se tiče dimenzija grede, to je na Vama, mada mi je čudno da je greda visine 20 cm , b/d=50/20 cm, mislim da to treba da pogledate (verovatno postoji razlog zašto je b=50cm),ipak mislim da greda mora imati veću visinu od širine (mada ima izuzetaka - zatega recimo). A sad na red dolazi odnos L/12-L/10. Ja sam ovo shvatio samo kao preporuku da se na početku proračuna usvoji visina oko ovog odnosa (tipa nekoliko puta statički neodređen nosač pa moram, na početku, usvojiti neke veličine elemenata da bih mogao da izračunam uticaje u nosaču). Mada nisam siguran da ovaj odnos uvek daje optimalne dimenzije elemenata. Što se tiče ovog rama i visine grede, nisam siguran da razumem kako konstrukcija izgleda.
Prvo hvala na brzom odgovoru. A sto se pravilnika tice jasno je da on to trazi, medjutim kog zgrada vecina to ne radi jer je ovim l/12-l/10 taj uslov uglavnom zadovoljen... Te su informacije dosle do mene ali ocigledno da me nisu bas ubedile.... A sirinu grede uslovio je stub sirine 50cm. Nije sve ni vezano za jednu konstrukciju nego sam uopsteno pitala. imam situacije kada je takva jedna greda skoro neopterecena ali taj raspon zeza.... mozda da probam proveriti ugibe.....
Postovana koleginice,
Najpre da razjasnimo, statika se ne može da ovlada sa distance a pogotovu elektronski.
Što se prorisa tiče naša zemlja je imala prelazni prtiod u kome je mogla da se u statici i ostalom projektovanju pridržava ili BAB pravilnikom i JUS standardima ili EUROCODOVIMA. Nisam siguran dali je još vreme prelaznog perioda ali svakako neće se pogrešiti ako se koriste EUROCODOVI. Ako je već tako onda se pri proračunu prema graničnom stanju mora proračunavati i ugib bez obuira na ostale pretpostavke. Od statičkih programa izvanredni su TAUER i za proračunavanje detalja armature ARMCAD. Mešutim, prof. Milivoje Stanković - Bapče, penzionisani profesor je program STRESS koji je u mašinskom jeziku doradio, uveo interaktivan rad iz Windovsa, doradio sa proračunom i iscrtavanjem detalja armature kao i dimnzionisanje konstrukcija i po BABU i poEUROCODU i PO ruskim propisima.tako da je primitivan program doveo deo savršenstva. Nemojte biti isključivi sa pravilom L/12 - L/10 jer je to iskustveni polazni osnov za određivanjem geometrije konstrukcije čije se dimenzije kroz proračun koriguju. Takođe, ne razumem razlog da širina grede mora da prati širinu stuba. Postoje tzv. skrivene grede kod kojih postoji razlog da visina bude manja od širine ali ti razlozi moraju imati posebno opravdanje jer mnogo "navlače" armaturu pa su i neekonomične. Za raspon od 5 m nemojte da se čudite obzirom da i kontinualnih nosača i kod ramova postoje promenljivi preseci.
Pozdrav
Najpre da razjasnimo, statika se ne može da ovlada sa distance a pogotovu elektronski.
Što se prorisa tiče naša zemlja je imala prelazni prtiod u kome je mogla da se u statici i ostalom projektovanju pridržava ili BAB pravilnikom i JUS standardima ili EUROCODOVIMA. Nisam siguran dali je još vreme prelaznog perioda ali svakako neće se pogrešiti ako se koriste EUROCODOVI. Ako je već tako onda se pri proračunu prema graničnom stanju mora proračunavati i ugib bez obuira na ostale pretpostavke. Od statičkih programa izvanredni su TAUER i za proračunavanje detalja armature ARMCAD. Mešutim, prof. Milivoje Stanković - Bapče, penzionisani profesor je program STRESS koji je u mašinskom jeziku doradio, uveo interaktivan rad iz Windovsa, doradio sa proračunom i iscrtavanjem detalja armature kao i dimnzionisanje konstrukcija i po BABU i poEUROCODU i PO ruskim propisima.tako da je primitivan program doveo deo savršenstva. Nemojte biti isključivi sa pravilom L/12 - L/10 jer je to iskustveni polazni osnov za određivanjem geometrije konstrukcije čije se dimenzije kroz proračun koriguju. Takođe, ne razumem razlog da širina grede mora da prati širinu stuba. Postoje tzv. skrivene grede kod kojih postoji razlog da visina bude manja od širine ali ti razlozi moraju imati posebno opravdanje jer mnogo "navlače" armaturu pa su i neekonomične. Za raspon od 5 m nemojte da se čudite obzirom da i kontinualnih nosača i kod ramova postoje promenljivi preseci.
