Rezidba i formiranje uzgojnog oblika jabuke

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Rezidba je osnovni pomološki postupak koji utiče na učinak ostalih aspekata tehnologije gajenja voća. Istovremeno, ostali postupci utiču na potrebe i reakcije drveta na rezidbu. Efektno vođenje voćnjaka nije skup pojedinačnih tehnika gajenja, već integrisani program postupaka koji utiču jedan na drugi. Preporuke vezane za ostale tehnike gajenja zasnivaju se na pretpostavci da su stabla pravilno formirana, a neobavljanje rezidbe može ograničiti njihov učinak.

 

[Nostradamus]

Rezidba je katalizator koji omogućava delovanje ostalih tehnika gajenja. Neophodno je pratiti kontinuirano, najsavremenija tehnološka saznanja, koja svuda u svetu teže ka tome, da se postigne takav koncept voćarenja, koji omogućava malu voćku na dohvat ruke (upotreba manje bujnih vegetativnih podloga jabuke) ili (zbog samohodnih platformi) čak veliku voćku, na kojoj je potrebno što manje ručnog rada (osim visoko produktivne berbe 2.000 ili više kg za 8 časova po beraču), koji moraju biti što jednostavniji, kako bi ih bilo moguće sprovesti jeftinijom i manje stručnom radnom snagom. Rezidba ima za cilj pravilno obrazovanja krune, brže prorođavanje, regulisana i zadovoljavajuća rodnost, visok kvalitet ploda, dug vek stabla, manja oštećenja od biljnih bolesti, štetočina i vremenskih nepogoda.

 

[Nostradamus]

Ekonomika rezidbe jabuke
Rezidba ima veliki udeo u troškovima proizvodnje jabuka. Troškovi rezidbe učestvuju sa otprilike 50% u troškovima rada i 10 -15% u ukupnim troškovima proizvodnje, što zavisi od cene jabuke na tržištu, kao i od stabla različite starosti i gustine. Pošto se velika, starija stabla sa mnoštvom problema pri rezidbi postepeno prevazilaze, a započinje proizvodnja maldih i gušće sađenih zasada, očekuje se značajna promena u troškovima rezidbe. Iako gusti zasadi zahtevaju intenzivniju kontrolu, rezidba malih stabala je znatno efikasnija. Potreba za penjenjem uz stablo se smanjuje ili potpuno nestaje, što značajno povećava produktivnost rezidbe. Kada se veća efikasnost rezidbe ukombinuje sa većim prinosima koji se očekuju u gustim zasadima, treba ocekivati značajno smanjenje troškova proizvodnje. Smanjenje troškova rezidbe biće pokazatelj efikasnog upravljanja gustim zasadima jabuke.

 

[Nostradamus]

U pokušaju da smanje troškove rezidbe, neki proizvodači ozibljno zanemaruju ovaj veoma važan aspekt tehnologije gajenja. Izostavljanje rezidbe je izvor značajnih ušteda jer predstavlja veliki deo ukupnih troškova i plaća se odmah i u gotovini. Za razliku od propusta u zaštiti od štetočina, neobavljanje rezidbe ne onemogućuje prodaju roda. Posledice neodgovarajuće rezidbe se sporo razvijaju i teško primećuju. Nažalost, one su obično dugotrajne.
Prvi problem koji se uoči ako se rezidba zanemari jeste opadanje kvaliteta ploda, što samo produbljuje ekonomski problem koji je doveo do nedostatka sredstava za rezidbu. Posle godinu ili dve zanemarivanja, troškovi rezidbe će se značajno uvećati, a reakcija verovatno nece biti zadovoljavajuca. U ovakvim situacijama obično sledi pokušaj da se jačom rezidbom nadoknade godine zanemarivanja. Ovako će se smanjiti prinos i podstaći nepotreban vegetativni porast koji će, suprotno očekivanom, negativno uticati na kvalitet ploda i ozbiljno zakomplikovati buduću rezidbu. Za ponovno uspostavljanje produktivnosti i kvaliteta ploda i stavljanje bujnosti pod kontrolu mogu biti potrebne tri ili četiri godine. čim se uspostavi prihvatljiv odnos izmedu vegetativnog i rodnog porasta, neophodno je obavljati redovnu, godišnju i stalnu rezidbu kako bi se ova osetljiva ravnoteža održala; troškovi ovakve rezidbe moraju se smatrati veoma bitnim delom budžeta namenjenom proizvodnji.

