"Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote;
Koje je sve bilo sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo" ( Kolosanima 2. 16 - 17 )
U skladu sa nacinom pisanja onoga vremena, ovaj tekwst ne znaci da neko ne treba da osudjuje apostole zato sto ne drze Subotu po cetvrtoj zapovesti, vec zato sto ne prinose zrtve - jestive i naljevne u vreme bilo kakvog praznika kao i ostali jevreji koji koji su u vreme svih ovih praznika i u vreme Subota prinosili zrtve.
Dakle, izvorna forma ovog teksta glasi:
"Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ( KOJE SU SE PRINOSILE ) ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote;
Koje je sve bilo sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo" ( Kolosanima 2. 16 - 17 )
Na to misli apostol Pavle.
Da niko ne osudjuje verne zasto ne prinose zrtve - jestive i naljevne za vreme bilo kakvog praznika, praznika mladog meseca ili u vreme Subota.
Subota nije Sen Hristovog tela vec zrtve.
Kada bi Subota bila Sen ili predslika Hristovog tela, onda bi to bile i ostale zapovesti - ne ubi, ne ukradi, ne cini preljube..itd.
Tada bi apostol Pavle treba u tom slucaju da kaze sledece: "DA VAS NIKO NE OSUDJUJE ZA KRSENJE SUBOTE I ZATO STO UBIJATE, KRADETE, CINITE PRELJUBE..itd.
To je u tom slucaju legalizacija greha.
Jagnje Bozje je bilo starozavetno zrtveno jagnje koje se prinosilo na zrtvu a koje je bilo TIPOS ili SEN PREDSLIKA Hristovog tela i njegove zrtve na krstu, i Jovan krstitelj je u Isusu prepoznao starozavetno zrtveno jagnje u preslici ili TIPOLOGIJI.
Evo sta u drugom tekstu apostol Pavle kaze da predstavlja SEN ili TIPOS Hristovog tela:
"A u drugu ulažaše jednom u godini sam poglavar sveštenički, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja.
Ovim pokazivaše Duh Sveti da se još nije otvorio put svetih, dokle prva skinija stoji;
Koja ostade prilika za sadašnje vreme, u koje se prinose dari i žrtve, i ne mogu da se svrše po savesti onog koji služi.
OSIM U JELIMA I PICIMA, i različnom umivanju i pravdanju tela, koje je postavljeno do vremena popravljenja.
Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja,
Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup.
Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu;
A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom?" ( Jevrejima 9. 7 - 14 )
Dakle, ovde nema ni pomena Subote, vec Pavle kaze da su SEN ili TIPOS jestive zrtve.
Na drugom mestu on jasno kaze sta je SEN ili TIPOS predslika Hristovog tela, da su to zrtve koje su u svojoj simbolici predstavljale Hrista:
Jer zakon imajući SEN DOBARA KOJI CE DOCI, a ne samo obličje stvari, ne može nikada savršiti one koji pristupaju svake godine i prinose one iste žrtve.
Inače bi se prestale prinositi se, kad oni koji služe ne bi više imali nikakve savesti za grehe, kad se jednom očiste;
Nego se njima svake godine čini spomen za grehe.
Jer krv junčija i jarčija ne može uzeti greha.
Zato, ulazeći u svet govori: Žrtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio.
Žrtve i prilozi za greh nisu Ti bili ugodni.
Tada rekoh: Evo dođoh, u početku knjige pisano je za mene, da učinim volju Tvoju, Bože.
I više kazavši: Priloga i prinosa i žrtava, i žrtava za grehe nisi hteo, niti su Ti bili ugodni, što se po zakonu prinose;
Tada reče: Evo dođoh da učinim volju Tvoju, Bože. Ukida prvo da postavi drugo.
Po kojoj smo volji mi osvećeni prinosom tela Isusa Hrista jednom.
I svaki sveštenik stoji svaki dan služeći i jedne žrtve mnogo puta prinoseći koje nikad ne mogu uzeti greha.
A On prinesavši jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu" ( Jevrejima 10. 1 12 )
"I svaki dar pečen u peći ili zgotovljen u kotliću ili u tavi, onog je sveštenika koji ga prinese.
I svaki dar zamešen s uljem ili suv, svih je sinova Aronovih, kako jednog tako drugog.
A ovo je zakon za žrtvu zahvalnu, koja se prinese Gospodu:
Ako bi je ko prinosio da zahvali, neka prinese na žrtvu zahvalnu kolače bez kvasca zamešene s uljem i pogače bez kvasca namazane uljem, i belog brašna poprženog s tim kolačima zamešenim s uljem" ( 3 Mojsijeva 7. 9 - 12 )