Pozdrav
Postovani kolega, jasno je meni o cemu pricate, ali jednostavno morate da shvatite da postoje i ljudi koji nemaju kraj sebe iskusnog staticara koji ce im pomoci da steknu iskustvo. Verujte mi da nam nije nimalo lako. Od vas se ocekuje da problem resite i to je sve... Gazdu samo interesuje krajnji rezultat. A evo ja sam npr. sama u birou... I snalazim se na sve moguce nacine.... Ali moram da se izborim i steknem to iskustvo pa bar na ovaj tezi nacin. Zato i molim sve koji imaju volju da pomognu da se pridruze. Znam da je tesko ali za mene je to sada jedino resenje....
Pa nisu ni mene ubedile, možda je bolje pitanje kako je takva neka informacija došla do toga koji je tebi rekao. Sve u svemu moj ti je savet da proveriš i ugibe i prsline. Pa ako svi kriterijumi prođu onda je to to.
Ovo sam nešto i ja načuo, pa bih Vas molio da me uputite na dokument (službeni glasnik ili bilo koji drugi) koji bi ovo potvrdio i u kom je definisan ovaj prelazni period ( datum, godina).
Za program STRESS znam i video sam kako izgleda, ali za ovu "verziju" nisam ni čuo ni video. Da li se nekako može dođi do ove dorađene verzije?
Ok.... Provericu ugibe i prsline bar na tim kriticnim gredama sa velikim rasponom. Ali i dalje me to jako zbunjuje.... Koja je to onda minimalna visina grede u odnosu na raspon? I sta jos... Kada je u pitanju skeletni sistem da li modelirate vertikalne serklaze u zidovima d=25cm ili ih nanosite kao opterecenje? Po meni treba naneti kao opterecenje, ali sam nedavno videla statiku koju revident nije hteo da pusti zato sto nisu modelirani vertikalni serklazi! Ja ih cak ne bi nanosila ni kao koncentrisane sile nego sve kao zid tj. linijsko opterecenje.
Dalje, ako imate skeletni sistem a zid d=25cm pada na plocu da li ispod njega treba raditi grede bez obzira sto one nece biti sastavni deo rama ili taj zid naneti kao opterecenje na plocu?
Takodje me jako zbunjuje kriterijum pomerljiva i nepomerljiva konstrukcija! U PBAB ima definisano kako se proverava ali to je za recimo jednu zgradu ogroman posao i opet nedovoljno jasan... S druge strane je navedeno da ako postoji liftovsko okno i dovoljno AB platana da se moze smatrati nepomerljivim. A sta je to dovoljno platana? Ja sam nasla u literaturi da je to 1.5% od bruto povrsine osnove, ali mi to nije jasno da li misli na 1.5% svi AB zidovi na osnovi ili 1.5% u jednom pravcu i 1.5% u drugom pravcu? Dakle, uopsteno kako odluciti da li je konstrukcija pomerljiva ili ne?
Izvinjavam se na opsirnosti ali zaista mi je potrebna pomoc pa ko moze i ima strpljenja neka pomaze! Hvala svima!
Dalje, ako imate skeletni sistem a zid d=25cm pada na plocu da li ispod njega treba raditi grede bez obzira sto one nece biti sastavni deo rama ili taj zid naneti kao opterecenje na plocu?
Takodje me jako zbunjuje kriterijum pomerljiva i nepomerljiva konstrukcija! U PBAB ima definisano kako se proverava ali to je za recimo jednu zgradu ogroman posao i opet nedovoljno jasan... S druge strane je navedeno da ako postoji liftovsko okno i dovoljno AB platana da se moze smatrati nepomerljivim. A sta je to dovoljno platana? Ja sam nasla u literaturi da je to 1.5% od bruto povrsine osnove, ali mi to nije jasno da li misli na 1.5% svi AB zidovi na osnovi ili 1.5% u jednom pravcu i 1.5% u drugom pravcu? Dakle, uopsteno kako odluciti da li je konstrukcija pomerljiva ili ne?
Izvinjavam se na opsirnosti ali zaista mi je potrebna pomoc pa ko moze i ima strpljenja neka pomaze! Hvala svima!
Ne upustajući se mnogo u defunicije m ogu vam reći da su platna za ukrućenje svi, kruti zidovi u oba pravca posebno, koji primaju horizontalna ukrućenja. Tada ste sigurni da je sisitem nepomerljiv. Svi zidovi debljine veće od 20 sm moraju imati podvlaku koja može a i ned mopra da bude seo skeleta zavisno od dispozicije sistema. Ja sam svoj diplomski raad nekad davno radio u STRESSu ali uosnovnoj verziji. Dorađenu verziju nisam video ali sam bio na prezentaciji koju je vršio sam profesor a i o njoj se uveliko diskutuje među profesorima na fakultetu. Ono šo je interesantno da profesor i dalje dorašuje svoj program tako da uvodi i dimenzionisanje sa mikroarmiranje. Pozdrav