 

[Nostradamus]

Da bi se postigla bolja produktivnost, voćnjaci sa retko posađenim velikim i starim stablima jabuke se brzo zamenjuju manjim, gušće sađenim stablima. Mišljenja o optimalnoj visini stabala i razmaku sadnje se razlikuju, a svi se slažu da su manja stabla ekonomski opravdanija. U prošlosti prihvaćeni načini gajenje visokih stabala više nisu zadovoljavajući, tako da mora doći do značajnih promena u pogledu visne stabala i razmaka sadnje. Jasno je da rezidbu i formiranje uzgojnog oblika kao načine uzgoja treba prepraviti i prilagoditi gustoj sadnji.

 

[Nostradamus]

Prednosti guste sadnje naširoko se predstavljaju javnosti. Očekivanja da će ovakva stabla rano rađati, da će imati visoke prinose i da u njih neće biti potrebno uložiti veći rad, nisu se pokazala ispravna. U ispitivanima mladih stabala sađenih na različitom odstojanju u (Vašingtonu 1976), objavljeno je da se prosečan prinos u voćnjacima starosti 5-12 godina nije povećavao poslednjih 17 godina. Nije primećeno da prinos zavisi od podloge, a i gustina sadnje je imala mali uticaj na prinos. Detaljnija ispitivanja otkrila su da je uticaj određenih uzgojnih tehnika na prinos bio veđi od uticaja podloge ili gustine sadnje. Rodni potencijal ostvaren je samo u onim voćnjacima sa gusto posađenim stablima u kojima je velika pažnja posvećena uzgojnim tehnikama.

 

[Nostradamus]

Prednosti gustog načina sadnje su realne i značajne. Ipak, ove prednosti moći će u potpunosti da iskoriste samo oni proizvođači koji savesno primenjuju odgovarajuću tehniku gajenja. U pomenutom ispitivanju, jedan od najvažnijih činilaca koji utiču na ranu proizvodnju je formiranje uzgojnog oblika mladih stabala. Rezidba i formiranje uzgojnog oblika se ne mogu razdvojiti, s obzirom da ove tehnike prate jedna drugu kod mladih stabala, a formiranje uzgojnog oblika mladog stabla u velikoj meri određuje tehniku rezidbe rodnog stabla. Ove dve tehnike utiču na način i intenzitet porasta, a greške u primeni bilo koje od njih mogu poništiti trud koji se ulaže u druge tehnike koje su deo tehnologije gajenja. Pravilna rezidba i formiranje uzgojnog oblika su veoma bitne za ranu proizvodnju, održivo visoke prinose, optimalan kvalitet ploda i efikasno upravljanje voćnjakom.

 

[Nostradamus]

Preporuke za formiranje uzgojnog oblika zavise od uslova uspevanja, posebno temperature i svetlosti, i mogu se značajno razlikovati u pojedinim oblastima. Razlike u klimatskim uslovima utiču kako na bujnost, tako i na plodnost, i predstavljaju glavne faktore na koje treba paziti pri određivanju odgovarajućih programa rezidbe.

 

[Nostradamus]

Ciljevi rezidbe i formiranja uzgojnog oblika
Iako će u nerodnim godinama uvek biti potrebno obaviti rezidbu do određenog stepena, naglasak ipak treba staviti na formiranje uzgojnog oblika. Idealno bi bilo da se porast mladog drveta usmeri na grane koje će biti stalno prisutne na rodnom stablu, pri čemu treba izbeći suvišan porast koji će se ukloniti pre dolaska na rod. Tehnika formiranja uzgojnog oblika treba da podstakne ranu rodnost i razvoj snažne osnovne strukture grana koje će nositi težinu roda u narednim godinama. Osnovni oblik treba da omogući formiranje i održavanje optimalnog oblika stabla. Formiranje uzgojnog oblika takode treba da omogući razvoj stabla koje će se u narednim godinama lako održavati. U smislu ovog održavanja, rezidba je uzgojna tehnika na koju formiranje uzgojnog oblika najviše utiče. Rezidba starijih stabala u velikoj meri predstavlja popravku ranije naćinjenih grešaka i propusta.

 

[Nostradamus]

Količina i kvalitet roda jabuke zavise od odnosa između vegetativnog i generativnog porasta. Drvenasta tkiva stabla se “takmiče” sa plodovima oko krajnjih produkata listova, i prekomeran vegetativni rast obavlja se na račun plodova. Umeren vegetativni porast neophodan je za razvoj velike i funkcionalne lisne površine kao i novih nosećih grana. Neodgovarajući vegetativni porast utiče na smanjenje rodnosti i veličine plodova. Na odnos između vegetativnog i generativnog porasta utiče veliki broj činilaca kao što su đubrenje, vremenski uslovi i težina roda, ali rezidba uvek igra značajnu ulogu.