Rezidba i formiranje uzgojnog oblika jabuke

[Nostradamus]

U suštini, pravilnom rezidbom se uklanjaju nerodne grane, održava optimalna bujnost rodnih grana i podstiče stalni razvoj novih nosećih grana koje zamenjuju one koje su rezidbom uklonjene. Grane mogu biti nerodne iz razloga što je bujnost prevelika ili premala.
Previše bujna stabla mogu se razviti kao reakcija na prekomerno đubrenje, jaku rezidbu ili gubitak roda. Nedovoljna bujnost može biti posledica neodgovarajućeg đubrenja, nedovoljne rezidbe ili njenog izostanka, preteranog odsecanja ili zasenjivanja. Ukoliko su previše zasenjene, rodne grane će brzo postati nerodne. Za razvoj novih nosećih grana potrebna je umerena, ali ne prekomerna bujnost i dobra osvetljenost.

 

[Nostradamus]

U prethodnom nabrajanju činilaca, periodičnost vezana za izlaganje svetlosti (ili zasenjivanje) je od velike važnosti. Često se kaže da je ograničavajući faktor za rodnost jabuke senka koju ona pravi sopstvenim stablom. Od podjednake je važnosti i senka susednih stabala u gusto saćenim zasadima. Iskustva su pokazale su da unutar krošnje jabuke postoje jasne svetlosne zone.
Sloj plodova i listova na spoljašnjoj površini krošnje dobija veliku količinu dostupne svetlosti koja prevazilazi potrebe drveta. Drugi sloj prima njemu odgovarajuću količinu, a treći deo u centru krošnje prima količinu koja nije dovoljna za formiranje kvalitetnog roda. Rešenje za postizanje bolje rodnosti nalazi se u uklanjanju nerodnog dela koji je neodgovarajuće osvetljen, što će poboljšati sveukupnu efikasnost dela voćnjaka koji se nalazi pod stablima.

 

[Nostradamus]

Slika 1: Prodiranje svetlosti u krošnju velikog stabla jabuke.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Zona do koje stiže ispod 30% ukupnog sunčevog zračenja je manje rodna i daje sitnije plodove neodgovarajuće boje. Ranije je uobičajeno rešenje za ovaj problem bilo ukloniti noseće grane u jako zasenjenoj unutrašnjosti krošnje. Ovo je na izvestan način imalo efekta pošto su se tako zaista uklanjali neki plodovi u unutrašnjosti, ali efikasnost nije poboljšana. Pored toga, ovakvom tehnikom su se noseće grane usmeravale ka gornjem i spoljašnjem delu krošnje, što je dovodilo do pojave veoma velikih stabala. Ova pojava, iako nije bila efikasna, mogla se tolerisati pri velikim razmacima sadnje. Na malim razmacima sadnje, ova tehnika brzo dovodi do pojave krošnji koje se preklapaju i zasenuju same sebe i jedne druge. Ovaj način rezidbe kojim se formira otvoreno središte krošnje može veoma brzo pretvoriti gusto sađen voćnjak u gustiš koji je nemoguće kontrolisati.

 

[Nostradamus]

Dva najvažnija faktora koja određuju procenat ukupne lisne površine koja prima nedovoljnu kojičinu svetlosti su veličina i oblik krošnje. Zasenjeni nerodni deo se smanje sa smanjenjem veličinom krošnje. Procenat ukupne lisne površine koja prima manje od 30% ukupne svetlosti povećao se od 8% u patuljastim stablima visine 2,43 m, preko 13-19% u srednje patuljastim stablima visine 3,65 - 4,9 m, pa do 24% u stablima standardne visine od 6 metara. Jedan od mnogobrojnih faktora koji utiču na veličinu drveta je rezidba, kojom se veličina može kontrolisati samo do određene granice.

 

[Nostradamus]

Konačna veličina drveta biće rezultat međusobnog uticaja podloge, sorte, zemljišta, đubrenja, orezivanja, činilaca koji usporavaju rast kao i rezidbe, a precizna kontrola veličine drveta zahteva odgovarajuću kombinaciju svih ovih promenljivih faktora. Ipak, u gusto sađenim voćnjacima, glavni cilj rezidbe mora biti smanjenje visine drveta i povijanje grana kako bi se senka koju drvo pravi samome sebi i susednim stablima svela na najmanju moguću meru.
Stabla sa otvorenim centralnim delom, sklona su formiranju guste krošnje loptastog oblika koja jako zasenjuje donju trećinu stabla. Ne samo da ovakvo stablo nije rodno svom svojom veličinom, već se njegov deo koji daje najveći rod nalazi na vrhu gde su plodovi najteže dostupni. U krošnji oblika konusa ili piramide veći procenat ukupne lisne mase izložen je odgovarajućoj količini svetlosti, pa je i nerodna zona manja. Pored toga, najveći deo plodova razvija se u donjem delu drveta što olakšava mere nege i berbu.. Krošnja konusnog oblika zahteva centralnu vođicu, otvoreni raspored grana koji omogućava prodor svetlosti u unutrašnjost krošnje, horizontalno postavljene grane, i gornje grane koje su tako postavljene i skraćene da na grane ispod njih bacaju najmanju moguću senku. Tehnike formiranja uzgojnog oblika trebalo bi da budu usmerene ka zasnivanju najefikasnijeg oblika krošnje, dok ga tehnike rezidbe trebaju održavati tokom trajanja rodnosti zasada.

