Savetovanje i pomoc pri projektovanju - gradjevinski inzenjeri
- Začetnik teme Brankam
- Datum pokretanja
Da li u skeletnom sistemu postoje vertikalni serklaži ili sam ja tu nešto pobrkao. Kada je zid duži , od valjda 5 m, onda idu vertikalni serklaži (a zašto ne stub kad vec imamo skeletni sistem). Ok, možda imate konzolu (primer terasa) koja je ozidanai i ima vertikalne serklaže na njenom kraju, u tom slučaju bih najverovatnije sve elemente tretirao kao opterećenje, zid kao linijsko, a v. serklaže kao koncentrisano i time opreretio konzolnu ploču (pa ako ispod nje trebaju grede, trebaju).
Inače, kod skeletnog sistema svi elementi koji ne pripadaju glavnoj nosećoj konstrukciji ja bih modelirao kao opterećenja (zidovi,ver.serklaži ako ih ima itd)
Što se tiče pitanja da li ispod zida od 25 cm ide greda, opet ide pitanje kakava je ploča. Ako je AB ploča mislim da ne treba (više nego siguran inače se ne bi mogle napraviti zgrade gde su ploče direktno oslonjene na stubove).Ako je fert tavanica onda treba greda, tako da zavisi od međuspratne konstrukcije.
Što se tiče pomerljivih i nepomerljivih konstukcija,kao i o drugim temama koje Vas možda zanimaju, imate dobar forum od proizvođača programa koji koristite. Možda nije loše pročitati šta tamo imaju korisnici da kažu o ovim temama.
Inače, kod skeletnog sistema svi elementi koji ne pripadaju glavnoj nosećoj konstrukciji ja bih modelirao kao opterećenja (zidovi,ver.serklaži ako ih ima itd)
Što se tiče pitanja da li ispod zida od 25 cm ide greda, opet ide pitanje kakava je ploča. Ako je AB ploča mislim da ne treba (više nego siguran inače se ne bi mogle napraviti zgrade gde su ploče direktno oslonjene na stubove).Ako je fert tavanica onda treba greda, tako da zavisi od međuspratne konstrukcije.
Što se tiče pomerljivih i nepomerljivih konstukcija,kao i o drugim temama koje Vas možda zanimaju, imate dobar forum od proizvođača programa koji koristite. Možda nije loše pročitati šta tamo imaju korisnici da kažu o ovim temama.
Poslednja izmena:
Mnogo hvala na odgovoru. Naravno, puna ab ploca je u pitanju. Ali jedino sto me brine je kako sa ploce npr. d=16cm povesti vertikalne serklaze. I definitivno su to vertikalni serklazi koji su ukruta zidova. Nisu deo konstrukcije a obzirom da se zidovi setaju po visini objekta tako se setaju i vertikalni serklazi pa je prosto bzv da se modeliraju. A i stvar je u tome sto ako je vec skeletni sistem zidovi i vertikalni serklazi se izvode nakon sto je uradjen skelet pa prema tome ti serklazi su definitivno opterecenje.
A sto se tice radimpexovog foruma.... Bila sam, ali nekako su tu uglavnom ljudi koji imaju veliko iskustvo i nisu bas zainteresovani pricati o problemima koji se ne ticu konkretno programa. Vama mnogo hvala vec ste mi mnogo pomogli! Pa cujemo se opet!
A sto se tice radimpexovog foruma.... Bila sam, ali nekako su tu uglavnom ljudi koji imaju veliko iskustvo i nisu bas zainteresovani pricati o problemima koji se ne ticu konkretno programa. Vama mnogo hvala vec ste mi mnogo pomogli! Pa cujemo se opet!
