Rezidba i formiranje uzgojnog oblika jabuke

[Nostradamus]

Uobičajen način porasta centralne vođice kod jabuke prikazan je na slici 2 a. Porast u visinu se najvećim delom odvija iz samog terminalnog pupoljka. Izdanci se mogu formirati i iz nekoliko bočnih pupoljaka, ali oni obično prelaze u rodne grančice ili ostaju dormantni. Proizvodnja i silazno kretanje regulatora rasta od terminalnog izdanka ograničava formiranje izdanaka iz bočnih pupoljaka. Ovi prirodni regulatori rasta takođe mogu da spreče razvoj cvetova. Što je bujnost vegetativnog porasta veća, proizvodi se veća količina ovih materija koje inhibiraju formiranje cvetova. Kada dođe do velike vegetativne bujnosti, javlja se veliki broj izdanaka i mali broj cvetnih pupoljaka.

 

[Nostradamus]

Ako se centralna vođica savije do skoro horizontalnog položaja, promeniće se pravac kretanja regulatora rasta. Ukupan vegetativni porast će se smanjiti, pojaviće se veći broj bočnih grana i podstaćiće se formiranje cvetova(sl. 2b). Ako se vođica savije ispod horizontalnog položaja, terminalni porast gotovo prestaje i biva zamenjen bujnim i uspravnim vodopijama blizu osnove grana (sl. 2c).
Orezana grana uvek će ostvariti manji porast od neorezane. Neki načini orezivanja podstiču vegetativni porast na mestu reza što stvara varku pojačanog porasta, ali je deo koji izraste uvek manji od odstranjenog dela i porasta koji bi on ostvario. Pošto se rezidbom uklanja potencijalna lisna površina za narednu vegetacionu sezonu, kao i uskladištene rezerve u samom drvetu, jačina rezidbe meri se pre brojem tačaka porasta nego količinom uklonjene drvne mase. Rezidba se uglavnom obavlja tokom zime. Na kraju svake vegetacione sezone, nadzemni deo drveta i koren su u ravnoteži. Rezidbom u toku mirovanja vegetacije uklanjaju se neke tačke porasta, što povećava količinu resursa iz korena za preostale pupoljke. Ovo dovodi do jačanja koje delimično nadoknađuje uklonjenu drvnu masu; i, ako rezidba nije ekstremne jacine, neto gubitak je minimalan. Uopšte, slabija rezidba ima veći uticaj na raspored porasta delova drveta nego na ukupan porast. Ipak, ukoliko se ukloni veoma veliki broj tačaka porasta, ukupan porast u narednoj sezoni biće značajno smanjen, a porast iz preostalih tačaka porasta prekomeran.

 

[Nostradamus]

Za razliku od zimske, letnja rezidba nema za cilj jačanje porasta. Rani porast izdanaka, listova i plodova obavlja se na račun rezervi uskladištenih u tkivima drveta; kasnije tokom vegetacije listovi nanovo dopune ove rezerve. Ako se aktivna lisna površina ukloni sredinom leta, pre početka kretanja hranljivih materija od listova ka drvetu, krajnji efekat biće pražnjenje rezervi u drvetu, što dovodi do smanjene bujnosti u narednoj vegetaciji. Ovaj efekat je direktno proporcionalan količini uklonjene lisne mase.

 

[Nostradamus]

Slika 3 (a, b, c, d):
Reakcija porasta bujnih, uspravnih grana “Delišesa” na jako prekraćivanje grana u periodu mirovanja vegetacije. Isprekidane crte razdvajaju drvo različite starosti.
a) nije bilo prekraćivanja
b) prekraćivanje jednogodišnjeg drveta za jednu trećinu
c) prekraćivanje za dve trećine
d) prekraćivanje za tri trećine (cela jednogodišnja grana je uklonjena).
Kao reakcija na jače prekraćivanje jednogodišnjeg drveta, uočava se pojačan porast bujnih izdanaka i prelazak rodnih grančica u vegetativne izdanke Prekraćivanje starijih grana d) ima za rezultat prelazak rodnih grančica u nerodne i bujne vegetativne izdanke.

