Ja sam istinu spoznao, i cak sta vise - Bog mi se licno objavio, osvedocio me Duhom u istinu i to i dalje cini, govorio mi, prosvetljavao, iskustva koja sam doziveo sa njim ne bih menjao za nista na ovom svetu, za nikakvu ljudsku ideologiju ili filozofiju.
U Pravoslavlju nema Boga ni istine, i covek ne moze nikakvo zivo iskustvo da dozivi u zajednici sa njim, jer gde nema istine - Duh Sveti ne duluje da bi tu istinu zapecatio u ljudsko srce, a on to ne moze kroz ljudske dogme koje imaju poreklo u mnogobostvu, vec kroz edukaciju u reci Bozjoj, i covdekovim dopustenjem da ga Bog kroz tu rec i uticajem Duha Svetoga promeni.
Ja sam obisao neke manastire i vecinu crkava - i video sam da tu nema nicega, da su ti ljudi monasi i vladike daleki, da sa njima ne mozes da uspostavis nikakav prisan odnos.
Na samo pominjanje reci Bozje - ti ljudi kao da beze, gledaju podozrivo, cak i u strahu.
Normalan sled bi bio da primis brata, da ga zagrlis ako treba, da budes otvoren za razgovor na osnovu pisma..
Ja sam video nesto suprotno - da su ljudi u Pravoslavlju Duhovno bolesni sa simptomima istinske duhovne letargije i ucmalosti, ljudi koji u sebi nose dusevnu borbu koja je proizvod praznine koju pokusavaju da prikriju formom - i ako su svesni svoje duhvne bede i nemoci da bilo sta ucine po tom pitanju, ali i dalje svesno nastavljaju dakoracaju putem mraka i samoobmane.
Secam se primera jednog svestenika Pravoslavne crkve - koji je svojevremeno sa sinom prolazio pored Adventisticke crkve u Beogradu i usao na propoved koja je bila u toku - koju je vodio pastor Radisa Antic.
U toku propovedi ovaj svestenik je ustao i zajedno sasinom prisao propovedaonici sa zeljom da nesto kaze.
A ono sto je rekao je sledece "da shvata da je on sve vreme ziveo u zabludi, da je osvedocen da je ovo Bozja crkva, i da ce odmah cim se vrati u svoju parohiju otkazati duznost i sa sinom postati Adventista"
Propovednik ga je zagrlio i ovaj covek je tada plakao.
Hvala bogu na ovakvim iskustvima.. Amin!
