Problemi koje nosi ideja o „delimičnom“ ukidanju Zakona
Danas se uči da sada kad „verujemo u Isusa“, više nismo „pod Zakonom“, te je on ukinut. Reč je o površnom učenju, po kojem neki delovi „Zakona“ i dalje važe. Pogledajmo četiri primera.
Primer br. 1
Svi se slažu da su 10 zapovesti jedan od temelja vere. Ali, proslava Šabata (obuhvata period od zalaska sunca u petak do subotnjeg zalaska), kao jedna od 10 zapovesti, više ne važi. Smatra se da je Bog „promenio“ to više nego jasno uputstvo. Postoji mnogo argumenta koji se koriste da se opravda ova tvrdnja, ali gotovo svi su vanbiblijski, što je jedino i moguće, jer je do ove promene došlo zbog želje hrišćanske crkve da se udalji od svoje jevrejske osnove.
1) Mnogi tvrde da je Šabat institucija data isključivo Jevrejima. Ali, koja je to druga zapovest data bilo kom drugom osim Izraelu? Sve zapovesti su date Izraelu da bi bio svetlost svetu (Isa 49:5-6; Luka 2:32). Činjenica da su neki drugi narodi u svoje zakonike uneli neke od Božijih zapovesti, a neke nisu, nije nikakav dokaz da je Šabat jevrejska institucija. Bog je izdvojio jedan narod da bi doneli otkrovenje (Toru) svetu. Takođe, Bog je rekao da isti Zakon važi i za Jevreje i za neznabošce koji budu hteli da postanu deo Izreala (3.Moj 34:22). U stvari u 2.Moj 12:48-49, Gospod govori o jednom Zakonu za jevreje i neznabošce – a to je pre događaja na planini Sinaj. U 56 poglavlju Isaijine knjige, Bog govori o tome da Zakon važi i za neznabošce.
2) Sam Bog direktno povezuje Šabat sa svojim delom stvaranja. Jasno kaže da je taj dan upravo zbog toga blagosloven (2.Moj 20:11).
3) Neki će se pozvati na Nemijinu knjigu (9:13-14), međutim ona ne donosi ništa novo u odnosu na ostatak Biblije. Jevreji su obeležavali Šabat pre Sinaja, 2.Moj 16:25-26.
4) Bog jasno kaže da nikada nije niti će postojati neka nova vera za nejevreje (Isa 54:1-3). Pavle o tome govori u Efes 2:10-12 gde kaže da nema više zida razdvajanja između Jevreja i nejevreja i da su sada svi jedno u držanju Zakona – uključujući Šabat.
5) Šabat nije samo „neradni dan“. Nisu bili sankcionisani oni koji „se nisu dovoljno odmorili“. Ne, Šabat je dan učenja, molitve i očekivanja istinskog odmora koji će nam Mesija pružiti u svom carstvu.
6) Činjenica da je danas Šabat zamenjen nedeljom nije pokazatelj da je to bilo Božije uputstvo. To je jedino znak da je od prvobitne zajednice kojoj je Mojsijev Zakon bio vrhovni autoritet, danas, zbog antisemitizma i udaljavanja od jevrejske osnove, nije ostalo gotovo ništa.
7) Istorija jasno pokazuje da je praznovanje nedelje tradicija koju je uveo čovek, što se naročito vidi na primeru katoličke crkve.
Zanimljivo je da je na saboru u Trentu (1545-1563) glavni argument protiv „sola scriptura“ (samo Pismo) argumenata Martina Lutera bilo praznovanje nedelje koja je, kako je tom prilikom jedan od nadbiskupa rekao, ljudska, a ne biblijska institucija.
Uostalom, ne može se tako lako preći preko stihova Isa 56:2-7 - „Srećan je čovek smrtni koji tako čini i sin čovečiji koji se toga pridržava, koji drži Šabat i ne skrnavi ga i čuva svoju ruku da ne učini nikakvo zlo…“
Primer br.2
Pretpostavimo da neki čovek, koji voli svoju ženu, povremeno „oseti potrebu“ da je prevari (tj. prepusti se demonskim nagovorima). Jasno je da je to greh. Ali, šta ako taj čovek kaže da on svoju ljubavnicu ne voli, već je to za njega samo telesni odnos.
Ili drugi primer, u kojem neki čovek ima ljubavnicu i koji kaže da sve što radi, radi iz ljubavi, jer svi držimo „Zakon ljubavi“. „I dalje volim svoju suprugu. Mogu da volim više od jedne osobe“.
Kako je moguće pozvati se na Bibliju i pokazati da je kurvanje greh, bez Zakona? A ako nije moguće promeniti preciznu Božiju definiciju preljube, kako se onda mogu izmeniti precizna uputstva o držanju Šabata?
Primer br. 3
Velika većina hrišćanskih denominacija smatra homoseksualizam grehom. Ovaj greh nije pomenut u 10 zapovesti, ali jeste na drugim mestima u Pentateuhu. Isti je slučaj i sa rodoskrnavljenjem. Ako je Zakon ukinut, kako se onda možemo pozvati na Bibliju i osuditi ove forme destruktivnog ponašanja?
Danas homoseksualci knjige koriste upravo ovaj argument, tvrdeći da više nismo pod „starim Zakonom“, i da ove neprirodne veze, ako se rade „iz ljubavi“ nisu greh. Upravo je pogrešan stav prema Božijem Zakonu doveo do ovakvog rezonovanja. Na ovo nas je upozoravao Juda u svojoj poslanici.
Primer br. 4
A šta je sa svim onim Božijim upozorenjima da se ne mešaju Njegova uputstva sa paganskim tradicijama? Gospod nam govori da ne samo da ne treba da se klanjamo tim lažnim bogovima, već da ne treba da unosimo nikakve paganske načine ponašanja u biblijsku religiju. Tipičan primer je upotreba drveća (5.Moj 16:21-22, a takođe i Jer 10:1-5). Odveć je poznato da proslava Božića koja podrazumeva ukrašavanje ili drugu upotrebu drveta (deo Aštarotinog kulta), kao i Uskrsa, potiče iz paganizma.
Pavle nije menjao nijednu od ovih zapovesti. On je držao Zakon i uvek ga je branio. Dela 16:1-3; 18:18; 20:6,16; 21:17-26; 24:17-18; 25:8; 27:9; 28:17; Rim 3:31; 7:12; 1 Kor. 5:6-8; 11:17-34; 16:8.
Iz navedenih primera jasno vidimo da je ideja o ukidanju Zakona kontradiktorna direktnim Božijim objavama. Zbog toga i argumenti koji se koriste da potkrepe ovakve tvrdnje najčešće nemaju temelj u samom Pismu, već u tradiciji, ili se, pak, nude biblijski citati lišeni kulturno-istorijskog konteksta.
(Nikola Jelačić)