 

[Nostradamus]

Svi načini rezidbe mogu se podeliti u dve osnovne kategorije, prekraćivanje i potpuno uklanjanje grana i izdanaka. Razlike u intenzitetu porasta stabla posle skraćivanja, odnosno potpunog uklanjanja, mogu se odrediti na osnovu različitih reakcija u kretanju regulatora rasta u orezanoj grani na ove dve tehnike. Kod potpunog uklanjanja, čitava grana ili izdanak se odstranjuju na mestu spajanja sa skeletnom, bočnom granom ili deblom. Za razliku od toga, prekraćivanje podrazumeva uklanjanje samo jednog dela grane što ima za posledicu ometanje uobičajenog kretanja regulatora rasta u preostalom delu grane. Karakteristične reakcije u porastu bujnih uspravnih grana na prekraćivanje prikazane su na prethodnoj slici. Što je jače orezivanje jednogodišnjeg drveta, jača je i reakcija u vegetativnom porastu iz pupoljaka ispod reza (sl. 3 a-c). Da ne bi došlo do zasenjivanja nižih delova drveta, jednogodišnje drvo se stoga retko orezuje, i ostavlja se neorezanim da bi se na njemu formirali cvetni pupoljci koji će u narednoj sezoni dati rod. Prekraćivanje starijeg drveta (sl.3 d) ima za posledicu prelazak potencijalno rodnih pupoljaka u bujne i nerodne vegetativne izdanke. Tako, dvogodišnje grane se obično prekracuju kako bi se njihova dužina smanjila, a trogodišnje kako bi se zamenila ili podmladila stara grana, pošto će nova grana koja zauzme njeno mesto formirati rodne grančice koje ce lakše moći da izdrže težinu roda. Reakcija na prekraćivanje može biti različita i zavisi od uticaja nekoliko faktora. Prirodno bujne sorte sa jakim porastom u visinu, kao što je “Delišes”, više reaguju na prekraćivanje od manje bujnih sorti. Bujne sorte na prekraćivanje reaguju jakim vegetativnim porastom. Za razliku od uspravnih, prekraćivanje uporednih horizontalnih grana dovodi do malog povećanja njihovog vegetativnog porasta u poređenju sa isto tako orijentisanim neorezanim granama. Ipak, rez nastao prekraćivanjem podstiče bujniji porast iz pupoljaka u svojoj blizini i proporcionalno smanjuje razvoj bočnih grana duž te horizontalne grane. Velika težina roda može smanjiti ili čak potpuno sprečiti uobičajenu reakciju porasta na rezidbu prekraćivanjem. Nasuprot prekraćivanju, rezove nastale potpunim uklanjanjem grana i izdanaka na prati dramatično povećanje bujnosti vegetativnog porasta. Pošto normalno kretanje regulatora rasta u delovima koji nisu orezani ostaje u velikoj meri isto, porast izdanaka i zadebljavanje grana nastavljaju se normalnim tokom. Rezidba potpunim uklanjanjem grana zgodna je za odstranjivanje klonulih grana i vodopija. Medutim, i posle ove rezidbe može doći do pojačanog porasta. Novi izdanci izbijaće posle rezidbe iz pupoljaka u osnovi uklonjene grane. Da ne bi ostali ovakvi pupoljci, rezovi treba da su čisti i načinjeni do same osnove izdanka koji se uklanja.

 

[Nostradamus]

Prekraćivanje i potpuno uklanjanje može se obaviti i sa ciljem podsticanja porasta, na primer u slučaju kada neorezana grana nema dovoljno izdanaka koji bi izneli celokupan rod. U ovoj situaciji postoji veliki broj začetaka novih izdanaka koji su nedovoljne dužine, i koji po svoj prilici neće moći da dostignu neophodnu dužinu. Do ove pojave uglavnom dolazi zbog prevelikog broja rodnih grančica, nepravilne rezidbe i podmlađivanja grana. Porast se može podstaći uklanjanjem nekih rodnih grančica, što će izazvati pojačani porast izdanaka.

 

[Nostradamus]

Opšta pravila koja treba poznavati pre nego što se započne sa rezidbom
Kako bi se rezidba obavila na pravilan način, treba poznavati bujnost drveta, odnosno broj i dužinu izdanaka. Na bujnost u velikoj meri utiče podloga, tj. da li je ona standardna, srednje patuljasta ili patuljasta. Najveća i najbujnija stabla formiraju se na standardnim podlogama. Patuljaste podloge daju niska stabla male bujnosti, i obično nose veliki broj rodnih pupoljaka. Rezidbu treba izvršiti tako da se stimuliše umeren porast izdanaka. Veličina patuljastih stabala je između ove dve kategorije i ona se odlikuju bujnim porastom izdanaka, pa ih treba orezivati na način koji će tu bujnost smanjiti. To su uglavnom postiže orezivanjem bujnih izdanaka vršnog dela drveta koji zasenjuju donje grane.

