Tebi je Bog, verujem dao i takta i umeća da se nosiš sa takvima, što dokazuju i tvoji postovi. Veliko je to umeće, jer takvi kao on nisu ovde da poštuju i saslušaju sagovornika, saznaju ili pruže normalno raspravu, nego da ponize i sebe uzvise.
Na žalost nisam taktičan samo se trudim da budem razložan i jasan u izlaganju što je u ovakvoj, digitalnoj, formi komunikacije puno lakše no u stvarnom životu i razgovoru licem u lice sa sagovornikom sa kojim se ne slažemo u mišljenju. To je jedina prednost ovih prepiski , uz mogućnost da se malo duže promisli pa i nešto izmeni ili doda u napisanom, u odnosu na živi razgovor, interakciju dva čoveka gde se procenjivanje i ispoljavanje ne zasniva samo na fotmi napisanog već i na mnogo drugih istančanijih načina.
Zato sam i oprezan u procenjivanju i sudjenju sagovornika ovde jer nemoguće je samo na osnovu onoga kako se neko prikazuje i pokazuje na forumu proceniti i kakav je u stvarnom životu, kakav je kao čovek, kakve su mu namere ili šta stvarno misli. Takodje i svakoga sagovornika treba ispoštovati u onoj meri koju zahtevaju osnovni normativi pristojnog inače sve ovo ne bi ni funkcionisalo, ili bar ne bi to dugo trajalo.
Izvinjavam se na digresiji i vraćam se temi ili tačnije primedbi da
tripo 41 iznosi neke zaključke o grehu i zlu sa kojima se ja ne mogu složiti
Kao što je grijeh problem srca, a nije grijeh samo činjenje zla, nego je to dokaz da je osoba zla.
ako nije problem voleo bih da mi pojasniš
- zašto činjenje zla nije greh
- da li misliš da samo zle osobe greše dok one dobre to ne čine
- držiš li da je greh dokaz za zlo ili pak da je greh uzrok za zlo tj šta čemu prethodi
Moram istaći još jednu stvar koja je povezana sa licemerjem na koje Gospod tako izričito i jasno upozorava pa samim tim je i veoma bitno da uočimo sve načine i razloge zbog kojeg se ono ispoljava .
Moram opet koristiti i navesti Jevandjelje na Koine grčkom.
Matej, glava 23
Οὐαὶ ὑμῖν, γραμματεῖς καὶ Φαρισαῖοι ὑποκριταί, ὅτι καθαρίζετε τὸ ἔξωθεν τοῦ ποτηρίου καὶ τῆς παροψίδος, ἔσωθεν δὲ γέμουσιν ἐξ ἁρπαγῆς καὶ
ἀκρασίας.
25. Teško vama književnici i fariseji, licemeri što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i
nepravde.
Ovde je prevod, Vukov sa nemačkog izvornika ali i ostali posle njega, potpuno neodgovarajući.
Grčka reč koja se koristi u nastarijim rukopisima je
ἀκρασίας a koju Vuk prevodi kao nepravda, nepravičnost ima sasvim drugo značenje.
Akrasia je složen filozofski pojam poznat još od Platona i u principu označava sklonost ka samougadjanju, slabost volje , nedostatak samokontrole, raspuštenost, činjenju nečega ne zato što je razumno ili dobro već zato što nam godi, trenutno prepuštanje nekom porivu posebno onih proisteklih iz uživanja i sl.
Dakle Gospod ne prebacuje sadukejima i farisejima samo grabežljivost i nepravdu, to čini u sledećim stihovima a ne u ovom konkretno, već i duhovnu slabost, nesposobnost ispravnog procenjivanja zbog podložnosti niskim porivima. Tačnije on kritikuje nedostatak zdravog razuma i nesposobnost ispravnog procenjivanja i razlučivanja bitnog od nebitnog.
Dakle licemerje ne da je samo hipokrizija tj. pretvaranje ili pritvornost i dvoličnost no i jedan vid slabosti razumske i duhovne.