Član
- Učlanjen(a)
- 12.08.2011
- Poruka
- 1
iskreno smatram da nam vertikalni serklaži u skeletnom sistemu nisu uopšte ni potrebni (suticanje i sučeljavanje zidova mođe se izvesti i bez njih) i sama sam razmišljala kako ih ugrađuju između ploča verovatno idu od ploče do ploče ili ih nekako ubuše u ploču a na gornjem kraju ostaju nevezani. Molila bih ako neko zna da objasni kako se ovo izvodi jer negde u literaturi sam našla da ukoliko se izvode treba ih izvesti tako da ne utiču na stabilnost konstrukcije
Što se pomerljivosti konstrukcije tiče imamo uslov sumaQ/600
Q dobijete pri modalnoj analizi za ceo objekat i raspored masa
a pomeranja u vrhu dobijete nakon odrađenog proračuna po teoriji I reda uključujući i seizmiku pa vidite gde ste
znači gledate uticaje od seizmičkih sila samo i to Xp i Yp
Što se pomerljivosti konstrukcije tiče imamo uslov sumaQ/600
Q dobijete pri modalnoj analizi za ceo objekat i raspored masa
a pomeranja u vrhu dobijete nakon odrađenog proračuna po teoriji I reda uključujući i seizmiku pa vidite gde ste
znači gledate uticaje od seizmičkih sila samo i to Xp i Yp
Ja ipak mislim da su potrebni ali iskljucivo kao ukruta zidova debljine vece od 20cm. Ja bih stavljala na nekih 6m....I naravno da se rade kada je skelet gotov... a sad kako se povezuju, zaista ne znam....
Ako ti nije tesko da mi malo detaljnije objasnis ovo oko pomerljivosti... u kom programu radis?
Ja sad imam jedan objekat i javlja mi se problem sa uzengijama u pojedinim stubovima! poduzna armatura je ok a uzengije previse trazi... Zna li neko sta bi to moglo biti?
Ako ti nije tesko da mi malo detaljnije objasnis ovo oko pomerljivosti... u kom programu radis?
Ja sad imam jedan objekat i javlja mi se problem sa uzengijama u pojedinim stubovima! poduzna armatura je ok a uzengije previse trazi... Zna li neko sta bi to moglo biti?
Pozdravljam sve učeskine u razrešenju problema obzirom da se prišlo veoma profesionalno. I dalje smatram da ispod zidova D>= 20 cm treba raditi podvlaku jer takvi zidovi mogu biti i od pune opeke i od betona pa ako se njihova težina i opterećenje povere krstato armiranoj ploči raspoređivanjem "razmazivanjem" opterećenja po celoj površini ploče dobiće se velike aproksimacije. Ako se pak ono tretira kao linijsko po ploći , što je tačniji proračun, onda će sam proračun "navući" uticaje i pri dimenzionisanjje armaturu, tako da će opet biti neki vid skrivene grede za koje rekosmo da nisu ekonomična rećenja. Zato bi se podvlakom dobilo jednostavnije i jeftinije rešenja a malo komplikovanije u izvođenju -oplata. Dok bi se za zidove D< 20 cm složio da se mogu optrećenja "razmazivanjem" po ploči tretirati. Ovo je po pokojnom profesoru Sretenu Stevanoviću. Obzirom da se radi u TOWERu može se sve ovo vrlo brzo proveriti na izdvojenom primeru.
Slažem se da su vertikalni serklaži u skeletnom sistemu nepotrebni dok bi se ukrućivanje zida moglo vršiti tzv. kajlovanjem u ploču. Izvinite, "zanatski " izraz. Za veće visine zidovi se mogu ukrutiti i horizontalnim serklažima, najčešće u visini vrata i kajlovanjem. Posebnim proračunom vertikalnih serklaža bavili su se nekad inžinjeri koji su mnogo voleli da njihova statika bude što značajnija u projektovanju i sveska sa statikom što deblja. Pogotovu u vreme proračuna "pešaka". . . Pozdrav.
Slažem se da su vertikalni serklaži u skeletnom sistemu nepotrebni dok bi se ukrućivanje zida moglo vršiti tzv. kajlovanjem u ploču. Izvinite, "zanatski " izraz. Za veće visine zidovi se mogu ukrutiti i horizontalnim serklažima, najčešće u visini vrata i kajlovanjem. Posebnim proračunom vertikalnih serklaža bavili su se nekad inžinjeri koji su mnogo voleli da njihova statika bude što značajnija u projektovanju i sveska sa statikom što deblja. Pogotovu u vreme proračuna "pešaka". . . Pozdrav.
Hvala kolega! To je cilj ovog foruma... Pozivamo i druge da se prikljuce. Ima li neko ko radi u Tower 6 da ima volju da pogleda moj model sa kojim imam problem da vidi moze li naci gde je greska. Ako ima neka napise mail da mu prosledim! Hvala unapred!
Pa ko je voljan da pomogne...