 

[Nostradamus]

Pri orezivanju skeletnih grana, treba znati koje se sekundarne grane i izdanci na njima javljaju:
1. Vodopije su bujni vegetativni izdanci koji iscrpljuju drvo pošto koriste hranjlive materije neophodne za proizvodnju ploda. Često se javljaju u osnovi kalemljenih stabala, na račvama i na mestima ranijih rezova.
2. Patrljci i polomljene grane nastaju posle jakih vetrova, velikog opterećenja težinom roda ili nepravilne rezidbe. Na ovim mestima olakšan je prodor insekata i uzročnika bolesti, pa ih treba prekratiti do zdrave grane ili ih potpuno ukloniti.
3. Grane koje rastu nadole formiraju mali broj cvetnih pupoljaka, zasenjuju ili se naslanjaju na rodnije skeletne grane, što dovodi do oštećenja kore, što olakšava prodor insektima i uzročnicima bolesti. Od dve grane koje se oslanjaju jedna na drugu treba prekratiti ili ukloniti onu koja je manje rodna.
4. Zasenjene grane u unutrašnjosti krošnje daju rod slabijeg kvaliteta, a berba tih plodova je otežana zbog njihove nedostupnosti.
5. Do ugrožavanja rasta centralne vođice dolazi kada vodopije ili izdanci u blizini vrha drveta prerastu najviši pupoljak stabla centralne vođice. Njih treba prekratiti da drvo ne bi poprimilo lošu strukturu i nepravilan oblik.
6. Uzane račve nastaju kada se grana formira više paralelno nego normalno u odnosu na deblo ili granu sa koje polazi. Kako obe grane rastu, kora između njih počinje da ometa formiranje čvrstog spoja između njih.
7. Žbunasti porast javlja se kada se nekoliko grana razvija iz iste tačke porasta na deblu ili grani. Veze tih grana sa osnovom su slabije, pa treba ostaviti izdanak koji ima najbolji položaj, a ostale ukloniti.
8. Rezidba prekraćivanjem ili preusmeravanjem rasta obavlja se kako bi ograničio ili skrenuo rast centralne vođice ili grana. Za ograničavanje porasta, granu treba prekratiti do slabog pupoljka ili bočne grančice; za preusmeravanje porasta treba odstraniti deo izdanka do pupoljka, grančice ili grane orijentisane u željenom smeru.

 

[Nostradamus]

Takode, radi lakše rezidbe, na grani treba prepoznati delove koji se razlikuju po starosti. Jednogodišnji izdanci pri vrhu grane predstavljaju najmlađe drvo, i na njima još nema bočnih rodnih grančica ili izdanaka, već samo bočnih pupoljaka iz kojih će se u sledećoj sezoni razviti bočne rodne grančice ili izdanci. U starije drvo spadaju grane starosti dve ili više godina, koje nose rodne grančice i izdanke. Intenzitet i bujnost porasta posle rezidbe zavišiće od starosti delova drveta koji su orezani.
Slika 4: Rezidba po godinama rasta grana.

 

[Nostradamus]

Kako bi se rezovi pravili na odgovarajućim mestima i izbeglo odstranjivanje prevelikog broja rodnih pupoljaka, potrebno je znati razlikovati vegetativne i rodne pupoljke. Reproduktivni pupoljci formiraju se u vegetacionoj sezoni koja prethodi onoj u kojoj će od njih nastati plodovi, s tim što se plodovi ne formiraju iz svih začetih pupoljaka. Broj pupoljaka koji daju cvetove zavisiće od uslova uspevanja tokom sezone zametanja pupoljaka i tokom predstojećeg zimskog perioda, a neke sorte čak formiraju pupoljke po principu slučajnosti i retko zameću veliki broj pupoljaka tokom godine visoke rodnosti. U svakom slučaju, pupoljci iz kojih će se formirati plodovi u narednoj sezoni postaju vidljivi pre kraja zime. Pupoljci se javljaju samo na dvogodišnjim ili trogodišnjim rodnim grančicama koje nisu deblje od olovke.