 

[Nostradamus]

Kao što izloženost svetlosti utiče na proizvodnju hranljivih materija u listovima, oblik i veličina krošnje utiču na njihovu distribuciju. Za razliku od manjih, velika stabla imaju više osnovnih nego rodnih grana. Odavde proizilazi da se u većim krošnjama transformiše veća količina hranljivih materija u materije koje služe za porast drveta. Zbog jako zasenjenog centralnog dela, unutrašnji delovi skeletnih grana u krošnjama sa otvorenim centralnim delom su nerodni, čak iako su njihovi spoljašnji krajevi rodni. Stabla konusnog oblika iste visine i rasporeda grana imaju manje potpornih grana, vršne grane su kraće i grane su rodne sve do debla. Takođe imaju mnogo manje osnovnih grana po jedinici površine od stabala sa otvorenim centralnim delom; shodno tome, veća količina asimilata iz listova dostupna je za formiranje plodova. Stabla u zasadima guste sadnje treba da imaju najviše rodnih, a najmanje strukturnih grana.

 

[Nostradamus]

Iz svega što je navedeno do sada, može se zaključiti da su osnovni razlozi za obavljanje rezidbe su postizanje što bolje izloženosti krošnje sunčevoj svetlosti, uklanjanje nerodnih grana i formiranje krošnje do efikasnog i stabilnog oblika. Rezidba omogućava formiranje krupnijih plodova, njihovo ujednačeno zrenje i povećani sadržaj šecera. Pesticidi se bolje raspoređuju i prijanjaju na rezidbom pravilno oblikovanoj krošnji, što mere zaštite voća čini efikasnijim, a unutrašnjost ovakve krošnje se brže suši posle kiše. Ovako se omogućava i lakši pristup plodovima za vreme berbe.
Ciljevi formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mogu se svesti na jedan glavni cilj - formirati i održati malo, kompaktno i efikasno stablo koje će moći da iskoristi maksimum dostupne sunčeve svetlosti. Uspešno dostizanje ovih ciljeva zahteva razumevanje (1) fiziologije porasta stabla, (2) tehnologiju gajenja komercijalnih sorti jabuke, (3) osnove formiranja uzgojnog oblika i rezidbe, (4) reakcije na različite vrste rezidbe, i (5) uticaj ostalih faktora na koje rezidba utiče, kao što su bujnost i rodnost. Sledi detaljna analiza ovih faktora i njihovog međusobnog uticaja.

 

[Nostradamus]

Fiziologija porasta stabla
Porast stabla jabuke odvija se na nekoliko načina. Sastoji se od razvoja izdanaka, listova i plodova koji je vidljiv, kao i od manje očiglednog zadebljavanja izdanaka i formiranja korena. Za sve vrste porasta potrebne su hranljive materije koje se proizvode u listu. U početnom delu vegetacije porast zavisi od uskladištenih rezervi ugljenih hidrata i azota koji su proizvodi fotosintetske aktivnosti u prethodnoj sezoni. Kasnije tokom sezone za porast drveta i roda služe hranljive materije proizvedene u tekućoj sezoni, kao i za obnavljanje rezervi za predstojeći period mirovanja i početnu fazu porasta narednog proleća. Za ove procese neophodna je zdrava i funkcionalna lisna površina.

 

[Nostradamus]

Tačka porasta stabla jabuke je bilo koje mesto na stablu koje može da usmeri kretanje hranljivih materija iz listova ka sebi. Ovu sposobnost imaju izdanci i plodovi koji aktivno rastu i oni se oko hranljivih materija “takmiče” kako međusobno, tako i sa ostalim tačkama porasta, kao što je koren. Količina hranljivih materija je ograničena i činjenica da su usmerene ka plodovima u razvoju smanjuje njihovu količinu dostupnu za porast mladara i korena. Veliki broj plodova dovodi do smanjenog porasta korena, a utiče i na broj i bujnost izdanaka. Na ovaj nacin plodonošenje doprinosi kontroli bujnosti stabla, porasta letorasta i veličine samog drveta. Što je odstojanje izmedu stabala manje, uloga ovog mehanizma za kontrolu porasta je veća. Slabija rezidba u gusto sađenim voćnjacima može dovesti do pojačanog vegetativnog porasta, što može imati za posledicu brzu pojavu gustiša i gubitak rodnih grana zbog zasenjivanja. Da bi se postigla optimalna kontrola rasta, težinu roda treba prilagoditi najvećem mogućem broju plodova odgovarajuće veličine, kvaliteta i ponovnom cvetanju.

 

[Nostradamus]

Slika 2 : Rast grana kao reakcija na različitu orijentisanost:
a) vertikalan
b) u blizini, ali iznad horizontale i
c) ispod horizontale.
Isprekidane crte razdvajaju jednogodišnje i dvogodišnje drvo. Primećuje se smanjeni porast i pojava većeg broja grana na slici b u poređenju sa a; nedostatak terminalnog porasta i razvoj nepoželjnih bujnih vodopija pod c.