Rezidba i formiranje uzgojnog oblika jabuke

[Nostradamus]

Plodovi koji se formiraju na glavnom izdanku moraju se ukloniti; ukoliko se ovo ne obavi, njihova težina će dovesti do toga da se vođica savije ili “izgubi plod” (sl. 10).
Slika 10. Efekat gubitka centralne vođice zbog “gubljenja ploda”. Primećuje se naginjanje centralne vođice nad skeletnu granu ispod nje kao i slab porast skeletnih grana na suprotnoj strani drveta. Zasenjivanje ima za rezultat gubitak rodnih grana u unutrašnjosti i formiranje nepoželjnog loptastog oblika krošnje.

 

[Nostradamus]

Porast plodova još više slabi vođicu koja se obično naginje nad skeletnu granu, što ima za posledicu njeno zasenjivanje i gubitak.
Formiranje centralne vođice
Tokom prve vegetacione sezone, najveći broj stabala će u blizini glavnog reza formirati mnoštvo bujnih izdanaka. Oni se razvijaju iz 2 – 4 pupoljka koji su najbliži vrhu. Izdanci su obično manjeviše jednake veličine i bujnosti sa iznenadujuće malim uglovima grananja. Jedan od ovih izdanaka, obično onaj najbliži vrhu, treba izabrati za centralnu vođicu, a njoj konkuretne izdanke pincirati još dok su vodenasti (sl. 11). U narednim godinama, način održavanja snažne i dominantne vođice zavisiće od sorte i bujnosti. Kod manje bujnih sorti koje prirodno rastu ka centralnoj vođici, kao što su “Zlatni delišes” i “Ajdared”, na početku vegetacione sezone biće ponekad potrebno pincirati po koji konkurentni izdanak. U ostalim slučajevima, biće potrebno uložiti nešto više truda. Kod nekih sorti, posebno “Delišesa”, može se pojaviti veliki broj konkurentnih izdanaka, pa vođica može preterano porasti u visinu. Kada porast u visinu pređe 45 cm, struktura vođice slabi, a razvoj bočnih izdanaka je ograničen u toj meri da nema dovoljno odgovarajućih grana od kojih bi se formirale skeletne grane. U ovom slučaju, vođicu bi trebalo prekratiti za otprilike jednu četvrtinu. Ovaj postupak će ojačati vođicu i podstaći porast bočnih izdanaka od kojih se mogu formirati skeletne grane. U blizini reza nastalog rezidbom obično se formira mnoštvo izdanaka, veoma slično kao kada se formiraju kao reakcija na prvobitni rez. Ovu rezidbu bi trebalo obaviti tokom leta, kako je prikazano na sl. 11.

 

[Nostradamus]

Slika 11. Letnja rezidba kojom se postiže dominacija vođice. Još neodrvenela šiba se prekrati pri sadnji (a). Bujni izdanci formiraju se iz pupoljaka najbližih vrhu (b). Izdanci koji su konkurentni vođici uklone se dok su još vodenasti (c). Uklanjanje konkurentnih izdanaka nastavlja se u narednim godinama.

 

[Nostradamus]

U isto vreme, mogu se ukloniti i preostali novi izdanci koji ugrožavaju dominaciju vođice ili može im se promeniti položaj povijanjem. Može biti neophodno da se vođica redovno prekraćuje i vrši odabir najpoželjnijeg izdanka svakog leta sve dok stablo ne dođe na rodnost.

 

[Nostradamus]

Odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana
Verovatno najvažniji postupak u formiranju voćnjaka visoke rodnosti sa stablima dobrog uzgojnog oblika jeste odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana. Buduća produktivnost voćnjaka je u direktnoj vezi sa pažnjom koja se tokom prvih nekoliko godina posveti formiranju uzgojnog oblika skeletnih grana. Ciljevi odabira skeletnih grana i formiranja njihovog oblika jesu stvaranje niza dobro pozicioniranih grana na pravilnom međusobnom rastojanju koje će moći da iskoriste dobru izloženost svetlosti kako bi proizvele i iznele težak rod. Prva skeletna grana trebala bi da bude najmanje 45 cm iznad zemljišta kako bi se ostavilo dovoljno prostora za kretanje opreme koja se koristi u voćnjaku (sl.12 a)
Slika 12. Pravila odabira i formiranja uzgojnog oblika skeletnih grana. (a) niz skeletnih grana treba da bude na odgovarajućem međusobnom rastojanju duž debla, pri čemu iz jedne tačke debla ne sme polaziti više od jedne skeletne grane. Prva skeletna grana treba da bude najmanje 45 cm iznad tla (b) Pogled na stablo odozgo: primećuje se dobar raspored skeletnih grana. Gornje skeletne grane moraju biti kraće od donjih kako bi se održala dobra osvetljenost donjih skeletnih grana.

 

[Nostradamus]

Slika 13. Grananje pod manjim i većim uglom. (a) Manji ugao grananja. Primećuje se razvoj umetnute kore na mestu spajanja debla i grane (strelica). Ova struktura slabi račvu i predstavlja mesto prodora saprofita i patogena. (b) Veći ugao grananja. Godovi se rasprostiru duž mesta spajanja skeletne grane i debla, a račva jača sa povećanjem veličine i nosivosti skeletne grane.skeletnih grana.

 

[Nostradamus]

Ukoliko se planira mehanizovana berba, prva skeletna grana trebala bi da bude 75 cm iznad zemljišta kako bi se omogućio prilaz platforme za sakupljanje voća. U tom slučaju, bolje je odmah započeti formiranje skeletnih grana na ovoj visini nego kasnije spuštati glavnu skeletnu granu. Ostale skeletne grane trebalo bi da budu na međusobnom rastojanju od najmanje 20 cm duž debla i da budu raspoređene tako da njihov razvoj ne ometa susedne skeletne grane (sl. 12 a, b). Razvoj niza dobro postavljenih skeletnih grana koji je prikazan na slici 12 obično traje duže od godinu dana. Kod mladog drveta postoji iskušenje da se odabere čitav niz dobro raspoređenih grana duž debla koje će biti na malom međusobnom rastojanju. Iako u jednom momentu ovakva struktura može delovati zadovoljavajuće, kako grane rastu i šire se, počeće da se naginju jedna ka drugoj i da se međusobno zasenjuju. Jačanje osnove skeletnih grana može dovesti do gušenja centralne vođice, što će za nekoliko godina imati za posledicu formiranje nepoželjnog loptastog oblika krošnje (sl. 9).
Da bi imala najvecu snagu i kapacitet nošenja roda, skeletna grana bi trebalo da se formira pod velikim uglom grananja u odnosu na deblo (sl. 13b). Mali ugao grananja obicno podrazumeva i umetnutu koru (sl. 13a), što racvu dosta slabi i predstavlja mesto prodora patogena i saprofita. Neke sorte prirodno imaju velike uglove grananja. Kod sorti uspravnog porasta kao što je “Delišes” ce se obicno formirati mali uglovi grananja, sem ako se stabla formiraju nepravilno. Povecanje malih uglova grananja treba zapoceti rano; obicno je na stablu starom 3-4 godine grana previše kruta da bi se na ugao grananja moglo uticati bilo kojom tehnikom.